Poslanička grupa Napred Srbijo SNS podnela je amandman na član 2, gde bi trebalo, pre svega i uvek kad pišemo ugovore, kad pišemo zakone ili kad o nečemu razgovaramo, da se dogovorimo šta su definicije odnosno šta se pod nekim pojmovima podrazumeva.
U tu svrhu je bio i podnet naš amandman na član 2. Predloga, gde smo poslove veštačenja definisali ne kao postojanje stručnih znanja nekoga ko će se baviti ovim poslom, nego kao aktivnosti čijim će se obavljanjem u stvari dobiti stručni nalazi i mišljenja. Tu argumentaciju već u načelnoj raspravi sam koristila, govoreći da je stručno znanje samo potencijal koji ne podrazumeva da će to stručno znanje biti prevedeno i stavljeno u funkciju nalaza koji će pomoći sudu, znači samo pomoći sudu, da donese neku odluku.
Nije mi jasno zašto niste uvažili taj argument? Čak ste u obrazloženju zašto Vlada ne prihvata amandman rekli da poslovi veštačenja jesu aktivnosti čijim se obavljanjem, na osnovu stručnog znanja, uz korišćenje naučnih dostignuća, tehničkog razvoja itd, pružaju potrebni stručni nalazi, ali da to ne predstavlja pružanje stručnih nalaza i mišljenja nego da su poslovi veštačenja i neka druga stručna znanja.
Mene sad zanima – koju vrstu stručnog znanja i na koji način pruženog sudu možete podrazumevati pod veštačenjem? Koja to vrsta nematerijalne, parapsihološke razmene podataka, informacija ili pomoći može da postoji, a da to nije nalaz ili mišljenje koji se iskazuje usmeno, pa se diktira u neki zapisnik ili to nije nešto što se materijalizuje?
Znači, koja su to stručna znanja koja temelje odbijanje ovog amandmana koji smo podneli, da vi možete na njega da se pozovete, a da nikom drugom ne možete to da pokažete ili objasnite kao nalaz ili mišljenje, kao materijalni dokumenat o nečemu što se može u nekoj sumnji, u nekom drugostepenom postupku ili bilo kojoj vrsti zaštite prava neke stranke pokazati?
Ovo više razumem jednom, rekla bih, samoljubivošću vlasti, odnosno predlagača zakona, koji ne želi da promeni nešto, gde čak i novinari, čak i oni koji uče mladu decu govorenju i pisanju, na primer imaju običaj da govore – vrši poslove, vrši zaduženje, kao da je sem vršidbe, vršenje poslova ispravan termin, a ne obavljanje nekog posla.
Na toj čistoći jezika, na tom lepom izražavanju preciznom, ne rogobatnom, nego jasnom, iza kojeg stoji pravi smisao, trebalo bi upravo vi da radite, i da ono što jesu doprinosi nas poslanika da vam u tome pomognemo budu prihvaćeni.
Ali, ovo nije samo stvar lepog izražavanja, ovo je stvar preciznosti. Stručni nalaz može da bude i da ne bude ako ga obavlja stručno lice koje ima stručno znanje. Stručan čovek i stručno lice koje ima stručno znanje ne podrazumeva, po logici stvari, da će vam dati i stručan nalaz i mišljenje. Ne ulazim u kvalitet, ulazim u postojanje dokumenta koji se zove nalaz ili mišljenje.
Znači, u svim poslovima, u obavljanju vlasti, u odgovornosti koja se zove vladanje narodom, mora da postoje dva osnovna elementa, to su – pravda i logika. Bez pravde i logike koja treba da proizilazi iz reči kojim pišemo zakon, sve drugo nam ne vredi.
I to da se krijemo iza rogobatnih formulacija, a da u stvari nemamo pravednu i jasnu sudsku praksu u koju želimo da stavimo i sudske veštake, mislim da odbijanje ovog amandmana ne ide baš u prilog vama i mislim da više ide u prilog jednoj tvrdoglavoj vlasti, kojoj više dokazi za njenu uspešnost nisu ni potrebni, kao ni svedoci. Ona misli da može da vlada naređivanjem, a ne obrazlaganjem, i to dovoljno govori o predlagaču zakona.