Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7018">Rajko Baralić</a>

Govori

Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Javio sam se po članu 225. stav 1.
Krajnje sam ozbiljan, veoma sam iznenađen papirom koji je danas došao do nas, primedbom Radne grupe za izradu teksta Predloga poslovnika Narodne skupštine na radnu verziju Predloga zakona o Narodnoj skupštini.
Ovde se dogodilo nešto što je potpuna konfuzija. Dakle, neko je formirao jedno telo koje se zove pododbor ili, nije važno kako se zove, za izradu predloga ili nacrta zakona o Narodnoj skupštini i, paralelno s tim, valjda, Administrativni odbor - isti takav organ ili telo za izradu poslovnika.
Reklo bi se da je stvar u redu. I u jednom i u drugom učestvuju iste stranke i iste stranke bojkotuju rad i jednog i drugog tela. Onda smo mi dobili ovde primedbe na neusvojeni i nepostojeći zakon o Narodnoj skupštini, i to na takav način da se zakon o Narodnoj skupštini upodobi zamišljenim odredbama Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Ovo je najveći bezobrazluk koji sam video za šest godina ovde. I jedno i drugo je obrađivala stručna služba Narodne skupštine i u jednom i u drugom telu sede predstavnici istih parlamentarnih stranaka. Nisam obavešten da je neko suspendovao ovo prvo telo.
Kako je moguće da neko neusvojen i neraspravljen zakon pusti na izjašnjavanje narodnim poslanicima, doduše, ovo je u fazi internog, u poslaničke klubove, i to nešto što nisu tehničke korekcije, nego su suštinske primedbe.
Član 3, molim vas, ovaj famozni član koji treba da reguliše na koji način se obezbeđuje javnost rada Narodne skupštine, potpuno je upodobljen potrebama RTS-a, a ne Narodne skupštine.
Gospodine predsedniče, zahtevam i molim da sazovete, kako god hoćete, i jedno i drugo telo, da vidimo u čije ime predstavnici istih stranaka rade potpuno suprotan akt od onoga što su radili predstavnici istih stranaka u starijem aktu. O čemu se ovde radi?
Da javnost ne bude zbunjena o čemu je ovde reč, da bi bio usvojen novi poslovnik o radu Narodne skupštine, mora prethodno biti usvojen zakon o Narodnoj skupštini.
Vi sada, ovim papirom, praktično, projektujete zakon o Narodnoj skupštini. Ko vam je dao to pravo? U čije ime ste ovo uradili? Ko je autor ovog teksta?
To je isto kao kada bi neko na osnovu jednog zakona doneo ustav. Valjda treba da bude obrnuto. Dujete nam objašnjenje u vezi sa ovim. Jutros sam ovo dobio, a sada sam pogledao, javio bih se, inače, ranije.
Veoma sam ozbiljan, ovo je bezobrazluk koji nisam video još ovde.
Molim vas, kako je moguće da ista stručna služba, iste poslaničke grupe, sa istim političkim programima, rade potpuno suprotne akte, od kojih bi ovaj prvi morao biti izvorni, krovni, a ovaj drugi - interni zakon Narodne skupštine, a to je poslovnik o radu Narodne skupštine.
Molio bih da dobijem odgovor, a ako ne...
Onda vi ne kontrolišete šta ko radi u ovoj skupštini.
Član 104.
Gospodin Batić je ovde rekao da su sada ovi drugi napravili pakt sa đavolom.
Da podsetim, vlast u ovom trenutku vrši DSS, DS, Nova Srbija i neke manjinske stranke, nisam obavešten da ima još nekih. Oni nisu postojali kao stranka 5. oktobra, oni su bili tzv. nezavisni eksperti, zato ih i ne pominjem. Posle je jedna američka organizacija formirala institut G17, a onda se iz toga formirala stranka. Zato ih i ne pominjem, inače, znam da vrše vlast, i to mnogo više nego što bi trebalo.
Sada kaže gospodin Batić - prave pakt sa đavolom. Tu samo nedostaje gospodin Batić od ovih đavola; svi su oni na okupu, svi vrše vlast, s tim što njemu ne treba šminka.
Molim vas, o čemu on priča? Tog 5. oktobra su ovi koji i sada vrše vlast bili ekipa. To što gospodina Batića sada neće niko u ekipu, žalim. Jednom bio, videli ljudi da ne zna, da ne može, pa se prišljamčio uz Čedu, pa sada glumi opoziciju. Dakle, nemojte da on nama govori o tome.
Svaka čast onim ljudima koji su 5. oktobar razumeli kao priliku da se promeni politički sistem i u to ušli legitimnim sredstvima političke borbe, ali, molim vas, još fali 87 slika iz Doma Narodne skupštine, Konjović, Šumanović i drugi, nikada nisu pronađene. Fali 187 parnih kotlova iz bivše ''Robne kuće'' Beograd, iz suterena, koji se mogu natovariti, tako se kaže, izvinjavam se za taj glagol, samo viljuškarem. Fali u svakoj parfimeriji najmanje po 1.500 bočica u krugu od nekoliko stotina metara itd.
Dakle, ne sporim vaše legitimno pravo da se borite za političke promene, čak, i takvim sredstvima.
Problem je što ste sa sobom imali najgori društveni talog koji postoji u ovoj zemlji i u inostranstvu i koji vam svaki dan naplaćuje učešće u ovoj manifestaciji, cenom koju vi više ne možete da platite.
Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, beše jutros u žaru borbe izrečeno kako je gospodin Mrkonjić kolateralna šteta. Kad god je gospodin Mrkonjić u pitanju, on je velika dobit, nema štete s njim nikada, ni kolateralne.
Javio sam se po članu 225. Mi smo sinoć izrekli svoj stav u vezi sa radom parlamenta i direktnim TV prenosima. Hoću da ponovim, u ime SPS, naš stav ovde jutros. Za nas to nije pitanje odnosa Televizije Srbije prema Narodnoj skupštini. Oni mogu da naprave takvu programsku šemu da parlamenta uopšte nema u toj šemi. Za nas je to pitanje autoriteta predsednika Narodne skupštine, a to je ovaj gospodin koji povremeno dolazi ovde, koji, kad nema drugog posla, svrati u parlament da otvori poneku sednicu, a onda izigrava ministra spoljnih poslova Srbije.
Pozivamo gospodina Olivera Dulića, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, da, u skladu sa Poslovnikom, obavlja dužnost predsednika Narodne skupštine, da to čini na takav način da u Srbiji niko od toga nema štetu, a najmanje parlament i javnost rada ovog parlamenta; da ne započinje sastanke koje nije u stanju da završi, da te sastanke ne organizuje samo zbog toga da bi u medijima mogao da saopšti da jeste bio održan sastanak, već da ova pitanja rešava.
Želim da kažem ovom prilikom, iako mi to nije bila namera, nikada se Predragu Markoviću ovako nešto ne bi moglo dogoditi. Nisam ga ni onda hvalio, samo on ovo pitanje nikada nije postavljao. Kad nema prenosa, nema zasedanja i tačka. To je predsednik Skupštine, a ne neko ko se "šlihta" direktoru Televizije, iz razloga koji nama nisu u ovom trenutku poznati.
Očekujemo da predsednik Narodne skupštine, u skladu sa voljom većine narodnih poslanika i potrebom svih narodnih poslanika i javnosti Republike Srbije, svoj posao obavlja u skladu sa onim što se od njega očekuje, da se vrati u parlament i da to radi, a da usput obavlja druge poslove.
Ili neka kaže: "Ja sam kostolomac, ortoped, studiram na ovom ili onom fakultetu, imam nekoliko raznih edukacija, ne mogu da stignem". Ne može to. Ili ste predsednik parlamenta ili niste.
Nije sramota da neko kaže: "Izvinjavam se, nisam sposoban da to radim". Pozivamo ga da dođe u parlament i da obavlja svoje poslove onako kako se od njega očekuje.
Drugo pitanje, još samo pola minuta, gospodine Mrkonjiću, da se ne javljam ponovo, gostujući u emisiji "Glasa Amerike" gospođa Sonja Biserko je sinoć izjavila sledeću stvar: "Zapad snizio svoje kriterijume kako bi Srbiju uvukao u integracije". Znači, Srbija neće u integracije, nego je Zapad prisiljava i pri tom je uvlači, a ona se tome protivi!
Inače, Sonja Biserko je bila izvršni sekretar CK SKJ, kao hrvatski kadar, zadužena za analitiku i bila je šef kabineta ministra spoljnih poslova Budimira Lončara.
Na pitanje: "Kako ocenjujete stanje prava manjina, posebno srpske, na Kosovu", uvažena gospođa Biserko kaže da parafraziram, da vam ne oduzimam vreme - mi tamo radimo, komunikacija između Srba i Albanaca na Kosovu je izvanredna; ovi incidenti koji se permanentno dešavaju posledica su delovanja tajnih službi koje je Srbija instalirala na Kosovu i provocira incidente, kako bi to mogla da koristi u dnevno-političke svrhe. Neka me tuži ova gospođa, ona nije normalna. Ova gospođa nije normalna.
Dakle, ko je u stanju da ovo izjavi, nije normalan.
Gospodine Mrkonjiću, kao što znate, socijalisti nikad ne odustaju, nikad se ne predaju. Borba mora biti do pobede.
Po članu 225. Postoji legitiman način da Narodna skupština prevaziđe problem koji je nastao u vezi sa emitovanjem direktnog prenosa Narodne skupštine. Radna grupa, koju je formirao Pododbor Narodne skupštine, koji je formirao Administrativni odbor svojom odlukom, čiji sam imao čast da budem član, a kojim je predsedavao gospodin Radojko Obradović, potpredsednik Narodne skupštine, dao je Predlog zakona o Narodnoj skupštini. U članu 2. ovog predloga, predložio sam a kolege su prihvatile, pa ćete, nadam se, prihvatiti i vi, mogu da parafraziram član - Rad Narodne skupštine je javan. Javnost se obezbeđuje direktnim TV prenosom javnog servisa. Nema polemike.
Direktor TV Srbije već je jednom izjavio, pokažite mi zakon na osnovu koga je javni servis dužan da vrši prenos. Evo ga predlog zakona. Procedura je sledeća - ovo treba da prihvati Administrativni odbor. Nakon toga da prihvate narodni poslanici kada budemo razgovarali o zakonu o Narodnoj skupštini, da stvorimo zakonsku obavezu Javnom servisu da sa nama ne polemiše po ovom pitanju i da sprovodi zakon.
Sve je u rukama narodnih poslanika, s tim što ima narodnih poslanika koji se o ovom pitanju ne izjašnjavaju da ne bi naljutili televiziju. To onda treba da kažu. Evo ga uvaženi kolega koji je član takođe bio Pododbora, koji verujem da deli mišljenje sa mnom, u ime Demokratske stranke to je bila gospođa Gordana Čomić, u ime Demokratske stranke Srbije gospodin Radojko Obradović i gospodin Cvetković, radikali su nešto malo bojkotovali, ali verujem da će stvar doći tamo gde treba.
Dakle, da se mi ne igramo gluvih telefona o pitanju koje smo u stanju sami da uredimo.
I, smem li da kažem, da je po ovom pitanju u našim rukama i nož i pogača. Nemojmo mi da tuđim suzama oplakujemo svoje rođene probleme. Mi to možemo da rešimo na jednoj sednici za 15 minuta, samo je pitanje hoćemo li.
Zašto je to važno? Govorio je gospodin dr Žarko Obradović malopre kako je sinoć izgledala vest na RTS-u, na Televiziji Srbije, dakle u vestima, u udarnom terminu, o angažmanu političkih stranaka po pitanju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu. Evo ovako. Ministar Cvetković je rekao to, to i to. Srpska radikalna stranka je protiv tog zakona i tačka.
A šta je sa ostalima koji predstavljaju nekoliko miliona građana Srbije ovde?
Da li je to kriterijum? Možemo li se na osnovu simpatija, na osnovu procena, na osnovu ne znam čega, kada ovde govorim ja, Rajko Baralić, onda vi treba da imate sposobnost da vidite 30.000 punoletnih građana u mom imenu i prezimenu, predstavljam njih ovde, ja sam njihova personifikacija u Narodnoj skupštini, ovde nisam privatno, kao što niste ni vi, uvažene koleginice i poštovane kolege.
Dakle, u tom smislu ne treba narodni poslanici da pristanu da Radio televizija Srbije na ovaj način polemiše sa nama. Ona to ne može. Mi smo učinili dva velika ustupka.
Prvo smo, na veliku muku, obezbedili ovu pretplatu koja je sada predmet spora i jeste veliki predmet spora u Srbiji.
Drugo, kod Zakona o javnom oglašavanju dali smo značajne benefite Javnom servisu, koji i kod sečenja, i kod javnog oglašavanja, i kod načina oglašavanja i kod vrste oglašavanja ima prioritet u odnosu na komercijalne televizije.
Dosta više omalovažavanja narodne volje. Gospodine Tijaniću, stojim ti na crti, ili ćeš to uraditi ili ćemo vam ukinuti televizijsku pretplatu. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici i gospodo ministri, javio sam se u skladu sa članom 225. stav 1. Gospodine predsedniče, nemojte da se ljutite, uradite svoj posao, ja radim svoj posao, mi nemamo istog poslodavca, gospodine predsedniče, i svako od nas se obraća nekom sasvim drugom.
Juče sam ukazao, po istom članu Poslovnika, kako izgleda Bukvar za prvi razred u ovoj zemlji, gde je slika Vuka Karadžića i kako se objašnjava pojam države uz simbole Vatikana. Pa su mi uvažene kolege i koleginice iz Demokratske stranke Srbije sugerisale da to nije udžbenik koji je izdao Zavod za udžbenike Srbije i da to gospodin Ljušić nikako ne bi pustio.
Sada ću da vam pročitam šta je gospodin Ljušić pustio u Istorijskoj čitanci – radna sveska, za peti razred osnovne škole.
Između ostalog, ova knjiga ima ukrštenice čiji je prerađivač izvesni gospodin Lazarević. Ukrštenica na strani 100, vodoravno, vrsta žestokog alkoholnog pića. Na strani 30, vodoravno, pod brojem 11, "omamljen od alkoholnog pića ili drugih opojnih sredstava".
Ovo vi, gospodo, priređujete deci za peti razred osnovne škole, pri čemu kršite tri zakona, na osnovu kojih ovo što sam pročitao ovde ne može da se nađe.
Gospodin Ljušić treba da podnese ostavku ili da bude smenjen, i da se prirede udžbenici deci koji su primereni njihovoj dobi, njihovim potrebama i da škola ima onu funkciju zbog koje građani Srbije izdvajaju sredstva da se plaća prosveta, da se štampaju udžbenici i da se deca osposobe za život.
Čudim se da analitički nije raščlanio različite vrsta olimpijada u ovoj ukrštenici, pa da onda deca budu potpuno edukovana, da ja sada ne elaboriram dalje.
Dakle, molim gospodina predsednika Odbora za prosvetu, koji danas ovde nije prisutan, da zakaže sednicu Odbora za prosvetu Narodne skupštine Republike Srbije, da natenane razmotri Istorijsku čitanku, radnu svesku, za peti razred osnovne škole i da pozove gospodina Ljušića da nam objasni čemu ima da posluži ova čitanka i šta je njena svrha. Zahvaljujem.
Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja nisam maneken ničijih cigareta, da sklonim ovo što reklamira, ali ću da pročitam ovo što ovde piše – želite bebu, trudnice koje koriste duvanske proizvode rizikuju da izgube bebu ili oštete bebino zdravlje. Sa druge strane piše – pušenje ubija, duvanski dim šteti ljudima u vašoj okolini. O ovome mi danas govorimo.
Dakle, o ovom zlu mi danas govorimo, koje, nažalost, puni državni budžet i koje jeste akcizni proizvod zbog toga što se akcizom smanjuje, odnosno uveličava upotreba određenih proizvoda u jednoj državi. To ne znači da ovaj proizvod ne može da bude predmet posebnog interesovanja u vlasti.
Oduvek, od kad je Kolumbo doneo ovu biljku sa one strane okeana do danas duvan i duvanski proizvodi proizveli su na milijardu bolesnih ljudi, gubitak njihovih života, da ne govorim o drugim teškim posledicama koje duvan ostavlja.
Imao sam obavezu da ovo kažem, zato što po oficijelnoj proceni našeg Ministarstva zdravlja, ovog sada u Srbiji, otprilike se na svaki dinar koji se zaradi od prodaje, odnosno prometa duvana i duvanskih proizvoda daje jedan i po dinar u Srbiji za lečenje od posledica ove pošasti.
O tome mi danas govorimo i zato sam ja ovde hteo da ovu raspravu započnem sa ovih nekoliko rečenica, a sve ovo drugo je pitanje ličnog izbora građana, naše spremnosti da im objasnimo da to ne treba da rade, da ih zdravstveno prosvetimo, da pomognemo svakom ako je moguće da prestane da konzumira ovo zlo. Ovo jeste zlo.
Ovo zlo od kad postoji u našoj zemlji, ovde se pominje često Niš, tačno je, Moravska banovina sa sedište u Nišu osnovala je duvanski monopol davnih godina i na taj način se priključila modernim državama onog doba koje su počele proizvodnju, sađenje duvana i njegovog rezanja, njegove obrade i do današnjeg dana proizvodnja duvana i duvanskih proizvoda se smanjuje, ali se u Srbiji, nažalost, povećava.
Dakle, Srbija je danas druga zemlja u Evropi po potrošnji duvana po glavni stanovnika, a svi treba da učinimo sve što je moguće da ovo bude smanjeno i veoma je teško govoriti o ovome kao budžetskom prihodu.
To je veoma važno da kažemo, zato što ovo jeste Narodna skupština, mi jesmo narodni poslanici i naš posao ovde nije jednostavan posao, već jeste posao koji bi trebalo sa puno odgovornosti da sprovodimo.
Da se vratim na temu, nažalost, tema je pred nama i o njoj treba da se izjasnimo. Doktor Žarko Obradović u ime SPS je izneo oficijelni stav.
Gospodin Vidoje Jovanović narodni poslanik SPS, takođe, o ovome je govorio. I jedan i drugi su rekli zbog čega mi ne možemo podržati izmene i dopune ovog zakona o duvanu.
Ako pogledamo stenograme šta su poslanici SPS govorili neposredno pred privatizaciju duvanske industrije u Nišu i Vranju, možete jednostavno da ustanovite da smo i tada rekli da je toj prodaji prethodila izmena i dopuna Zakona o akcizama, koja je obezbedila sledeću stvar – da se smanji akciza na domaće cigarete, što je onda gospodin Đelić objasnio kao vrhunski doprinos uvažavanju domaće proizvodnje.
Nekoliko nedelja nakon toga je prodata duvanska industrija, pa su onda ove strane cigare postale domaće, inače je fiskalni kapacitet te transakcije je jedna milijardi dinara 2003. godine.
Dakle, prosto imamo obavezu da to ponovimo, zato što znamo o čemu se onda ovde radi.
Drugo pitanje, na kojem bih se zadržao samo nekoliko trenutaka, jeste ovo o kojem je, takođe, govorio dr Žarko Obradović. Koja je to sila koja može da utiče na Vladu jedne države da, u toku pripreme jedne sednice, praktično je primora da narodnim poslanicima podnese amandman kojim se 40% proizvodnje koja bi bila obavezna da se otkupi u toku jednogodišnje kampanje duvana smanji na 30%.
Ja se bojim što živim u takvoj državi u kojoj je moguće da neko telefonskim pozivom ili na neki drugi način utiče ne na privredni život Srbije, nego na život građana Srbije. Ko to može, on može sve.
Ko na taj način može da komunicira sa Vladom Republike Srbije, on od Vlade Republike Srbije može da traži sve i on može biti gospodar života i to je moja teza danas, ovde, i to je ono što mene plaši.
Inače, sve ovo drugo je već viđeno – procenat vrednosti kapitala duvanske industrije, način prodaje, tržište koje je poklonjeno, liberalizacija do besvesti, to smo sve već videli.
Ali, ono što sada vidimo je realna posledica zablude da se može na taj način pokloniti tržište i da se na taj način velikim nacionalnim kompanijama dati privreda, a da se ne očekuje da oni kasnije mogu, kako to deca kažu u žargonu, izvinjavam se vama i ovom mestu, da puštaju kišu kada misle da treba.
Dakle, u Srbiji ima nekoliko takvih sistema koji su u stanju ovo da urade. Naša je obaveza da se protiv njih borimo zajedno. Vlast ili opozicija, ovde nije pitanje, ovde je pitanje naša spremnost, da li mi možemo da kažemo otvoreno u lice građanima Srbije da postoje takvi ljudi, dakle, kompanije, koje to rade na sledeći način, da praktično Vlada Srbije bude njihova prćija i da bude servis za izvršavanje njihovih pukih želja za ostvarivanje većeg profita.
To je danas poražavajuća činjenica u Srbiji, sve drugo je nešto o čemu mi možemo da se nadgornjavamo i da govorimo i da menjamo argumentaciju, ali o ovome ne možemo i zbog toga, ako ni zbog čega drugog, ne bih mogao ni kao čovek, ni kao pripadnik Socijalističke partije Srbije, da glasam, zato što ovo jeste servirano sa mesta koje nije državno, to je neko drugo mesto i usuđujem se da kažem mafijaško.
Zato je važno da ovakve pojave prepoznamo i po cenu da se ne znam kakva ekonomska šteta po državu napravi ne pristanemo na ovakve ucene i ustupke, bilo je još takvih pojava i mogu da vas podsetim, ali nema smisla biće prilika kod budžeta kod nekih drugih zakona koji će uskoro doći.
Dakle, ako je nešto u ranjivoj demokratiji problem onda je to da neko može da bitno oblikuje jedan zakonski projekat i da natera jednu poslaničku većinu i jednu parlamentarnu većinu da glasa, to znači da ta država nema suverenitet i to znači, da u ovom parlamentu ti narodni poslanici ne predstavljaju volju građana i to znači, da je povređeno pasivno biračko pravo svih onih koji su za njih glasali. Sve dok me ima i dok sam ovde boriću se protiv takvih pojava, zato što to nije normalno, niko od nas u izbornoj kampanji nije pristao da bude puki izvršilac ovoga što je danas ovde cena. Hvala vam lepo.
Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mi ne polemišemo sa odlukom Televizije Srbije, mi polemišemo sa pomanjkanjem autoriteta predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, koji nije u stanju da obezbedi direktan prenos zasedanja Parlamenta.
Svako se ponaša onako kako mu se dozvoli. Zbog toga se nadam da ćemo u narednih nekoliko dana usaglasiti ova pitanja koja su sad ovde otvorena. Poslanici SPS i gospodin Mrkonjić, potpredsednik Narodne skupštine, biran iz redova SPS, u 18,55 časova napustiće zasedanje Narodne skupštine i vratićemo se u salu kada bude obezbeđen direktan televizijski prenos. Zahvaljujem.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članovima 225. i 226.
Ovih dana održava se najprestižnija kulturno-prosvetna manifestacija u Srbiji - "Vukovi dani" u Tršiću. Ministarstvo kulture Republike Srbije ovu manifestaciju je pomoglo sa 450.000 dinara, a Ministarstvo za regionalni razvoj i ekonomiju sa 4,5 miliona dinara. Ja sada pitam – kako je moguće da u državi u kojoj se za kulturu izdvaja ispod jednog procenta, dakle i po tome našu državu svrstavamo u nekulturne države u svetu, u jednom ministarstvu ima nebilansiranih sredstava za različite potrebe više nego što su oni u stanju da potroše?
U ponedeljak je gospodin Gavrilović zakazao sednicu Odbora za kulturu koja, između ostalog, ima temu - Bilans kulture za narednu godinu. Ja se na tome zahvaljujem i ovo će biti tema na toj sednici.
"Vukovi dani" u Srbiji imaju poseban značaj. Doduše, ne i po tome što ovu manifestaciju otvara tek državni sekretar. Ako neko ne zna eventualno ko je Vuk Karadžić, to je onaj čika čija se slika u bukvaru za prvi razred nalazi na pretposlednjoj strani.
Dakle, toliko izdavači bukvara i prosveta u Srbiji vrednuju Vuka Stefanovića Karadžića.
A ako neko eventualno ne zna šta je to bukvar, to je ona knjižica u kojoj se pojam državnih simbola objašnjava na sledeći način: na prvoj strani je slika Vatikana, a na desnoj strani su državni simboli Srbije. Ta kompozicija je u istorijskom, kulturnom i svakom drugom smislu potpuno inkompatibilna. To je izdala privatna firma "Eduka" u Srbiji.
Tražim objašnjenje od Ministarstva prosvete kako je moguće, čija je to namera i šta je neko želeo da postigne time da se na ovakav način prvačićima u Srbiji objašnjava pojam državnih simbola i da se ovako tretira Vuk Stefanović Karadžić. Ili da otvorimo akademsku raspravu o tome da li je Vuk Stefanović Karadžić veliki, da li je on bio reformator, ili je, kao što neki govore, napravio veliko zlo srpskom jeziku i srpskom pismu.
Dakle, da o tome otvorimo raspravu, da se o tome izvestimo, pa da Vuka Stefanovića Karadžića ili izbacimo iz bukvara ili da ga stavimo na prvo mesto, kako bi bilo normalno i logično. Zahvaljujem.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se zato što je prekršeno dostojanstvo Narodne skupštine, to je osnov. Očekivao sam, gospodine predsedniče, da će gospodin Mlađan Dinkić, ministar Vlade Republike Srbije, današnje izlaganje započeti izvinjenjem zato što je u proteklih nekoliko dana dao nekoliko nepreciznih, netačnih, zlonamernih i neodgovornih izjava. Time je prekršio Ustav Republike Srbije. Dakle, podsećam vas, gospodine Dinkiću, i javnost da ste rekli da Narodna skupština nije zasedala zbog toga što narodni poslanici nisu tu.
Na strani 63. Ustava Republike Srbije, u odeljku 3. kaže se: "Vlada je nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji." Molim, gospodine predsedniče, da mi citat ne ulazi u vreme. "Vlada utvrđuje i vodi politiku, izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine, donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona, predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte i daje o njima mišljenje kad ih podnesu drugi predlagači"... Ali, nema predloga zakona. Što bi rekao pesnik, a poslanici zalud, zalud čekaju. Ništa od onoga što su govorili u kampanji nema u fioci. Nijedan zakon nisu napisali. "Usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom, vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom."
Član 124: "Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave."
Nigde ne kaže Ustav da su narodni poslanici, ne daj Bože, odgovorni Vladi i ministrima u toj Vladi.
Vladu čine predsednik Vlade i ministri. "Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skupštini." Dakle, nigde nema obrnuto, itd, itd.
Dakle, dimna zavesa koju ste, gospodine Dinkiću, bacili ovih dana imala je da posluži kao loša argumentacija i rđavo obrazloženje da, zaboga, zato što narodni poslanici nisu na okupu parlament ne može da zaseda, pa zbog toga razni pisci u jeftinoj štampi povećavaju tiraže. To nije fer. Nije fer pre svega prema onoj većini koja je vas izabrala, ali nije fer ni prema instituciji narodnog poslanika. Onog momenta kada ste prvi akt prosledili Narodnoj skupštini, mi ga, evo, danas razmatramo. Neki će ga kritikovati, neki će ga hvaliti. Očigledno da će on dobiti dovoljan broj glasova i neće biti sporno njegovo usvajanje.
To vama, gospodine Dinkiću, nije prvi put. Ranije ste izjavljivali - pokazaću ja narodnim poslanicima. Baš da vidim šta je to što ćete pokazati. Ako vam se ne sviđa pozicija ministra, dođite u Narodnu skupštinu, budite narodni poslanik, bili ste prvi na listi, imate pravo da budete narodni poslanik, i onda kritikujte Vladu do mile volje. Ali, ne možete kao ministar kritikovati narodne poslanike što Skupština nije zasedala, a nije zasedala samo zbog toga što ta vlada nije u stanju da prosledi nijedan akt ovoj skupštini.
Dakle, to je jedina istina i moja je obaveza bila da u ime kolega koje ovde predstavljam, i nadam se u ime svih vas, to kažem, jer nema nikakvog smisla to što ste izjavili. To je netačno, zlonamerno, to doprinosi da se ugled ove institucije narušava, a da ona to ničim nije zaslužila. Dajte zakone i razmatraćemo ih, dajte ono što je iz nadležnosti Ustavnog zakona da se sprovede. Ništa od toga niste uradili. Evo, da izaberemo guvernera; to je jedna od obaveza pa vi nikako da to prosledite.
Dakle, molim vas, nemojte se ponašati kao da smo mi vaša svojina. Mi to nismo nikako, niti to vi možete na bilo koji način da ostvarite. Nema smisla da to radite. Vi ste ranije, kao ministar finansija, držali parlament u šah-mat poziciji. Nadam se da ćemo usvojiti zakon o Narodnoj skupštini i da vam to više neće biti omogućeno.
Molim vas, postavio sam vama lično poslaničko pitanje – koje akte je vaše ministarstvo prosledilo Narodnoj skupštini na usvajanje, a da mi to nismo učinili? Hvala vam.
Gospodine predsedniče, član 103. treći stav. "Slepilo" o kojem je govorio Čedomir Jovanović dovelo je do potpisivanja međudržavnog komercijalnog ugovora sa Rusijom, sa carinom od 1%, i to je jedini ozbiljan aranžman koji ova država ima deset godina. Zbog toga je "Agrokor" kupio "Frikom" i zbog toga je devedeset i nešto preduzeća iz Slovenije, Hrvatske i drugih zemalja kupilo firme u Srbiji, zbog reeksporta u Rusiju. Ako taj sporazum nije bio dobar, zašto onda Vlada Zorana Đinđića, Zorana Živkovića, dve vlade Vojislava Koštunice, uključujući i ovu treću, tehničku, nisu taj sporazum suspendovale?
Dakle, kada se kritikuje jedan period, onda mora da se vodi računa i o onome šta se u tom vremenu dešavalo, što danas ima strateški značaj za privredu, koja je, istina, u rđavoj kondiciji, ali još uvek opstaje, iako ste liberalizovali gotovo sve što je bilo moguće, pre svega kada je u pitanju tržište, a i mnoge druge stvari.
Dakle, hteo sam da kažem nešto i apropo jedne žaoke koja je išla ka gospodinu Mrkonjiću, ali on će očigledno sam uspeti da se odbrani. Ja bih voleo da se i ovi vaši odbrane sa tom osnovom godišnje, bez Nacionalnog investicionog plana i za nekoliko meseci. Rekao sam, i time završavam, vi ste, gospodine Jovanoviću, rekli da imaju svi po jednog Mrkonjića. Ja sam rekao da njega nema Liberalno-demokratska partija, nema ga zaista, ne vidim nijednog među vama takvog.
Počeli ste da isključujete i pre nego što dobijemo ...
(Predsedavajući: Izvinjavam se još jednom.)
Neće vam pomoći, verujte, apsolutno. Hteo sam da pozdravim ministra, ali nemam priliku, pa mu vi prenesite da sam ja dobro, koje i njemu želim.
Gospodin Milan Nikolić, ovlašćeni predstavnik SPS-a povodom predloga ratifikacije sporazuma CEFTA, rekao je da je ovo kao tamni vilajet – ako uđeš pokajaćeš se, ako ne uđeš pokajaćeš se. Moram da kažem da je to mera stvari, jer to zaista jeste tako.
Da ste imali dovoljan broj poslanika juče pa da ste izglasali jedinstven pretres u vezi sa ovom tačkom i zakonom, onda bismo lakše mogli da govorimo o ovom pitanju, ali dozvolite da kažem nekoliko stvari u vezi sa tim, pa neću kad bude ovaj drugi zakon.
Tandem Đelić-Vlahović 2001/2002. napravio je jedan od najštetnijih postupaka po ekonomiju Srbije: ovaj prvi je predložio da se donesu izmene i dopune Zakona o akcizama i da se ukine akciza na tzv. domaće cigarete, a nekoliko dana nakon toga Vlahović je prodao sve duvanske kapacitete ove zemlje, koji su se nekad opravdano nazivali monopolom.
Tako je u tom trenutku država Srbija ostala bez fiskalnog potencijala od jedne milijarde, a onima koji su kupili jednu i drugu duvansku industriju (govorim o DIN-u i DIV-u, dakle, Nišu i Vranju) obećano je, pod protekcionističkim uslovima, potpuno suprotno ekonomskoj i tržišnoj logici, da će u ovoj zemlji određeni broj godina, a taj broj godina još traje, funkcionisati pod uslovima koje su zahtevali lično.
Sada kada je naša zemlja prinuđena da potpiše ovaj sporazum CEFTA i kada našu zemlju tretiraju, kompletnu zemlju, kao laboratoriju (a ljudi su izmislili laboratorije da na malom uzorku isprobaju negativne posledice neke pojave), dakle, sada kada smo mi kompletno laboratorija za ove koji nas na ovo teraju, veliki duvanski magovi teraju nas da izmenimo i dopunimo uslove pod kojima su oni postali vlasnici duvanskog monopola, da oni ne bi imali ekonomsku štetu. To je suština i spreman sam da o ovome govorim i na nekim drugim mestima, ako biste vi bili ljubazni da mi date pristojnog sagovornika.
Dakle, danas ovde nema ni gospodina Đelića, ni gospodina Vlahovića.
Želim da kažem da to što su onda uradili ima nesagledive posledice (kao i ovo oko "Sartida", i to je prodao Vlahović) po privredu Srbije i po njenu ekonomsku poziciju u budućnosti.
Sve ovo drugo može biti predmet različitog merenja, odmeravanja, usaglašavanja da li naša zemlja treba da potpiše jedan sporazum koji u izvesnom smislu treba da olakša ekonomsko, trgovinsko i komercijalno poslovanje. Naravno da treba.
Da li to treba da učini na takav način da zaštiti svoju ekonomiju? Takođe treba. Treba biti mudar i naći dovoljno snage i za ovu zemlju doneti odgovarajuću odluku koja će biti najmanje moguće štetna, ako je moguće da donese nekakvu korist, onda to nije rđavo.
Takođe, molim još jednom, pošto je iz Vlade nekoliko puta o tome bilo reči – ničim narodni poslanici nisu skrivili nijedan sekund kašnjenja ni po jednom pitanju koje se u štampi ovih dana povlači kao nešto što je od nas zavisilo.
Naprotiv, stranke koje čine vlast danas u Republici Srbiji organizujući i sprovodeći izbornu kampanju tvrdile su da čim zasednu u kabinet imaju spremljene zakone, da će odmah ispoštovati sve što se tiče Ustavnog zakona, da će izabrati članove Ustavnog suda, Saveta guvernera, Državne revizorske komisije itd, da će učiniti sve što je neophodno da Srbija dobije 40, 50, 90 zakona u prvih 150 dana.
Dakle, slagali su vas, poštovani građani, ništa nisu napisali, njihovi su pisci ili promenili stranu ili nemaju šta da napišu.
Onda Mlađan Dinkić, kao čuveni i poznati uzvikivač viših naslova u DOS-ovoj i ovoj drugoj koaliciji, saopštava javnosti da parlament jeste jedini krivac zbog toga što Vlada ne može efikasno da radi, jer nema ko da usvoji njihove predloge.
Moram da kažem, jedva sam čekao da se dokopam govornice i da to objasnim ljudima, zato što to naprosto nema smisla, zato što to jeste čista laž i zato što to Mlađanu Dinkiću nije prvi put.
Dakle, samo neka on iznosi neistine, baš mi je milo em drago. Ali, ovde se radi o ozbiljnim pitanjima. Oni mogu tako da urade dva-tri puta, da bace dimnu bombu i da kažu - poslanici su krivi, samo ne vredi, u laži su kratke noge.
Poštovane koleginice i uvažene kolege, ako vi pristajete da vas ministar svaki dan tako u štampi blati i da govori nešto što apsolutno nije tačno, mi možemo da budemo i vaši advokati, sa vašim dopuštenjem.
Nije tačno to što govori Mlađan Dinkić. Mlađan Dinkić laže. Sve što je ovde bilo u vezi sa aktivnošću narodnih poslanika je čista laž. Sramota je da ovaj parlament o tome ne zauzme nikakav stav, da se o tome apsolutno niko ne izjasni, već da se čeka da on ovde dođe i da se pri tom nikom ne izvini.
Pozivam vas da se o predlogu CEFTA izjasnite po svojoj savesti i na osnovu političkog programa svoje stranke, ali da svi glasate za zakon o Narodnoj skupštini, da se onemoguće ministar finansija i ministar ekonomije da drže parlament deset godina u šah-mat poziciji. Nadam se da ćemo to u narednih nekoliko nedelja učiniti. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Albijaniću. Javio sam se u skladu sa članom 225. Poslovnika o radu Narodne skupštine, stav 1. Firma koja se naziva "Univerzijada" izvršila je nabavku 125.000 odela od "Varteksa" - Varaždin, ne koristeći se nijednim od postupaka iz Zakona o javnim nabavkama, iako je korisnik sredstava budžeta Republike Srbije i budžeta grada Beograda. S obzirom na to da imam pravo da budem obavešten o svim pitanjima koja zanimaju mene i poreske obveznike, pitam kako je to moguće i da li između firme koja se zove "Univerzijada"... Ne radi se o sportskoj manifestaciji koja jeste Univerzijada, već o firmi koja treba da obezbedi logistiku za ovu manifestaciju.
Kako je moguće da pre potpisivanja sporazuma CEFTA između naše države i Hrvatske to tako glatko funkcioniše da se kupi 125.000 odela, da se to plati avansno i da direktor te firme sinoć saopšti kako on nema obavezu da poštuje Zakon o javnim nabavkama, jer on ima i sredstva od sponzora? Kako se to odvoje pare na jednom računu pa se zna tačno šta su sredstva sponzora, a šta su sredstava iz budžeta Republike Srbije i budžeta grada Beograda?
Nadam se da će nas neko udostojiti odgovora u vezi s tim, zato što u Srbiji proizvođači lake konfekcije kubure sa plasmanom, ali očigledno se ne radi o kvalitetu već o nekim posebnim okolnostima koje su motivisale ovu firmu da izvrši ovu ekstra nabavku u ekstra roku, a suprotno odredbama Zakona o javnim nabavkama. Zahvaljujem.
Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ima nekoliko mogućih alata da se reši ovaj problem. Sedam ili osam narodnih poslanika, kažem sedam ili osam, jer gospodin Hiber ne dolazi, članovi su Programskog odbora RTS.
Gospodine Gavriloviću, u ponedeljak se održava sednica Odbora za kulturu i medije. Predlažem da proširite dnevni red, ja ću predložiti, ovom tačkom.
Gospodine Gavriloviću, vaša odbornička grupa u Čačku napustila je koaliciju sa Novom Srbijom, jer je Nova Srbija ukinula direktan TV prenos sednica SO Čačak, i na tome vam čestitam. Očekujem da ćete sprovodeći konzistentnu politiku DS (nadam se da vam je takva politika) učiniti to i ovde. Dakle, kada nema direktnih prenosa napustite parlament. To je prva stvar.
Druga stvar, prilikom usvajanja zakona koji je pisao čuveni Rade Veljanovski za velike pare, govorio sam, uzmite stenogram, da je sakrivena frekvencija trećeg kanala RTS i da je ona sada "Avala". U međuvremenu je jedna nova televizija "Enter", potpuno mimo zakona, mimo svih pravila, postala vlasnik frekvencije "Ju info" kanala.
Postoji nekoliko načina da se iz ovoga izađe. Razumem poziciju RTS-a, mogu da budem i elementarno lojalan prema njima, samo moram da budem lojalniji prema parlamentu i prema javnosti Srbije. Oni ne mogu na taj način da funkcionišu zato što se najvećim delom finansiraju iz ličnih prihoda građana Srbije, što inače nije porez nego je obaveza na osnovu Zakona o TV pretplati. Ne može neko da ubira tolike milione evra mesečno, a da se na taj način ponaša prema Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mogli su da se izbore još 2001. i 2002. godine da Treći kanal ostane u onoj funkciji, kako je to ovde nazvao neko od prethodnih diskutanata.
Inače, ako nas Radio-televizija Srbije svaki dan bude obaveštavala depešom do koliko mi možemo da radimo, onda to nema nikakvog smisla. Zna se ko je u Srbiji stariji. Ukoliko i to ne pomaže, pozivam kolege da zajedno podnesemo inicijativu da se ukine TV pretplata, pa onda neka RTS iz komercijalnih aranžmana radi ono što treba da radi. Inače je nemoguće da svaki građanin Srbije plaća mesečno 350 dinara, a da se oni na ovaj način odnose prema jednom poslu koji možda za njih nije interesantan. Možda u "šeru" ne odgovara onome što oni očekuju, možda nema gledanost i ne mogu da imaju ekonomsku propagandu, ali oni nisu privatna televizija.
Previše je da u ovoj državi postoje dve američke i dve nemačke televizije sa nacionalnom frekvencijom, a da RTS odnosno televizija Srbije ne može da prenosi sednice parlamenta u direktnom prenosu. Tražićemo i vanrednu sednicu programskog odbora RTS i tamo ćemo saopštiti svoje stavove.
Pozivam DS da izabere svog člana u ovom telu, jer gospodin Hiber bojkotuje ovaj programski odbor, zbog toga što su u njemu gospodin Vučić i gospodin Momir Marković. Potrebno je da se poslanici tamo kompletiraju, oni su tamo jedna trećina od onoga što jeste ukupan broj članova, i da se s tim u vezi dogovaramo. Inače, ne može RTS ispostavljati ultimatum Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala lepo.