Gospodine Duliću, dame i gospodo narodni poslanici, hoću da kažem da ničim nisam skrivio to što se Parlament nije sastajao u proteklih nekoliko nedelja i nazivam krajnjim bezobrazlukom izjavu Mlađana Dinkića da su narodni poslanici za to krivi.
Nije prvi put da Mlađan Dinkić daje takve izjave, pa mu sada postavljam poslaničko pitanje - koje zakonske predloge je Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj uputilo Narodnoj skupštini Republike Srbije na razmatranje, a koje ovaj parlament nije razmatrao?
To je važno i neka prestane da se ponaša kao da su narodni poslanici njegovi štićenici u domu za nedozrelu decu. To nije fer, on to radi već nekoliko puta. Želim da kažem da narodni poslanici koji su iz opozicionih stranaka ničim ne utiču na to kada će biti sazvana sednica, kakav će biti njen tok i kakav će biti njen ishod.
Sada o zakonu. Glasaćemo za predložene izmene i dopune Zakona ukoliko bude prihvaćen amandman koji je, u ime naše stranke, nekoliko važnih udruženja, intelektualaca i drugih saopštilo javnosti. Dakle, ukoliko ministar, odnosno Vlada to prihvati, glasaćemo za izmene i dopune Zakona.
Ono što želim ovde posebno da kažem, a čega nema u štampi, već sam jednom govorio o tome, to je da je položaj Srba u Republici Makedoniji doveden do krajnje moguće tačke i da naša država s tim u vezi ne preduzima nikakve korake.
Želim da kažem da ni naši državni činovnici u našem diplomatskom predstavništvu, ambasadi, pre svega, ništa ne čine po tom pitanju, pa od 27 srpskih vojničkih grobalja u Republici Makedoniji, danas, praktično, ne postoji nijedno koje je moguće posetiti, a da se čovek ne postidi.
Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, poslaničko pitanje, da li je poznato Vladi Republike Srbije koliko Srba živi u Makedoniji, u BJR Makedoniji, tako se oni tačno zovu, koliko Srba živi u Kumanovskoj dolini, tzv. Skopskoj Crnoj Gori, i šta su njihova prava?
Želim da kažem da se, dok oni tamo nemaju nikakva prava, Vladimir Gligorov, ekonomski savetnik Liberalno-demokratske partije, širi u rezidenciji, stanu od 300 kvadrata, koji mu je od oca ostao, u ovoj državi, usred Beograda. To nije moguće tolerisati.
Dakle, kada su ovakve stvari u pitanju, kada su ovakvi zakoni u pitanju, nije ovde tema samo Crna Gora, već su tema svi oni prostori na kojima su nekada Srbi živeli u znatnom broju, kao i drugi građani Srbije. Ima tamo i drugih koji, praktično, ne mogu da ostvare nikakvo pravo ukoliko se ne izjasne kao Makedonci.
Mi danas govorimo ovde o različitim pitanjima koja se tiču srpskog većinskog naroda, ali ta pitanja tište i sve druge građane čija je matična država Srbija, a žive u nekim bivšim republikama.
Dakle, postavio sam dva poslanička pitanja, izrekao javnu kritiku Mlađanu Dinkiću za nedozrelo i nedolično ponašanje prema Parlamentu. Parlament je birao Vladu, a nije Vlada postavila Parlament.

Dobar dan, gospodine predsedniče, dugo vas nije bilo, dobar dan, gospodine ministre, narodni poslanici, dobar dan uvažena koleginice, dobrodošli u prvi radni dan u Parlament Srbije. Parlament Srbije nije tako rđavo mesto kao što piše u novinama, to je dobro mesto.
Kriminal je univerzalna i globalna kategorija. Nažalost, on se ne deli na kriminal po izvršiocima, po nacionalnoj pripadnosti, po boji kože, po rasi, po etničkom ili nekom drugom principu ili ne daj bože po seksualnom, kao što smo ovde imali prilike da čujemo. Nažalost, to je jedna od najvećih pošasti čovečanstva i sve što jedna država može da uradi da spreči kriminalno ponašanje bilo kog ko ima takav manir ili takvu potrebu ili ako mu je to prosto način na koji živi, treba u izvesnom smislu podržati, pri čemu, naravno, uvek treba voditi računa da su građani jedne države, pa i onda kada su kriminalci, svetiji od drugih građana drugih država, bili oni kriminalci ili ne.
Ono što garantuje Ustav mora se obezbediti za sve građane, potpuni nivo zaštite, višestepenost pravne zaštite i mora se obezbediti da i ljudi prema kojima se ove mere odnose imaju tretman koji se poistovećuje sa ljudskim dostojanstvom. Ukoliko toga ne bi bilo onda mi ne bismo svoj posao radili kako treba.
Mi smo imali priliku da proveravamo, da vidimo, da se uverimo da kriminalci sarađuju i na onim pitanjima za koja smo mislili da nisu moguća, da države koje su najljući protivnici i narodi koji su najviše zavađeni imaju kriminalce koji međusobno sarađuju, enormno se bogate, upravo kritikujući one druge države, narode ili njihove politike i to su, pre svega, kriminalni poslovi, izvinjavam se što to jesu poslovi, koji se odnose na trgovinu drogom, belim robljem, seks trafiking, trgovinu oružjem, na razne druge oblike kriminala protiv kojih treba da ustane svako civilizovano društvo i tome da svoj doprinos.
Takođe, imam izvesne rezerve kada je u pitanju ponuđeni tekst ove konvencije, ali se ona nažalost ne može menjati amandmanima. Dakle, ovo je princip ili uzmi ili ostavi. Bilo bi nekoliko važnih pitanja koja bi mogla da nas motivišu da ovo odbijemo, ali ima i nekoliko koja nas motivišu da ovo možemo da prihvatimo.
Dozvolite, i molim predsedniče da mi ovo vreme ne uzimate, citiraću član 5. Konvencije – ''Obim razmene informacija''. Dozvolite, neću dugo.
Tačka ''(1) Tokom saradnje u cilju prevencije, otkrivanja i istrage krivičnih dela, naročito na polju organizovanog kriminala, službeni organi ugovornih strana po zahtevu razmenjuju sledeće informacije:
a) o podacima pojedinaca umešanih u organizovani kriminal, obaveštajnim podacima o vezama između osumnjičenih i lica pod sumnjom u vezi sa izvršenjem krivičnih dela, njihovim saznanjima o strukturi kriminalnih organizacija i grupa, kao i o tipičnim obrascima ponašanja osumnjičenih i lica pod sumnjom ili osumnjičenih grupa ili grupa pod sumnjom; informacije o krivičnim delima u pripremi, u pokušaju ili izvršenim krivičnim delima, posebno o vremenu, mestu i tipu krivičnog dela, detalji o žrtvama ili oštećenoj imovini, o obaveštajnim podacima o posebnim okolnostima i o relevantnim zakonskim odredbama, ukoliko je to neophodno radi prevencije, otkrivanja i istrage krivičnog dela.''
Ovo je veoma ozbiljna formulacija i što se mene tiče ovo je veoma važan razlog da se o ovoj konvenciji dobro razmisli, a naročito tome dodajem tačku (2) ovog člana koji kaže: ''Pri dobijanju informacija korišćenjem specijalnih metoda, službeni organi ugovornih strana sarađuju u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvima. Ugovorne strane preuzimaju obavezu da obezbede barem isti standard zaštite podataka prenetih tokom takve razmene informacija kao što to propisuju odredbe nacionalnih zakona njihovih država.''
Dakle, ovde je vrlo precizno rečeno šta će se dešavati i u izvesnom smislu otklonjene su sumnje koje daju argumentaciju onima koji veruju da je ovde nacionalno zakonodavstvo inferiorno u odnosu na ponuđen tekst Konvencije. Mi možemo, naravno, da se oko ovog sporimo, da dajemo ovakve ili onakve argumente, ali verujem da ova bojazan, o kojoj je danas bilo reči, da smo mi već na ovaj ili onaj način odavno predmet bavljenja raznih agenturnih asocijacija, grupa ili pojedinaca, ovo se ne odnosi na to.
Nisam srećan što Srbijom danas gotovo bez ikakve kontrole, izvinjavam se, gospodine ministre, vršljaju razni agenti, predstavnici raznih obaveštajnih službi, što na izvestan način direktno utiče i na izvesna personalna rešenja u najvišim organima naše države, ali ovo se ne odnosi na to. Ovo se odnosi na nešto sasvim drugo. Ovo je pokušaj da se, uslovno, najgori mogući i najprostiji kriminalci sankcionišu, da se pomogne u otkrivanju onoga čime se oni bave, da se spreči da u ove zemlje koje bi ovo potpisale i koje su potpisale ulazi manje droge, da ima manje problema, da ima svega onoga manje što niko od nas normalno ne želi da postoji.
Dakle, u ovome ne vidim ništa posebno rđavo čime bi se položaj naše zemlje u izvesnom smislu kompromitovao pred našom javnošću. Naprotiv, mislim da bi se potpisivanjem ove konvencije položaj naših građana mogao poboljšati, jer bi se kriminalni putevi potpisivanjem ovakve konvencije u izvesnom smislu mogli lakše kontrolisati i kriminalci svih oblika i boja mogli na odgovarajući način sankcionisati.
Naravno da uvek ima argumentacije i za i protiv, bilo bi rđavo kada se to ne bi događalo. Poslanička grupa SPS sa Savetom za bezbednost SPS imaće dodatne konsultacije u vezi sa ponuđenim aktom i pre nego što dođe dan za glasanje izjasnićemo se o ovom pitanju. Izmerićemo dobro šta je sve u ovoj konvenciji ponuđeno što bi moglo biti eventualno kompromitujuće za našu državu i naše nacionalno zakonodavstvo, a šta je ono što bi moglo u izvesnom smislu da spreči kriminalno ponašanje lica koja naravno ne misle ništa dobro ni građanima Rumunije, ni građanima Albanije, ni građanima Srbije, ni bilo kojoj drugoj državi i njenim građanima. Zato što smo imali hiljadu puta priliku da se uverimo u beskompromisnost, u besprizornost kriminalaca, u njihove postupke koji su užasni, u sredstva koja nikada nisu odabrana već su jedino takva koja mogu da posluže svrsi, a to je: da prođu tone droge, da se organizuje prodaja živih ljudi, da se na bilo koji drugi način ugrožavaju elementarna ljudska i druga prava građana u ovim državama.
Dakle, molim za razumevanje za ovaj dokument, jer ne želim da u svemu vidim sve rđavo. Naprotiv, mislim da postoje pitanja o kojima se možemo usaglašavati, bez obzira kakva je naša pozicija u ovom parlamentu.
Naravno da mi nismo srećni kako stvari danas ovde funkcionišu. Naravno da bi moglo mnogo bolje da budu uređena neka pitanja, nego što su danas. Iskreno verujem da će do toga doći, zato što mi se čini da svaki put kad uhapse nekog kriminalca jedan broj ljudi može da odahne. Ako ih više bude sa one strane brave, to će biti pouzdan zakon, pa će ljudi koji se ne bave kriminalom živeti srećnije. Ako to ne bi bilo tako, onda bismo mi bili u gadnoj zabludi šta je, zapravo, naš osnovni cilj i osnovna funkcija politike.
Gospodine ministre, mada niste zaslužili to lično, moram da kažem, a objasniću vam kasnije zašto, moguće je da ovo podržimo, naravno uz konsultacije koje ćemo učiniti na način kao što sam rekao, zato što, ko god može da doprinese smanjenju kriminala, odnosno efikasnosti službi koje se bave kriminalcima, on to treba da učini, ovo bi bio jedan od pomoćnih pravnih alata da se to desi.
Dakle, izjasnićemo se neposredno pre dana za glasanje kako ćemo glasati o ponuđenom tekstu. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče, javljam se po Poslovniku. Za mene nije pitanje kako je gospodin Veruović sada postao savetnik, za mene je pitanje kako je on postao šef obezbeđenja premijeru, a da prethodno nikome nije smetao njegov dosije u policiji i kako je moguće da je to tek danas aktuelno ljudima koji su tog trenutka bili u koaliciji.
Takođe, ne braneći ga i ne napadajući ga, jer nemam na to pravo, ipak, želim da kažem da je u atentatu na Zorana Đinđića, Milan Veruović primio metak i ostao živ. Možda i da su i neki drugi iz tog obezbeđenja primili metak, nažalost, to im je bio posao, ta stvar se ne bi tako završila. Sem toga, ostaje nekoliko drugih pitanja, koja takođe možete postaviti.
Ko je opstruisao istragu? Zašto, Dejan Milenković Bagzi, čijih je sedam-osam telefona, kao i telefon njegove supruge, bilo na posebnom režimu kod policije i zašto nisu bili interesantni za vlast? Zašto nije bio interesantan izveštaj BIE, koji je govorio o tome da je ugrožen život predsedniku Vlade Republike Srbije? Zašto nije bilo interesantno to što je, između ostalog, uža zona bezbednosti, koja je podrazumevala Gepratovu ulicu i zašto mnogo toga drugog, nadam se da ćemo jednog dana saznati.
Inače, Milan Veruović Burgija, to je bio njegov oficijelni nadimak kada je postao šef obezbeđenja predsedniku Vlade, nikada nije mogao da radi taj posao koji je radio, u ozbiljnim državama to nije moguće. Kada vi stranačko obezbeđenje pretvorite u policijsko, kada mu date legitimaciju Službe državne bezbednosti, odnosno BIE, vi onda imate problem.
Taj posao treba da rade profesionalci. Oni su profesionalci, bez obzira kojoj stranci pripadaju. Njihovo policijsko znanje, njihove fizičke veštine, njihove psihofizičke sposobnosti ih kvalifikuju da rade takav posao. Milan Veruović Burgija nikada nije smeo da bude ni najniži policijski službenik! To je suština.
Takođe, gospođo Pešić, željno čekam odgovor na vaše poslaničko pitanje i ja smatram da to nije normalno, ali to nije bilo normalno ni 2001. godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Takođe želim da postavim jedno pitanje. Vlasnik sam dva pištolja i jedne puške, uredno plaćam porez. Godine 2005. i 2006. od nadležne uprave dobio sam rešenje da porez treba da plati Baralić Marije Rajko. Dakle, na moje pitanje – zašto u rešenju ne piše da sam ja Baralić Budimira Rajko, jer ja nisam vanbračni sin, daleko bilo, iako svoj vanbračnoj deci želim sve najbolje? Odgovoreno mi je, iz policijske stanice u Čačku, da je to iz neke druge kartoteke.
Dakle, ove godine sam dobio rešenje i takođe uredno platio porez na Baralić Budimira Rajko, što je lepo od policije. Mene zanima – ko je izbrisao mog časnog pokojnog oca sa spiska onih koji imaju dva sina, koliko policijskih kartoteka postoji o Baralić Budimira Rajku, čemu one služe, ko se na ovaj način igra sa mnom, šta mu je bila namera? Ja nemam nijedan dokument u kome ne piše da sam ja Baralić Budimira Rajko i oružje koje posedujem, takođe sve dozvole koje imam su na Baralić Budimira Rajko. Moj pasoš, moja lična karta, zdravstvena legitimacija, vozačka dozvola i svaki drugi dokument govori da sam ja sin jednog časnog oca, pokojnog Budimira Baralića.
Dakle, gospodine ministre, molim vas, ovo za mene nije samo pitanje koje se tiče bezbednosti, ovo je za mene važno lično pitanje, ko je mene posle 48 godina svrstao u vanbračnog sina Marije Baralić.
Moja časna majka nije zaslužila da se nižerazredni policijski činovnici, rukovođeni ko zna kakvim interesom, igraju sa njenim integritetom, sa integritetom mog oca i mojim ličnim.
Najljubaznije vas molim da dobijem odgovor na ovo pitanje. Zahvaljujem.

Hvala, druže Mrkonjiću. Srećan ti dan, i nama iz SPS. Danas nam je divan dan. Zahvaljujem.
Gospodine ministre, ako ustanovite da je na nekoj teritoriji živo blato ili da ubija struja ne idete tamo. Imate Ustav i ništa vas ne sprečava da primenjujete odredbu Ustava.
Ono što vi sada pokušavate da uradite jeste sledeće, dok se ne raspišu novi lokalni izbori, iskomponujete privremene organe tako kako odgovara koaliciji koja vrši vlast i da tako napravite logističku pripremu za nove izbore sa pozicije vlasti i da onda, na osnovu te pozicije, materijalizujete tu poziciju u narednoj vlasti. To je suština.
Mi možemo o ovome da razgovaramo koliko želite, ali nema nikakvog smisla. Prvo je nemoralno kad jedna politička stranka na izborima za lokalni parlament bude ispod tri posto, toliko je samo cenzus, i ne uzme ni jednog odbornika, i vi im date vašom odlukom jednog ili dvojicu članova u privremenom veću, to je prosto nemoralno. To nije saglasno nikakvoj praksi koju poznajem u politici.
Dakle, oni koji su se takmičili i ostali ispod crte, ne bi smeli ni da pristanu da budu članovi privremenog veća, jer to zaista nije pitanje da li neko želi ili ne želi, nego prosto vi stavljate prst u oko ljudima koji su izašli na izbore i uzeli 10-15% glasova. To je prva stvar.
Druga stvar, nije normalno da Ministarstvo na čijem ste vi čelu bude servis vladajućoj koaliciji. Ono mora biti servis lokalnoj samoupravi u Srbiji. Mora biti servis onim građanima koji su rekli da je ta politička volja u nekim opštinama ovakva ili onakva.
Zato vas molim, ne potcenjujte našu inteligenciju, dajte nam neko bolje obrazloženje ili nam nemojte davati nikakvo obrazloženje, jer u protivnom to zaista nema smisla. Mnogo je problema, upozoravali smo vas, i dalje želim da vam kažem, u opštini Gornji Milanovac je užasno stanje, i dalje imate opštinu koja ima suspendovano finansiranje, imate sekretara SO koji je napravila falsifikat, objavila je nepostojeći akt u nepostojećem službenom glasniku i tako proglasila budžet. To je krivično delo.
Imate 50.000 stanovnika opštine Gornji Milanovac, koji danas ne mogu da vrate decu iz Buljarica sa letovanja i da pošalju drugu zato što ne mogu da finansiraju nijednu potrebu. Znači, država mora da ima mehanizam, da kaže - ovo hoću, ovo neću. Ne može da trpi 50.000 građana u jednoj opštini zato što šest političkih stranaka i predsednik opštine ne mogu da nađu zajednički jezik.
Vi ste, gospodine ministre, zajednički jezik, vi stavite šaku na sto i kažete - ovih 50.000 građana mora da ostvaruje svoje elementarne potrebe. Inače nema nikakvog smisla ni da postojimo mi, ni vi, ni odbornici u Gornjem Milanovcu, ni predsednik opštine, i ništa slično. Znam da vi to možete, učinite ono što jesu vaša ovlašćenja i omogućite da profunkcioniše jedna lokalna samouprava.
Želim još jednom da vam kažem, opština Gornji Milanovac bila je ogledna opština 30 godina u SFRJ i nemojte to potcenjivati. Može tamo neko da vam se ne sviđa, možda vam se ne sviđaju vaši, tuđi, nije važno, ali tamo žive ljudi koji treba da ostvaruju svoja elementarna prava i oni plaćaju porez, takse, PDV i sve ostalo.
Vi jeste primili, neko je primio, zahvaljujem, ali ništa nije rešeno. Džaba je prijem u Ministarstvo, kada neko tamo napravi krivično delo, falsifikuje neusvojeni budžet SO i objavi ga u lažnom "službenom glasniku". Šta rade tužioci? Čime se bave oni u ovoj zemlji?
Ne govorim vam o prekršaju u mesnoj zajednici Vržogrnac za samodoprinos za asfaltiranje 100 metara puta, nego vam govorim o budžetu jedne opštine u kojoj živo 50.000 stanovnika. Učinite sve što možete da se odblokira ova opština. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine Mrkonjiću.
Nije bilo nikakvog razloga da uvaženi kolega iz Demokratske stranke pominje nekakvu podršku SPS bivšoj vladi. Samo želim da vas podsetim, uvaženi kolega, u momentu kada je doneta odluka da se ide na nove izbore, ta vlada se tako vešto šlihtala Demokratskoj stranci da je to bilo teško gledati.
Dakle, toliko je bila spremna da učini sve što zahtevate da biste svoju sadašnju poziciju imali, i oni sadašnju poziciju, da je bilo prosto neverovatno šta se sve tu dešavalo i vi to dobro znate.
U tom momentu nikakvu odgovornost za to o čemu govorite nije imala SPS, nego je gospodin Lončar, kao ministar u Vladi Republike Srbije, postupao tako da poveća koalicioni kapacitet stranaka koje su tvorile Vladu i koje će doći danas sa vama na vlast. Dakle, to je potpuno tačno, nemate razloga da na taj način izvodite ovde argumentaciju, jer ona prosto ne stoji.
Što se tiče ovih drugih, nemojte se poštapati sa različitim pozicijama i sa različitim ljudima. I kada je otišao sa vlasti Slobodan Milošević je sam dobio dva miliona glasova. Pozivam vašeg predsednika Tadića da, uz svu vašu podršku, sada dobije dva miliona glasova. To nije moguće.
Prema tome, nemate uopšte nikakvih razloga, nemojte vi pominjati industrijske zone i ljude koji su ostali bez posla, otkad ste vi na vlasti u Srbiji je milion ljudi ostalo bez posla i ostaće ih još petsto hiljada u ovoj i narednoj godini. Samo je Srbija za 200 hiljada povećala broj zaposlenih u različitim upravama, službama, 30 hiljada u administraciji, kao što znate itd.
Nemate razloga ni za kakvu nervozu, mi vam ovde ni u čemu ne smetamo, naprotiv, mi ovde radimo svoj posao, vi vršite vlast ovde. Naš posao je da analiziramo to što radite i da na način koji je za nas jedino mogući, politički primeren, kažemo šta je to što vi ovde radite. Inače, nemojte ove unutrašnje koalicione probleme koje imate na lokalu dizati na nivo parlamenta. To prosto nije potrebno.
Drugo je pitanje kada jedan ministar vrši samovolju, pa blokira jednu opštinu ili radi nešto što je potpuno suprotno zakonu, a sve ovo ovde regulisaćete vi na lokalu. Doći će novi izborni zakon, ovaj kada ste usvajali rekli smo da to ne može da funkcioniše.
Vi ste onda verovali, ima nas 176, napravićemo izborni zakon da očistimo sve druge, idemo u bloku na izbore, biće samo naši predsednici opština i onda vas stigla Pašićeva kletva. Niste donosili zakone kada ste bili na vlasti za onu poziciju kada ćete jednom biti u opoziciji.
Srbija je blokirana jednim suludim izbornim zakonom o lokalnoj samoupravi, koji je omogućio da predsednik opštine bude izvršna vlast, praktično egal sa odbornicima skupštine opštine, i da pored sto provera u pojedinim opštinama, boniteta pojedinih gradonačelnika, i dalje se ne zna ko vrši vlast, i građani su sluđeni onim što taj zakon ima za posledice.
Daćemo vam podršku da promenite taj zakon. Ne stidimo se da glasamo ako to predložite, ali ovaj vam ne valja ništa, jer niste uradili ono što je bilo najvažnije u tom trenutku, niste analizirali kakve će biti posledice. Politika jesu odluke i posledice, nema ništa izvan toga.

Patriotizam nije atletska disciplina: ili ga imate u srcu ili nemate. Dakle, nema takmičenja u tome.
Dame i gospodo narodni poslanici, SPS glasaće za ratifikaciju ovog sporazuma, koji ima uporište i u Ustavu Republike Srbije i u tački 3. Dejtonskog sporazuma, koja tačno kaže pod a) da entiteti imaju pravo na specijalne odnose sa susednim državama i to nije sporno.
Za SPS Drina nikada nije bila granica, ona je uvek bila kičma srpskog naroda. Znao sam da ćete to reći, zato sam ovo i rekao. Zahvaljujem što ste tako odreagovali.
Dakle, molio bih uvažene kolege, ima pet sati, govornica je po Poslovniku data narodnim poslanicima, dakle, za SPS Drina je kičma srpskog naroda, to sam hteo da kažem. Ako to nekome smeta, neka objasni.
Želim da kažem da nije ništa neobično što jedna država na ovakav način potpisuje sporazume i bilo bi dobro da ih ima više i sa drugima. Podsećam da u ovom trenutku u nekim bivšim republikama Jugoslavije, recimo kao što je Makedonija, potpuno obespravljeno živi 100.000 Srba oko Kumanova u Skopskoj Crnoj Gori.
Da je jedan niži diplomatski činovnik u našoj ambasadi, čije ime ne mogu spomenuti, da mu ne napravim problem, pre neki dan privatno dao 200 evra jednom Makedoncu da sabere nekoliko kostiju i lobanja na srpskom vojničkom kumanovskom groblju, da to ambasadora ne zanima i da to nikoga u ovoj zemlji ne zanima.
Da u nekim drugim, takođe, okolnim državama, naša diplomatija ništa ne čini da se istorijski spomenici, kulturne vrednosti ove države i ovog naroda vrednuju na odgovarajući način.
To je sramota. Bilo bi dobro da je danas ovde ministar spoljnih poslova da ga to pitamo, ali biće prilike, nadam se, da na ova pitanja odgovori.
Šta podrazumevaju specijalni odnosi? Mnogo toga. Podsećam da je ministar prosvete u DOS-ovoj Vladi, gospodin Gašo Knežević, ukinuo iz lektire u Srbiji Petra Kočića, na primer. Dakle, deca u Srbiji danas ne uče ni "Jazavca pred sudom", ni bilo šta drugo što je Petar Kočić napisao. Verujem da im se najviše zamerio pripovetkom "Jablan i Rudonja", zato što nije moguće da jedan sirotinjski bak nadbode, kako se to kaže, vlastelinskog.
Dakle, da se vrati Petar Kočić u lektiru, pa će to biti jedan od nenapisanih članova ovog sporazuma, da se vrati u lektiru i Stevan Sremac, zato što ste ga takođe ovde izbacili, i da se vrati Mihajlo Lalić, takođe, jer ste i njega izbacili. Ali, to je inače manir ovih dana, braća Kačinjski iz lektire Poljske i gimnazijalaca, izbacili su Dostojevskog, Kafku i Getea. Valjda je to taj doprinos evropeizaciji poljske države i verujem da ta analogija vredi i ovde.
Ima nekoliko pitanja o kojima ne treba ovde ni polemisati. Kako god ko to bude želeo da protumači, ako jednog dana Republika Srpska postane država u punom kapacitetu, to bi zaista bilo prvi put u istoriji da se jedna nova država stvorila zapadno od matice, i to je veoma važno.
Kako god to danas bude oblikovao i kritikovao, važno je da kažemo da su Republika Srbija i srpski narod u jednom istorijskom trenutku, dakle, učinili su ono što je jedino bilo moguće, a da li je u tome bilo nekakvih grešaka, da li se moglo više, da li je tom prilikom neko prekršio odgovarajuće norme, sudiće istorija.
Svaka normalna država postupila bi na isti ili na sličan način. Mi ne treba da imamo nikakav kompleks zbog toga, naprotiv, samo su od stotine pozorišta, u kojima srpski narod zadovoljava svoje kulturne potrebe, samo dva imaju ime Srpsko narodno pozorište, to je Novi Sad i to je Banja Luka. To nije slučajno.
Dakle, važno je da oni veruju, da ljudi sa one strane Drine veruju da je država Srbija njihova matica. Ako tu veru izgube, nema ni za njih, ni za nas nikakve perspektive u budućnosti.
Verujem da se to neće dogoditi. Verujem da će sve ono što jedan narod čini narodom biti u stanju da obezbedi čvrste veze u budućnosti, da se ovde ljudi školuju, da ovde rade, da tamo putujemo, da postoji privredna saradnja. Ne bih tako oštro kritikovao ono što se u toj stvari radi, ako tu ima nekih kriminalnih radnji, onda je to drugo pitanje.
Dakle, bio bih zadovoljan kada bi ova država mogla da otkupi neke druge važne objekte koje je Srbija gradila, pa se više ne zovu njenim, kao što je luka Bar i mnogo toga drugog.
Za Srbiju ne sme da bude nikakav teret to što sa Republikom Srpskom prihvata jedan sporazum, koji je njena Skupština već usvojila. Naprotiv, to treba da bude obaveza i za ovaj parlament i za sve druge da te veze produbljuju, da se na najvišem mogućem nivou uspostavlja, održava i unapređuje saradnja između Republike Srbije i Republike Srpske, ali i svih drugih delova gde živi srpski narod, i svih drugih koji su zainteresovani, to je pitanje diplomatije, to nije pitanje ove politike o kojoj ovde govorim.
U tom smislu, poslanici SPS-a će podržati ovaj sporazum, njegovu ratifikaciju. Takođe imam primedbe koje se tiču onog člana koji se nekada nalazio, a sada ga nema i govori o onome ko će koga i da li će ga braniti ukoliko dođu teški dani, ali verujem da to takođe ne mora biti upisano u sporazumu. To ili je upisano u srcu, ili nije.
Dakle, ako jednom dođu teški dani, nadam se da neće, onda to pitanje ne bi smelo da se na taj način postavi na dnevni red. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Najkraće moguće.
Dakle, koristio sam sadašnje vreme. Rekao sam "je". Osim toga, ono što sporim, nadam se da nisam nikada nisam ostavio takav utisak, ne verujem da će neko verovati da sam narušio dostojanstvo Narodne skupštine. To je bila osnova za javljanje po Poslovniku, ali dobro, neka to bude stvar utiska i to ne sporim.
Ne hvalimo se time što glasamo, već obaveštavamo javnost da glasamo za jedan akt koji je već usvojila Skupština Republike Srpske i to je osnov zbog čega SPS, uzimajući u obzir i druge razloge, hoće glasati za ratifikaciju ovog sporazuma.
Za mene lično i moje uvažene koleginice i kolege sa one strane Drine i sa ove strane Drine sve funkcioniše kao u stihu "Drino vodo, plemenita međo". Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ne može se izražavati gađenje prema socijalizmu u svom političkom programu, a kada na red dođu činovnici iz branše u kojoj ste zaposleni tražiti rešenja koja je nudio socijalizam u pogledu nagrada i definisanja plata.
Čak 78% svih činovnika u Srbiji glasalo je za stranke tzv. demokratskog bloka. Dakle, oni su na taj način rizikovali da oni koji imaju većinu definišu i usvajaju zakone koji su najčešće suprotni njihovim ličnim interesima. Dakle, o tome se vodi računa kada se glasa.
O konkretnom amandmanu da kažem nekoliko reči. Ova država je prevarila geodetsku službu time što je jedan par ekselans državni posao praktično poklonila privatnim geodetskim firmama, poklanjajući im geodetske podloge i na taj način ostavljajući im jednu od najvažnijih državnih institucija praktično bez osnovnog alata za rad.
Ako nešto u Srbiji nije definisano, onda je to katastar. Ne možete dokazati da li je nešto pre 50 ili 30 godina vlasništvo vašeg dede ili vaše, da li to može naslediti vaš sin ili neko drugi. Dakle, u ovoj oblasti i kada govorimo o investicijama, i kada govorimo o prenosu prava, i kada govorimo o raznim drugim poslovima koji se oslanjaju na ovo, postoji potpuni haos.
Srbija je inače nasledila zemljišne knjige i katastar po banovinama. Drinska je imala jedno, Dunavska je imala drugo, leva i desna obala zapadne Morave imala je sasvim drugačije uređenu ovu oblast, a da ne govorim šta se dešavalo dalje kod različitih postupaka tokom ovog socijalizma o kojem govorim, u kojem je bilo i nekoliko neprijatnih stvari.
Dakle, gospodo iz katastra, prvo da uredite sve u ovoj oblasti, da bude cakum-pakum, da svaki Petar Petrović u Srbiji zna šta je njegovo, a šta nije, da ono što je kupio može da se nazove njegovim imenom, a da pri tom ne mora da plati malo bogatstvo da bi dokazao da je to njegovo vlasništvo ili njegovog oca itd. To je prva stvar.
Druga stvar, nemoguće je na ovaj način praviti izuzetak za jedan važan državni segment, izuzimajući ove zaposlene u odnosu na zaposlene u drugim institucijama.
Sledeće pitanje, rekli ste kolega nekoliko stvari koje nisu tačne.
Oni ljudi koji imaju više radnog staža to pravo povećanja zarade, između ostalog, ostvaruju na osnovu minulog rada, koji je ova demokratska vlast sa 0,5 smanjila na 0,4 po godini staža osiguranja, a izuzev toga sve drugo je definisano na osnovu poslova koje neko obavlja.
Dakle, ako je neko referent, a pri tom nije u stanju da napreduje, nema takve sposobnosti, ostaće referent ceo život i niko mu ne može garantovati da će godinama radnog staža svoj status popravljati. Naravno da je ključno pitanje da li to znači da on zbog toga treba da jednom udvoričkom politikom prema zaposlenima, prema političkim strankama koje vrše vlast ili na neki drugi način to svoje pravo obezbeđuje.
Očigledno, ovo je sve po principu - želeli ste, gledajte. Nemoguće je tražiti da se niža i srednja stručna sprema izjednače na ovaj način, jer je to definisala poslanička većina koja se za to izjasnila. To sam nedavno rekao i stenografkinjama u Okružnom i Opštinskom sudu u Čačku. Dakle, to se rešava u glasačkoj kutiji.
Još jednom hoću da kažem, ko se ženi na brzinu kaje se natenane. Nemoguće je na ovaj način, kada problem dođe samo do vas, da onda intervenišete, a da u izbornoj kampanji, u svojim političkim programima, u onome što su vaša ključna politička opredeljenja govorite sasvim suprotne stvari.
Uvažene dame i gospodo, očekujemo da budete konzistentni, dakle, da ono što ste zapisali u svom političkom programu, kada nastupi realna posledica toga kada vršite vlast, da se makar ne žalite. Inače, nema nikakvog smisla to što radite u izbornoj kampanji.
Na kraju, što se tiče ovih službi, ako država nešto ne uradi brzo u Srbiji u vezi sa ovim, nikakve investicije, nikakvi ozbiljni poslovi u ovoj oblasti nisu mogući, zato što danas treba da potrošite nekoliko meseci da dokažete prosto da je katastarska parcela vaša ili da ste je nasledili, ili da je ne znam šta drugo u pitanju. To prosto više nije izdrživo.
Dakle, otkad postoji sveta i veka geometar, tako se to nekada zvalo, dolazio je u selo, nekada su bile čaure, iskopa se pa se postavi teodolit, pa se to tako merilo, a danas postoji savršen elektronski sistem da se to uradi na najbolji mogući način i, nažalost, vreme dobijanja ovih papira se produžilo. To je nedopustivo i, što se mene tiče, zaposleni u katastru nisu zaslužili ni ove plate.

Samo jedna rečenica, upotrebio sam glagol predali ste, a to znači neovlašćeno ste dali konkurenciji da se bavi ovim poslom. Ako treba da vam navodim primere, navešću vam primere.
Dakle, jedan broj zaposlenih u Geodetskoj upravi koji je sada osnovao samostalne firme u ovoj oblasti potpuno neovlašćeno koristi one podatke čiji je isključivi vlasnik država Srbija, i vi dobro kolega znate kako to funkcioniše. I po službu i po vas je najbolje da ne elaboriram dalje ovo pitanje.
Užas, užas je šta se ovde dešava. Tačno se zna koliko košta jedna usluga inkognito u ovoj oblasti. Molim vas, nijedan seljak u Srbiji ne veruje u ovo što ste rekli. To je katastrofa dokle ste doveli ljude, do poniženja da vam se klanjaju pred šalterima, koje ste spustili na 80 santimetara, valjda da biste sebi dali važnost.
Nemoguće je da država tako funkcioniše. Onaj ko ima određenu potrebu da određenu stvar završi u državnoj instituciji kakva jeste vaša to treba da učini sa lakoćom i da ga to ne košta mnogo. Napravili ste nauku od toga, to košta malo bogatstvo.

Zahvaljujem. Zahvaljujem kolegi koji je rekao da sam ozbiljan čovek. Jesam, trudim se ceo život da to budem. Hvala lepo.
Gospodine Vučiću, da li je ovo trebalo da bude ova prva, druga palatalizacija ili jednačenje suglasnika po zvučnosti kod ovog pojma - postrojavati. Nisam baš najbolje čuo, a posle ćete to da mi objasnite. Zahvaljujem.
Nismo mi, gospodine Vučićeviću, vama predali šaltere. Mi smo vama predali 10.000 preduzeća, koje ste vi takvi kakvi ste, nesposobni vlastodršci, niste u stanju da prodate sedam godina, pa ministar Dinkić predlaže da se produži rok za privatizaciju.
Dakle, ako biste to počeli da krečite, od danas trebalo bi vam 100 godina.
Dakle, vi ste nesposobni da supstancu jedne zemlje prodate za sedam godina. To ste vi nasledili. Pre rata nije bilo ništa, a onda su došli Nemci pa su uzeli sve i tako vi svaki dan krckate jednu po jednu firmu. Guverner vam kaže, živi bili pa videli, prodaćete vi svete krave, EPS, NIS itd. čim vam ponestane para.
Taj model koji vi primenjujete prezire svaki seljak u Srbiji, zato što niko normalan ne proda kravu da kupi patike i niko normalan ne proda njivu da ide na godišnji odmor, nego proda da svoju imovinu umnoži i da svojoj čeljadi omogući da živi bolje.
Dakle, pošto ništa nije valjalo 2001. godine, onda dođete na vlast, zasučete rukave, angažujete timove, eksperte, sve ove koje imate i promenite Srbiju. Sedam godina je vreme od bebe da neko pođe u osnovnu školu. U tom periodu je moguće da se popravi bilo kakav feler koji je neko napravio.
Pominjete ovde PKB, da podignete spomenik na Terazijama gospodinu Veljoviću, koji je od jedne močvare napravio najprofitabilniju firmu u Evropi, koja je Evropi izvozila hrane 1970. godine godišnje 500 miliona maraka.
To je onaj čovek koji je bio odgovoran da kaže da li je moguće da se na zakonit, normalan i ekonomski isplativ način napravi Đerdap 2. Takvi su bili direktori ti, o kojima vi govorite danas sa prezirom.
Ne poznajem gospodina Bugarina, ništa ne znam o njemu, samo i njemu želim da kažem, kao i drugima, da su nasledili kompaniju koja je u svetu izgradila više od 50 sistema kakav je PKB. Takva je bila ta socijalistička, nevaljala država, koja je sve upropastila, koja je omogućavala da se školuju, da se leče i da žive dostojanstveno ljudi, i da svake godine izgrade po nekoliko desetina novih fabrika, hidrocentrala, pozorišta, da ima pet univerziteta.
To ste vi nasledili, a to što vi danas radite je unikum za Srbiju. To što vi danas radite je omalovažavanje Srbije. To što vi radite kod američkog ambasadora je niže od onoga što sam očekivao da ćete da uradite. Sram vas bilo.

Gospodine predsedniče, član 225. i 226. Narodni poslanici glasajući za određene zakonske projekte preuzimaju odgovornost za posledice koje ti projekti nose. Takozvana niška inicijativa da se spreči privatizacija lokalnih medija ili ovo o čemu govori gospodin Pàsztor Bàlint danas, molim vas, narodni poslanici koji su glasali za Zakon o privatizaciji, a da bude jasno za taj zakon samo nisu glasali narodni poslanici SPS-a, proizveo je posledice kao i Zakon o javnom informisanju, koji vi sada pokušavate da otklonite na način koji nije moguće.

Nije moguće da kada na red dođe vaša kuća ili Niš, onda poslanici iz Niša, koji su glasali, neki od njih, izvinjavam se, za Zakon o privatizaciji, kažu da ne treba da budu privatizovani niški mediji. Socijalisti su tvrdili da ne treba da bude privatizovan nijedan medij čiji je osnivač lokalna samouprava, jer u Srbiji je na sceni tajkunizacija u oblasti medija danas. To je realna posledica zablude da je moguće na taj način rešiti ovu važnu oblast.

Što se tiče manjina, naravno da smo zainteresovani da nacionalne manjine budu informisane na jezicima koje upotrebljavaju, koje je njihov maternji jezik, ali nije moguće na ovaj način to regulisati.

Morali ste znati, uvažena gospodo, kada ste predlagali ovaj zakon i kada ste ga izglasali, da nastupaju posledica po osam miliona građana Srbije koje se više ne mogu otkloniti izuzev ukoliko se ne bude doneo novi zakon.

To što danas pokušavate da objasnite da je samo važno kada dođe vaš lokalni mediji da ne bude privatizovan, to je licemerno, nije korektno, već je privatizovano četiri petine medija u Srbiji. Ili važi princip za sve ili ne važi ni za koga.

Ovako stičete jeftine političke poene, to se ne odnosi na vas gospodine Pàsztor, vi ste govorili u ime nečeg sasvim drugog, stičete jeftine političke poene u Srbiji time što kažete da ne treba da budu privatizovani elektronski mediji u opštinama gde smo mi narodni poslanici. O tome je trebalo da vodite računa 2001. godine kada ste usvajali Zakon o privatizaciji.

Gospodine Albijaniću, gospodine ministre, gospodine Šami, dozvolite da pozdravim gospodina ministra, uvaženi saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, nije gospodine Krasiću to bio terorizam, to je bio intervencionizam. Znači, intervenisale su strane obaveštajne službe i Tim Maršal je o tome napisao knjigu. Dobro, to je prosto da znamo o čemu se ovde radi.

Vas su, gospodine ministre, prevarili koalicioni partneri. Znači, gospodin Lončar je zastupao ovaj zakon verujući da će njegovim usvajanjem potpuno biti onemogućena bilo kakva pozicija DS ako samostalno ostvari vlast da promeni državne činovnike i nameštenike kada se to dogodi. Ni slutili nisu da ćete vi biti ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i da sada vi morate da ispravljate njihove "krive Drine". Ali, dobro, to je sada ovo koalicioni kapacitet, kohabitacija, koalicija itd.

Zakon je, inače, u suštini imao plemenitu nameru da onemogući da se kod svake promene vlasti menjaju važni državni službenici, nameštenici, činovnici itd.

Samo tu ima mali problem, onaj ko preuzme odgovornost za vršenje vlasti on tu odgovornost iskazuje, između ostalog, i tako što personalnim rešenjima u određenim važnim državnim institucijama, organima i ustanovama postavlja one ljude u koje ima najviše poverenja, a to pri tom podrazumeva da su oni prethodno dovoljno osposobljeni i stručni.

Ta stvar je potpuno čista. Ukoliko bi to tako funkcionisalo, onda bi jedan državni činovnik mogao da to bude sto godina i to nije sporno. Postoje takvi primeri, recimo da je glavni urednik najvažnijeg socijalističkog lista u Francuskoj jedan desničar, ali on je, nažalost, samo izuzetak, nije pravilo.

Ovde se dešavaju dve stvari: ne mogu da budu izabrani oni za koje je sproveden konkurs, a na drugoj strani moraju ostati oni ili će biti postavljeni neki koji nisu ni konkurisali; to je prosto neprincipijelno. Želim da kažem da je potpuno odgovorno i to razumem, i to se uklapa u princip koji sam ovde naveo kao prvi. Znači, nije moguće da neko vrši vlast, makar u ovom trenutku u Srbiji, a da pri tom ne imenuje, ne postavlja, ne bira one ljude u koje ima najviše poverenja.

Samo to treba svaka vlast da ima snage da kaže - želim da vršim vlast, građani Srbije, tako što će svi ovi ljudi koji će biti pomoćnici, državni sekretari, biti ljudi u koje imamo najviše poverenja. A ukoliko stvari krenu kako ne treba, onda da znate ko snosi odgovornost za njihovu neefikasnost, eventualno nezakonito ponašanje.

Ništa ovde ne postoji što je novo. Znači, kada smo zakon usvajali mi smo vam o ovome govorili i ako bi neko želeo da pogleda one knjige, koje zovem čitanke, naše stenografske beleške, tamo piše rečenica koju sam i onda izrekao - da će svaka vlast, ukoliko joj zakon ne bude odgovarao, naći pogodno obrazloženje da usvoji, donese novi pravni alat kojim će ono što već piše u zakonu da na izvestan način derogira i da obezbedi sebi prostor da postavi nove ljude.

To se upravo dešava i, eto, samo prosto, sve vas molim, vas iz vlasti, da nas ne terate da to ne razumemo, to je prosto tako i ništa to nije sporno. To se radi u opštinskim skupštinama, to se radi na nekim drugim mestima, to radi gazda kada kupi novu banku, on kaže - menadžer je ovaj, pi-ar je ovaj, zato što imam poverenja da oni rade taj posao.

Ovde je nekoliko kolega govorilo o tome koliko je novih nameštenika. Od 21. januara 2001. godine do 30. juna 2006. godine država Srbija je zaposlila 26.730 novih ljudi. To je toliko novih sistematizovanih radnih mesta, a od onog datuma do današnjeg dana još nekoliko hiljada. To su podaci kojima raspolaže SPS, ove prve nam je dostavio, na naše traženje, gospodin Dinkić, kada je bio ministar finansija.

I ako pažljivo pogledate budžete od 2001. do ove godine videćete da se broj ljudi koji primaju platu sa budžeta povećava godišnje za nekoliko desetina hiljada, a nekad za nekoliko stotina. To je, naravno, tačno i sa tim ne treba polemisati, samo što mi treba da znamo, govorili su i neki drugi danas ovde, znači 250 hiljada ljudi u Srbiji danas prima platu sa budžeta. Praktično, 260 hiljada, odnosno 258 hiljada ljudi i u tome su i ovi državni nameštenici, činovnici i pomoćnici sekretara.

Ono što mene nervira, što me buni, zato što jedno ministarstvo ima deset sekretara, što se oni zovu državni sekretari, što kod ljudi to izaziva zabunu. Državni sekretar je nešto sa čim se nisam slagao ni kada je zakon pisan i usvajan. Postoje bolja i preciznija rešenja, odnosno formulacije ovog zvanja.

Ovako mi ne znamo tačno, ima ovde sada ministara koji imaju šest-sedam državnih sekretara. Molim vas, to je nedopustivo, to je potpuna inflacija tog zvanja. Znači, on treba da radi jedan posao i treba da bude najbliži ministrov saradnik i da on bude odgovoran za sve ono.

Postavljena su ministarstva široko, neki imaju, kao što vidite, ogroman broj državnih činovnika, bez ikakve potrebe. To je ono što nije dobro, a nije rđava koncepcija.

Inače, ovaj zakon je postojao 1934. godine, kralj Aleksandar je prepisao tzv. francuski model. Kidrič i Kardelj su to imali ovde kao platne razrede do 1959. godine. Ništa vi niste izmislili. Ovo sve postoji.

Ako uzmete neka iskustva u drugim državama, to takođe postoji. Slažem se da jedno zvanje treba da bude tako plaćeno da se zna da je to rang itd. Nije dobro ovo što nemaju iste plate oni koje je birao narod i oni koje je birala Vlada.

Ne zalažem se da se povećaju plate ovima koje je birao narod, već da se smanje plate onima koje je birala Vlada. To bi bilo pošteno. Dakle, da oni koje bira Narodna skupština imaju jedan dinar manju platu od narodnih poslanika, a ne da, kao što je sada i kao što je to tema svaki dan u novinama, nekoliko desetina, pedeset, šezdeset, sedamdeset hiljada dinara ima višu platu državni činovnik nego narodni poslanik.

To nije normalno. Onaj ko misli da je to normalno, neka osnuje političku stranku, neka se učlani u neku stranku, neka stane na listu, neka nađe pare za kampanju, neka zadobije poverenje građana, neka izdrži konkurenciju u svojoj stranci, pa neka pokuša.

To je potpuno suprotno svemu što postoji svuda u svetu. Dakle, da građani Srbije ne razumeju za šta se zalažem. Zalažem se da se svim državnim činovnicima, osim predsednika Republike i predsednika Vlade, plate spuste ispod nivoa 75.000 dinara, poslanička plata je tolika, a svi ostali treba da imaju manje.

Inače, neka to pravo ostvaruju u privatnim kompanijama i na nekim drugim mestima, jer to, pre svega, nije normalno i nije fer. Ta priča da će tamo doći stručnjaci uglavnom je tačna, ali kao što vidimo ponekad i nije.

Na kraju, gospodine ministre, juče sam kontaktirali službeno, u Srbiji danas postoji samo jedna opština koja nema usvojen budžet. To su veliki problemi. To je 50.000 stanovnika. Molim da ono što su vaši saradnici juče obećali ispoštuju. Nisu ono što smo se juče dogovorili.

Kakva god da je to vlast i ko god da je tamo vlast, od juče je suspendovana svaka mogućnost finansiranja bilo kakve aktivnosti u opštini Gornji Milanovac.

Ako nisu dobri, povešajte ih, postreljajte ih, ne znam šta da im uradite, ali nije moguće da 50.000 građana već godinu dana bude živa politička laboratorija. To jednom mora da se preseče.

Dakle, postoji nekoliko važnih razloga koji mene rukovode da ovo kažem. Imam utisak da stvari nisu tamo principijelno postavljene.

Dakle, najljubaznije molim da onaj ko je juče preuzeo tu obavezu, tu obavezu realizuje, pa ako ne može, da onda vidimo šta dalje, jer niko ne treba da bude talac bilo čije političke volje.

Moram da kažem da su tamo stvari veoma komplikovane. Opština Gornji Milanovac više od 50 godina služila je za primer u Srbiji, i po svojoj privredi, i po svom prirodnom potencijalu i svakom drugom. Dakle, najljubaznije molim da se to reguliše. Ako ne može, mi ćemo tražiti politička rešenja, a ona će biti veoma radikalna.

Ko je jednom na kući imao crn barjak ne bi trebalo da se sprda na ovaj način sa onima koji na taj način iskazuju svoj bol za onima kojih nema.
Uvažene dame i gospodo, velike reči, velika tema, samo vas molim da ipak ne zloupotrebljavate jedan period, da ne zloupotrebljavate ničiju patnju, da sve učesnike rata ne nazivate zločincima. Želim da tačno kažem sledeću stvar: zločinac u ratu je onaj koji ratujući krši odredbe Ženevske konvencije i dobre običaje rata. Vojnik postaje ratnik onda kada izvrhuni protivnika, povuče oroz i za to nema grižu savest, nažalost. To je ratnik.
Oni koji su se odazivali pozivu svoje države i uključili se u svoje ratne jedinice, a pri tom su eventualno nekog ubili, što je naravno strašno sa stanovišta postojanja života, nisu odgovorni za to što su učinili, zato što to nisu učinili iskazujući sopstvenu volju. Govorim ovde u ime nekoliko stotina i hiljada ljudi koji su nedavno, a nekoliko miliona ili desetina miliona koji su u istoriji u ime svoje države i svog naroda, u ime nekog interesa, istorijskog, političkog, verskog ili svakog drugog, bili učesnici nekog od ratova.
Dakle, vodite računa kada na taj način govorite o tim ljudima da oni imaju već jednu muku koja se u svetu definiše kao "vijetnamski sindrom" i nemojte im soliti ranu, zato što niko nije srećan zbog toga što je bio u rovu ili što je pucao ili zbog toga što je posledica njegovog pucanja nečija smrt. To su mnogo velika pitanja i mnogo teške stvari. Zato nemojte tako.
Svako ko je učinio zločin treba da odgovara. Ta stvar je potpuno čista. Samo, ne može niko biti zločinac dok neko ne ustanovi da on to jeste. Prema tome, u istoriji je bilo ovakvih ili onakvih ratnih ishoda i po definiciji pobednici su uvek pisali istoriju.
(Predsedavajući: Vreme, Rajko.)
Zahvaljujem, odmah završavam. Nemojte misliti da bilo čija tako pisana istorija ne podleže reviziji narodnog, istorijskog i stručnog suda. To će se desiti i sada.
Moram da kažem da je žalosno da se pred naredne predsedničke izbore na ovaj način pozicionira jedan čovek. Ja to politički razumem, to je politički legitimno, ali sam dužan kao političar da to ponašanje prepoznam. Samo želim da vam kažem da od deset predsednika država u našem okruženju i u našoj državi, uključujući i Momira, i Mila, i ovog vašeg gospodina Koštunicu i sve ostale, ja razumem da je vršena ...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine poslaniče.)
Vi ste mu dali i vi ste ga ustoličili za predsednika.
(Predsedavajući: Vreme, Rajko, molim te.)
Ja razumem da su ogromna energija i velika finansijska sredstva utrošena u jugoistočnoj Evropi da se manjinskom podrškom obezbedi jezičak na vagi i ti ljudi postanu predsednici, samo nemojte da me terate da to ne primetim, jer je to tačno. Ja zbog toga mogu da budem nezadovoljan, ali ne moram da budem neobavešten. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se gospodinu Džudževiću. Nema onih kojima bih se eventualno obratio da eventualno prihvate jedan smislen amandman, a nije ovde ministar finansija sa saradnicima, ali, svejedno, pokušaću vas da ubedim.
Podneo sam amandman na član 2. izmene i dopune Zakona o akcizama da se član 2. briše zbog toga što smatram da nije dobro, pre svega za poljoprivredne proizvođače u Srbiji, a i po sve građane Srbije, da se ukida akciza na uvozne sokove i sve ono što liči na sokove od voća, vodu, itd.
Neko bi rekao da se ja ovde zalažem da tako i privatizovana srpska preduzeća na jedan poseban način sada ovde ostvaruju svoj profit, jer i tako više od toga srpsko društvo nema nikakvu gotovu korist, i nije baš tako. Ukoliko ne postoji ova akciza na koju ja želim amandmanom da ukinem, onda je potencijalno tržište proizvođača, voća pre svega, u Srbiji ograničeno i dakle manje su konkurentni, a osim toga, dalja liberalizacija uvoza u ovoj oblasti će do potpuno besmislenog dovesti tržište u ovoj oblasti u Srbiji. Mi smo jedna od država u svetu i Evropi koja ima izvanredan potencijal u flaširanju prirodnih voda.
Ukoliko ovaj amandman ne bi bio prihvaćen, to bi značilo da neki francuske ili italijanske nekvalitetne vode mogu da dampinškim cenama ili na drugi način, osvoje tržište Srbije, na stranu to što ćemo mi i naša deca piti nekvalitetnu vodu i na drugoj strani radnici zaposleni u domaćim punionicama i dakle, složiću se sa ovim problemom.
Slučajno neka neko ne pomisli da sam zaboravio na ono što sam govorio pre nekoliko dana. Ja se, naravno, zalažem da oni koji u Srbiji danas flaširaju vodu državi za to plaćaju u formi prirodnog faktora, onoliko koliko se država opredeli. Ali, smatram da ukidanje akciza na ovaj način za nas nije ni ekonomski ni tržišni ni politički izdržljivo.
Naravno, Vlada nije prihvatila predloženi amandman. Odbor za finansije nije se o njemu mogao izjašnjavati, jer na njemu nije bilo kvoruma, a Zakonodavni odbor je dao jednu krajnju formulaciju u vezi sa ovim. Želim da kažem da je naša obaveza da usvajanjem današnjeg zakona i njihovom korekcijom pomognemo u meri u kojoj smo mi kadri i u kojoj sežu naša znanja i ono što mi pretpostavljamo da će se možda dogoditi, da to učinimo upravo na ovakvim amandmanima i ovde u Parlamentu Republike Srbije.
Jer, i odmah da kažem, da je 2000. godine i citiraću izjavu gospodina Stojana Jeftića, sadašnjeg vršioca dužnosti predsednika Privredne komore Srbije, koji je jedno vreme bio i direktor Instituta za primenu nauka u poljoprivredi, a jedno vreme je bio i ministar poljoprivrede u DOS-ovoj Vladi, moram da kažem, ali bez obzira što je on član Demokratske stranke, da o njemu imam najbolje moguće mišljenje (ima i takvih), dakle, on je rekao da je 2000. godine odnos razvijenih i nerazvijenih područja u Srbiji bio 1 prema 17, a danas je to 1 prema 26. Dakle, Srbija mora ovaj trend da zaustavi i zaustaviće ga, između ostalog, tako što će odgovarajućom zakonskom regulativom obezbediti pre svega potencijalni plasman voća, a sada je i ovde o tome reč, i povrća u Srbiji.
Vlada je dala obrazloženje da to nije moguće, zbog toga što je to suprotno članu i famoznim direktivama Evropske unije i što se to kosi sa pristupanjem Srbije CEFT-a sporazumu.
Želim samo da kažem, već smo ovde imali argumentaciju u vezi sa tim i to kod amandmana na porez na dodatu vrednost, to prosto nije tačno. Država koja nema mehanizme da zaštiti svoje tržište od potpune liberalizacije osuđena je da se njena proizvodnja svede na minimalnu, a da njeni građani kupuju evropski bofl, jer nažalost, tako je skoro i danas u Srbiji.
Naravno, ovde nema ministra, još jednom to da kažem, i ja razumem njegovu logiku. Kod arhitekture budžeta on se rukovodi zakonom velikih brojeva i najlakše mu je tamo gde postoji velika potrošnja, da određenim zahvatanjem napuni budžet. On ovde čini suprotno. On ovde uvozne sokove i uvozne prirodne vode oslobađa akciza i na taj način ono nad čim stalno ovde, da kažem, izražava žal i praktično sve nas time dovodi u situaciju da ne verujemo da su oni krajnje ozbiljno i iskreno komponovali ovaj budžet.
U protivnom, već smo imali nekoliko primera za to i naveli smo precizne podatke, da država nije u stanju da uzme pare iz prirodnog faktora kod cementara, kod krečana i evo sada, punionica vode, i da nije u stanju da uzme 35 miliona evra da preregistruje ove tzv. crnogorske automobile i da nije u stanju i čitav niz drugih pitanja da reguliše, a da nema dovoljno sredstava za ove ili one namene.
Podsećam vas, juče je održana sednica Odbora za poljoprivredu i tamo je ponovo konstatovano, kao i na Odboru za finansije, da su sredstva za poljoprivredu 2007. godine manja od onih koja su potrošena u 2006. godini, zbog toga što Ministarstvo nije bilo u stanju da ova sredstva koja su bila balansirana potroše.
To praktično znači da je nas neko slagao, jer ukoliko postoji izvesno opravdanje ili pokušaj da se opravda zašto nisu dodeljeni potrebni krediti seljacima, zašto nije bilo dovoljno sredstava za protivgradnu zaštitu, zašto nije bilo dovoljno sredstava za aparate koji se zovu laktofrizevi u mlekarstvu, a sada vidimo da praktično Ministarstvo finansija nije u stanju ili neće ili ne sme da uzme novac tamo gde ga ima i da ga podeli tamo gde je neophodan.
Veoma je važno da razumemo o čemu ovde govorimo. Želeo bih da citiram jednog ekonomistu koji je rekao, bazirajući se na marketing, da se ženama može prodati skoro sve, a da se deci može prodati sve. Dakle i sokovi i ona oprema o kojoj smo jutros govorili, nažalost, spadaju u ovu kategoriju, pri čemu ja i o ženama i o deci mislim sve najbolje, da neko ne razume pogrešno ovo što govorim. Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije imaju odgovornost da spreče potpunu liberalizaciju srpskog tržišta u ovoj oblasti, da spreče da se dampinškim cenama u ovoj oblasti na potpuno nelojalan način eliminiše konkurencija proizvođača domaćih sokova i sličnih proizvoda u Srbiji. Takođe, da spreči da se na jedan način koji je potpuno neprimeren ostavi srpski seljak bez mogućnosti da svoje voće proda potencijalnom proizvođaču sokova.
Sve druge priče u vezi sa ovim padaju zato što Ministarstvo nije konzistentno, ne uzima novac tamo gde ga ima, a uzima novac tamo gde ne treba.
Još jednom želim da ponovim, ne uzima novac na uvezene sokove i flaširanu vodu, ali zato uzima novac na melni-pelenama, na kašice za bebe, na opremu za bebe, na sve što je neophodno za bebe i malu decu. Mi smo ovde ozbiljni ljudi, dobro razumemo kontekst usvajanja ovog budžeta, razumem Ministarstvo koje je na ovaj način pokušalo da izvesna obrazloženja da, ali moram da kažem da bih iskazao neinteligentan stav ukoliko bih to obrazloženje prihvatio kao konačno i kao zdravo za gotovo.
Ovde se štite izvesni lobiji koji zaista žele da naprave ekspanziju na tržištu Srbije kada su u pitanju voćni sokovi, punjene vode i drugi proizvodi koji su komponente za prirodne sokove.
Imamo odgovornost, kao narodni poslanici, da sprečimo da se ovo dogodi.
Dakle, neka ostane akciza, biće više para u budžetu, neće doći do potpune liberalizacije tržišta u ovoj oblasti i neće se dogoditi da pijemo nekvalitetne vode. Želim da kažem da su dve vode u Srbiji, nije mi to običaj ali ću ovde reći, a da rizikujem da me neko proglasi kao agenta koji reklamira neke vode, dakle, ''Vlasinska rosa'' i ''Voda-voda'' su one vode koje nemaju nikakvu konkurenciju na evropskom tržištu, ni po kvalitetu ni po karakteristikama koje ove dve vode imaju.
Neusvajanjem ove akcize, ove vode neće biti konkurentne. Da li neko ima takav interes?
Mislim da mi imamo odgovornost da ovu pojavu prepoznamo, da je nazovemo pravim imenom i da vas, uvažene koleginice i kolege, zamolim da prihvatite amandman koji je u istovetnom tekstu podneo i kolega iz SRS, da se briše član 2. u pomenutom Zakonu o akcizama, zato što na taj način obezbeđujemo sve ono o čemu sam ja ovde govorio.
Naravno, biće još prilika, razgovaraćemo o tome za tri, četiri meseca ponovo, videćemo da je ovaj budžet tanji nego što se misli i videćemo da polemika koju vodi guverner Narodne banke sa ministrom finansija u vezi sa deficitom u budžetu, koji je ovde pre neki dan usvojen, nije tako neozbiljna priča.
Dugo smo ovde, nas pedesetak, ostale koleginice i kolege su odnedavno, dobro razumemo šta se ovde dešava i voleo bih da na potpuno normalnoj komunikaciji mi međusobno dođemo do najboljih mogućih odluka i rešenja kada su u pitanju budžet i svi zakoni u Srbiji.
Ovako, neko ima obavezu da uradi ovo ili ono, to nije korektno. Vraćam se na ove naše poljoprivrednike. Oni još samo u Srbiji služe da ispeku pogaču i da ponude nekoliko zrna soli kada su izborne kampanje, da dočekaju lidere stranaka, da ih pokažu dve sekunde na TV i kad to prođe, oni više ne postoje.
Oni danas rade na ovoj temperaturi normalne poslove, u toku je žetva, u toku su drugi poslovi, o njima smo dužni da vodimo računa kod svakog zakona, jer ova priča da smo mi spremni na ravnomerni regionalni razvoj pada u vodu kod svakog drugog člana zakona ili izmena i dopuna zakona koji predlažemo.
Oni mogu da izdrže sve ovo o čemu ja govorim samo ukoliko mi imamo razumevanja za ono što oni rade. Ukoliko se to ne bude dogodilo, oni će iščeznuti, danas je u Srbiji 300 hiljada hektara zaparloženog zemljišta. To je nacionalni zločin. To je i politički zločin prema selu i prema hraniocima Srbije. Hvala.