Gospodine Duliću, kad gospodin Mrkonjić bude predsednik Republike, to ćemo obezbeđenje da smanjimo deset puta ako treba. To će uskoro da se dogodi. Da ne trošimo državne pare na gluposti.
Pre je bilo manje obezbeđenje, gospodine članu Otpora, makar deset puta. Iz korektnosti neću da kažem koliko ljudi obezbeđuje predsednika Republike danas. Ne želim da ugrozim njegovu bezbednost jer je on predsednik države u kojoj živim. I nemojte se sa mnom kačiti na tu temu, mogao bih o tome da vam ispričam razne interesantne stvari.
Dakle, predsednika vaše stranke i naše države danas obezbeđuje višestruko više ljudi nego što je nekada brojala cela Šesta uprava i oni ljudi kojima je komandovao Senta. Ako hoćete da vam o tome govorim, daću vam priliku kad god želite.
Kako ste vi birali one koji obezbeđuju, nažalost, važna lica, videlo se, i to sa tragičnim posledicama. Zato što se ne može stranačko obezbeđenje proglasiti Državnom bezbednošću. I ne može se nekom ko ima kriminalni dosije – ''Burgija'' – poveriti da čuva predsednika Vlade. E, to je vaše obezbeđenje. I ne džarajte me, zato što nije to moja tema.
Podneo sam amandman u ime SPS-a na član 8. ''Obezbeđivanje predsednika Republike''. Citiram i molim, predsedniče, da mi ovo vreme opcigujete.
"Predsednika Republike i članove njegovog domaćinstva obezbeđuju policija, Vojska Srbije i drugi organi u skladu s potrebama predsednika Republike i propisom koji donosi Vlada.
Propisom koji donosi Vlada mogu da se odrede i druga lica koja imaju pravo na isto obezbeđenje kao predsednik Republike."
U ime SPS-a podneo sam amandman da se ovaj član briše. Ajdemo iz početka. Predsednik Republike je, po Predlogu zakona o Vojsci Srbije, član 17, vrhovni komandant vojske. On ''odlučuje o upotrebi Vojske Srbije i komanduje Vojskom Srbije u miru i ratu''.
Dakle, on jeste ličnost koja treba da ima posebne mere kontraobaveštajnog obezbeđenja zato što se, po izvesnim doktrinama, pre svega kada je u pitanju borbena gotovost jedinica, smatra da je borbena gotovost jedinice koja je ostala bez komandanta smanjena za 20 do 75 posto.
Mi ne želimo da se to dogodi. Zato je važno da predsednik Republike ima onaj nivo kontraobaveštajne zaštite koji garantuje da je njegovo kontraobaveštajno obezbeđenje bez rizika. U tom smislu smo mi svi saglasni ovde, nadam se da niko nema nikakvu primedbu te vrste.
Koga sve obezbeđuju? Ovde je jedna stvar loše napisana. Kaže se ''u skladu s potrebama predsednika Republike''.
Ne procenjuje predsednik Republike šta je njegova potreba za obezbeđenjem. O tome se stara nadležni državni organ, on je dužan da napravi kontraobaveštajnu procenu i da na osnovu toga predloži mere kontraobaveštajnog obezbeđenja.
Sve ovo drugo može biti pitanje. Koliko je izvršilaca, kako su oni angažovani, koji su sve nivoi zaštite...? Nije to samo fizička zaštita, to je apsolutna zaštita.
I nije nikakva sreća biti predsednik Republike – on živi, praktično, u kućnom pritvoru. Tako živi svaki predsednik države u svetu. Dakle, članovi njegove porodice, svi oni koji kod njega dolaze itd., predmet su različitih opservacija jer bi se, inače, moglo zaključiti da je predsednik ugrožen, ili mogao biti ugrožen, sa različitih mesta i od strane različitih lica.
Zašto predlažem da se briše ovaj stav: ''Propisom koji donosi Vlada mogu da se odrede i druga lica koja imaju pravo na isto obezbeđenje kao predsednik Republike''?
Već smo gore, u prvom stavu, rekli da članovi porodice predsednika imaju pravo na to obezbeđenje. Druga lica su ona koja iz ličnih, profesionalnih, medijskih i drugih razloga dolaze sa predsednikom u kontakt. Ali, oni ne mogu imati isto obezbeđenje kao i predsednik Republike. To je suština.
Ovo je neprecizno. Ako bi ostalo u zakonu kao što je predloženo, to bi moglo proizvesti obavezu države za enormne troškove i za angažman prevelikog broja ljudi. Dakle, to je neodrživa stvar u Predlogu zakona. Mi polemišemo s tim, a ne s tim da li lica koja na ovaj ili onaj način kontaktiraju s predsednikom treba obezbediti.
Sledeća stvar, samo kratko, molim vas – "druga lica". U formalnom smislu, pazite, "druga lica" su i oni koji rade s predsednikom, to mogu biti svi oni koji su u Generalnom sekretarijatu predsednika, to su svi oni koji na bilo koji način komuniciraju s njim ili, u širem smislu, sa članovima njegovog porodičnog domaćinstva.
Ko to onda može da obezbedi, kao što ste vi predvideli, na isti način kao predsednika? Ako ovo ostane kao što predlažete, to ne može da obezbedi niko ko se ovim poslom ozbiljno bavi.
Predsednik ima pravo na sve nivoe zaštite koje ima svaki šef države u svetu, ali ne i sva lica koja su s njim u kontaktu. Oni su, da kažem jezikom koji svi razumemo, pod prismotrom, a predsednik je potpuno izolovan, ako razumete o čemu ja govorim.
Predsednik države je potpuno izolovan. On mora u svakom trenutku biti siguran da ne može biti ugrožen, ni na koji način, njegov život, njegovo telo, njegovi članovi domaćinstva, njegove funkcije. Za to se stara država, kao i za sve druge. Šesta uprava je nekada to radila i za poslanike.
Ovi o kojima je govorio kolega Žarko Obradović, to jeste bilo kada je DOS vršio vlast ovde, pa sam ja postavio Odboru za bezbednost pitanje da li smo mi, poslanici koji nismo članovi DOS-a, pošteni ili nismo ugroženi ni od koga, pošto su svi drugi imali pratioce.
Ovi moji iz Čačka, svako po jednog policajca i službeni auto, dođu ovde u Skupštinu, budu ceo dan pa se vrate, sve dok je trajala "Sablja". Dakle, ja sam razumeo da smo mi bili pošteni i da nam zbog toga nije trebala policijska pratnja u to vreme.
Neka gospodin ministar prihvati ovaj amandman ili neka prihvati amandman SRS-a, koji je širi od ovog, mi nemamo ništa protiv. I sami mislimo, takođe, kao gospođa Vesna Pešić, da je porodično domaćinstvo ekonomsko domaćinstvo, a da je porodica ili uža porodica ili kako god, uzmite Porodični zakon, nešto što se lakše objašnjava, jer može iz ovoga proisteći da predsednik države ima porodicu od 150 ljudi.
On ima porodicu od nekoliko članova – ženu, decu, i to je porodica, s njim živi u rezidenciji i ta stvar je potpuno čista.
Još jednom vas molimo, naša namera nije bila ni na koji način da ugrozimo stepen obezbeđenja ili bezbednosti šefa države. Naprotiv. Samo smatramo da ovo što ste napisali nije moguće obezbediti i da to ne doprinosi, već, naprotiv, ugrožava bezbednost predsednika Republike. Zato što, kad sva lica imaju istu bezbednost kao predsednik, onda tu niko nije bezbedan. Mora se znati ko je najbezbedniji među ovima. Evo, to je u najkraćem.
A ovo – koliko je ljudi koga ranije obezbeđivalo, mogu da vam kažem: kad ste radili kampanju 1999. i 2000. godine govorili ste da Slobodan Milošević ima 100.000 policajaca, pa ste vi primili 30.000, pa ih sada ima ukupno 50.000. Samo da znate koliko ih je bilo onda.