Gospodine Albijaniću, dame i gospodo, javio sam se na osnovu člana 101. stav 1, Poslovnika o radu Narodne skupštine. Dakle, pažljivo sam slušao prepodnevnu raspravu i uvodno izlaganje i ovlašćene predstavnike, i podsećam vas, gospođo Čomić, da je jedan od ovlašćenih predstavnika koji je govorio u ime jednog manjinskog naroda jutros, ovde, rekao da je on protiv ovoga, jer su oni koje on predstavlja protiv readmisije. To je, takođe, njihovo ljudsko pravo. Gospodin Šajn je govorio o tome.
Dakle, dozvolite vi da svako odlučuje o svom pravu na način kako to najbolje razume i kako misli da njemu donosi najveću dobit. Znači, ukoliko bi se na njih primenilo ono što vi nazivate ljudskim pravom, oni će biti deportovani ovde bez ikakvih prava. Sve što su tamo, na bilo koji način, stekli prestaće da postoji, doći će ovde i neće dobiti ništa.
Veoma sam precizan. Sada govorim o izboru tih ljudi, hoće li on ili neće. Ako ova država danas potpiše ovaj sporazum, ako ga verifikuje, on nema pravo izbora.
Drugo, gospođo Čomić, tamo je rođeno u neformalnim i formalnim brakovima na hiljade dece. Ja vas podsećam da svaki roditelj ima pravo da se izjasni o tome da li će njegovo dete moći da napustiti teritoriju jedne zemlje, pa kada dva roditelja o tome imaju različito mišljenje, o tome se izjašnjava sud, a kada mi donesemo, ako usvojimo danas na ovaj način ovaj zakon, oni će ovde biti izručeni kao kruške. Ja o tome govorim. Pustimo mi da oni sami procenjuju šta je za njih najbolje.
Treće pitanje i neću više da polemišem sa vama, mada moram da priznam da mi je uvek prijatno sa vama da polemišem. Dakle, ne radi se ovde o tome da kada neko iznese drugačiji politički stav, to odmah treba da znači da se on ne razume u manjinska i ljudska prava. Nije uopšte tako.
Dakle, ovde je pitanje kako mi vidimo rešavanje ovog problema. Imamo li mi pravo, sada ću da budem vrlo direktan, da za 15 hiljada Roma u zapadnoj Evropi odredimo ovo rešenje, kada oni sami neće ovo rešenje? Oni misle da im je bolje da budu tamo. O tome se izjašnjava njihov oficijelni predstavnik u ovom parlamentu. Uzmite stenograme, trudim se da svakoga od vas pažljivo slušam.
Ovo je tačno i hoću da kažem da ova država nije spremna da ih primi, nažalost, to je tužno, svoje građane koji su sada tamo, da im obezbedi minimum egzistencije ovde, a to znači smeštaj, školovanje na maternjem jeziku, da mogu nešto da rade, da im deca nauče jezik itd. To su veliki problemi. Samo sa tim polemišem, a ne na bilo koji način sa vašim stavom da je ovde neko za ili protiv ljudskih prava, naprotiv, uzima sve što je rečeno u obzir.

Nastaviće poslanici Socijalističke partije Srbije po dnevnom redu, samo, dakle, član 101. stav 1. Poslovnika.
Gospodine Riza, nisam vam ja rekao da ste Šiptar, drugi su rekli, ali ipak da vam kažem kada se vi nekom predstavljate, kad vas neko pita šta ste po nacionalnosti, vi kažete na albanskom – un jam Šitar, ne kažete – un jam Albanez. Dakle, to je prosto fakat, ali, dobro, ostavljam vama pravo da vi ovo ''Šiptar'' prevodite kako želite, dakle, to nije problem.
Nisam se zbog toga javio. Nisam ja izrazio bojazan da će se Albanci koji nezakonito borave u zemljama zapadne Evrope naseliti tako kao što ste vi rekli, ne, obrnuto. To je reverzibilni politički proces, a to tamo ide ovako. Kad treba da se dekomponuje jedna nacionalna struktura, onda se Albanci iz zapadne Makedonije, Grčke, Albanije Preševa, Bujanovca, Medveđe i drugde presele na Kosovo i onda pomognu da tamo ima više Albanaca. A, kad treba da bude obrnuto, oni se onda malo detaširaju na ove druge da bi...ali to je projekat, to je što se vas tiče legitimno, samo je moje pravo da to osporim.
Dakle, ne pričam o tome. Pričao sam o opasnosti druge vrste. Dakle, pošto mi znamo dobro kako to funkcioniše, da zaista nekoliko hiljada građana albanske nacionalnosti koji nisu nikada živeli u Preševu, Bujanovcu i Medveđi sada sa jednim političkim predumišljajem ne budu po jednom dekretu dovedeni da žive tamo iz razloga koji, razumem, samo ne opravdavam, dakle, inače i njima kao i drugima ostavljam pravo izbora da se nasele gde hoće, samo bi bilo fer da se svako vrati tamo odakle je došao.
Bila je jutros još jedna opaska, to se ne odnosi na vas, mislim da je poštovani kolega Šajn to rekao, da je pre devedeset godina bilo u ovoj zemlji kao državni projekat, da je postojalo ovo etničko prekomponovanje u Srbiji kao državna strategija. Moram da kažem da, samo da podsetim ili neko drugi, izvinjavam se gospodine Šajn, gospodin Laslo Varga, izvinjavam se, u kojim trenucima se to dogodilo, u dva veoma delikatna – posle Prvog i posle Drugog svetskog rata.
Gde su mogli da žive ljudi u Lici, Baniji, Kordunu, Hercegovini, u delovima Crne Gore kada je sve bilo zapaljeno? Dakle, kada su u borbu krenuli zato što im je rečeno – kada mi pobedimo, a mi to je Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije, sirotinja će dobiti zemlju, fabrike će pripasti radnicima, i osamsto hiljada boraca je to očekivalo kao rešenje i to se dogodilo. Nekome se to nije dopalo, ali se to dogodilo. Tu se svašta dogodilo, dogodilo se i to da Nemci iz Banata budu vraćeni u matičnu državu, ali ja vas podsećam, na osnovu međunarodnih odluka, na osnovu odluka Nirnberškog suda i na osnovu odluka UN.
To je veoma važno da znamo da ne ispadne da mi sada ovde radimo, pa Srba u Srbiji je sve manje, Srba na Kosovu je sve manje, a vi govorite o tome da se oni... Mislim, zaista, molim vas, to su elementarne stvari i njih moramo govoriti sa preciznošću koja ne unosi zabunu.

Gospodine predsedniče, član Poslovnika 225. Onoga dana kada je održana sednica Odbora za trgovinu Narodne skupštine Republike Srbije, to je bilo pre mesec dana, članovi vladajuće većine glasali su na tom Odboru o Izveštaju Komisije za sprečavanje konkurencije na sledeći način: DSS je podržala Izveštaj, G17 i DS su glasale protiv Izveštaja. Javio sam se, po Poslovniku, da ukažem na veliki problem koji će da usledi na osnovu sednice tog Odbora. To ste mogli da sprečite.
Ovde se radi o drugačijem viđenju, političkom ili nekom drugom, jednog važnog problema u državi. Komisija je ustanovila da neke kompanije i neki trgovinski subjekti i drugi imaju položaj koji obezbeđuje monopolski položaj i koncentraciju na tržištu. Znači, to je Komisija ustanovila. Jedna stranka vladajuće koalicije prihvatila je to kao gotove argumente i podržala. Dve stranke vladajuće koalicije o tome imaju suprotno mišljenje.
Molim vas, gospodine predsedniče, ovo je veoma ozbiljno pitanje. Ovo pitanje je sada otvorilo niz političkih i drugih pitanja u državi. Podsećam da je onaj ko ima monopolski položaj u bilo kojoj oblasti ili kome je omogućena koncentracija na tržištu na ovaj način u privilegovanom položaju, i da je njegovo poslovanje suprotno svim normalnim principima ekonomije koji postoje u svetu. Ovo možete da sprečite.
Potrebno je, vi imate, gospodine predsedniče, poslovničko ovlašćenje, zakažite ili u dogovoru sa predsednikom Odbora za trgovinu, sednicu Odbora i diskutujte o ovim stvarima tamo.
Ako je ovde problem to što je bivša vlast u ovu antimonopolsku komisiju, koja se tako zove kolokvijalno, ubacila tri, od ukupno pet članova SPO i danas vladajuće stranke imaju potrebu da drugačije personalno reše ovo pitanje, treba da to dogovore i da izađu sa predlogom da se ta Komisija rekomponuje, iako je to suprotno zakonu.
Oni su birani na određeni broj godina, ovlašćeni predlagači su bili Privredna komora Srbije, Vlada Republike Srbije, Advokatska komora Srbije, Udruženje ekonomista i pravnika Srbije i oni su svoje pravo iskoristili, pa je na osnovu zakona to učinila Vlada Republike Srbije i tako je SPO dobio većinu. To je prava istina o ovom pitanju.
Dakle, imate snage, nadam se da imate da ovo raspravite, jer ovo će da blokira Parlament u narednih nekoliko nedelja, a nema za tim nikakve potrebe. Ili neko čini monopol ili ne čini. Ili krši zakon ili ne krši, to treba da ustanovi Odbor skupštinski i ova komisija. Valjda imamo poverenja u kolege koji su članovi Odbora i moramo imati i u Komisiju koja je nezavisno regulatorno telo.

Zahvaljujem, gospodine Mrkonjiću. Priveli su oni kraju, nemaju većinu ni za šta. Nemaju većinu da izglasaju ni jedan od ovih zakona koji su na dnevnom redu i ne znam kuda im se žuri. Ili neka raspišu izbore za predsednika Srbije, pa onda da znamo o čemu se radi, inače nema potrebe za žurbu, gospodine Mrkonjiću, ovo je onako.
Dakle, veoma je važno pitanje, javljam se po Poslovniku, član 225. st. 2. i 3, veoma važno pitanje koje je pomenuo ovde gospodin Krasić. Sada postavljam poslaničko pitanje predsednici Vrhovnog suda, šefu BIA, ministru policije i ministru pravde: da li je tačno da se prema narodnom poslaniku Branimiru Đokiću primenjuje bilo koja od poznatih mera tajnog postupka? Da li mu se presreće elektronska ili ostala pošta? Da li je predmet praćenja? Da li to čini jedna ili više službi, ako čini? Da li, s tim u vezi, postoji odobrenje odgovarajućeg državnog organa u ovoj zemlji?
Ovo ne pitam zato što ne znam odgovor, nego pitam iz drugih razloga. Postavljam pitanje odgovarajućoj upravi u MUP Srbije, koja se stara o bezbednosti svih narodnih poslanika, pa i drugih državnih funkcionera, da li ima, s tim u vezi, bilo kakvu informaciju?
Podsećam vas, gospodo, da je 2001. godine Goran Petrović, tadašnji šef, tada se još zvala Služba državne bezbednosti, čini mi se, u Vrnjačkoj Banji na jednom seminaru rekao: od 1990. do 1997. godine u Srbiji su postojala samo tri dosijea za političke neistomišljenike. I nije samo, mnogo je i kada je jedan, da ne mislite da to odobravam. Dakle, molim vas, da dobijemo odgovore na ova pitanja.
Branimir Đokić je predstavnik 30.000 punoletnih građana sa pravom glasa u ovom parlamentu i predsednik jednog skupštinskog odbora. Nemojte ponižavati parlament ove države i nemojte ponižavati narodne poslanike.
Stavite na mere, tako se kaže kolokvijalnim jezikom, kriminalce koji trguju drogom, ove koji se bave prodajom ljudi i ljudskih organa, ove koji uzimaju provizije da prodaju državnu imovinu, stavite na mere one koji svaki dan prave neprocenjivu štetu u državi Srbiji i stavite neke od direktora javnih preduzeća čiji je menadžerski dodatak više od milion dinara mesečno, a nas obavestite da im je plata samo 329.000 dinara.

Gospodine Albijaniću, dame i gospodo narodni poslanici, član 225. stav 2. i 3. Ne bih se javio, ali je jedan broj ljudi u opštini Požega veoma uznemiren bahatim ponašanjem tzv. ravnogoraca koji pucaju na pošten svet kad se napiju i pri tom pevaju čuvene pesme, "Sprem'te se, sprem'te" i dr.
Dakle, upućujem gospodinu Jočiću poslaničko pitanje – da li Radomir Lapčević iz Donje Dobrinje, opština Požega, ima dozvolu za držanje naoružanja, a ako je ima, da li poseduje dozvolu za nošenje naoružanja?
On je sinoć, zajedno sa još jednim pijancem, pucao na pragu jednog invalida, čije je ime Milovan Arsenijević, iz sela Čestobrodica iz opštine Požega. Da li je moguće da naoružani ljudi hodaju Srbijom i da na ovaj način zastrašuju one koji pripadaju SPS-u? Ovi koji pucaju pripadaju SPO-u, takozvanom demokratskom bloku. Da li je dozvoljeno nekom ko pripada tzv. demokratskom bloku da puca na invalide u Srbiji?
Tražim od gospodina Jočića da se za ovog gospodina uradi parafinska rukavica i da o tome obavesti Narodnu skupštinu Republike Srbije i mene kao postavljača ovog pitanja. Zato što nije normalno da se na ovaj način ponašaju ljudi, koji imaju pravo da budu alkoholičari, i to je bolest kao i svaka druga, i koji imaju pravo da pripadaju SPO-u, i to je bolest kao i svaka druga, ali nemaju pravo da pucaju na invalide u Srbiji zato što oni glasaju za SPS.
Gospodine Albijaniću, ovo su vaše komšije, i Čestobrodica i Dobrinja su u vašem kraju. Molim vas da upotrebite vaš autoritet potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije i da takođe zamolite gospodina Jočića da ovu bandu strpa iza brave i da im oduzme naoružanje. Podsećam da je zaprećena kazna za neovlašćeno držanje oružja pet godina zatvora. Čekam odgovor na ovo pitanje i čekaju ga građani Požege sa velikim interesovanjem. Hvala vam lepo.

Gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, samo da kažem, ne pucate u praznu mrežu.
Ovaj tim koji se zove SPS ima dobrog golmana. Ne može to tako, svaki put kada vam ponestane inspiracije, a vi onda okrenete – drž', ne daj, devedesete, pa dalje.
Stranka gospodina dr Vučićevića 12 godina vrši vlast u Čačku i sedam godina je vlast u Srbiji. Koliko to godina treba oni da budu vlast da bi se prepoznali kao odgovorni za stanje u Srbiji? Od 1996. su u Čačku na vlasti. Doduše, za to vreme jedna porodica je tamo veoma napredovala, samo jedna.
(Zoran Krasić, sa mesta: Da nisu Ilići?)
Jeste, to je ta porodica. Mnogo dobri i pošteni ljudi, mada u selu gde su rođeni za takve ne važe.
Dosta više sa tim. Ko je kriv što danas radnici "14. oktobra" traže izmene i dopune Zakona o radu, člana 191, da poslodavac koji da radniku otkaz, pa ga on dobije na sudu, ne treba da ga vrati na posao? Podsećam vas, taj amandman je ovde potpisivala Socijalistička partija Srbije, pa nije prihvaćen ni od stranke koja nama imputira ovde razne stvari.
Ko je kriv što predstavnici "Robnih kuća Beograd" ne mogu ni da prisustvuju privatizaciji imovine koju su gradili 50 godina?
Ko je kriv što radnici "Magnohroma" dolaze kod nas i kažu da novi vlasnik iz Inđije seče aparatima opremu i prodaje na kilogram svojoj firmi koja se bavi sekundarnim sirovinama, tri puta jeftinije nego što je cena sekundarnih sirovina u Srbiji, a ne ispunjava ugovor o privatizaciji?
Ko je kriv što 511 miliona evra ne mogu da dobiju ona lica koja su bila u nemačkom zarobljeništvu, a izgleda da je stiglo u našu zemlju? Ko je kriv što se u Srbiji puca na partijske neistomišljenike, kao sinoć u Požegi, a niko ne sme da bude uhapšen?
Pitao bih gospodina Vladana Vučićevića da li je podigao svoj glas 1991. i 1992. godine, kao lekar i humanista, kada su predstavnici međunarodnih organizacija, koji su njegovi prijatelji, rekli da ne može da poleti avion iz Beograda za Banjaluku sa bocama sa kiseonikom i kada je umrlo 12 beba u banjalučkom porodilištu? Odgovorite, dr Vučićeviću, ako imate obraza i snage.

Gospodine Obradoviću, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u toku je rasprava o amandmanu na član 5. (u osnovnom zakonu član 35) izmena i dopuna Zakona o osiguranju, da znamo o čemu razgovaramo. Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj amandman koji su podneli narodni poslanici Srpske radikalne stranke.
Želim da kažem ovde jednu stvar koja se tiče ovog amandmana i principa.
Prosto molim kolege, uvažavajući sve njihove potrebe, političke i druge, da ne polemišu sa narodnim poslanicima kada podnose amandmane. To možda nekome nije simpatično, ali vas uveravam da jedna politička stranka na osnovu Poslovnika ima sva prava koja se tiču metoda političke i parlamentarne borbe.
Kada neko odluči da na sto članova jednog zakona napiše sto amandmana da se briše, on ima neki razlog za to. Podsećam vas da je Demokratska stranka u jednom trenutku '92. godine podnela 4.500 amandmana na jedan predlog zakona, o lokalnoj samoupravi, zahvaljujem se gospođici Jovanović.
Dakle, samo molim sve da se stvarno ponašaju uvek kada su na vlasti kao onda kada su bili u opoziciji. Ostavite vi poslanicima jedne stranke, jedne političke opcije, jedne poslaničke grupe da procenjuju šta je njihov politički i programski interes. Možda na taj način žele da privuku pažnju na zakon koji je na ovaj ili onaj način sa njihovog aspekta problematičan. U tom smislu je juče vođena jedna neprincipijelna rasprava. Dakle, ništa ne može biti sporno što je podneto u skladu sa Poslovnikom. To je jedno pitanje o kojem smo raspravljali sto puta, diskutovali i molim vas da ga zatvorimo.
Kada nam se učini, nama i drugima, da je to za nas interesantno, napisaćemo 150 amandmana. Ostavite da mi procenjujemo, mi rizikujemo pred svojom ciljnom grupom. Naš je posao da zadobijemo poverenje novih i zadržimo poverenje postojeće ciljne grupe i ne rizikujemo sa vašim biračima. To je prosto nešto što je alfa i omega političkog delovanja. Dakle, u tom smislu ovde ne treba da gubimo više vreme na to da li je neko napisao deset amandmana da se briše, to je prosto pitanje njihove političke odluke.
Takođe molim, pošto se ovaj amandman i toga tiče, mi ćemo istrajati u ovoj inicijativi da obavestimo građane Srbije kolike apanaže prima Agencija za stečajne upravnike i drugi, kao što se juče drznula Agencija za energetiku da nas ne obavesti kolike su apanaže i plata direktora tamo. Moraće. Kažem im sada da će morati. Administrativni odbor je uputio precizan zahtev, pa će se videti da je to nekoliko stotina hiljada po jednom čoveku itd. Dakle, nastavlja se jedan odnos prema narodnim poslanicima od strane administracije koji je nedopustiv.
Danas sam pročitao u novinama da će, zaboga, narodni poslanici dobiti lap-top iliti prenosivi računar. O čemu mi pričamo? Prvo ništa ne znam o tome, a ako je to nečija odluka, pozdravljam je, veoma je važno bilo da ih imamo i pre pet godina. Obaveštavam vas da nekoliko hiljada prenosivih računara sada na revers koriste vladini činovnici, što je dobro. Zašto nije dobro ako narodni poslanici treba da dobiju lap-top računar? O čemu se ovde radi? Zar je to tema? Zar je tema da će se naša deca, zaboga, igrati sa tim računarima kada ih mi odnesemo kući? Ne, nego ćemo ih prodati na buvljaku, čim ih dobijemo odmah ćemo ih u pola cene prodati na buvljaku da zaradimo silne novce.
Znači, u ovoj zemlji je sve što se tiče narodnih poslanika tema na jedan potpuno neprihvatljiv način. Zahvaljujem se onima koji su doneli tu odluku, ako ćemo mi zaista dobiti te računare.
Želim da kažem da dnevno dobijamo ovde papira koliko je potrebno, odnosno potrebna je čitava jedna šuma da se poseče da se napravi toliki papir koliko ga mi dobijamo dnevno ovde, da pomognemo na svaki drugi način itd.
Veoma je važno da pomognemo da se razume da ovde postoji jedna hajka na narodne poslanike, koji su, kao što je moglo da se pročita, nekoliko godina izvor svih zala u Republici Srbiji, imaju basnoslovne zarade. Čim smo dobili prve izveštaje videli smo da svi stečajni upravnici i svi članovi upravnih odbora na železnici i ne znam gde sve još imaju po nekoliko puta veće sinakure. O čemu se ovde radi? Juče sam ustanovio da, recimo, jedan važan čovek koji je radio jedan važan posao kao Državna revizorska institucija ima nešto malo veću platu od poslanika. Nemam ništa protiv toga, ali moram da kažem da imam protiv toga da član upravnog odbora u Javnom skloništu ima platu koliko i ovaj koji treba da bude na čelu Državne revizorske institucije. Postoje li u ovoj zemlji aršini? Da li može da se izmeri koliko vredi čiji rad?
Juče smo tražili da Narodna banka dostavi precizne izveštaje o tome koliku platu imaju guverner, viceguverneri, članovi Saveta i koliku platu ima čovek koji ima najniže radno mesto, najniže u hijerarhiji, a tiče se održavanja higijene ili ne znam čega, pa ćete, uvažene kolege, videti da higijeničar u Narodnoj banci ima veću platu nego čovek sa visokom stručnom spremom koji nije visoki nameštenik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ima završen fakultet. Kako je moguće u jednoj zemlji da to funkcioniše tako?
Očekujemo, na osnovu informacija koje budemo dali građanima Srbije, da građani imaju jasnu sliku o tome šta se ovde dešava. Dakle, nećemo pristati da budemo javna pljuvaonica svaki dan u svim medijima. Učinićemo sve što je neophodno da objasnimo da nekoliko hiljada članova upravnih i nadzornih odbora u ovoj zemlji zarađuje enormno bogatstvo, ne znamo šta je njihova odgovornost i ne znamo šta je njihova obaveza.
Nas se ne tiču privatne firme, nas se ne tiču oni koji sami zarađuju novac. Nas veoma zanimaju oni koje je osnovala Vlada, koji su osnovani izborom u Narodnoj skupštini, koji se finansiraju iz budžeta, koji su u javnim preduzećima. Nije normalno da član upravnog odbora u Pošti Srbije ima 140 hiljada dinara, a da pri tom nema nikakvu odgovornost. Ako je brat jednog ministra, onda je to za mene posebno interesantno. Saopštavaćemo to sukcesivno kako budu dolazili podaci, nećemo da pristanemo na torturu koja ide po nama, a koju sprovode izvesni lobiji, koji nas prikazuju u takvom svetlu.
Dakle, javno im govorim - ua, nećemo im dozvoliti da takva slika o narodnim poslanicima i parlamentu ide kroz Srbiju, zato što ovi drugi rade sve da se zataškaju takve stvari, odnosno visina zarada članova upravnih i nadzornih odbora i direktora javnih preduzeća.
Jedva čekam da dođu svi oni, videćete, zaprepastićete se. Postoje ljudi koji imaju po milion dinara i inkasiraju svakog meseca na svoj konto, a nemaju nikakvu obavezu i odgovornost. Tražićemo da se ta stvar istera do kraja.

Gospodine Obradoviću, ovaj član koji se tiče pogrešnog tumačenja itd. Znači, gospodine Ristiću, ja bih voleo da svi narodni poslanici imaju isti izvor informisanja i da budu isto informisani. Poslanička grupa SPS nema informaciju, niti je takvu odluku doneo Administrativni odbor, koji je merodavan, mogao bi biti merodavan, da će se na taj način realizovati nabavka lap-top računara. Nemam ništa protiv. Jedino imam protiv da negde u novinama osvane kako su narodni poslanici na beskamatni kredit dobili računare. Neću to dozvoliti sebi, a drugi će se o tome izjašnjavati. Dakle, neće me niko kreditirati, a da ja o tome ne znam ništa. To je prva stvar.
Druga stvar, ko je "Blicu" i drugim medijima dao tu informaciju, da usput postavim pitanje sekretaru Skupštine, na koji način se došlo do ovakve odluke i kako je odluka saopštena medijima, a da o tome ništa ne zna jedna poslanička grupa? Za mene to nije nepoznato, dakle, nije mi nepoznat takav način rada, već samo molim da se poslanici ne dele na poslanike vlasti i opozicije ovde po Poslovniku, jer svaki narodni poslanik, u skladu sa članom 225. i nekim drugim, ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima neophodnim za vršenje njegove poslaničke funkcije.
Dakle, nema povlašćenih poslanika, nema povlašćenih poslaničkih grupa. Očekujemo odgovor i kada budemo dobili odgovarajuću odluku mi ćemo se o tome izjasniti.
Dakle, ja nisam siromašan. Ova država me je dobro platila da mogu da kupim sebi računar i valjda svaki ozbiljan čovek ovde koristi računar, jer ne znam kako inače funkcioniše. Zato ne želim da me u jedan novi kontekst ubacuje bilo ko na način koji će ponovo postati meta novinara, da nas neko beskamatno kreditira, da mi kupujemo računare koji su po 30, 40 i 50 hiljada dinara. Molim vas, to onda može biti jedna zamka, a u tome ne želim da učestvujem, a dete mi je veliko, ne igra se računarom. U novinama piše da čim dobijem taj računar, koristiće mi da se on igra kod kuće. To je bezobrazluk. Oni ništa ne znaju o našim porodicama i ništa ne znaju o našoj deci i ništa ne znaju o tome kako funkcionišemo. Pozivam ih, neka dođu da prate šta radimo već 15 dana, neka dođu gde god hoće, neka budu o mom trošku, ali neka prestanu da pišu gluposti o onome što ćemo mi navodno učiniti.
Dakle, to nije fer, zato što to prosto nije tačno. Zahvaljujem se i tražim ove odgovore da bismo mogli da radimo kako treba.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Jorgovanka Tabaković je obrazlažući amandman na izmene i dopune Zakona o osiguranju, koji je podnet u ime SRS, pomenula ovde nekoliko pitanja koja bih želeo da prokomentarišem i dam doprinos, ukoliko je to moguće, argumentacija koju je ona ponudila kao obrazloženje amandmana koji je ona podnela.
Ovde je pomenuta šok-terapija. Želim da podsetim, kada se prvi put pojavio ovaj termin u našoj zemlji, ko je protagonista i za čije interese šok-terapije i ko su eksponenti tog pravca u ekonomiji bili u Srbiji u ono vreme i ko danas u Srbiji sprovodi ovu politiku. Džefri Saks je bio na čelu jednog tima koji je imao zadatak da smisli jedan relativno pouzdan način kako da se, milom ili silom, liberalizuju tržišta određenih država, finansijsko i svako drugo.
Dakle, ili tako što se proizvode političke elite koje posle postanu vlast, pa izvršavaju izvesne naloge u politici i u ekonomiji, ili ih bombarduju, ili im uvedu ekonomske sankcije ili urade nešto drugo.
U Srbiji je primenjen mešoviti model: dakle, bombardovanje, sankcije i regrutacija nekoliko desetina eksponenata ove politike. Atak je bio da se apsolutno liberalizuje sve u Srbiji, da vas na velikom mrazu ostave bez kaputa i da vas nateraju da izdržite i još da pri tom govorite da vam nije hladno.
Gospodin Božidar Đelić, podsetiću, jedan je od mladih ekonomista, koji je bio u ovom timu.
Podsećam da je gospodin Đelić bio prvi ministar finansija posle 5. oktobra i da je, zajedno sa osam ministara u toj vladi, bio kadrovan ne na osnovu rešenja kadrovske komisije DOS-a, i pozivam ljude koji su se time bavili da to opovrgnu, već su oni kadrovani odnekud, kao i gospođa Kori Udovički kasnije, kao i neki drugi. Taj trend imamo i danas.
Dakle, postoji jedan broj važnih državnih mesta koja se pokrivaju na taj način što se o tome odlučuje neko izvan ove zemlje.
Zašto je ovo važno? Zato što je koncept liberalne ekonomije nešto što je ovde obezbedilo nekoliko za njih važnih pitanja. Jedno od njih jeste da naša država širom otvori vrata za sve ono što zovemo stranom robom, uticajem, kapitalom itd., a da pri tom ovde ne postoji nikakav mehanizam koji bi uspeo da spreči da se u istom tom periodu ne ugasi sve što je ovde postojalo kao autentična proizvodnja, naše banke, naša osiguravajuća društva itd.
Mi sad ovde razgovaramo o posledicama. Uzroci ovoga o čemu govorim nalaze se na nekom drugom mestu.
Oni predstavljaju nečije interese, koji ovde danas u jednom delu političkih stranaka imaju svoje eksponente i imaju to kao oficijelni državni program koji se kroz mere ekonomske politike Vlade Srbije sprovodi i danas u Srbiji, sa negativnim posledicama koje se svakodnevno osećaju na ulici, kod najvećeg broja građana Srbije koji su dovedeni u situaciju da uglavnom ne odlučuju ni o čemu, da nemaju gde da rade, ili da ne mogu da prime platu tu gde rade, ako imaju sreću da su zaposleni.
To je, u stvari, liberalizacija. Koncept liberalne ekonomije zalaže se za to da tržište reguliše sve, i ako je tržište regulator svega, a to podrazumeva da prestane da postoji ono što neki od vas nazivaju socijalnom državom, to onda znači da onaj ko je siromašan mora da bude još siromašniji, da onih nekoliko desetina ljudi koji su se obogatili mogu svoje bogatstvo da umnožavaju dnevno, mesečno ili godišnje do nivoa koji mi ne možemo ili nismo u stanju da pratimo i komentarišemo, niti o tome imamo dovoljno informacija, a da pri tom u Srbiji imate skoro 30% ljudi koji su nezaposleni, dakle jednu od najviših stopa nezaposlenosti u Evropi, da imate nekoliko stotina hiljada radnika koji su zaposleni a ne primaju nikakvu platu, da imate nekoliko stotina hiljada radnika u privatizovanim firmama koji ne ostvaruju nijedno od prava koja su im garantovana ugovorom o privatizaciji.
Dozvolite da spomenem jednu takvu firmu, to je preduzeće ''7. juli'' Kuršumlija. Tu firmu je, na osnovu Zakona o privatizaciji, kupio izvesni gospodin Bogdan Aleksić.
On je u redovnom sudskom postupku ovu firmu izgubio i pre nekoliko dana, tačnije 18. 10, sva personalna dokumenta svih zaposlenih u ''7. julu'' Kuršumlija našla su se na ulici. Dakle, ljudi su izneli dokumentaciju ove firme na ulicu, jer ne žele da imaju ni podsećanje na ljude koji su firmu izgradili.
Dakle, to je država u kojoj mi živimo. Sa tim konceptom mi polemišemo i zalažemo se za drugačiji koncept, koji, nadam se, verujem, prepoznaju građani Srbije danas, zato što ne može biti da je ovo dobro.
Ne može biti da je normalno da neko može da vam jedan nezamenljiv dokument, kakav je radna knjižica, iznese na ulicu, da pri tom o tome niko ništa ne zna, da vi nakon toga ne možete da ostvarite nijedno pravo koje se ostvaruje na osnovu evidencije o radnoj knjižici i da zato niko ne odgovara. Pozivamo one koji su odgovorni da ustanove kako je moguće da se ovo dogodilo, ko je odgovoran da se personalna dokumenta nekoliko stotina ljudi nađu na ulici i da ih uzima ko kako stigne, a deo od ovoga je nestao u nepoznatom pravcu.
Mnogo je ovde otvorenih pitanja. Neka ćemo otvarati i dalje, a neka ćemo zatvoriti na izborima koji, kao što mi se čini, dolaze uskoro na svim nivoima. Hvala.

Gospodine predsedniče, uvažena gospođo iz Ministarstva finansija, dame i gospodo narodni poslanici, SPS poštuje ovaj dogovor u vezi sa prepodnevnim radom sednice. Javio sam se samo zbog ovoga što je govorio gospodin Balint Pastor. Dakle, vas su, gospodine Pastor, prevarili u kampanji. To su vam obećali i vi ste u to poverovali. Inače vam se to neće dogoditi.
Želim da kažem da je Ivica Dačić, u ime SPS-a, pre nekoliko dana podneo predlog izmena i dopuna Zakona o radiodifuziji, u smislu da se prolongira privatizacija svih elektronskih medija u Srbiji na tri godine. Dakle, šire od onoga što ste predložili. Prosto pozivam da to radimo zajedno. Podsećam sada kolege koje su zajedno sa mnom učestvovale u jednoj emisiji na TV Niš gde smo to obećali, gde sam ja u ime SPS obećao javno, dakle, tražimo da se na tri godine odloži privatizacija svih elektronskih medija u Srbiji, jer ovo što se sada u Srbiji dešava je nešto što Srbiji nanosi veliku štetu. U tome će se naći i ovo što je predmet vašeg cenjenog predloga. Predlažem da radimo na ovom poslu zajedno, zato što postoje veoma važni razlozi da se ne privatizuju mediji, da se ne profilišu neki novi politički centri kroz vlasništvo medija u novoj izbornoj kampanji, koja Srbiju vodi u jednom sasvim neželjenom pravcu.
Dakle, najmanji je problem kada budžet finansira delimično jedan javni medij kakav je elektronski medij u Subotici ili u Čačku, ili u bilo kojoj drugoj tački naše države.
U tom smislu nudimo saradnju s tim u vezi, da nađemo srednje rešenje, i predsednika Narodne skupštine molimo da, u skladu sa Poslovnikom, kada se steknu uslovi, ovo dođe na dnevni red, zato što je privatizacija elektronskih medija već u toku. Na taj način zaštitiće se posebnosti manjina u Srbiji, zaštitiće se i osnovni politički, kulturni i javni interes svih građana Srbije.
Nemoguće je obezbediti pravovremeno, valjano i objektivno informisanje u Srbiji, ukoliko su vlasnici svih elektronskih medija u Srbiji privatna lica. Oni imaju sasvim drugačiji interes od interesa građana Srbije i to što ste tražili podržavamo. Još jednom napominjem da je u ime SPS-a gospodin Ivica Dačić, predsednik naše stranke i predsednik poslaničke grupe, to učinio pre nekoliko dana i vi ćete to dobiti, ako već niste, te izmene i dopune Zakona se takođe nalaze u proceduri.

Zahvaljujem, gospodine Mrkonjiću. Javio sam se po Poslovniku o radu Narodne skupštine, član 225, stavovi 3. i 4, a u vezi sa članom 88. stav 2.
Član 88. stav 2. Poslovnika o radu Narodne skupštine kaže da predsednik Narodne skupštine, ukoliko na početku radnog dana nije prisutna jedna trećina narodnih poslanika, odlaže početak rada za jedan sat.
Uvaženi dame i gospodo narodni poslanici, svakog dana u različitim medijima piše da narodni poslanici, automatski se misli na sve narodne poslanike, nisu odgovorni i da ne rade svoj posao u skladu sa obavezama koje proističu iz onoga što podrazumeva Ustav, zakoni, njihov lični odnos prema radu Narodne skupštine.
Još jednom vas molim, vi ste, gospodo iz vladajuće koalicije, vlast. Da li ste vi u stanju da obezbedite jednu trećinu? To je 84 prisutnih narodnih poslanika na početku radnog dana. Ako jeste, jeste. Ako niste, samo nam pomognite da ova anatema o ukupnoj neodgovornosti narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije ne bude raspodeljena na sve narodne poslanike. Naš posao je da vi propadnete, da niste vlast, propadnete u smislu da ne vršite vlast. Vaš je posao da ne propadnete. Nemojte, molim vas, od nas očekivati da vam dajemo kvorum.
Mi smo bili ovde. Ako ne verujete, u MUP-u Republike Srbije, u prvoj sobi desno, a to se zove - operativni centar, nalazi se šest ovakvih ekrana koji prikazuju ono što snimaju kamere ovde, ispred zgrade Narodne skupštine. Tamo se tačno vidi ko uđe, kada uđe, kada izađe, a samo da znate, ono - samo vas gledamo, i dalje funkcioniše.
Dakle, u MUP-u, iz razloga bezbednosti narodnih poslanika i ove institucije, a želim da kažem da to nije pitanje tajnog praćenja ili ovog drugog, postoji video nadzor i tamo se vidi ko je došao, ko je ušao, koliko se ovde bavio, ko kod njega dolazi itd. Nema nikakvog smisla da nam onda ovde spočitavate kako nismo u stanju ovo ili ono, da trošimo vaše dragoceno vreme, obrazlažući, kako vi kažete, nesuvisle amandmane itd.
Mi ćemo i dalje raditi svoj posao. Od vas očekujemo da radite svoj posao. Ako to niste u stanju, raspišite izbore, sada je prilika, predsedničke, parlamentarne, lokalne, sve u paketu, pa da onda napravimo vlast kakva priliči državi Srbiji, a ne da vi to ovako, ''na mišiće'', svako jutro radite, da molite ljude da dođu i da oni stignu iz onih upravnih odbora.
Dobili smo odgovore, Administrativni odbor je dobio odgovore na pitanja kolike su apanaže, ali o tome ćemo drugi put. Biće mi zadovoljstvo da vas obavestim koliko vaše kolege apanažiraju u upravnim i nadzornim odborima, i sve to onako, mimogred, dok su još narodni poslanici. Hvala lepo.

Gospodine Mrkonjiću, javljam se po članu 225. stav 1, gde se kaže - narodni poslanici imaju pravo da budu obavešteni, sada ja to radim. O punjenju i pražnjenju budžeta ćemo kada bude budžet na dnevnom redu, ima tu puno toga.
Na zahtev doktora Žarka Obradovića na Administrativnom odboru od pre mesec dana, prosleđen je Povereniku za informacije od javnog značaja Republike Srbije zahtev da se dostavi informacija o zaradama i apanažama direktora i članova upravnih odbora i nadzornih odbora javnih preduzeća, agencija i drugih koji se finansiraju iz budžeta.
Dozvolite mi da vas, u skladu sa članom 225, obavestim o nekoliko prispelih informacija, a oni će sukcesivno dolaziti, pošto njih ima, inače, nekoliko hiljada. Da znate, ovih nameštenika ima nekoliko hiljada u Srbiji i svi imaju apanažu veću od 100.000,00.
Agencija za strana ulaganja, odnosno direktor ove agencije ima 137.000,00 dinara. To su ''Javna skloništa Srbije''.
Mnogo njih se sklonilo tamo. Fina zavetrina, ništa se ne dešava, niko se tamo ne sklanja, a radnici tamo, zaposleni, imaju bedne plate. Ali, ovi koji rukovode ''Javnim skloništima'' imaju 110.000,00, članovi Upravnog odbora - 50.000,00, članovi Nadzornog odbora - 44.000,00. Njihova je obaveza samo da se blagovremeno učlane u jednu stranku. Ne znam koja stranka tačno rukovodi ''Javnim skloništima'', ali taj napor da se učlane u jednu stranku i potpišu pristupnicu košta 48 puta 50.000. Toliko traje jedan mandat i toliko se oni tamo muče.
Zatim, Republička direkcija za imovinu, gde je gospodin Tomić direktor, sa 133.000,00, a pomoćnici, odnosno zamenici - 118.000,00, 93.000,00 itd.
EMS, Javno preduzeće ''Elektromreža Srbije'', umrežili se da ne može da bude bolje. Sada ćete da vidite kako to izgleda. Dakle, generalni direktor ima 289.713,00 dinara. Voli čovek da ima veliku platu, fino se umrežio i nema nikakav problem. Njegov zamenik ima samo 140.000,00, predsednik Upravnog odbora ima 91.350,00 dinara, a članovi koji su nezaposleni - 50.000,00, a oni koji jesu - svega 27.000,00, dok Nadzorni odbor ima 45.000,00 dinara.
Evo još samo jedna informacija. Ima platu od 173.000,00 direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. To su oni upravnici što posle pošteno rasprodaše Srbiju.
Prodaju jedan kvadratni metar u Srbiji za nižu cenu od kvadratnog metra zemljišta ispod tih objekata. Ovi licenciraju ove stečajne upravnike, a ovi stečajni upravnici onda, ovako fino, domaćinski raskrčme Srbiju.

Javiću se po istom članu sledeći put, da poslanicima dam informaciju.

Kada se vrati gospodin ministar, sa velikim zadovoljstvom. Inače, gospodin ministar se nalazi na sednici predsedništva DS-a. Tamo je veoma teška situacija. Proameričko i pronemačko krilo ne mogu da se dogovore kada će biti izbori.

Gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo narodni poslanici, to je potpuno tačno. Član 225. stav 1, gospodine Mrkonjiću.
Potpuno je jasno da obrazlagati amandman jedino ima smisla ukoliko je prisutan i ministar, zato što je želja onog koji je u ime jedne stranke podneo amandman, kao što sam ja potpisivao neke amandmane u ime SPS-a, da svojom argumentacijom proba da zadobije pristanak poslaničkih grupa da se izglasa određeni amandman, da se popravi određen zakonski projekat i da ministar, kao ovlašćeni predstavnik Vlade, ovde ima pravo da u ime Vlade prihvati amandman. Ukoliko bi se to dogodilo, kao što znate, i ukoliko ga prihvati nadležni odbor, onda on postaje sastavni deo izmena i dopuna zakona, pošto je danas ovde o tome reč. Onda mi svoj posao obavljamo u skladu sa pravilima, sa procedurom itd.
To što ovde nije danas ministar, nije naš problem, to što je on jutros došao u deset časova, a vi iz vladajuće većine ga niste sačekali, nije naš problem. I jedno i drugo je vaš problem.
To što je on na sednici predsedništva DS-a, nije naš problem, to je vaš problem. To što tamo postoje dva krila, pa ne mogu da se dogovore, takođe je vaš problem.
Mi smo došli u Narodnu skupštinu da radimo svoj posao. Vi nam to onemogućavate, zato što ministar ignoriše amandmane narodnih poslanika i na taj način iskazuje nepoštovanje prema Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima.
Zbog toga mi ovo radimo, da znaju građani Srbije zašto se ovim bavimo i usput im dajemo korisne informacije. Molim vas, nemojte vi nama da spočitavate šta mi ovde radimo. Nas su, kako se u mom selu kaže, ovde opravili da radimo svoj posao, i mi ćemo da ga radimo, sviđalo se to vama ili ne. Dakle, radićemo ga ovako kako smo počeli, dok ne dođe gospodin Marković. Kada dođe gospodin Marković, počećemo da raspravljamo o amandmanima, jer to ima smisla. Toliko o tome i pozdravite gospodina Markovića, njemu želim sve najbolje, sada mora da bude ovde.
Dakle, Direkcija za mere i dragocene metale, po izveštaju gospodina Šabića, direktor - 126.792 dinara ima platu. Vrlo dragocena plata, priznajem. Železnice Srbije: direktor - 125.000; predsednik Upravnog odbora - 104.000; član Upravnog odbora - 81.000. Toliko o tome.
Što se tiče stečajnih upravnika, malopre sam rekao da ova agencija licencira stečajne upravnike, reprodukuje stečajnu mafiju u Srbiji, i to za državne pare od 137.000 dinara mesečno.