Ne, ja sam se kasno prijavila. Izvinjavam se što sam vam naknadno dostavila prijavu, pa me nema na spisku. Nije do vas, vama zahvaljujem. Moja je greška.
Tema o kojoj ću govoriti uklapa se u ono o čemu govore i ostali. Kao što vidite, uglavnom se pojavljuje tema loših privatizacija i tema pravosuđa - pre reforme, a izgleda još i više posle reforme. Govorim o jednom neslavnom rekordu 10-godišnjeg sudskog procesa, u kojem je nemoguće izvršiti sudsku presudu za 40 oštećenih radnika bivše "Koka-Kole" sa KiM iz pogona u Lipljanu koji ne mogu da ostvare svoja ljudska prava na to da im se isplati naknada za nezakonito date otkaze.
Ovo pitanje koje postavljam ovom visokom domu nije pitanje koje se prvi put pojavljuje ovde. Obraćali su se apsolutno svim naslovima koji su nadležni, direktno i indirektno, da bi mogli da reše svoj problem – kabinetu predsednika ove države gospodina Borisa Tadića, predsedniku Narodne skupštine, Ministarstvu pravde, Vrhovnom kasacionom sudu, predsedniku Vlade, Ustavnom sudu, ''predsedniku najveće opozicione stranke Nikolić Tomislavu'' (ovo citiram), predsedniku Prvog opštinskog suda, ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću.
Reč je o tome da je njihov problem pred Četvrtim opštinskim sudom u Novom Beogradu, koji se vodi protiv tuženog "Koka-Kole" i u kojem su oštećeni radnici firme (bivši radnici, znači dobili su otkaz), o sudbini 40 ljudi, znači 40 porodica, koji su zasnovali radni odnos na neodređeno vreme, a onda im je 31.7.2000. godine, pod izgovorom bombardovanja i ratnog stanja, nezakonito dat otkaz.
Pravosnažna odluka Opštinskog suda u Lipljanu iz 2005. godine, koja je postala izvršna u desetom mesecu 2006. godine, nikako ne može da bude izvršena. Od dana kada je ta odluka postala izvršna prošlo je tri godine, šest meseci i 12 dana, pišu oni, konstatujući da to jeste velika sramota našeg pravosuđa. Kažu da ne mogu da shvate nesposobnost suda da izvršnu odluku sprovede u delo, radnike vrati na posao…

Nadam se, bez obzira na to što nema mnogo poslanika u sali, da će se u ovom miru sagledati sva problematika jednog zakona, odnosno izmena i dopuna koja nam je dostavljena na svega dve strane, ali koja zaista predstavlja jedan, ne hiperbolišem, revolucionaran potez vladajuće većine kojim se članom 5. ukida finansiranje Javnog preduzeća…

Ponoviću ono što je možda bilo pokriveno vašim glasom ili opomenom. Zakon kod izmene i dopune Zakona samo na dve stranice date, u dva člana, u čl. 4. i 5, predstavljaju revolucionarnu promenu u funkcionisanju privrednog sistema Srbije.
Članom 5. ukidate finansiranje Javnog preduzeća Službeni glasnik, time što mu zabranjujete naplaćivanje svih akata koje objavljuju organi i organizacije, čime i agencije koje i ne daju novac u Republički budžet, nego držeći monopol nad resursima ove države sebi čuvaju prihode, znači oslobađate javne agencije da plaćaju objavljivanje akata i pravilnika, a s druge strane, ne usvajate amandman koji je SNS podnela – kojim upravo želi da vi te agencije kontrolišete pre nego objave akta i koještarije, bez izvinjenja na izrazu, koje objavljuju u Službenom glasniku Republike Srbije.
Znači, ono što je neupadljivo dato kao član 5. Predloga o izmenama i dopunama Zakona, gde piše da se u članu 11, pored "akata" dodaju se reči "organa i organizacija" – brišu se, to znači sledeće.
Da će Javno preduzeće Službeni glasnik moći od sada da naplaćuje samo oglase i da bi građani mogli da traže – da Javno preduzeće Elektroprivreda prestane jednoj grupi građana, na primer, da naplaćuje električnu energiju, jer je to jedna vrsta javne delatnosti, i po toj analogiji, po nečijoj odluci, po nečijoj dobronamernosti ili shvatanju prava i pravednosti, to može biti primenjeno.
Da li vi mislite da Službeni glasnik, kao javno preduzeće, treba da za stotine stranica pravilnika, na primer Direktorata civilnog vazduhoplovstva, troškove za objavljivanje tih pravilnika pokriva objavljivanjem oglasa, do nekog vremena na primer iz javnih nabavki, koje inače dozvoljavate da se u značajnom obimu i meri krše? Uskoro će i one biti na javnom portalu, pa ni njih Službeni glasnik neće moći da naplaćuje kao oglase koji će posle stupanja na snagu ovog zakona biti njegov izvor prihoda.
Da li je neko, gospodine ministre, pročitao član 5. i shvatio da država koja ima svoje glasilo može da objavljuje svoje zakone, a da to ne plaća, ali da to proširi – i na sve organe i organizacije, a namerno ističem agencije, jer to je predmet amandmana, koje ovim oslobađa plaćanja za objavljivanje svojih akata?
Je li to borba za još veće sticanje prihoda agencijama koje inače nisu pod kontrolom države, koje nisu pod kontrolom Republičkog budžeta u najvećoj meri, pogotovo ova o kojoj govorim, koja je u broju 14. objavila na stotine stranica pravilnika koji to u stvari i nisu? O tome ću govoriti posebno. Njih oslobađate troškova, koje oni u stvari nikome ne prikazuju, sem možda nekome ko je vaninstitucionalno moćan da ih kontroliše.
Da li je neko hteo zaista da ugasi Službeni glasnik ili da ga pretvori u izdavačko preduzeće nekih specijalnih drugih glasila, pa da se iz tih prihoda nadoknađuju troškovi za štampanje zakona, propisa, akata, međunarodnih ugovora itd? Volela bih da mi odgovorite na to pitanje.
Kazaću vam da sam jedva dočekala ovu raspravu da ponovim priču koja nije naišla na odjek u javnosti, poput uvreda na koje nailaze neki koji ovaj dom ne cene dovoljno, smatrajući da mogu po pravu izvršne vlasti da se ponašaju kako im odgovara.
Molim javnost da čuje da je Direktorat civilnog vazduhoplovstva, koji se samoproglasio nadzornim telom, a kad kažem samoproglasio, molim javnost da pogleda "Službeni glasnik" br. 30, od 25. marta 2008. godine, gde je doneta odluka, nalazi se na strani 14, o određivanju nadzornog tela Republike Srbije za oblast vazdušne plovidbe.
Gospodine ministre, u donošenju ove odluke, između ostalog, na strani 14. piše da Savet Direktorata sebe proglašava nadzornim telom na osnovu, između ostalog, člana 22. Zakona o ministarstvima, "Službeni glasnik" br. 43/2007. "Službeni glasnik" br. 43 iz 2007. godine na strani 3. pod članom 22, znate li o čemu govori: o Ministarstvu za dijasporu i njegovim nadležnostima.
Znači, "Službeni glasnik" je objavio odluku da je Direktorat civilnog vazduhoplovstva odlukom Saveta, ne Vlade, ne državnog organa, sebe proglasio nadzornim telom, a između ostalog, na osnovu nadležnosti koje ima Ministarstvo za dijasporu.
Da li vi mene dobro čujete? Da li vi znate da postoje ovi službeni glasnici o kojima govorim? Znate li koliko osnova ima? D-direktorat i d-dijaspora, možda ih to veže.
Nikada greška nije ispravljena, greška nije bila. Ovo je pokušaj da se javnost ponizi time što se u Glasniku može objaviti bilo šta. To nije nadležnost i odgovornost "Službenog glasnika" i to amandmanom tražimo. Tražimo da Sekretarijat za zakonodavstvo proveri svaki akt pre objavljivanja, proveri njegovu usklađenost sa Ustavom, zakonima i ostalim propisima i aktima kojih se tiču zakoni koji se ovde donose.
To što neko pokušava da u sali mene nadjača bukom, verujte da mi ne smeta. To što delujem ljuta, to je zbog buke koja se čuje i koja meni smeta, a građani je ne čuju.
Ponavljam da je Vlada, ne zanima me u kom sastavu i koja, ali Vlada koja predstavlja Republiku Srbiju, dozvolila sebi bruku da u "Službenom glasniku" dozvoli samoproglašavanje jednog organa za nadzorno telo, koje danas ubira milijarde evra prihoda od onog što se zove državni monopol, o čemu govorim nekolko meseci unazad, ali to nije tema koja zanima javnost pod znakom pitanja, zato što neko ne dozvoljava da se u ovoj zemlji otvore prava pitanja.
Stvar se nastavlja. Pošto to može Vlada da radi nekažnjeno i pošto Vlada nije ni stala iza tog saveta koji predstavljaju petoro ljudi, petoro ministara, nije važno da li su ovi danas u Savetu u sukobu interesa, a jesu, i nije važno što su ti nekadašnji doneli ovakvu nezakonitu odluku, važno je da taj Direktorat nastavlja da objavljuje stotine stranica pravilnika koji u stvari jesu samo prevod pravila koje primenjuje EU, čiji mi još uvek nismo ni pridruženi član.
Nekoliko bisera samo da iznesem. Deo tih pravilnika koji su objavljeni u "Službenom glasniku" broj 14, čak 15 novih pravilnika, za koje vi sad tražite da ne budu plaćeni kada se objavljuju u "Službenom glasniku", baš me zanima na čemu bazirate takvu odluku, deo tih pravilnika propisuje način rada Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja.
Takva pravila, gospodo moja, ako niste znali, a javnost verujem da zna, mogu da donesu samo organi EU ili organi Evropske agencije. Nemojte da ispadamo smešni pred svetom. Nemojte da dozvolite da pod pričom bavljenja važnijim stvarima nas ponižavate pred Evropom za koju se svi zalažemo.
Usudila sam se da promovišem jedan slogan - za Evropu u Srbiji. Da, mi Evropi geografski pripadamo i niko ne može reći da nismo deo Evrope, ali nama ne treba da odemo u Evropu da bi se ponašali ozbiljno i odgovorno. Ovaj dom, ovaj zakon, pravilnici ovog direktorata, osnov za njihovo objavljivanje, ukidanje finansiranja "Službenom glasniku" na ovaj način su Evropa u Srbiji za koju se vi ne zalažete vašim delima. Za vas je Evropa u Srbiji igra reči. Za javnost i za građane to su standardi pristojnog života, uređene države i sistema u kojem ovo ne bi moglo da se desi, što se dešava nama.
Da li je neko pre nas upotrebio ovaj slogan, uopšte nije važno. Kaže onaj ko je rekao prvi, rekao je svima. Tako govore mudraci. Ali, u ovoj zemlji se vlast usudila, na primer, da u Nišu promoviše preseljenje Fonda za razvoj kao sopstvenu ideju, misleći da niko ne zna da je SNS 15. maja u Kragujevcu prošle godine promovisala projekat "Vratimo život Srbiji", sa idejom da se organi, organizacije i ministarstva presele u manje razvijene delove Srbije kako bi to pospešilo život u tim i takvim sredinama, jer mi tako doživljavamo regionalni razvoj.
Znači, na ovom što vam govorim o amandmanu koji vi odbijate, gde Sekretarijat za zakonodavstvo mora da kontroliše ustavnost, zakonitost i osnovanost, ne samo materijala koji se objavljuju, nego i organa koji daju na objavljivanje svoje akte, vi govorite da vas red ne zanima. To je razlika između nas kvalitetna i bitna.
Time što i agencije sada ovim članom 5. vešto provučenim izuzimate od plaćanja onog što objavljuju u "Službenom glasniku", o čemu govorite? Da vam nije stalo da ustanovite kontrolu novca, jer da vam je stalo da ustanovite kontrolu novca, vi bi ste se bavili korupcijom na delu, a ne na rečima i ne bi vas brinulo samo odavanje tajni koje se tiču tajni koje ugrožavaju državu, a ugrožavaju je ako se odaju, i tiču se bezbednosti, ali vas molim da imate na umu da je za građane Srbije najvažnija tajna koju treba odati zloupotreba novca, prećutkivanje, zloupotrebe ili neotvaranje tema koje žigošu prave krivce, prave kanale i načine i puteve kako se novac sve može zloupotrebljavati.
Dozvolom da se ne naplaćuje objavljivanje akata i propisa, vi omogućavate tim agencijama da budu države u državi. Time što one nisu u konsolidovanom računu trezora i na uvidu ministru finansija, vi prihvatate da iz toga imate neki posredan, pretpostavljam, interes, jer koja bi se vlada odricala svoje moći da kontroliše sva javna sredstva, ako je ne predstavljaju pojedinci koji ili to ne razumeju ili ne žele da vide?
S druge strane, pokušajem da se na neki način ovo opravda, što se ne može nazvati ne opravdanjem, ne nalaženjem izgovora, jer izgovora nema, vi u stvari dajete do znanja svima nama da ne poštujete građane koji moraju da obaveštavaju o ovim zakonima, jer zašto niste rekli – delićemo besplatno "Službeni glasnik" građanima da vide šta radimo, ako ste agencijama dozvolili da ne plaćaju ono što objavljuju u glasnicima?
Zbog čega postoji vlast? Kome želimo dobro? Šta je opšti interes? Građani da znaju šta radi država, kakve akte donosi, šta sve uredbama regulišete, koliko je akata o zaduživanju objavljeno, koje sve gde postavljen, namešten, koliko saveta radi paralelno sa ministarstvima, koliko istih ljudi sedi u deset organa. Pa da su nadljudi, i onaj Ničeov natčovek, ne bi mogli to da postignu. Hajde da damo građanima besplatno "Službeni glasnik".
Molim vas da ovo što se zove uništavanje "Službenog glasnika" i ovo što se zove dozvoljavanje agencijama da nastave sa nezakonitim ponašanjem jednostavno ukinete time što ćete član 5. obrisati, usvojiti možda i nečiji drugi amandman i usvojiti amandman SNS na član 4, gde je neko ko za to prima platu dužan da proveri da li onaj ko određeni akt objavljuje jeste za njega nadležan, da li je taj akt zakonit i utemeljen u pozitivnim propisima ove države. Hvala.

Mislim da imam potpuno pravo na repliku, ali nema veze, koristiću vreme poslaničke grupe. Gospodine Markoviću, nadležni ministre, kad kažete da Zakon o javnim agencijama to reguliše, vi podrazumevate da taj zakon ne može da se promeni, a on je toliko široko regulisan da bi vi kao pravnik morali da znate da je taj zakon bio sporan čak i u trenutku kada je regulisao osnivanje dve osnovne agencije: o energetici i o radiodifuznoj agenciji. Ako ne znate, neka vam neko to pročita i kaže. O tome postoje članci vrsnih pravnika. Daću vam posle rasprave.
Zakon koji ne može da se promeni, a ne valja, a ne pomaže kontroli novca, a vi tu kontrolu još više činite nejasnom, nevidiljivom građanima i još više štitite agencije, kome to nije jasno? Samo onom kome interes i sopstvena pozicija zaslepljuje pogled.
Znači, Ustav treba dvotrećinsku većinu da se promeni. Za Zakon o javnim agencijama, ako vas on sprečava da pustite agencije da rade ono što ne valja, a ne valja jer nisu kontrolisane, jer 1,3 milijarde evra je van regularnih tokova, u smislu ne sivih, nego nekontrolisanih od strane Vlade, koja daje javna ovlašćenja tim agencijama.
Vi meni kažete da ne razumete to da npr. vi kao roditelj svom detetu nemate prava da propišete pravila ponašanja ili mu ih propišete, pa kada ih ono ne poštuje, vi mu dajete još veću slobodu, čineći ga nekim ko nije spreman da se uklopi u društvo i da svojom slobodom bukvalno ugrožava slobodu drugih. Najveća sloboda ljudi je da žive pristojno. Nije to politika, to je svrha Vlade, da postoji, da radi, da donosi zakone da živimo bolje.
Znači, niko od nas ovde nije da se dokazuje koliko je pametan, rečit, koliko želi onog drugog da omalovaži ili bilo čemu sličnom. Svrha postojanja države je da uredi život građana, da im omogući da žive bolje. Ovaj zakon to ne radi. Ove izmene i dopune Zakona uvode haos, omogućavaju ono što ne valja da bude još gore.
Ne znam kako prostije da vam objasnim time što ću vam reći da niste u pravu da ako Zakon o javnim agencijama ne valja, treba ga promeniti, ali da je taj zakon omogućio da čak i javni servis kaže – vi meni morate da obezbedite pretplatu, a ja mogu da se bavim komercijalnim poslovima, da stičem na tržištu neke druge prihode.
Ovo je najbolnije, najprincipijelnije sistemsko pitanje funkcionisanja i kontrole države i njenih finansijskih tokova, time što vi ne omogućavate kontrolu nad novcem, i pored toga, što vi omogućavate da se ne plaća ono, nije tačno da se ne plaća, do juče se plaćalo.
Vi znate koliko ste pisma dobili od "Službenog glasnika", koji vas je upozoravao da ovo nije dobar put. Objasnite građanima zašto nećete agencijama, kojih ima nebrojeno, koje rade poslove ministarstva, umesto da vi radite te poslove, da ih poštedite troškova koji su regularni?
Da li mogu kao građanin da objavim bilo šta, a da za to ne platim? Ne mogu, gospodine, nego kad mi je račun bio blokiran zato što moram platu da primam preko jedne banke, iako mi je ustavno pravo da primam gde hoću, bilo onemogućeno da čitulju svome suprugu objavim na vreme, zato što neko tako shvata pravo, da može da usmeri moje tokove novca tamo gde je njemu volja.
Gospodine Markoviću, ne pokušavajte da simpatičnim humorom zamažete jednu krupnu stvar. Krupna je stvar da sve mora da bude objavljeno, da ono što je usluga mora da bude i plaćeno, jer kad kao poslanik ne platim putarinu na naplatnoj rampi, država to mora da refundira i danas i sutra onom ko bude naplaćivao putarinu.
I vi kao država, da ne bi objavljivali na stotine stranica Glasnika ili bilo kog službenog lista, kakva je svetska praksa, to ne pominjete, svi plaćaju svojim javnim preduzećima koja objavljuju glasila. Znači, da bi se svi usmerili troškovima i neobjavljivali hiljade stranica nepotrebnih propisa i da nemamo 150 članova zakona nego da imamo 15, ali jasnih i ne onih gde idu podzakonska akta, za koja vi kažete – nema pravo zakonodavstvo da to proverava.
Šta ste vi? Gde je moć Vlade? Nemojte tako, ovde odbori imaju prava da provere ustavnost i zakonitost nekog dela zakona. To što ga ne koriste, to je posebno pitanje. Šta radi Zakonodavni odbor? Objavio je čak pravila o načinu donošenja zakona, a vi mi tvrdite da u Vladi nemate osnova. Sve što ne valja promenite. Ono što donesete, poštovaćemo. Učite građane redu, jer to je Evropa u Srbiji.
Nemojte da priča o nebrojeno agencija i o štedljivoj Vladi bude priča, idite putem kojim će vas građani rado slediti. To bih možda mogla da kažem i nekim nerazumljivim rečnikom. To što on vama liči na politički, izvinite, zakonodavno telo je sačinjeno od političkih stranaka, Vlada je sačinjena od predstavnika političkih stranaka.
To što neko pokušava i da ovaj dom učini nedostojnim poštovanja i da ga pretvori u svoj organ, reći ću vam kako se nekima u Vladi dopala moja šala koju sam iznela za govornicom da bi Vladi najviše odgovaralo da svoje akte šalje direktno u Službeni glasnik, bez prolaženja ovog doma ovde, od koga želite da napravite overivačku ustanovu.
Nemojte nas toliko ponižavati, jer ovo građani umeju da pročitaju, ovo građani umeju da shvate, iako se ovde pravite neukim, odlično znate težinu reči koje iznosim.

Poznat manir, kada nemate odgovor na primedbu, činjenicu, idete u nešto što bi moglo biti vređanje.
Znate, davno sam zapamtila jednu, pametni ljudi kažu – nije mi svejedno ni čije će oči plakati za mnom, tako da ono što govorite o mojoj stručnosti nije meni problematično. I vas i mene slušaju i pravnici i ekonomisti i građani Srbije.
Ono što želim da vam kažem, javnost zna, bila sam dve i po godine ministar i odlično znam šta je Sekretarijat za zakonodavstvo. U neko vreme ozbiljnije, nijedan predlog zakona se nije mogao raditi a da ne učestvuju vrsni stručnjaci iz Sekretarijata za zakonodavstvo, jer iz zakona proističu ovlašćenja ministara da donose pravilnike i da organi i organizacije koje preuzimaju određene nadležnosti, vrše određene poslove, obavljaju određene poslove i donose pravilnike.
Čime objašnjavate da je Direktorat civilnog vazduhoplovstva, kao neko koga ne kontroliše Vlada u sticanju i raspolaganju novcem, pravilnik donese gde se pozove na nadležnosti Ministarstva za dijasporu? Objasnite mi to.
Vaš pokušaj da odbranite neodbranjivo cenim kao jednu vrsnu lojalnost timu u kojem radite. Nije to problem. Poštujem to, ali ne možete javnost da uverite da ono što donese kao pravilnik određeni savet, direktno govorim o Savetu Direktorata civilnog vazduhoplovstva, koji se samoproglasio nadzornim organom, da li je za to imao odluku Vlade. Što se nije pozvao na Vladu?
Da li može ijedan član upravnog odbora koga Vlada imenuje u neki organ, govorim o analogiji, a vi u pravu znate šta je analogija, a pošto ne znate, ekonomisti koji završe ekonomski fakultet uče jedan dobar deo prava od osnovnih izvora prava do međunarodnog prava, pa vas obaveštavam o toj činjenici, morao bi da zna da taj čovek koji ide da glasa u nekom upravnom odboru i donosi važnu odluku, kao što je primena pravilnika, koja proizvodi za nekog troškove neke usluge, pogotovu u kontroli leta i ostalog, mora da ima uputstvo Vlade.
Ti ljudi nisu privatni pojedinci, iako se neki od njih često ponašaju kao pojedinci, a u stvari treba da predstavljaju Vladu. Nemojte mi reći da ne postoji veza između Vlade i da mi stvar preusmeravate na ispravljanje grešaka time što to upućujete na ustavnost. To vam u ovom trenutku uopšte ne ide u prilog.
Greške treba eliminisati na startu, tamo gde vidite da se one pojavljuju, a evo je takva greška. Da se ne bi pojavljivala, Sekretarijat za zakonodavstvo, kome je to posao, mora da proveri ono što mu je posao, a ne da na Ustavnom sudu, a imate, gospodine ministre, nisu vas obavestili, upravo o objavljivanju ovih pravilnika, postupak na Ustavnom sudu u vezi sa nezakonitošću objavljivanja pravilnika, ne samo u smislu forme, nego suštine.
Molim vas, kada shvatite da postoji problem, ovako očigledan, nezakonitost u postupanju, kad je amandman toliko jasan, gde kažem – ne možete dozvoliti da agencije, jer piše, i drugi organi i organizacije, ako ih na to zakon obaveže, ne možete ih odbraniti. Vi ih štitite, ali ih zakonski ne možete odbraniti, bila ja pravnik, ekonomista, najobičniji radnik koji nije imao dan škole, ovde je ljudska logika u pitanju, a boga mi ima i znanja, ima i informacija, a kao što vidite ima i dokumentacije.

Vi meni ne dajete pravo na repliku, iako znate da imam, zato i ne tražim pravo na repliku, ali da počnem od ovog poslednjeg što ste rekli. Vi bi sa mnom razgovarali o ekonomiji kao pravnik, a meni ne date pravo kao poslaniku da razgovaram o zakonu koji je na dnevnom redu.
Hajde da počnemo od ovog zadnjeg što ste rekli – javna preduzeća nisu tu da stvaraju prihod. Gospodine Markoviću, ako vam niko nije rekao, prethodni Zakon o javnim preduzećima i preduzećima koja se bave delatnošću od opšteg interesa radila je grupa vrsnih pravnika i ministara i u radu tog zakona sam učestvovala i ja. Nije bio loš, uzmite i pročitajte ga. Javna preduzeća nisu tu ni da stvaraju gubitke, ali nisu tema javna preduzeća.
Ovde govorimo o Javnom preduzeću "Službeni glasnik", koje objavljuje propise i koga vi ovakvim rešenjima ostavljate bez prihoda time što, sad čitam iz vašeg Predloga zakona, strana 2. obrazloženja, drugi pasus, znači, ono što ste nam dostavili – Predlogom zakona se predviđa, izmenom važećeg člana 11, da se za objavljivanje svih akata, čitam predlog dostavljen svim poslanicima, za objavljivanje svih akata (bez obzira koji je organ ili organizacija donosilac akata) znači, i javne agencije i ostali, ne javna preduzeća, njih tu nema, čije je objavljivanje u "Službenom glasniku" predviđeno zakonom, ne plaća naknada.
Znači, do sada se plaćala, a od sada se neće plaćati. Koga uveravate da to nema nigde, da to nikada nije bila praksa? Prosto, računajte na to da sam neko ko pažljivo sluša i ko neće da ustukne lako dok mu ne isključe mikrofon. Ali, argumenti isplivaju i istina se vidi, koliko god vi pokušavali da to zamažete.
Predlogom zakona se predviđa i stavljanje van snage zakona o objavljivanju saveznih zakona, drugih propisa itd, što je nesporno. Ali, unosite novinu da se svi akti tako objavljuju, znači, pravilnici i ostalo koji proističu iz zakona, a rekli ste i sami, u njihovoj pripremi učestvuje Sekretarijat za zakonodavstvo.
Pa vi ste odgovorili na moje pitanje, značaj koji ima Sekretarijat za zakonodavstvo da učestvuje u izradi jeste da brine o zakonitosti, a ja vam kažem da agencije koje u prvom trenutku kada se formiraju jesu na budžetu, pa se izmaknu sa budžeta, pa se finansiraju naplaćujući građanima usluge, ne koliko pokrivaju troškove, nego stvarajući enormne profite zato što imaju monopol.
Ne može po jednu potvrdu u toj oblasti koju izdaje Direktorat ili Agencija za kontrolu leta da ode građanin ili strani investitor nigde drugo nego kod njih. Znači, na bazi monopola ne određuju cene za pokriće troškova, pa da posluju bez profita, kao što vi kažete ispravno, nego zarađuju enormne profite, pa smo imali afere koliko je ko zarađivao, plaćao, a dinar ne uplaćuje u budžet.
To mene brine i želim da i ovim delom amandmana utvrdim da vi koji predlažete zakone ne dozvolite nezakonitost u nekom kasnijem delu do objavljivanja jer – što bi mi pravili troškove suđenjem, gospodine ministre? Šta, treba da organizujem vatrogasnu službu, pa da njen značaj učinim važnim time što ću negde da podmetnem požar? To na ovo liči.
Znači, zalažemo se za mirno rešavanje radnih sporova da bi rasteretili sudove, a vi ovde upućujete kada se desi nesklad i nezakonitost, čak smešno praveći analogiju da kada Skupština usvoji zakon, jer ovde samo Vlada predlaže zakone, samo Vlada predlaže zakone, ponavljam, u kojima učestvuje Sekretarijat za zakonodavstvo, pa kome onda mi možemo da osporimo kao neki odbor ili bilo šta?
Nemojte pokušavati da obezvredite primedbe koje iznosim jer, gospodine ministre, nisu vam rekli, u Ustavu Srbije piše da ova tela koja su sporna ne meni, građanima Srbije, jesu nosioci javnih ovlašćenja u ime države i vi njih kao takve ne možete maziti i paziti na štetu građana, a i na štetu Vlade.
Zar vam nije interes da se nad njima ustanovi kontrola zakonitosti rada, a ja vam kažem šta objavljuju. Prevode pravilnike koje donosi EU i Evropska agencija, a ne oni. Samo prevode i na stotine stranica objavljuju. Taj "Službeni glasnik" treba da pokrije troškove te štampe, tih stotina stranica, časove rada tih radnika. Ne tražim da vi njima obezbedite profit. Verujte mi, nije mi važno što to trenutno vodi jedan divan čovek koga dugo poznajem, a član je DS, uopšte nije važno.
Mene brinu institucije, urušavanje institucija, sistema koji želite da malo-pomalo ovde zagrebete, onde zagrizete od tog kolača, da bi mi sutra imali problem poput onoga koji imamo sa poslovnim bankama, sa doprinosima zato što smo uništili SDK. Nemojte da mi kažete da je to širenje tema, to su principi koje ne smemo da ponovimo kao greške koje nam čine život gorim.
Zaista više neću da se javljam. Vi ste odbranili moj amandman time što ste rekli da za zakonodavstvo jeste obaveza da učestvuje u pripremi zakona. Vi ste ti koji morate da kontrolišete članove saveta i organa koji sede u tim agencijama, to što ih i da li kontrolišete, a mi nemamo uvid, to je posebno pitanje.
Ali i naša obaveza, gospođo predsednice, da mi nemamo na plenarnom zasedanju kroz Poslovnik regulisane izveštaje ni Komisije za hartije od vrednosti, ni agencija, dobijamo ih i slažu se i u ovakvom načinu rada ne stižemo ni da progovorimo o njima, ali to jeste posao svih nas, nas kao nadzornog organa, ove izvršne vlasti, ali jeste pre svega trenutak gde ne smemo da dozvolimo da tamo gde možemo da uredimo sistem evropski, da ga uredimo.
Zahvaljujem vam se na svim pohvalama, gospodine ministre, koje ste mi dali i molim vas, vi ste danas tu, nisam se okomila na vas, moglo se desiti da ministar koji zaista nema veze sa ovom materijom bude tu i brani ovaj zakon jer je to, nažalost, česta praksa.

Samo još par reči. Vaš pokušaj da državu izvučete iz njene nadležnosti nije dobar, ni u ovom trenutku, ni dugoročno, ni generalno, ni vama trenutno kao vlasti, ni nama koji pretendujemo da na vlast dođemo.
Bez obzira na to što se neki čude ovim što kažem, to je pokušaj da se država izvuče iz svoje nadležnosti, a to je da dopusti, uzimam jedan primer – ovaj direktorat koji se samoproglasio nadzornim telom i objavljeno je da je to. Šta zna običan građanin? Za njega je to taj bitan, važan i zakonit organ.
Ne možete da time što se napravi propust u početku u kreiranju zakona kažete – ja sam svoje završio i neka se sude. Ne sme da se propusti nezakonitost na svakoj tački na kojoj može da se zaustavi nezakonitost.
Ako jedan organ ili organizacija, kako navodite u obrazloženju, objavi neki pravilnik, a on nije u skladu sa sektorskim zakonom kojim mu je povereno javno ovlašćenje, daću vam ono što učeni pravnici pišu o problemu Zakona o javnim agencijama, to ne smemo da dozvolimo i pustimo da funkcioniše.
Da citiram vašeg pokojnog predsednika koji je govorio: "Nemojte da stanje bude takvo da više ne možemo da ga promenimo", kao što je na Kosovu govorio. Da li vi to meni govorite – imamo loš Zakon o javnim agencijama, to ne možemo da promenimo, oni imaju pravo, ne možemo da im ukinemo Zakon zato što nemamo pravo nadzora nad njima? Nemojte mi se braniti stvorenim faktičkim stanjem koje nije dobro.
Da li ćete građane da oslobodite troškova objavljivanja nevažećom izgubljene lične karte? Zakon kaže mora da se objavi. Hoćete li da ih oslobodite troškova? Nećete? Da li ćete taj "Službeni glasnik", koji ćete džaba da odštampate kod "Službenog glasnika" kao javnog preduzeća o ukidanju i brisanju stranaka, da podelite besplatno građanima da znaju koje stranke više ne postoje? Nećete. Govorim o motivu i motiv je vidljiv.
Još jedno vas molim. Ono što ne sme država da dozvoli, to je da joj se ukaže na problem, da se o njega ogluši. Ne govorim vam nedobronamerno. Nije meni stalo da se s vama nadgornjavam. Govorim o tome da na svakoj poziciji i svakoj tački gde država može pokaže svoju ozbiljnost, ne snagu sile nego svoju ozbiljnost i svoj sistemski pristup, konzistentnost zakona i odlučnost da neće da dozvoli da one male rupe u zakonu postanu prostor za davanje mišljenja, za zloupotrebu diskrecionih prava ili bilo čega sličnog.
To vam govorim kao građanin, kao ekonomista, kao neko ko ima dugogodišnje radno iskustvo na koje se ponosim i koje svuda primenjujem, gde god da o ovome razgovaram ili treba da se ponašam u skladu sa tim.
Ne morate vi usvojiti amandman, ali čujte da ovo nije dobro rešenje i na neki vaš način, vi to sigurno možete, vi ste vlast, sprečite nezakonito objavljivanje akata na koje neki nemaju pravo, nemojte ih štedeti tih troškova, nemojte da im dozvolite da zavlače ruke u džep stranim investitorima i građanima, jer to nije politička priča, to je rang gde smo po teškom ulaženju u investicije u ovoj zemlji rangirani, od onih koji znaju ovo o čemu pričamo ja i vi.
Molim vas da najdobronamernije shvatite primedbe koje iznosim, a iznosim primer Direktorata jer je zaista najdrastičniji i zbog količine novca koji je samo pod njihovom kapom, šapom, kontrolom i trošenjem, i zato što su se samoproglasili nadzornim telom i od trenutka samoproglašenja profesionalni, učeni i iskreni pravnici na to stavljaju primedbu, a mi građani se suočavamo sa problemima u vezi s tim.

Amandman na član 21. stav 3. je povezan sa našim amandmanom na član 11. koji je juče branio kolega Zoran Antić, a tiče se prava javnosti na obaveštavanje o radu Agencije za privredne registre u vezi sa preuzetim obavezama u ovom zakonu.
Član na koji stavljamo amandman jeste da dodajemo da se izveštaj o vrednovanju stavlja na uvid javnosti.
Obrazloženje koje nam je Vlada dala u svom odgovoru je istovetno kao za član 11, tako i za član 21. i kaže, da nije smešno zaista bi mogli da kažemo da je ovo ozbiljno obrazloženje, ali s obzirom na iskustvo koje imamo ovo obrazloženje je, bez izvinjenja na izrazu, smešno. Kaže – U članu 47. je predviđeno da Agencija dostavlja godišnji izveštaj o svom radu osnivaču. Osnivač je Vlada i kaže da je predviđena javnost rada Agencije, pa uključujući davanje informacija od javnog značaja, čime su sve informacije dostupne građanima.
Koliko Vlada zna šta rade njene agencije kao osnivač? Koliko zna kojim računima posluju? Koliko joj prenose sredstva i koliko o tome, ona koja toliko malo zna obaveštava ovu Narodnu skupštinu, znaju građani Srbije?
Zahvaljujem se gospodinu Ćiriću koji je podneo tužbu pa će omogućiti da u jednom neuobičajenom postupku sudskom upoznamo građane sa tokovima kretanja novca i računa za jednu agenciju zato što to ne možemo da radimo u postupku koji je predviđen zakonima koji se navodno poštuju.
Zašto kažem navodno poštuju? Pa, ne poštuju se. Ako od svega što se, na primer, iznese, a vezano za zloupotrebe o agenciji, o čemu ćemo pričati u narednim zakonima, o milionima evra koji su potrošeni nezakonito, o kojima nemamo mnogo evidencije, od svega toga se izabere braniti, navodno, majku ili oca za uzetu otpremninu i ako se koristi, na primer, informacija u omalovažavanju diskusija koje iznosite.
I kada kažete da su Radovan Jelašić i gospodin Đelić sa programiranim karijerama došli jedan iz Mek Kinsijevog odeljenja, jedan iz Pariza, drugi iz Frankfurta, gospodin Dinkić vam kaže – mešate "Dojče banku" iz Frankfurta i Mek Kinsi agenciju. Evo, pošto to nije predmet tužbe, građane mogu da uputim da izađu na sajt "Mek Kinsi". Govorim o javnosti rada, nemojte da mislite da se udaljavam od teme. Ukucate sajt "Mek Kinsi" agencije, mekkinsi.kom za javnost i tu lepo piše – Radovan Jelasiti je ovde radio kao konsultant, svega doduše četiri godine, na niskom nivou, ali je radio u organizaciji Mek Kinsi, koja se bavi investicijama i konsultantskim uslugama.
Ako se neko usuđuje da ono što se zove javnost rada i postoji kao dokazivo, proverivo činjenično stanje, milionima građana saopšti sa ove govornice da je javno, vi od nas očekujete da poverujemo da je članom 47. predviđeno da Agencija obaveštava javnost o svom radu, biti dovoljno da znamo kako upravljate sredstvima?
Nije dovoljno zato što čak i kada se postavi pitanje da li je i kada prestala da radi majka gospodina Dinkića u institutu partijskom, kome je ministar nezakonito, bez postupka javnih nabavki, preneo 100.000 evra neto para, odnosno preneo jednu polovinu, pretpostavljam da je i drugu u ovoj godini, ali za jednu imamo dokaz.
Znači, nezakonito, po sukobu interesa, partijskom institutu, gde je njegova majka imala 30% akcija, koje je tada, kaže, prenela na nekog drugog da ne bi bila u sukobu interesa, i kada nadležna organizacija, nevladina, za koju sada otvarate novu kancelariju, dostavi zahtev – zašto je onda tek 2010. godine u martu zatraženo da se ispravi da gospođa Mirosinka Dinkić nije više zamenik predsednika Upravnog odbora?
Tri godine kasnije Agencija za privredne registre, koja je ovim članom 11. zakona, pa javnosti rada člana 47. tretirana, uopšte ne odgovara – kada je dostavljen zahtev za izmenu podataka?
Znači, čemu služi zakonska odredba – da je neko dužan da obaveštava javnost i da postoji javnost rada, ako se na zahtev ne odgovara, čak i onih kojima je to u opisu posla. Zašto je to zanimljivo?
Ako nam se jednom desilo da je gospodin Đelić mogao da stekne milione akcija i da niko ne kaže, odnosno da sam na svoje pitanje, odnosno na pitanje kao član Vlade odgovori poslanicima, kada je i da li je prodao akcije, gde je platio porez i da kaže da to nije u nadležnosti Vlade, jer čuvamo jedno takvo pitanje, mi sada možemo da imamo o ovakav odgovor ministra koji kaže: "Moja majka je u penziji".
Čekajte, šta smeta Ministarstvu finansija da penzionera, jednog te istog, a to ćemo izneti na sudu, plaća po ugovoru o delu i po ugovoru o autorskom pravu? Zašto je preneto 30% akcija za navodno neprofitnu organizaciju? Da li su vraćene ili da li se ukida taj sukob interesa – da ministar regionalnog razvoja nezakonito prenese, bez javnih nabavki ugovori 100 hiljada evra, a prenese 50 hiljada, po Izveštaju DRI, nekome ko je bio zaposlen ili otišao u penziju, ali ima 30% akcija tamo?
Da li vi zaista potcenjuje inteligenciju svih građana Srbije, pokušavajući da milijarde koje su se u Agenciju slile privatizacijom koju je ona sama provodila, kontrolisala – niko ili mali deo onih, a saznaće veliki broj građana gde je otišao novac i kome, u koju vrstu naknada, otpremnina, isplata i sličnih davanja, da bi vi nama rekli: "Ne, to nije sukob interesa, to su porodične stvari"?
Ja sam ovde poslanik. Sa zadovoljstvom se neću pozivati na poslanički imunitet. Zahvaljujem se za priliku da o onome govorimo i na sudu ako treba. Vama ovde kažem – ne možete tražiti da vam verujemo na reč, jer devet godina unazad je ogroman novac potrošen, a da nema infrastrukturnih objekata, da nema mostova. Samo da građanima kažem koliko je to teško.
Koliko je velika ljubav ministra, koji je svom partijskom institutu preneo novac? Zamislite kako vi ujutru imate gužvu kada krenete preko Gazele da sa Novog Beograda dođete u grad ili da mi, od poslanika, stignemo na vreme ovde i da učestvujemo u radu ove skupštine? Milijarde i milioni su potrošeni, a ta Gazela nije mogla da bude popravljena, nego se sporimo, jer smo u ovom domu usvojili jednu garanciju.
Znači, osnovni ugovor nismo ni videli, pa smo prihvatili, odnosno vi u ime svih nas i naše dece – jedan dugoročni kredit u kojem je trebalo raseliti Rome, ali na način koji nigde i nikome nije kao takav propisan.
Znači, vi možda pokušavate, kada nam dostavljate ovde zakone da predstavite – da je reč o opštem interesu, o regionalnom razvoju, o dobroj nameri i želim da vi tu dobru nameru sprovedete, da donesete ovde jedan dobar zakon. Ali vi zakon koji smo usvajali pre nekoliko meseci menjate, ne zato što želite da ga poboljšate ili da omogućite javnosti uvid u način ocenjivanja uspešnosti trošenja i razvoja regiona, nego zato što imate priliku – da ostanete, kao neko ko se pita i odlučuje o životu, o zapošljavanju i o svemu ostalom, ovih građana.
Znači, ako se borite za javnost i ako zaista znate šta znači reč "dostupni javnosti", vi ste morali da usvojite amandman na član 11. ili makar ovaj amandman na član 47, gde Agencija – mora da dostavi izveštaj ne samo osnivaču, nego i ovoj skupštini ovde.
Ovde mnogi zaboravljaju da je Skupština zakonodavna grana vlasti, da je Vlada izvršna grana, koju kontroliše ovaj zakonodavni organ i da ministarstva u okviru te izvršne grane vlasti, preko svojih agencija, jesu dužna da dostavljaju izveštaje.
Nažalost, vi nam u ovom trenutku dostavljate Zakon o Agenciji, kojom gasite nadzor. Time što ministar za regionalni razvoj predlaže članove Saveta, isključivo i sam, Vladi, ovog novog akcionarskog fonda, vi ukidate čak i pravo osnivača da preko tih ljudi koji predlaže samo jedan čovek čak i osnivač ima nadzor i kontrolu nad tim.
Srpski jezik je još dovoljno razumljiv. Pored onih najhitnijih pravila o pisanju zakona, koja su objavljena u onom nedavnom "Službenom glasniku", dovoljno je jasan – da je priča o transparentnosti i o javnosti priča. Molim, ne tražite da vam verujemo na reč, nego uradite ono za šta se verbalno zalažete i možda će vam neko i poverovati.

O svemu tome ćemo u postupku, još nisam dobila nikakav dokumenat.
Pre svega, ni u izlaganju vama, ni bilo kome, ja sam dama koja reč "adrenalin" za diskusiju nikada ne bih upotrebila. Izvolite proverite skupštinske stenograme. Možda bi mogla reč "energičnost", koja je za mene uvek pohvalna, nikada tu reč ne bih upotrebila, ni vama, ni bilo kome.
Da, vrlo me zanima kako rade javne agencije. Znate zašto? Da nam se nije, na primer, prvo jedan RTS, kome je ovde ozakonjeno naplaćivanje pretplate, osamostalio pa da može da bude komercijalan kad njemu odgovara, da prenosi sportske utakmice kakve god hoće, ne bi to radila ni masa drugih agencija, poput direktorata civilnog vazduhoplovstva, pa Agencija za kontrolu leta.
Svi oni koji na državnom monopolu propisuju sebi neku vrstu naknade, to naplaćuju debelo i visokim cenama, a kontrolu novca nema ni budžet, ni ministar finansija, ni predsednik Vlade, ni ova skupština. Možda postoji moć i kontrola pojedinaca iz partija, ali se svi mi zalažemo za moć institucija, jer to liči na pravnu državu.
To da ne mogu da dobijem podatak, imam podatak o isplaćenim otpremninama, ali ne likujem unapred. To što se misli da je jedan od mnogobrojnih računa mimo uvida javnosti, uveravam vas i one koji su svojevremeno mislili da spiskove DOP-a mogu da seckalicom unište ili da dokazi o tome ne postoje, ili agencija koja pokušava da unapred skine sa sebe odgovornost za mnogo veće i šire nezakonitosti koje se završavaju brojem nezaposlenih, onim raznim konsultantskim, jer to je način za izvlačenje novca bio, neka ostane za onaj postupak tamo, da ne opterećujemo ovde javnost.
Molim vas, ne možemo nikada argument da jedna agencija radi nezakonito, ili da jedan državni službenik zloupotrebljava položaj ili je u sukobu interesa, dovoditi u istu ravan sa tim kad neko po zakonu dobije stan i to mu je krov nad glavom, na primer, kao meni, jer živim sa troje dece u tom stanu i nemam deset stanova za izdavanje, nijedan drugi viška, niti se bavim bilo kojom vrstom posla koja je suprotstavljena onome čemu radim.
Znači, postoji razlika kada neko ima stanove u ulici, kada neko državnu funkciju zloupotrebljava da namešta poslove kumu, prijatelju, konsultantskoj agenciji, ovoj ili onoj, ili preko toga pere novac, i razlika u tome kada funkcioner ili zaposleni dobije stan kao i hiljade ostalih građana Srbije.

Samo ću još jedan kratak odgovor dati. Mogu samo da kažem sledeće. U tom postupku, za koji se nadam da će biti brzo, očekujem da će, po onoj našoj narodnoj "tražili miša, isterali slona", javnost imati prilike da čuje kako je ta ista agencija, kojoj se može verovati na reč, u prospektima za privatizaciju zaboravljala ili se pravila da ne zna da postoje hiljade kvadrata, raskidala ugovore onda kada to nije trebalo ili je trebalo, procenjivala određene trenutke.

Vrlo je zanimljivo da gospođa Grubješić nijednog trenutka ne pominje zašto 12 trudnica ostaje bez posla, samo se pravdaju činjenicom da čovek koji se nalazio i imao zahtev za isplatu otpremnine, a onda je neko rekao da to ne treba da se uradi, što je ovde izjavio i gospodin Dinkić, odustao. Ali kako je taj novac isplaćen imaćemo prilike da dokažemo na sudu i zaista ne bih da ostale opterećujemo time.

Gospodin Vladislav Cvetković, vi bi možda mogli reći javnosti u kakvim je privatnim odnosima sa gospodinom Dinkićem. To što zna narod priča, što reko Obrenović, pa se zna šta je tu radila Vesna Džinić, gde se nalazi danas i koji su efekti rada tih i takvih ljudi, ko je čije mame, tate i saradnike dovodio, za koga je izmišljeno radno mesto koordinatora i da li je uopšte radio.

O tome ćemo na sudu, ali se zaista nadam da će hrabrost gospodina Ćirića, da ne kažem nalog da podigne tužbu, svima nama doneti koristi da saznamo šta se u stvari u Agenciji za privatizaciju radilo, jer to ne može da sazna ni premijer raniji, ni ovaj sadašnji, čak ni ministar finansija, niti bilo koja institucija koja je zadužena za javnost rada i raspolaganje ogromnim sredstvima.

Više se neću javljati za repliku ovim povodom.

Gospodine Novakoviću, vaš prijateljski savet nijednog trenutka, čak i ako bi mogao imati prizvuk saveta sa malom dozom, onim začinom straha, za mene nije relevantan.
Znate, neki ljudi poginu, padne im cigla na glavu, neki ljudi imaju potpuno banalnu smrt, potpuno banalan izlazak iz javnosti, ja ću biti srećna da bez advokata, bez pozivanja na imunitet, ali sa pozivanjem na činjenice dokažem ko radi za, a ko radi protiv opšteg interesa. Možda imam neke druge mane, možda sam ovako energična i bučna, ali mi zavist jeste strana.
Mržnja ne znam šta znači. Kajanje – tu reč nikada u životu nisam upotrebila ni pred sobom, ni pred drugima, ali hrabrost da se izborim i dokažem da sam u pravu, jeste nešto što ću sigurno realizovati do kraja.
Verujte mi, troje dece koje imam me u tome podržavaju, stranka kojoj pripadam, ali najveća snaga je u ljudima koji kažu: ono što drugi nisu smeli, rekli ste vi. Da li ću za to platiti cenu bilo koje vrste, uopšte nije važno, ali je strašno važno da se neko usudio da onome ko je prijatelje nalazio u trenutku svoje moći, u čekaonicama ispred, dok je mogao da im obezbedi pozicije, koji za njim nisu išli zato što ga cene nego zato što može da im obezbedi izvesnu vrstu "plena", a to je neka pozicija, konačno treba da se brani argumentima, ne zastrašujući ikoga, nego argumentima šta je radio sa svojim prijateljima, savetnicima i saradnicima. Vama se ipak zahvaljujem na navodno prijateljskom savetu.

Komentar ovog našeg amandmana bih započela jednim pitanjem prisutnim predstavnicima Vlade. Da li ste spremni da ovo branite kao lex specialis, ako je u pitanju jedan odnosno dva zakona koje će najneobrazovaniji i najneverziraniji sudija oboriti na Ustavnom sudu? Neko ko prvi put dobije ovaj predmet ima sve elemente da ova dva zakona, međusobno vezana, isprepletana, obori na sudu.
Sve ono što su iznosile moje kolege ponoviću u najkraćem, a tiče se osnivačkog uloga ili kapitala zatvorenog ili otvorenog društva, kršenja Zakona o privrednim društvima, kršenje Zakona o investicionim fondovima. Ovo nije ni riba ni devojka, nije i devojka i riba, ovo je neustavan i nezakonit pokušaj da se pokažete kao darodavci građanima time što ćete im na nezakonit način i u nezakonitom postupku dati besplatne akcija kojima neće moći da raspolažu u skladu sa zakonom i neće moći da crpe iz njih prava koje im pozitivni zakonski propisi omogućuju.
Mnogi se građani Srbije pitaju da li je u pitanju površnost onih koji pišu ove zakone ili neuvažavanje onog što se zove struka, a ovde pitam da li je ovo neuvažavanje Ustava kao vrhovnog zakona?
Metodološka pravila za pisanje zakona će važiti od 1. jula. Taj deo Zakona o Narodnoj skupštini je već objavljen u "Službenom glasniku". Ne mogu sada da kažem da je već prekršeno to metodološko pravilo po kojem bi Zakonodavni odbor ovo morao odbiti.
Ali, ne mogu da kažem da bi Zakonodavni odbor odbio ova dva zakona, jer je prihvatio jedan zakon o izgradnji MG 10, gde je dozvoljeno da se eksproprijacija vrši po pravilima koja su dopustiva samo za preduzeće koje je u većinskom državnom vlasništvu. Zakonodavni odbor je ovde voljom onih 126 dozvolio da to može da radi i preduzeće koje nema većinsko državno vlasništvo.
Da li je sada ovde svaki zakon koji stiže lex specialis ili je ovo takav pravni galimatijas da nijedan od onih čije je pravo povređeno ovim zakonom ili okrnjeno, a vi ga predstavljate poklonom, u stvari neće moći da bude realizovano ni na jednom sudu, sem na nekom međunarodnom, gde će se ipak morati uporediti domaće zakonodavstvo i videti da ovi zakoni nisu ni u skladu sa Ustavom, ni u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima, ni u trenutku osnivanja, ni po načinu predstavljanja.
Za investicioni fond je potrebno 200 hiljada evra da bi se osnovao. Ovaj fond se ovde osniva sa 50 hiljada. Za zatvoreno društvo 100 osnivača je neko pravilo, sve preko 100 ide se na otvoreno. Ovde je 4.800.000 članova društva zatvorenog. Ljudi, da pričam nekome o čemu raspravljam, rekli bi mi u kakvoj vi to državi živite?
Pitam vas: pravni fakulteti, zakoni, ustavi, je l' to sve bačeno pod noge da bi neko ovde rekao, vi ste svi protiv građana, ne dozvoljavate da im se dodele besplatne akcije. Hajde da mi neko kaže da nisam u pravu. Šta je neophodan uslov za zatvoreno akcionarsko društvo? Broj osnivač, osnivački ulog.
Šta Zakon o privrednom društvu predviđa za predstavljanje? Da li može da predstavlja jednu ovakvu, ne znam šta je više ovo, državni organ, privredno društvo, investicioni fond. Savet koga predlaže samo ministar, a ne ni direktor kao zastupnik, a ne upravni odbor onako kako to kaže Zakona o privrednom društvu.
Pitam se ponekad da li mi koji ozbiljno shvatamo ovaj svoj posao jesmo ljudi koji treba da ozbiljno prilazimo onom što nam vi servirate na najneozbiljniji način ili treba da dignemo ruke od svega.
Nisam neko ko lako diže ruke, čak i od ovakvih predloga zakona. Nemam na to pravo u ime svih onih mladih koji završavaju školu i očekuju da negde nađu posao, ali da posao rade u skladu sa nekim pravilima, zakonima, a ne poslušnošću nekoga ko im omogućuje da se zaposle.
Postoji li među vama neki pravnik? Postoji li među vama neko ko je pitao da li se ovde akcionarski fond nalazi u sukobu interesa zato što Republika Srbija preko njega građanima oduzima pravo glasa, pravo uvida u poslovanje akcionarskog fonda, jer Republika Srbija preko Agencije, koja je ujedno i društvo za upravljanje ovim fondom, u stvari vrši prodaju akcija akcionarskog fonda.
Da li zaista sve ono što govorimo za govornicom jeste prazan papir koji iz ove kuće izlazi bez autorizacije nas koji smo govorili i služi za raznovrsne stvari? Kada smo usvajali prvi Zakon o besplatnoj podeli akcija, koji sada menjate, rekla sam da je donet zbog brokerskih kuća koje će navodno besplatno uraditi one poslove prve prodaje.
Da, navodno besplatno, jer će iz budžeta u stvari biti isplaćen taj trošak za tu prvu prodaju. Znači nije besplatno. Građani plaćaju samo ne direktno nego zaobilazno, onako kako treba u JAT-u izuzeti imovinu pa osnovati drugo društvo sa drugim imenom.
Šta kad sutra dođu neki poverioci JAT pa kažu – a gde je imovina da se mi naplatimo? A vi kao kad se muž i žena razvode, pa jednom ostavljate imovinu, a drugom ostavljate dugove po kreditu i ostalim obavezama, npr. za neplaćeno gorivo JAT-a i smislite, kažete ovo je genijalna stvar, mi ćemo sad da ozdravimo jednu firmu. Je l' se tako ide u Evropu? Je l' se tako dostižu evropski standardi?
Svi oni koji su moje generacije ili slični, šezdesetih. i starijih godišta, znaju da se ovo nekada zvalo prevarom. Nema drugog termina. Kad vi imovinu sa jedne firme prebacujete na drugu, kada prilikom osnivanja preduzeća ne proveravate ni vlasnika, ni da li ima osnivački kapital da bi radio nešto, šta je to nego prevara.
Je l' dozvoljavate da se kiosk otvori ili radnja za prodaju peciva ako nema mokri čvor, pa dovoljno kvadrata, pa sanitarnu knjižicu itd? Sad je ispalo najisplativije trgovati na finansijskom tržištu akcijama, varajući građane, da bi dobili izbore.
Hajde da čujem da mi neko kaže da grešim ili da nisam u pravu kad iznosim ovaj podatak? Gospodin Đelić je imao Altis kapital i Altis investment, sa nekoliko stotina dolara osnivačkog kapitala je radio kao finansijska kuća, kao banka. Hvalio se time, predstavljao se tako. Radio je šest meseci bez otvorenog žiro računa, znači ne plaćajući državi porez i vi to sad uzimate kao primer.
Što ne bi mogao da postoji i jedan ovakav fond, koji nema nikakav nadzor, koji ima samo savet, koji je u sukobu interesa, koji nema dovoljan osnivački kapital, koji se ponaša kao investicioni fond, koji krši Zakon o privrednim društvima itd. i tome slično. Brokerske kuće da zarade, dok ne raščistite sa njima račune kako su išle konsultantske usluge pravnih savetnika, finansijskih savetnika itd? Građani Srbije će poverovati da činite nešto njima u prilog.
Gospodo moja, ovi zakoni će biti oboreni na Ustavnom sudu, ako oni budu kompletirani i u njima budu radili ljudi, od kojih će neko još sutra, po usvajanju ovih zakona podneti inicijativu. Da ne pričamo o tome kakve su vrednosti trebalo da budu, kakve su bile, preduzeća iz kojih je trebalo isplatiti ove akcije.
Verujete mi da se nikada nisam osećala neprijatnije u ovom domu, nego razgovarajući o ovom zakonu, sem u slučaju – kada smo usvajali Zakon o preuzimanju kada smo dan po obavljenoj transakciji u Komercijalnoj banci, prepuštenog vlasništva nekome danas i prekosutra, potpuno izlazeći kao država iz banke, koja je jedna od retkih preostalih domaćih, a mi smo po obavljenoj Skupštini, po primenjenom zakonu o čijim amandmanima smo razgovarali, razgovarali sutradan, i pokušavali ste od nas da dobijete potvrdu za konvalidaciju nepravnog stanja.
Nisam pravnik, ekonomista sam, ali i kao ekonomista znam da je jedan od prvih pravnih sporova bio – razmatranje prodaje tuđeg. Ne govorim o restituciji. Doći će i to na red. Govorim o tome da prodajete nešto na šta nemate pravo, u nezakonitom postupku i što će moći da bude osporeno. Pored toga, čak i kad bi građani zažmurili na to – ono što im dajete je samo polovina onoga na šta, po postojećim zakonima, imaju pravo.
Molim vas, ako imate imalo profesionalne časti – povucite ovaj zakon iz procedure i ne dozvolite da o njemu dalje razgovaramo.

Iskoristiću samo dva minuta da kažem da je član 24. ovih izmena i dopuna potpuno nov i da smo mi tražili da se briše stav 1. gde fond prenosi akcije, odnosno, udele iz portfelja Akcijskog fonda, sada ono što je značajno i zbog čega tražimo brisanje, osim akcija i udela koji su Akcijskom fondu preneti po osnovu raskinutih ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Gospodine Cvetkoviću, kao direktor Agencije, vi ćete morati sada pred javnošću da priznate da je očiglednost namere, koja je bila prevarna, ovim zakonom bila prikazana onog trenutka kada ste naglo počeli da raskidate ugovore.
Koliko je radnika ležalo na pruzi? Neki sekli prste, neki protestovali na kiši, nevremenu, ne spavali, podnosili dokaze da ste vi kao nadležna, kada kažem – vi, u trenutku od kada ste vi direktor agencije, ali i pre vas, mnogo je veća odgovornost na gospođi Vesni Džinić, podnosili vam raznovrsne dokaze da treba raskinuti ugovore, a vi ste im kao Vlada, i vi kao čovek i ona kao direktor juče, odlagali rokove, davali razne druge pogodnosti, čak u nekim slučajevima i menjali odredbe osnovnog ugovora, po kojima su im smanjivani nivoi garancija za poštovanje potpisanih ugovora.
Da bi u trenutku kada ste osmislili ovaj zakon ovako, ne u interesu građana, nego u interesu onih koji će sa ovim poslovati i koji će biti navodni darodavci, odjednom krenuli da poštujete zakon, čak ste to negde i javno rekli – od sada ćemo poštovati zakon i raskidati ugovore sa svima onima koji ne poštuju rokove.
Da li građani Srbije to zaslužuju? Da li priča o akcionarima, o pravima manjinskih akcionara zaista može da bude promovisana na ovaj način? Da se godinama nekim ljudi, koji su sumnjivim novcem došli do ogromnog kapitala, zemljišta, poslova, gleda kroz prste, a da sada kada vam treba iz političkih razloga jedan ovakav zakon, vi sebi ostavljate pravo da čak i u prelaznim i završnim odredbama na poseban način raspolažete ovom vrstom kapitala?
Mislim da ovo, kao i sve ostalo unapred, vam nimalo ne ide u prilog, ni u odnosu prema opštem interesu, ni prema građanima, a glasačima posebno.

Podneli smo amandman na član 10. gde tražimo da Vlada podnosi izveštaj o poslovanju Fonda ne u godišnjoj dinamici nego u polugodišnjoj. Iznenađena prihvatanjem amandmana ipak hoću da kažem da to nije celina stvari.
Šta nam znači izveštaj DRI? Izveštaj postoji, kao i mnogobrojni izveštaji Komisije za hartije od vrednosti i mnogih regulatornih tela, a mi o njima ne raspravljamo jer nemamo poslovničke mogućnosti da se izjasnimo ko to treba da inicira, u kojoj vrsti plenarne rasprave ćemo o tome razgovarati i to sada ide na dušu predsedavajuće, odnosno onih koji se hvale pravilima o pisanju zakona.
Zakonodavni odbor je doneo pravila kako se zakoni pišu, dobar dan kada uđete u radnju, doviđenja kada izađete, molim lepo, hvala lepo, srpski jezik, ali kada ćemo i kako razgovarati o tome da li su i kako zloupotrebljavana ovlašćenja, nemamo ni poslovničku mogućnost da o tome razgovaramo.
Šta je zanimljivo, koleginica je maločas govorila, a ja ću da potvrdim da zakoni nisu propisali nikakvu zloupotrebu o radu Fonda i odgovornih lica, a vrlo je moguće jer se nalaze u sukobu interesa da zloupotrebe ovlašćenja i neće odgovarati ni za privredne prestupe ni prekršaje.
Odlično znate, gospodine Cvetkoviću, da je na nesrazmeri, odnosno neregulisanom odnosu između vašeg naloga da Akcijski fond proda akcije, a ne kažete im kada i kako, a oni kažu da nisu oni nadležni, to je trebala da uradi Agencija za privatizaciju, došlo do mnogobrojnih zloupotreba, određivanja paketa, cene i vremena prodaje akcija. Na toj navodno nevidljivoj grešci, a kažem namerno ugrađenoj grešci, gde ste međusobno trgovali, jednom je bio kriv i prljav direktor, drugi put je taj direktor nekome završavao posao, ogromna imovina prolivena u ruke onih koji nisu ni država, ni građani, ni besplatne akcije.
Pa je neko mogao za uložen dinar da zaradi deset, jer je poverljivu informaciju o tome kada će nešto biti prodato mogao da iskoristiti i vi to odlično znate i o tome imate precizne informacije.
Da li ćemo mi nekada dobiti izveštaj o tome ko je u takvim privatizacijama zaradio, a izgubila država? Nikada nećemo, misle neki, a tvrdim da ipak hoćemo jednoga dana, jer dokumentacija ne može da nestane. Putevi novca su vidljivi. Prljavi tragovi prljavog novca će biti vidljivi onima koji budu želeli da te puteve iscrtaju.
Nije dovoljno dinamiku pretvoriti u polugodišnju, nego učiniti Poslovnikom moguće razmatranje izveštaja i ove institucije i svih onih koje dobijamo i slažemo u svojim arhivama. Hvala.

Član 14. kaže da je Agencija dužna da usaglasi svoja opšta akta sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca.
Pa, ovaj zakon mora da bude prvo usaglašen sa Ustavom, sa Zakonom o privrednim društvima, sa Zakonom o investicionim fondovima. Zar je bitno definisati usklađivanje u vremenskim rokovima sa nečim što je u osnovi nezakonito?
Ali, kada nemamo mogućnost zato što nemamo dovoljno onih koji su svesni da se ovim čini šteta svim građanima, bez obzira na to za koga su glasali i bez obzira na to što se ovo predstavlja dobročinim aktom, sve je bezvredno ako imamo zakon koji je nezakonit u svojoj osnovi i koji ruši pravnu sigurnost ove države.