Gospodine Obradoviću, čim se konstituiše ovaj savet ima Šutanovac lično da ih pohapsi, samo da napravimo savet. Nema predstavnika Vlade.
Pre nego što kažem nekoliko rečenica o ovom zakonu, gospodine potpredsedniče, juče sam razumeo da se krv narodnih poslanika analizira da bi se pomoglo njihovom zdravlju tj. da bi predstavnici i poslanici najvišeg zakonodavnog tela u Srbiji mogli da preduzmu odgovarajuće mere ukoliko im je zdravlje ugroženo, zato što su narodni poslanici nosioci suvereniteta ove države. Danas, vidim, piše u novinama da poslanici imaju 200 kilograma, koliki im je obim struka itd. Zbog javnosti želim da kažem da imam 80 kilograma i da mi je obim struka 87, a ako novinare "Blica" zanimaju i neke druge mere slobodno neka dođu, možda povećaju tiraž. Hvala vam lepo.
Sada o zakonu. Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, odmah da kažem, bilo bi dobro da je u pitanju zakon, a ne osnove, ali dobro, razumeli smo obrazloženje. U prvom članu Predloga zakona kaže se: "U Republici Srbiji zabranjeno je osnivanje i rad službi bezbednosti mimo odredaba ovog zakona." Postoji i član 22, koji reguliše nešto iz ove oblasti. Ja samo želim da kažem da je na osnovu posebnog zakona osnovana BIA. Sada pitam hoće li se doneti novi zakon o BIA, jer bi se i iz drugog stava prvog člana moglo razumeti da će to biti tako.
U drugom članu - Načela delovanja službi bezbednosti, u poslednjem stavu kaže se: "Pripadnici službi bezbednosti ne mogu biti članovi političkih stranaka." E nije nego; kako to ne mogu biti, pa već jesu. Ja onda pitam, da li će oni koji već jesu biti izopšteni iz službe? Koliko znamo, ima njih najmanje nekoliko desetina za koje znamo da jesu.
Dakle, ja bih voleo da je ovo što piše u zakonu tačno. Kada bude usvojen zakon reći ćemo ko su članovi.
Dakle, nudimo sada džentlmenski sporazum; kada usvojite ili ne usvojimo zakon, onda ćemo reći koji pripadnici službe su članovi kojih stranaka, pa da vidimo da li mogu tamo da ostanu.
Član 4: "Službe bezbednosti su Bezbednosno-informativna agencija, kao posebna organizacija, Vojnobezbednosna agencija, Vojnoobaveštajna agencija, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane." Razumem kako je ovde stvar definisana, ali sam razumeo, takođe, da bi bilo normalno da se u jednom ovakvom zakonu posebno naglasi koje službe se bave kontraobaveštajnim radom u Srbiji. Pitam, kada se kaže službe bezbednosti, šta to tačno znači, da li su službe bezbednosti i one koje se bave ovim radom? Pošto ja znam da jesu, bilo bi dobro da znamo koje su to službe, zato što vidim da na nekoliko mesta u zakonu pominjete obaveštajne poslove.
Zbog naroda koji ovo sluša želim da kažem – obaveštajni poslovi su klasična špijunaža. Dakle, to su oni poslovi kojima se za potrebe jedne države pribavljaju informacije iz stranih država o raznim pitanjima. Kontraobaveštajna služba u jednoj zemlji štiti svoju državu, svoje resurse i svoje istaknute ličnosti od obaveštajnih aktivnosti drugih država. To ovde nije definisano na odgovarajući način.
Ja pitam da li je kontraobaveštajni posao i kontraobaveštajna zaštita i kontraobaveštajno obezbeđenje ove države na dobar način regulisano. Voleo bih da mi to gospodin ministar kaže. Verujem da jeste, ali voleo bih da čujem precizno kako jeste.
Član 6: "Članovi saveta su: predsednik Republike, predsednik Vlade, ministar odbrane" itd. Predsednik Republike može da bude nešto samo na osnovu Ustava i na osnovu Zakona o predsedniku, koji je upravo usvojen i koji na bliži način reguliše položaj, ovlašćenja i aktivnosti predsednika Republike. Ne mogu nikakvim nižim zakonom da se propisuju obaveze predsednika Republike. Ja to ne razumem. O tome je ovde bilo reči u načelnoj raspravi i u vašem ekspozeu, gospodine ministre itd.
Zatim se kaže u članu 8 – Vlada će uredbom obrazovati kancelariju saveta. Molim vas, ne može Vlada da uredbom organizuje nešto u čemu posle učestvuje predsednik Republike. Kakvom uredbom? Predsednik Republike je biran na osnovu Ustava i jedino Ustav daje ovlašćenja predsedniku Republike i definiše njegove poslove i dužnosti.
Član 9: "Sednicu saveta saziva predsednik Republike. Predlog dnevnog reda sednice utvrđuju predsednik Republike i predsednik Vlade." Dobro razmislite šta može da se desi ako njih dvojica ne mogu da se usaglase, što je inače moguće. "Zaključke i druge akte saveta potpisuje predsednik Republike." Šta potpisuje predsednik Republike tačno je definisao Ustav - ukaze, proglašenja, pomilovanja itd. Ovo je nemoguća odrednica.
Predsednik Republike može da potpiše privatno pismo - dragi prijatelji, želim vam sve najbolje, u potpisu Boris Tadić, ili neki drugi predsednik, sasvim je svejedno. Ovo nije ovlašćenje koje mu daje Ustav.
Biro za koordinaciju, imamo loša iskustva sa biroima. Biro za informacije one vlade... Gospodine ministre, da li je biro za koordinaciju nadslužba svih službi bezbednosti? Pošto su sve službe bezbednosti ovlašćenja dobila ili će ih dobiti na osnovu zakona, može da se dogodi da će biro imati izvesne nadležnosti koje zadiru u najtananije poslove određenih službi.
I, nije tačno, uvažena gospodo, dame i gospodo narodni poslanici, da sve ove službe imaju iste stavove i isti odnos prema jednom te istom bezbednosnom pitanju. Ko to ne zna, on ne zna ništa o ovom poslu, zato što je moguće u jednoj državi da jedna služba nekog štiti, a da ga druga proganja. To je moguće i kod javne bezbednosti i Bezbednosno-informativne agencije, ali je moguće i kod službe bezbednosti vojske i kod službe bezbednosti policije. Vi ovde mešate vatru i slamu, zato što ne postoji nijedan direktor službe na svetu koji će na tacni svom kolegi iz iste države da pokloni informaciju o svim pitanjima koja su veoma suptilna u razrešenju određenih bezbednosnih rizika u jednoj zemlji.
Što se tiče sastava biroa, da li je šef kabineta predsednika Republike natčovek? Ja vas upozoravam, dame i gospodo narodni poslanici, da će ovo biti jedina ličnost koja će imati sve informacije o svemu što se dešava u zemlji. Samo on, dakle, ni predsednik Vlade, ni predsednik Republike, jer on učestvuje i na jednom i na drugom mestu, tamo gde se slivaju najsuptilniji podaci o bezbednosnim rizicima ove zemlje. Ovo je nedopustivo. Zakon kaže da je to šef kabineta predsednika Republike. Mi nismo država koja ima predsednički sistem. O službama bezbednosti u ovoj zemlji stara se Vlada. Predsednik Republike nije predsednik SAD, on nema ta ovlašćenja, on ima druga ovlašćenja, koja su propisana Ustavom, i ona su vrlo precizna. Ovo je posao za Vladu. Mi smo sistem parlamentarne demokratije, a nismo predsednički sistem. Vi ste ovde dali predsedniku Republike ovlašćenja koja mu ne daje Ustav, i na to nemate pravo. Na Zakonodavnom odboru sam o ovome govorio i rekao da ne mogu da se izjasnim da je ovo pravno moguće.
Skupštinski nadzor, molim vas, član 16: "Narodna skupština obavlja nadzor nad radom službi bezbednosti neposredno i preko nadležnog odbora Narodne skupštine (u daljem tekstu: odbor). Odbor naročito nadzire ustavnost i zakonitost rada službi bezbednosti; nadzire usklađenost rada službi bezbednosti sa strategijom nacionalne bezbednosti, strategije odbrane i bezbednosno-obaveštajnom politikom Republike Srbije."
Neki od ovih dokumenata nedostaju. Kao što znate, govorili smo o tome kada smo govorili o zakonu o vojsci i o odbrani, neke od ključnih strategijskih dokumenata za bezbednost ove zemlje danas nemamo. Potrebno je da se ta dokumenta usvoje da bi ovaj član 16. bio primenljiv.
Obaveza čuvanja tajne, to je član 20. Ovde postoje dva aršina koja se odnose na članove Odbora za bezbednost. Kaže se: "Članovi Odbora i lica koja učestvuju u njegovom radu dužni su da štite i čuvaju poverljive informacije do kojih dođu u radu Odbora i posle prestanka članstva...".
To je u redu. "Članovi Odbora potpisuju izjavu o obavezi čuvanja tajne posle izbora u Odbor, a lica koja učestvuju ... ". I to je u redu. "Službe bezbednosti obaveštavaju javnost o svom radu" itd, ali se onda kaže da članovi Odbora nemaju pravo i navodi se šta tačno, što je takođe u redu, samo i ovo i ono je tajna.
Gospodine ministre, kada će država da donese zakon o stepenovanju dokumenata u oblasti bezbednosti i u drugim oblastima, da znamo kog ranga je koja informacija o poverljivosti i ko može i ne može da je sazna, a kad je sazna, kako se rukovodi njome, zato što to nije svejedno.
Ovde ispade, po ovome, da članovi Odbora mogu da se informišu o protokolarnim pitanjima iz izveštaja službi bezbednosti, a o suštinskim ne mogu. To ja mogu da razumem, ali mora da se definiše šta je ono što narodni poslanik može da zna kao član Odbora, a šta je ono što ne može.
Što se mene tiče, ne postoji tajna u državi koja se po zakonom propisanim uslovima ne može poveriti narodnom poslaniku.
Za ime Boga, o čemu se ovde radi? Može li jedan činovnik iz BIA da proceni koja je to tajna koju ne može da zna poslanik? Pa nije nego. Treba da se donese zakon i da se kaže kako se postupa sa poverljivim informacijama. Biće reči po amandmanima, dakle, gospodine ministre, zakon ste napravili u iznudici. On nije sveobuhvatan i valjalo bi da se ispoštuju ovi uslovi koje sam tražio. Hvala lepo.