Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsednice Skupštine, poštovani gospodine predsedniče Vlade, pre nego što krenem sa analizom budžeta, želeo bih, radi javnosti, da kažem nekoliko reči o  konstatacijama koje su iznesene od nekih govornika, koje se tiču privatizacije.
Dakle, sva pomenuta preduzeća, o kojima je govorio poslanik pre mene, su privatizovana u periodu kada je dotični gospodin bio ministar u Vladi i nemaju nikakve veze ni sa periodom kada je gospodin Cvetković bio direktor Agencije, a ja ministar za privatizaciju, niti kasnije, kada je gospodin Cvetković postao ministar finansija, a kasnije predsednik Vlade. Dakle, ako kritikujete da je nešto pogrešno urađeno u trenutku kada ste vi bili u Vladi, onda kritikujete sami sebe. Zaista bi bilo već jednom vreme da se vrlo jasno i precizno taj period koji se uporno pokušava monulitno da pokaže od 2000. godine na ovamo, podeli po pojedinim podperiodima odgovornosti, makar kada je privatizacija u pitanju i doći ćemo zaista do potpuno drugačijih rezultata u odnosu na one koji se godinama unazad vrlo svesno i vrlo tendenciozno poturaju.
Sada ću govoriti o budžetu. Zanimljiva je naknadna pamet mnogih govornika koji su imali jednaku priliku i odgovornost da zajedno sa Demokratskom strankom učestvuju u kreiranju ekonomske politike i zanimljivo je, zaista, čuti predloge koji se tiču suštinske fiskalne konsolidacije, o čemu Demokratska stranka govori već proteklih deset godina. Ali, ovde ću vas podsetiti da za suštinsku fiskalnu konsolidaciju je potrebna i suštinska politička podrška i suštinski politički konsenzus.
Ako govorimo o radu Vlade na čijem čelu je gospodin Cvetković i ako govorimo o budžetu za 2012. godinu, onda taj budžet ne možemo izolovano posmatrati u odnosu na kompletnu ekonomsku politiku koju je Vlada vodila od 2008. godine na ovamo. Činjenica jeste, koliko god se to nekom sviđalo ili ne, da je Vlada gospodina Cvetkovića napravila najradikalniji rez u pravcu fiskalne konsolidacije, tačnije smanjenje javne potrošnje. To je bio prvi instantni odgovor koji je uradila Vlada 2008. godine, onog časa kada je svetska ekonomska kriza zakucala i na vrata Srbije i kada se privreda Srbije, zajedno sa finansijskim sistemom, suočila sa velikim problemima.
Podsetiću vas da, upravo zahvaljujući takvoj fiskalnoj konsolidaciji, mi nismo imali krizu finansijskog sistema, naše banke nisu bile pred bankrotstvom, niti su se desila katastrofalna proročanstva mnogih političara, nego naprotiv, završili smo i 2008. i 2009. godinu bez dramatičnih posledica. Završili smo tako da danas, kada pogledate mesto Srbije u poređenju sa okruženjem, onda možete zaključiti da je Srbija lider, ali u pozitivnom smislu, po nivou budžetskog deficita, drugim rečima, sve okolne zemlje imaju veći budžetski deficit, izuzev Srbije, činjenica je da Rumunija ima manji budžetski deficit zbog njihovog zaista konsenzusom dogovorenog ulaska u suštinsku fiskalnu konsolidaciju, o tome ću nešto kasnije.
Kada pogledate nivo direktnih stranih investicija, sve okolne susedne zemlje imaju niži nivo direktnih stranih investicija, Srbija je tu istinski lider, kada pogledate nivo javnog duga meren procentom, u odnosu na bruto društveni proizvod. Srbija takođe ima najniži nivo javnog duga. Neću vam pominjati da Rumunija ima krizu duga, da se Mađarska zahvaljujući pomoći međunarodnog monetarnog fonda spasila od bankrotstva, neću vam govoriti o tome da danas mnogi predviđaju da Hrvatsku čeka grčki scenario, a naravno svi ste upoznati kroz kakve probleme danas prolazi Grčka, Italija i mnoge druge prezadužene zemlje.
Fiskalno pravilo od 45%, koji su ovde neki kritikovali, predlagali, da se to podigne na 55%, nije slučajno izabrano i nije nekom palo na pamet da 45% proglasi kao gornju granicu duga, nego je ta gornja granica duga u odnosu na bruto društveni proizvod izmerena u odnosu na kapacitet privrede Srbije, a moramo zaista svi zajedno da se složimo da mi nismo završili ekonomsku tranziciju i da nas suštinsko-fiskalno prilagođavanje tek čeka.
Dakle, budžet za 2012. godinu ima tri osnovne karakteristike koje su bile identične i sa budžetom za 2011, 2010. i 2009. godinu. Prva je da se radi o nastavku fiskalnog prilagođavanja. Ušteda do granice da dalje uštedu u budžetu jednostavno nisu moguće ukoliko ne želite da uskratite prava koja su zakonom definisana.
Ako hoćete da smanjite izdatke prema penzionom sistemu i Penzionom fondu, ako hoćete da smanjite izdatke koji su ovde neki pominjali, naravno, to nije predlog Demokratske stranke, ako hoćete da smanjite druga socijalna davanja koja je takođe neko ovde pominjao, zaboravio sam ko, ako želite da smanjite drugi nivo koji je definisan zakonom, ako želite da smanjite prava, vi morate promeniti zakone. Nema više mogućnosti da se naprave značajnije uštede bez zadiranja u prava koja su zakonom definisana.
Druga karakteristika budžeta jeste da je on sve vreme anticikličan. Kada neko kaže da smo imali budžetski deficit 45 milijardi, a sada imamo 153, on u suštini ne razume čemu služi budžetski deficit, verovatno se nije potrudio ni da pročita budžet, ali u to neću ulaziti. Budžetski deficit je osnovni instrument ekonomske politike. Ako imate pozitivnu ekonomsku konjukturu, onda možete da imate i budžetski suficit. Ako imate negativnu ekonomsku konjukturu, vaša ekonomija je u krizi, čitav svet oko vas je u krizi, ko će da stimuliše privrednu aktivnost, ako država ne povećava nivo kapitalnih investicija?
Činjenica je da je maltene procenat kapitalnih investicija ili javnih investicija identičan procentu budžetskog deficita, zapravo, govori da je kompletan budžetski deficit upravo usmeren ka stimulaciji ukupne privredne aktivnosti. Dakle, druga karakteristika ovog budžeta jeste anticikličnost. Ta anticikličnost se ne vidi samo kroz nivo javnih investicija, nego pogledajte iznos subvencija, pa posebno subvencije u poljoprivredi, o čemu ćemo posebno razgovarati, naravno i onaj deo koji se odnosi na stimulaciju koju je Vlada Republike Srbije vrlo vešto i, rekao bih ekonomski efikasno iskoristila, stimulacije ili subvencije privatnim finansijskim organizacijama koje su se odnosile na sniženu cenu kreditiranja, što je bio jedan od glavnih odgovora ekonomske politike u 2009. i 2010. godini.
Treća karakteristika ovog budžeta, što se može reći da je karakteristika svih budžeta, ali rekao bih i karakteristika stanja u kome se mi kao zemlja nalazimo, to je njena socijalna komponenta i socijalna dimenzija. Danas trećinu prihoda transferišemo ka Penzionom fondu. Ako se pogleda procenat u odnosu na javne rashode, to nije trećina, to je značajno više, to je skoro 40% ukupnih javnih rashoda. Kada svemu tome dodamo onaj državni ili budžetski deo koji se izdvaja za socijalnu pomoć ili socijalnu zaštitu od 12%, onda je jasno da više od 45 - 46% budžeta ima tu izraženu socijalnu komponentu.
Dakle, budžet je istovremeno i anticikličan, drugim rečima stimulativan, razvojni. Možda je razvojni teška reč, ali je pravi i, rekao bih primereni odgovor ekonomskoj krizi u kojoj se nalazimo kao zemlja, zahvaljujući svetskoj ekonomskoj krizi koja je svuda oko nas. Sa druge strane, budžet i te kako vodi računa o onim slojevima stanovništva koji zahtevaju ovu podršku od budžeta.
Podsetiću vas da je budžet i mehanizam preraspodele, pa samim tim ta socijalna komponenta budžeta mora da bude naročito izražena.
Ako pogledamo samo strukturu budžeta, pre nego što krenemo na analizu prihoda i rashoda, treba da vidimo na čemu se ova budžetska projekcija zasniva. Tu su ključna tri parametra. Prvi parametar je projektovana stopa rasta. U ovoj godini ćemo imati rast približno na nivou od 2%. Taj rast je u septembru korigovan. Prvobitna projekcija je iznosila 3,5%. Korigovan je kao posledica drugog talasa krize koja je počela da ima svoje dejstvo u Srbiji negde od polovine ove godine na 2%. Mi ćemo imati 2% rasta do kraja godine. Govorim o 2011. godini.
U 2012. godini predviđen je rast od 1,5%. Imajući u vidu očekivane druge makroekonomske parametre, o čemu je govorila i Centralna banka, smatram da je rast od 1,5% realno utemeljen.
Što se tiče inflacije, inflacija se već sada u ovom trenutku nalazi u koridoru između 6% i 8% i ima jasnu silaznu tendenciju. Deflatorni efekti su vrlo prisutni. Nema objektivnog straha da će u narednom srednjoročnom periodu, odnosno u periodu od godinu dana i više, doći do povećanja inflacije, jer jednostavno pada promet, pada nešto što treba da stimuliše nivo inflacije. Samim tim, inflacija od 6% je realno utemeljena.
Iskoristio bih ovde priliku, ne želeći da upadnem u rizik koje mnoge moje kolege čine, ne praveći razliku između monetarne i ekonomske politike. Ali, činjenica da imamo deflatorne mehanizme, verovatno će uticati i na monetarne vlasti i za nešto drugačiju, verovatno labaviju monetarnu politiku, što će bitno pomoći sveukupnoj privrednoj aktivnosti.
Dakle, zaključujem, da su parametri na osnovu kojih je javni prihod i javni rashod projektovani, da su ti parametri realno utemeljeni. Kad pogledate prihodnu stranu, tu dolazi do korekcije, prostom računicom zaključićete da je korekcija u stvari samo rezultat dostignute inflacije u 2011. godini. I zaista, na prvi pogled izgleda da je tako, jer ako smo imali nivo prihoda od približno sedam milijardi u 2011. godini, a projektovanom 750 milijardi, to vam je povećanje za nekih 6%.
Međutim, ti prihodi su svakako značajno veći u odnosu na 2011. godinu., imajući u vidu da je deo prihoda otišao ka lokalnim samoupravama, zahvaljujući promenama koje smo u ovoj skupštini usvojili Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava i sa druge strane promene se konstatuju i kod promenjenog akciznog ubiranja, odnosno promene Zakona o akcizama.
Ono što je bitno istaći, to je da taj rast akciznih prihoda delimično u budžetu, što je u suštini takođe jedna tehnička preraspodela, pošto je deo akciznih prihoda odlazio direktno ka Javnom preduzeću "Putevi", ali delimično apsorbuje činjenicu da budžet ostaje kratak za iznos novčanih sredstava, govorim o budžetu Republike, za iznos prihoda koji odlazi ka lokalnoj samoupravi. Kad to gledate na nivou budžeta opšte države, tu nema velikih razlika. Tačnije, nema uopšte razlika, jer budžet opšte države, kao što znate, obuhvata budžet Republike, budžet AP, budžet lokalnih samouprava i budžet JP "Putevi".
Očekivani rast PDV treba da bude samo rezultat boljeg i efikasnijeg rada poreske uprave. Siguran sam i ne samo kod PDV, i kod drugih oblika oporezivanja, da apsolutno ima prostora u delimičnom zahvatanju dodatnih javnih prihoda u onoj sferi koja se popularno zove sfera sive ekonomije.
Ako gledate na drugoj strani rashode, taj iznos, povećanje je nekih 25 milijardi dinara, ali ono što bih sada istakao, to je da padaju, pada nivo diskrecionih rashoda, a raste nivo nediskrecionih rashoda. Šta to znači? To je dobro. Rast nivoa nediskrecionih rashoda to je rast onih rashoda koji su zakonom definisani, dakle prava. Rast diskrecionih rashoda to su subvencije i sve ono što je rezultat diskrecione politike pojedinih ministarstava.
Tu želim da kažem i pokušaću da skratim moju priču, pošto vidim da vreme neumitno odlazi, a vreme je resurs koji se ne vraća, tu želim da kažem da ako govorimo o anticikličniosti, pomenuo sam da 4% BDP se odnosi na javne investicije. Naravno, one se ne vide u budžetu Republike, ali u budžetu uopšte države tih 4% možete da pronađete i videćete. Ono što je ovde jako bitno to je da se smanjuju subvencije koje idu ka Železnici. To znači da treba očekivati da će Železnica ući u postupak restruktuiranja i to sa efektima u narednom periodu.
Smanjuje se iznos subvencija prema javnim preduzećima, drugim javnim preduzećima, što ocenjujem kao veoma pozitivno, jer treba očekivati ubrzaniji, efikasniji postupak restruktuiranja javnih preduzeća. Gde se povećavaju subvencije? U poljoprivredi, agrarni budžet povećan je sa 20 na 30 milijardi dinara, ili gotovo 300 miliona evra. Sa druge strane ukupan budžet koji se nalazi na razdelu Ministarstva za poljoprivredu se povećava sa 33 na 49,5 milijardi.
Pomenuo sam već da je socijalno odgovorna politika Vlade pogledana, pre svega, u transferu koji ide ka penzionom fondu i sa druge strane u delu koji se odnosi na socijalnu zaštitu iz državnog budžeta. Prema tome, ono što želim sasvim na kraju da kažem, a to je šta su kritične tačke da se ovaj budžet u narednom periodu i realizuje. Po meni, prva kritična tačka jeste rast privredne aktivnosti i to ne zavisi samo od Vlade, jer danas niko u okruženju ne može da predvidi sa zavidnom dozom preciznosti koliki će biti iznos rasta ili možda stagnacije privredne aktivnosti u evro zoni.
Kao što znate, Srbija je sa 85% svoje spoljnotrgovinske razmene vezana za tu evro zonu. Ne zato što nema namere da plasira svoje proizvode u drugim zemljama, nego što činjenice govore da 50% izvoza koje Srbija ostvaruje u Italiji, odgovara kompletnom izvozu koji Srbija ostvaruje u Latinskoj Americi, Africi, Rusiji, Brazilu i svim drugim prijateljskim zemljama. To su činjenice, to znači da sa pomnom i dužnom pažnjom treba posmatrati šta se dešava u evro zoni i meriti kakav je efekat pozitivnih ili pak negativnih kretanja u evro zoni na realizaciju budžeta i uopšte ekonomske aktivnosti, jer podsetiću, niži privredni rast će značiti veći udeo javnih dugova u BDP, što je manji problem. Ali, niži privredni rast će svakako značiti i niže poreske prihode.
Prema tome, veoma je važno da stimulacije koje su definisane kroz javne investicije budu u celini realizovane sa idejom da se taj privredni rast podigne. Ovde su mnogi iskazali zabrinutost za pokriće deficita. Lično, nisam zabrinut za pokriće deficita, jer sam siguran da ovog časa u budžetu ima dovoljno novca za pokriće najmanje 2/3 deficita koji se ovde predviđa.
Vi ste, gospodo, zaboravili da smo mi imali emisiju euro obveznica i taj novac nije potrošen. Ova Vlada je čuvarna, ma šta vi mislili o njoj. Vi ste zaboravili da je ta emisija euro obveznica upravo definisana sa idejom da se u datom trenutku koji je bio umereno, na svetsko ekonomskom nivou, mnogo povoljniji, izvrši valorizacija euro bondova koje je Srbija uradila. Da to radi sada, cena bi bila mnogo veća i pitanje je sa kojim nivoom uspešnosti. Zato niko nije rekao – Vlada je taj dobar posao uradila, što ja lično od opozicije i ne očekujem, pošto evidentno u ovom našem predpolitičkom dobu mi ne možemo očekivati da opozicija kaže koju pohvalnu reč. Kao što je možda svima vama čudno ako neko iz pozicije kaže koju kritičku reč o onome što radi Vlada. Ali, čini mi se da bi to trebalo da bude manir u našem budućem dijalogu, pogotovo ukoliko želimo, i time ću da završim, ukoliko želimo da zaista uđemo u fiskalnu konsolidaciju.
Podsetiću vas šta znači dalje fiskalno prilagođavanje. Nezavisno, dve rečenice, nećete se ljutiti, uvek fale te dve rečenice. Nezavisno od poštovanja fiskalnih pravila, to znači i drugačije definisanje prava, to znači i reforma zdravstvenog sistema, i obrazovnog sistema i reforma javnih preduzeća, i poreska reforma.
Ne treba da budemo samo na rečima, makar kada je opozicija u pitanju, treba biti i na delima, a pogotovu treba biti na delima, jer to je za dobrobit svih nas.
Dakle, DS, Zajedno za Srbiju, odnosno ZES, ta grupa će podržati Zakon o budžetu i sve duge prateće zakone i ja sam siguran da nećemo skorije imati bilo kakav rebalans.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, na početku želim da kažem da je rebalans budžeta, svakog budžeta, pa i ovog budžeta zapravo tehnički dokument i da on u mnogome ne odstupa od memoranduma o ekonomskoj i fiskalnoj politici, koji se usvaja na kraju svake fiskalne godine za narednu godinu.
Drugim rečima, ovde u rebalansu budžeta za 2011. godinu nema značajnijih izmena u odnosu na budžet koji smo u ovoj Narodnoj skupštini usvojili prošle godine. Dakle, rebalans budžeta bih posmatrao, pre svega, kao jedan tehnički dokument, što on u suštini to i jeste, jer prepoznaje neke činjenice i neke promene u makroekonomskim agregatima koje su se desile od momenta planiranja budžeta za 2011. godinu.
Sa druge strane, rebalans budžeta se ne može posmatrati izolovano od memoranduma o ekonomskoj i fiskalnoj politici, odnosno budžeta koji smo usvajali protekle tri godine, jer tek ako u tom kontinuitetu posmatramo, onda možemo zaključiti o kakvoj fiskalnoj i ekonomskoj politici Vlade mi govorimo. To zapravo znači, ako se zna da je Vlada od samog formiranja pristupila fiskalnoj konsolidaciji, što se ogledalo još privremenim finansiranjem iz, ako se ne varam juna 2008. godine, zatim restriktivnim budžetom već donetim za 2008. godinu, još restriktivnijim budžetom i nastavkom finansijske konsolidacije u 2009. godini, 2010. godini i 2011. godini, možemo da zaključimo da rebalans budžeta zapravo prati tu liniju i predstavlja deo tog kontinuiteta finansijske konsolidacije javnih finansija Republike Srbije.
O čemu se ovde zapravo radi? Neću puno ponavljati, pošto je i gospodin premijer na samom početku, a i neki poslanici su rekli da se ovde radi o izmenjenim makroagregatima, prvenstveno u delu koji se odnosi na projekciju rasta BDP. Došlo je do smanjenja projekcije BDP na 2% kao posledica novog talasa svetske ekonomske krize. Srbija nije izolovano ostrvo. Predstavlja deo evropske i svetske ekonomije i sasvim je logično da problemi koji postoje u okruženju se prenose i na našu zemlju.
Kao posledica smanjenja stope rasta BDP očekuje se smanjenje prihoda ili javnih priliva po osnovu poreza na dodatu vrednost u iznosu od 14,5 milijardi. Sa druge strane, imali smo u ovom visokom domu nedavno usvojeni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koji je drugačije preraspodelio porez na dohodak građana, umesto dotadašnjih 60-40% u korist centralnog budžeta, mi ćemo u narednom periodu imati mnogo izdašnije finansiranje iz ovog poreskog instrumenta lokalnih samouprava i to u iznosu od 80%.
Sve u svemu, konstatujemo da su javni prihodi smanjeni za 19 milijardi dinara i 19 milijardi dinara ne predstavljaju ovaj zbir smanjenja prihoda od PDV i smanjenog zahvatanja kod poreza, jer se planiraju i neka povećanja kod nekih drugih poreskih instrumenata.
Više puta je ovde u raspravi istaknuto da su javni rashodi ostali potpuno nepromenjeni, tačnije za manje od 0,5% su uvećani, za tri milijarde oni iznose 850 milijardi, ali upravo zbog promene tih makroagregata bilo je neophodno promeniti strukturu javnih rashoda. Ovde bih istakao prvu, odnosno pored kontinuiteta drugu ključnu karakteristiku koja odlikuje ekonomsku i fiskalnu politiku ove vlade za sve vreme njenog trajanja, a to je jedna visoka socijalna odgovornost.
Dakle, zbog toga što je inflacija bila veća od planirane, za šta ne možemo direktno kriviti Vladu i njenu ekonomsku politiku, znamo vrlo dobro da je inflacija posledica skoka cena hrane, što je karakteristika ne za našu zemlju, nego za čitavo okruženje, došlo je do prilagođavanja rasta plata i penzija umesto 2,9% na 5,5%. Zato je neophodno izvršiti restrukturiranje javnih rashoda da bi se ovi izdaci koji su veći od 12 milijardi dinara pokrili kroz uštede na drugim pojedinačnim pozicijama. Te druge pozicije su smanjeni transferi za 1,7 milijardi, pozicija koju danas niko nije pominjao, to su smanjenja kamata. Šta nam ovo govori? Smanjenje kamata su posledica apresijacije dinara, znači, bolje, odnosno jače domaće valute. To smanjenje kamate iznosi oko 2,8 milijardi na godišnjem nivou. U tom delu je takođe pronađen prostor za pokriće ovih novih neplaniranih rashoda u delu izdataka, odnosno transfera ka Fondu PIO.
Dolazimo do kapitalnih izdataka. Ova cifra od osam milijardi naizgled deluje da je vrlo visoka, imajući u vidu da Vlada paralelno sa socijalno odgovornim budžetom i ekonomskom i fiskalnom politikom vodi sve vreme anticikličnu politiku, pošto je imala tu nesreću da se nađe u sred nezapamćene svetske ekonomske krize i da mora da proaktivno deluje na podizanje privredne aktivnosti. Ona naizgled deluje da je visoka. Međutim, ako se zna da je deo sredstava iz poreza na dohodak građana prepušten lokalnim samoupravama, sasvim je logično bilo da se jedan deo kapitalnih izdataka transferiše kao odgovornost lokalnih samouprava. Ako se ne varam, to je tih pet ili 5,5 milijardi dinara koje su transferisane ka lokalnim samoupravama. Ostatak od osam milijardi je pronađen u kapitalnim projektima koji se i dalje nalaze na nivou centralnog budžeta sa aspekta njihovog finansiranja.
Međutim, ono što je važno, nisu ugroženi centralni kapitalni projekti. Drugim rečima, anticikličnost u ekonomskoj i fiskalnoj politici Vlade i dalje nastavlja da se u kontinuitetu primenjuje, kapitalni projekti poput Koridora 10, most Zemun – Borča, izgradnja stanova itd, da ih ne nabrajam, i dalje nastavljaju da se u punom intenzitetu finansiraju iz budžeta u skladu sa prethodno predviđenim sredstvima, a to finansiranje će pozitivno uticati na sveopštu privrednu aktivnost, pre svega na aktivnost u građevinarstvu, kako niskom, tako i visokom građevinarstvu.
Sa druge strane, želeo bih da kažem nekoliko rečenica o deficitu, poštujući vaše vreme i poštujući sve ono što su do sada moje uvažene kolege poslanici govorili i, naravno, ono o čemu je govorio gospodin premijer, gospodin Cvetković, na početku, u svom ekspozeu.
Prvo i osnovno, deficit u svakoj zemlji, pa i u našoj, treba da bude instrument za realizaciju ekonomske politike. Bila su neka vremena kad su mnogi govorili kako deficit treba da bude na nuli i da je to vrhunski domet. Nije tačno. Deficit mora da postoji. Što je veći deficit, naravno, u granicama koje su definisane pre svega Zakonom o fiskalnoj odgovornosti, ima više prostora da se anticiklično deluje u periodu kada usled ekonomske krize dolazi do privrednog zaostajanja, odnosno dolazi do smanjenja sveukupne privredne aktivnosti. On je ovim predlogom povećan sa 4,1 na 4,5%.
Međutim, treba razlikovati različite nivoe deficita, i to je gospodin premijer na početku objasnio. Imamo deficit u užem smislu reči, deficit centralnog budžeta i imamo deficit u širem smislu reči, deficit takođe centralnog budžeta. Ako se posmatra deficit centralnog budžeta u širem smislu te reči, on je manji za devet milijardi, jer se ostvaruju uštede na pojedinim pozicijama koje nisu obuhvaćene, govorim o sopstvenim prihodima budžetskih korisnika, drugim rečima, na računu u trezoru će biti više u iznosu od devet milijardi koje se svakako mogu interventno koristiti, ukoliko je to neophodno, za pokriće postojećeg deficita, a videćete kasnije da nije neophodno, pošto je deficit već u ovom trenutku u potpunosti pokriven iz realnih izvora.
To upravo dovodi do jednog naizgled paradoksa, a suštinski vrlo lako objašnjive situacije – da je deficit opšte države, kada se uključe sada i budžeti AP i budžeti lokalnih samouprava i preduzeće Javnog preduzeća "Putevi Srbije", da deficit opšte države manje raste nego što raste deficit centralnog budžeta. Možda je ovo malo komplikovano za objašnjenje, ali, šta sam ovim hteo da kažem? Pronađeni su i drugi prostori za nove uštede kojima se obezbeđuje realizacija ovakvog budžeta koji je definisan rebalansom budžeta. Dakle, ti drugi prostori su, kao što sam pomenuo, smanjenje rashoda i to u onom delu bilansa budžetskih korisnika na poziciji sopstvenih prihoda.
Ono što je važno to je da je pokriće deficita u potpunosti obezbeđeno iz realnih izvora i da je obezbeđeno odmah sada. Ono što je još važnije, u ovom trenutku država Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije ima u potpunosti obezbeđen budžetski deficit i za prvu polovinu cele naredne godine. Drugim rečima, ova vlada ne vodi računa samo o periodu, ono za šta je mnogi optužuju, od danas do sutra, nego ima i taj srednjoročni pogled, razmišljajući o tome kako će se deficit budžeta za 2012. godinu pokrivati, a kao što sam rekao, on je obezbeđen iz realnih izvora. Ti realni izvori ne ugrožavaju domaću likvidnost.
Svedoci smo da svi govore o tome da je likvidnost privrede Srbije najveći problem. Ja bih se usudio da se složim sa mnogim kritičarima, međutim, Vlada je emitovanjem evro-obveznica na međunarodnom tržištu zapravo pokazala kako jedna odgovorna vlada može da se odnosi upravo prema vlastitom privrednom ambijentu. I mislim da su tu postignuti višestruki pozitivni efekti. Prvo, likvidnost unutrašnja nije ispumpana. Svakako da bi bilo mnogo lakše da se zadužuje kod domaćih banaka, možda bi mogli da se ostvare povoljniji uslovi u pogledu cene, ne i u pogledu ročnosti, ali bi to direktno uticalo na sveukupnu privrednu likvidnost, banke bi radile sa državom a ne sa privredom, što je njihov primarni zadatak. Ja to ocenjujem kao jedan izuzetno dobar i kvalitetan potez koji je Vlada napravila.
Sa druge strane, emisija međunarodnih obveznica je pokazala nivo kredibiliteta naše države, a on se ogleda u činjenici da je zainteresovanost za kupovinu evro-obveznica bila dva puta veća od nominalne vrednosti emisije, da su u tome učestvovali više od 80 investitora iz više od 16 zemalja, i to ne samo investicioni fondovi nego i drugi pravi investicioni fondovi. Šta hoću da kažem? Emisijom evro-obveznica smo zapravo pokazali da svet i te kako ima veliko poverenje u ono što država Srbija radi, odnosno u ekonomsku i socijalnu politiku koju Vlada Republike Srbije radi.
Mi smo u proteklih nekoliko meseci imali prilike da ugostimo dva nobelovca i jednog, možda najpoznatijeg u ovom trenutku, profesora ekonomije u SAD. Imali smo Roberta Mandela koji je rekao da je zadivljen kako je Srbija bez posledica prošla kroz svetsku ekonomsku krizu. On je, gospodo, nobelovac i ako ga vi ne cenite, ja ga poštujem i cenim. Imali smo pre toga Stiva Henkea, čuvenog profesora sa Univerziteta "Džons Hopkins", koji je takođe konstatovao da su makroekonomski agregati tokom krize sačuvani, da je Vlada imala pametnu ekonomsku politiku koja se pre svega ogledala u toj anticikličnosti u delu fiskalne politike i da zahvaljujući tome mi danas imamo vrlo jak finansijski sektor i relativno očuvan realni sektor.
Želim još nešto da vam kažem. Naravno, iskoristiću vreme do kraja, ali sada, u ovom delu, želim da vam kažem da je deficit koji država Srbija ima u budžetu, govorim o budžetskom deficitu, najmanji u odnosu na deficite svih drugih zemalja u okruženju, izuzev Rumunije, koja je ušla u strukturnu fiskalnu konsolidaciju. Ako se ne varam, danas je deficit u Grčkoj 8. Hrvatska ima veći deficit od nas, BiH, Crna Gora, Makedonija, Bugarska, sve zemlje u okruženju, uključujući i Mađarsku. To takođe svedoči o činjenici da su makroekonomski agregati i makroekonomska stabilnost očuvana, zahvaljujući jednoj pametnoj politici koju je Vlada Republike Srbije vodila, a to je politika koja se ogledala u visokoj fiskalnoj odgovornosti, nastavku fiskalne konsolidacije i politika koja je i te kako imala svoj anticiklični karakter sa idejom da se maksimalno pomogne domaćoj privredi da prebrodi teške trenutke u kojima smo se nalazili u protekle dve odnosno tri godine i, naravno, ono što nas očekuje u narednom periodu.
Danas sam čuo mnogo što-šta od poslanika i to neću komentarisati, nije moj posao. Ali, često pominjanje da se mora izvršiti uticaj na centralnu banku da ona nešto uradi, mene iskreno zabrinjava, pošto to znači da mi ovde koji smo predstavnici političkih stranaka koje su parlamentarne stranke zapravo ne poštujemo nezavisnost dve institucije – instituciju centralne banke koja ima vrlo jasan zadatak da očuva makroekonomsku stabilnost i Vlade Republike Srbije, čiji je zadatak da realizuje ekonomsku politiku i naravno fiskalnu politiku. Pominju se neke repo-operacije za koje, ja iskreno, nemam pojma kakve veze imaju repo-operacije sa budžetom Republike Srbije, jer te repo-operacije upravo radi centralna banka da bi na taj način ispumpala likvidnost i smanjila inflacioni pritisak. To je poenta repo-operacija.
Ono što želim još da kažem, to je nekoliko rečenica o javnom dugu. Ima dosta ekonomskih analitičara, ili nazovi analitičara, koji vrlo dramatično projektuju nastupajući period, govoreći o tome kako je javni dug dotakao gornju granicu i kako nas čeka neki apokaliptični period u narednom periodu.
Gospodo, pošto su relativni podaci jedini podaci koji su relevantni, jer ne možemo govoriti o apsolutnoj visini javnog duga, ja želim da vam kažem da je u ovom trenutku javni dug tačno tamo gde je bio 2006. godine. Javni dug je 2006. godine bio negde na nivou oko 46,47% u odnosu na bruto društveni proizvod, a danas je taj javni dug manji. Danas je javni dug 44%, to kad se uključe emisije evro-obveznica, a sa apricijacijom dinara verovatno je i niži u ovom trenutku, nemam baš današnje, najnovije rezultate. Siguran sam da će do kraja godine javni dug biti na nivou od 42%.
Javni dug se sve ovo vreme, od 2007. godine, kretao ispod 45%. To je period za koji je odgovorna ova vlada. Period za koji su odgovorne neke druge vlade se odlikuje drugačijim podacima. Mi smo imali od 2003, odnosno od 2002. godine, da ne zaboravim i tu prethodnu vladu, kada je izvršen otpis, odnosno uspešni pregovori sa Pariskim i Londonskim klubom, imali smo smanjenje ukupnog javnog zaduženja, koje je iznosilo na nivou od oko 70%. Kasnije dolazi do smanjenja, ali to smanjenje je bilo na nivou od 60%. Tek dolaskom gospodina Cvetkovića za ministra finansija, kasnije za premijera, dolazi do obaranja, ne kažem da je to isključivo njegovom zaslugom, ali kažem da se to poklapa sa prirodom kad je neko odgovoran za tako nešto, dolazi do obaranja javnog duga ispod nivoa od 50%.
Istina, ne treba zaboraviti, i ja želim to da kažem, da je privatni dug, takođe, vrlo visok, ali isto tako ne treba zaboraviti da je taj privatni dug nastao do 2008. godine. Nije nastao u mandatu Vlade Republike Srbije. Ono što se desilo u mandatu Vlade Republike Srbije, to je da je zahvaljujući jednoj vrlo uspešnoj inicijativi, zajedno sa Centralnom bankom, ostvaren taj tzv. Bečki dogovor, gde su se banke obavezale da drže nivo izloženosti, onaj koji je zatečen pre 2008. godine.
Dakle, želim da kažem da je priča oko javnog duga neretko populistički korišćena, da se neretko koristi za samoreklamerstvo i promociju tzv. analitičara i da te apokaliptične priče najčešće nisu tačne, na svu sreću.
Da rezimiram ono o čemu sam govorio. Rebalans budžeta jeste tehnički dokument i on sledi memorandum o ekonomskoj i fiskalnoj politici. Za njega će, naravno, poslanici poslaničke grupe ZES glasati. On predstavlja nastavak fiskalnog prilagođavanja jedne odgovorne politike Vlade, u skladu sa definisanim memorandumom o ekonomskoj i fiskalnoj politici. On predstavlja rezultat balansa socijalnog i razvojnog uticaja. Videli ste, socijalna funkcija se pojačava restrukturiranjem rashoda, ali ne na uštrb ključnih kapitalnih izdataka. Predstavlja poštovanje, striktno pridržavanje Zakona o fiskalnoj odgovornosti.
Moram samo da kažem da se radi takođe i o planiranju unapred. Ono što nas čeka u narednom periodu, to je suštinsko strukturno fiskalno prilagođavanjem.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno.)
Jednu rečenicu, ako mogu samo da završim, gospođo predsedavajuća, ako se kolege narodni poslanici ne ljute. Hvala.
Dakle, ono što želim da kažem, očekuje nas u narednom periodu svakako suštinsko strukturno fiskalno prilagođavanje i bilo bi dobro da mi ovde u parlamentu imamo konsenzus oko tog neophodnog koraka, koji će zaista obezbediti trajnu samoodrživu stabilnost javnih finansija Republike Srbije. Hvala vam.

Po Poslovniku, čl. 101. i 103. Gospodine Aligrudiću, zaista ste pokazali kako izgleda vaše shvatanje demokratije. Ako sam dobro razumeo, vaše shvatanje demokratije jeste da vladajuća većina ovde demonstrira silu nad manjinom u Parlamentu.
Gospodine Aligrudiću, podsetiću vas da je u ovom parlamentu bila rasprava o poverenju tada ministra Batića, pa kasnije čitave Vlade, a da se to isto dešavalo, po istom Ustavu na koji ste se pozvali i koji vam je navodno omogućio da izbegnete raspravu o poverenju prve Vlade dr Vojislava Koštunice. Prema tome, to je shvatanje demokratije. Ne morate se zaklanjati iza Ustava onda kada treba nešto drugo da sakrijete u radu Vlade, nego dopustite manjini da raspravlja o tome kako Vlada radi i da ovde argumentovano pokušava da ukaže na neke neefikasne procedure koje Vlada sprovodi.
Šta želim da kažem? Shvatanje demokratije se ne ograničava niti prestaje sa Ustavom, kakav god da je on. Znači, po tom istom Ustavu Vlada dr Zorana Đinđića je ovde obezbedila raspravu opozicionim poslanicima o poverenju jednog ministra i kasnije o poverenju čitave Vlade. E, to je bilo, gospodine Aligrudiću, shvatanje demokratije.
Što se tiče glasanja u Parlamentu, nije tačno da opozicija, po definiciji, mora da bude protiv svih predloga koje predlaže Vlada. To je, takođe, DS pokazala dok je bila opozicija.
Vi se sećate, ja sam obrazlagao Predlog zakona o stečaju zato što vaš ministar nije imao pojma o tom istom zakonu, jer ga nije ni spremao. Isto tako se sećate da je čitav niz zakonskih projekata spremljeno od prethodne Vlade, od Vlade dr Zorana Đinđića, a usvojen od strane Vlade dr Vojislava Koštunice i da su poslanici DS, tada manjina i opoziciona stranka u Parlamentu, glasali za te zakone.
To je bilo shvatanje demokratije. Građani su znali da ocene koje su političke stranke konstruktivne, a koje ne, i to se videlo kasnije na izborima. Kako radite, tako ćete na izborima i proći. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsednice, gospođo ministarko, gospodine Milosavljeviću, ministre trgovine, da će iduća godina biti teška, to nije ništa novo i to smo mogli da čujemo više puta i za ovom govornicom. Mislim da je nebrojeno puta u poslednjih mesec dana čitava plejada ekonomskih analitičara govorila o tome da nas čeka teška 2009. godina.
Ta teška ekonomska situacija ovoga puta nije rezultat ekonomske politike koju je vodila Vlada Republike Srbije, nego je posledica krize koja je nastala u srcu globalne ekonomije, tačnije u SAD, koja se kasnije lančano prenela na sve druge razvijene zemlje, najpre preko krize koja je nastala na finansijskom tržištu, kod finansijskih institucija, a kasnije njenog uticaja na realni sektor.
Otuda i mi, pošto Srbija nije izolovano ostrvo, već je deo globalne svetske ekonomije, sigurno možemo očekivati tešku godinu za privredu, za zaposlene u privatnom i javnom sektoru, za one koji čekaju posao, za penzionere, za one kojima je socijalna pomoć najpotrebnija. Svetska finansijska kriza će pogoditi Srbiju, o čemu svedoče i najnovije procene, međutim, način i modalitet ispoljavanja krize u Srbiji će biti bitno drugačiji u odnosu na ono što smo imali prilike da vidimo u proteklih nekoliko meseci.
Prvo, finansijski sistem naše zemlje nije ugrožen. Sećate se da smo ovde pre par meseci pokušavali da smirimo strasti i pošaljemo jednu mirnu, istinitu poruku našim građanima da njihovi štedni ulozi nisu ugroženi, da mogu mirno da spavaju, da je bankarski sistem jak i stabilan i da, bez obzira na to što su banke osnovane i inostranim kapitalom, one posluju po domaćim propisima.
Mogu slobodno da kažem da je, kojim slučajem, stepen regulacije pre svega u SAD bio kao što je kod nas u Srbiji, kada je u pitanju finansijski sistem, sigurno je da se nikada ne bi desila kriza hipotekarnih kredita, ili ta tzv. ''sab-prajm'' kriza, koja je kasnije donela nesagledive posledice po sve velike finansijske institucije u svetu.
Međutim, naš problem jeste uticaj finansijske krize na realnu ekonomiju. Taj uticaj je već počeo da se ispoljava, imajući u vidu da se naša ključna izvozna tržišta već u ovom trenutku nalaze u recesiji ili se nalaze pred recesijom.
Kao što je ministarka rekla ovde u svom uvodnom izlaganju, ključna borba i ključni napori koje će Vlada Republike Srbije učiniti u narednoj kalendarskoj i budžetskoj godini biće da se obezbede generatori rasta koji nedostaju upravo zbog toga što se očekuje smanjeni priliv direktnih stranih investicija.
S druge strane, jako je važno da se obezbede adekvatna sredstva za pokriće tekućeg deficita, tj. da se održi postojeći nivo izvoza i da se eventualno poveća, zahvaljujući merama koje je Vlada već definisala budžetom i koje će primeniti u 2009. godini, o kojima ću nešto kasnije govoriti.
Dakle, nije realno očekivati u idućoj godini, zbog globalne krize, veliki priliv inostranih sredstava. Već u ovoj godini priliv direktnih stranih investicija je manji nego što je bio u 2007. godini i on iznosi, ako se ne varam, negde 2,9 milijarde dolara, što je bilo dovoljno da se finansira rast naše privrede u ovoj godini od preko 6%.
U ovom trenutku deficit tekućeg plaćanja iznosi nešto preko 17%, ili oko pet milijardi dolara. Kao što sam rekao, pokriće tog deficita tekućeg plaćanja mora da se ostvari tako da to ni na koji način ne remeti makroekonomsku stabilnost.
Vlada mora naći najbolji mogući odgovor za ove velike ekonomske i socijalne izazove, kako bi udarac krize bio što blaži, a teret što pravednije raspoređen. Mislim da je princip socijalne pravednosti nešto što karakteriše predlog budžeta i to ću kasnije pokušati da vam objasnim, drage dame i gospodo narodni poslanici.
Kada kažem da teret mora biti pravilno raspoređen, pod tim podrazumevam da ekonomska politika za 2009. godinu i budžet koji je pred nama treba da doprinesu realizaciji, sa jedne strane, sprovođenja osnovnih socijalnih funkcija države i, sa druge strane, prethodno već pomenutog obezbeđenja razvojne funkcije. Država, u nedostatku priliva stranih investicija, kao posledice smanjenja aktivnosti u privrednom sektoru, mora da preuzme ulogu generatora rasta.
Veoma je teško da se svi ovi ciljevi realizuju, imajući u vidu sužene mogućnosti privrednog rasta u 2009. godini. U 2009. godini očekuje se rast (to je polazna kategorija za sastavljanje budžeta, odnosno za ekonomsku politiku) od 3,5%. Podsetiću da je prvi draft budžeta podrazumevao 6,5% rasta. Tada niko, ni kod nas ni u svetu, nije očekivao ovakve razmere krize sa kojima se danas suočavamo.
Planirana inflacija od 8% mislim da će biti lako dostižna, imajući u vidu politiku čvrste makroekonomske stabilnosti koju će Vlada, sa smanjenom javnom potrošnjom, u kombinaciji sa kreditno monetarnim merama koje vodi Centralna banka, realizovati u idućoj godini.
S druge strane, Vlada mora da smanji prethodno pomenuti deficit na negde oko 16,3% bruto društvenog proizvoda, ako se ne varam, da bismo obezbedili spoljnoekonomsku stabilnost i, što je najvažnije, izbegli potencijalne probleme sa povećanjem dugova koji bi nastali od 2010. godine pa nadalje.
Dobra okolnost za nas jeste da je stepen javnog duga države Srbije negde oko 25 ili 26 procenata bruto društvenog proizvoda, da je ukupni dug, javni i privatni dug, negde oko 60%, ako se ne varam, ili nešto ispod 60%, što govori da Srbija apsolutno ima prostora za zaduživanje. Ima prostora za zaduživanje da realizuje kapitalne projekte, koji se, naravno, ne mogu realizovati samo u 2009. godini, ali sa druge strane, ima prostora za kvalitetno zaduživanje i za pokriće eventualno potrebnog tekućeg platno bilansnog deficita.
Dakle, ovo je okvir u kome se sprovodi ekonomska politika i u kome je definisan ovaj budžet. Kao što nam je poznato, u Vladi se vodila duga i vrlo kvalitetna, ne laka rasprava o konačnom nacrtu budžeta koji je ponuđen Skupštini Srbije.
Činjenica jeste da budžet kasni, imajući u vidu rokove koje je definisao Zakon o budžetu, ali ja izražavam zadovoljstvo, pre svega poslanika poslaničke grupe ZES, zbog izuzetno visokog stepena odgovornosti koje su svako pojedinačno ministarstvo i Vlada pokazali oko sastavljanja konačnog nacrta, tako da je i to kašnjenje imalo svoj kvalitetni i kvalitativni pozitivni efekat na konačnu verziju Nacrta budžeta.
Prvo, budžet je restriktivan. Nikada do sada budžet nije imao budžetski deficit manji nego što je ovaj predloženi. I kada je tzv. budžetski suficit postojao pre tri godine, on suštinski nije bio ostvaren, već se radilo o drugačijem načinu i metodologiji sastavljanja budžeta i izražavanja budžetskog deficita.
Dakle, kada kažemo da Vlada mora da štedi i da vodi restriktivnu fiskalnu politiku, ona to definisanim budžetskim deficitom, koji je 1,5%, zaista i dokazuje. Kasnije ćemo u mom izlaganju videti iz kojih se to izvora pokriva budžetski deficit i da li budžetski deficit može da utiče na makroekonomsku stabilnost na negativni način u smislu smanjenja makroekonomske stabilnosti i videćete da ne može, jer se radi o realnim izvorima.
Siguran sam da nijednom ministru nije bilo lako da se odrekne svojih sektorskih budžeta, pre svega imajući iskustvo, radeći u Vladi Republike Srbije i znajući šta znači manji budžet za realizaciju pojedinih sektorskih politika, ali ono što je bitno jeste da smo na kraju dobili izbalansirani i uravnoteženi budžet koji sadrži, kao što sam već rekao, minimalni budžetski deficit, najmanji do sada predložen u poslednjih osam godina.
Siguran sam da je ovaj budžet socijalno i razvojno izbalansiran. Kao što smo rekli, budžet mora da realizuje dva osnovna cilja. S jedne strane, da realizuje princip socijalne pravednosti, drugim rečima, da što je moguće pravednije rasporedi teret iduće teške godine, s obzirom na to da će i Srbija biti pogođena finansijskom i ekonomskom krizom. S druge strane, upravo zbog toga što se očekuje smanjeni priliv direktnih investicija, država mora da obezbedi i tu razvojnu komponentu koja je upravo u ovom budžetu definisana.
Prvo i osnovno, Vlada nije mogla da zahteva stezanje kaiša od svih građana Srbije, a da i sama ne stegne svoj kaiš i tu zaista ne bih mogao da se složim s prethodnim govornikom da budžet nije dovoljno štedljiv. Naravno, štedljivost uvek može biti na višem nivou ostvarena, ali je pitanje po koju cenu i na koji način bi se ugrozila realizacija pojedinih sektorskih politika.
Evo, daću primer. Prvo, javni rashodi su smanjeni sa 44% bruto društvenog proizvoda na ispod 43%. Ako znamo da je danas bruto društveni proizvod oko 7.400 dolara po glavi stanovnika, pomnožite to sa brojem 7,5 miliona, videćete da to smanjenje od više od jednog procenta uopšte nije mala cifra - radi se negde oko 550-600 miliona dolara.
Pomenuli smo budžetski deficit, koji iznosi 50 milijardi dinara. Tu treba dodati još i iznos od 40 milijardi dinara, koliko su rate za otplatu javnog duga, pre svega duga prema deviznim štedišama i, s druge strane, rata koje dospevaju po osnovu spoljnih kredita. Tih 90 milijardi se pokrivaju iz realnih izvora. U budžetu Republike Srbije, kao prenesena sredstva iz prethodnog perioda, već se nalazi negde oko 28 milijardi dinara, koje služe upravo za pokriće ovog budžetskog deficita.
Realno je očekivati da se oko 30 milijardi dinara ostvari iz privatizacije preostalog društvenog i državnog kapitala u idućoj godini. S druge strane, 25 milijardi je nešto što je već ugovoreno, a radi se o inostranim kreditnim sredstvima.
Gde se još štedi, pojedinačno? Pomenuću samo nekoliko kategorija. Prvo, rashodi za zaposlene. Uvek je velika povika kada su u pitanju zaposleni u državnoj administraciji. Videli smo da nema realnog rasta plata. Relativno, rashodi za zaposlene se smanjuju sa 23,92% na 23,81%. Smanjuju se subvencije, pre svega javnim preduzećima, što je mera koja bi ionako, ali u daleko manjem iznosu, bila realizovana čak i da nema svetske ekonomske i finansijske krize.
Socijalna sigurnost je obezbeđena na dva načina. Prvo, značajno su povećane dotacije organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, prvenstveno za penzije. Učešće ovih sredstava je povećano sa 24,07% na 30%, ili za 55 milijardi dinara. Ako ste pažljivo pratili uvodno izlaganje ministarske, mogli ste da vidite da ukupni rashodi koji se odnose na socijalnu zaštitu iznose 35,4%.
Ne znam zaista bolji argument da je budžet sa socijalnog aspekta izbalansiran na način da, sa druge strane, ne utiče negativno na budući razvoj.
Kada je reč o razvojnoj komponenti, ponoviću još jednom, ovog puta budžet Republike Srbije mora da odgovori i na drugo veoma važno pitanje, a to je kako finansirati rast, odakle naći generatore rasta. Rast je 3,5% društvenog bruto proizvoda.
Kada je reč o razvojnoj komponenti, bez obzira što se tu moralo ići na restrikcije u delu subvencija, predviđaju se vrlo visoka kapitalna izdvajanja, pre svega u oblasti infrastrukture. Za više od 30% rastu ukupna kapitalna ulaganja, sa 3,1% na gotovo 4% društvenog bruto proizvoda. Šta to znači u ciframa? To je negde oko 1.600.000.000 investicija koje će se realizovati i u budžetu Republike Srbije i u budžetima pojedinih lokalnih samouprava. To je nešto što će, sudeći prema prvim ekonomskim analizama, biti dovoljno da amortizuje smanjenje direktnih stranih investicija. Predviđeno je smanjenje 30-35%, ne računa se da će doći do drastičnijeg smanjenja direktnih stranih investicija.
Ovde je veoma važno istaći efikasnost i želim da u ime poslaničke grupe ZES zaista upozorim državnu administraciju, odnosno Vladu. Da bi se kapitalna ulaganja koristila kao amortizer nedostajućeg priliva stranih investicija i smanjene aktivnosti domaće privrede, moramo da imamo mnogo efikasniju administraciju i mnogo efikasnije trošenje novca koji je predviđen za kapitalna ulaganja. Obrnuto, taj prekopotrebni željeni efekat, finansiranje rasta u idućoj godini, neće biti ostvaren.
Siguran sam da je, sa drugim merama koje se odnose na unapređenje efikasnosti rada, ne samo pojedinih ministarstava, nego i javnih ustanova, ostvaren taj potreban stepen efikasnosti koji će nam omogućiti realizaciju svih ovih investicija.
Važno je, takođe, istaći, kada se pogledaju konsolidovani javni prihodi i rashodi, kao što sam rekao, da je ukupni fiskalni deficit sa 2%, koliko iznosi ove godine, smanjen na 1,5%. Šta nam to još govori? To nam govori da će fiskalna politika i monetarna i kreditna politika koju vodi Centralna banka biti u situaciji da održi makroekonomsku stabilnost i ravnotežu. To znači da je projektovana stopa inflacije od 8% dostižna, to znači da je vrlo verovatno i sigurno moguće izbegavanje visokih oscilacija kursa dinara u odnosu na evro.
Ali, to sa druge strane znači, s obzirom da je došlo do značajnog smanjenja javnih rashoda, da ćemo moći očekivati i malo relaksiraniju i fleksibilniju monetarnu politiku koju će u idućoj godini voditi Centralna banka. Zaista nije uputno držati visoku referentnu kamatnu stopu u situaciji kada se privreda nalazi maltene na pragu recesije.
Očekujem da će, kao posledica smanjenja javnih rashoda, doći do smanjenja referentne kamatne stope, što je dobar način da se izbegnu i mnoga birokratska administriranja u svim merama koje je Vlada Republike Srbije planirala za iduću godinu, a koja se odnose na podsticaj privrede.
Podsetiću vas, to su mere koje se odnose na formiranje Fonda za kreditiranje malih i srednjih preduzeća u iznosu od preko 40 milijardi, gde će zajedno učestvovati i Narodna banka Srbije i poslovne banke, sve uz garanciju Vlade Republike Srbije. To je 20 milijardi kredita za zapošljavanje, to su krediti za mala i srednja preduzeća, koji će se realizovati iz već odobrenog kredita od Evropske investicione banke.
S druge strane, podignut je stepen devizne likvidnosti zemlje činjenicom da se nalazimo pred potpisivanjem aranžmana sa MMF, što treba da obezbedi dodatni devizni priliv za više od 500 miliona dolara.
Dakle, moja poruka jeste da to saglasje koje sada vidimo između fiskalne politike i, s druge strane, kreditno monetarne politike, treba iskoristiti na način da se da još veći podsticaj domaćoj privredi, da se da veći podsticaj domaćoj proizvodnji, a ne vidim drugi način, sem da dođe do daljeg pada referentne kamatne stope.
Uveren sam, takođe, da će, na osnovu ovog budžeta i realizacijom svih ovih mera, inostrani investitori i međunarodne finansijske organizacije vrlo pozitivno reagovati na restriktivni budžet i sve mere koje definiše Vlada Republike Srbije.
Nije sporno da će iduće godine, zbog ukupne ekonomske situacije u svetu, biti teško doći do novih direktnih stranih investicija, kredita, drugih oblika priliva inostranog kapitala. Međutim, isto tako, nije sporno da će doći do velike rekonfiguracije industrije kod velikih sistema.
Siguran sam da uvek kada dođe do drastičnog povećanja troškova kod velikih multinacionalnih kompanija, do drastičnog smanjenja tržišta, one ne mogu standardnim metodama kontrakcije troškova da odgovore na to smanjeno tržište i da moraju da, u suštinskom strateškom smislu, izvrše rekonfiguraciju svojih postrojenja.
Drugim rečima, Srbija zaista može da ima šansu ukoliko pravilno realizuje mere ekonomske politike, ukoliko sve ovo o čemu danas govorimo, bude realizovano. U to, zaista, ne sumnjam.
Reći ću vam, na kraju, dva neophodna uslova da bi, na kraju krajeva, Srbija u 2009. godini …
(Predsednik: Vreme.)
… izašla sa minimalnim posledicama svetske ekonomske i finansijske krize. Prvi uslov jeste da postoji konsenzus između Vlade, sindikata i poslodavaca, i zaista raduje gotovo svakonedeljna aktivnost na tom planu.
Drugi uslov jeste da zaista postoji i minimalni konsenzus unutar aktera koji se nalaze na političkoj sceni Srbije, bez obzira da li se nalaze na vlasti ili u opoziciji.
Ovde se radi o vitalnim interesima države. Nema vitalnijeg ni jačeg interesa jedne zemlje od životnog standarda njenih građana. Hvala vam.

Bez namere da polemišem, član 101. Ipak sam pogrešno protumačen. Dakle, ono što želim da kažem, vrlo kratko, mi ne možemo danas govoriti o povlačenju države iz privrednog života, pošto smo svedoci kraha koji je doživeo neoliberalizam u srcu globalne ekonomije.
Ono što je, zaista, u ovom trenutku, jedna od ključnih uloga države, jeste slična onoj koju je već realizovala nakon velike svetske ekonomske krize 1929-32, a to je pokretanje velikih infrastrukturnih projekata. Na kraju krajeva, i plan koji novi predsednik Amerike Barak Obama namerava da realizuje, zasnovan je upravo na velikim infrastrukturnim investicijama.
Mi se danas nalazimo u svojevrsnoj situaciji paradoksa štednje ili tzv. straha koji pogađa realnu ekonomiju. Taj paradoks štednje je poznat u ekonomskoj teoriji, a on se dešava uvek kada nastanu krizna vremena i kada se finansijska kriza prevaljuje na realni sektor, na realnu ekonomiju.
Pogledajte šta se dešava u svetu sa velikim automobilskim gigantima. Problem je upravo u strahu.
Kratkoročno prevazilaženje tog problema je zasnovano, pre svega, na ulozi koju država mora da ima. Kada se kratkoročno taj problem reši, a siguran sam da je sve to pitanje ne godina, nego meseci, siguran sam da nakon prvog oporavka finansijskih tržišta taj strah nestaje, i taj paradoks štednje nestaje. I onda se privreda normalno vraća u svoje tokove, naravno sa mnogo većom, izraženom, rigidnijom regulativnom ulogom koju država mora da ima gotovo u svim domenima, ne samo kada je u pitanju finansijska sfera, nego i sfera realne ekonomije.
Još jednom ponavljam, ne zagovaram nikakav državni kapitalizam, državni intervencionalizam niti želim da država bude u dugom roku generator rasta. Naprotiv, država mora da ima ekspanzivnu ulogu, kada su u pitanju kapitalna ulaganja, upravo onda kada nastaje period velike ekonomske krize kakva danas pogađa čitav svet.
Mere slične onima koje preduzima država Srbija preduzimaju gotovo sve razvijene evropske zemlje, uključujući i one koje ne pripadaju Evropi, Amerika, Japan i Kina, koje su, svaka na svoj način, pogođene finansijskom i ekonomskom krizom.

Javljam se, poštovana gospođo predsednice, povreda Poslovnika, član 103, dakle, poslanik je dužan, u stavu 2. piše, da govori o temi koja je na dnevnom redu. Zapravo, neposredni povod jeste diskusija gospodina Popovića i želim da kažem da u ovom trenutku najveća opasnost koja preti od svetske finansijske krize jeste nepotrebno razvijena i nepotrebno stvorena panika.
Ne postoji niti jedan ozbiljniji udarac koji Srbija može da pretrpi kao posledicu finansijske krize koja je nastala na Volstritu, a pogotovu ne postoji i tu želim, zaista da skrenem pažnju svim poslanicima da su svi jednako odgovorni za kreiranje klime, koja postoji i da mi moramo da vodimo računa o tome bez obzira da li smo pozicija ili opozicija.
Svi vrlo dobro znate da centralna banka vodi veoma oštru monetarnu politiku, da centralna banka ima vrlo visoku stopu deviznih rezervi, da se 50% deviznih uloga nalazi kod centralne banke, da su štediše potpuno zaštićeni.
Prema tome, osećam potrebu da se obratim građanima Srbije i da kažem: nemate razloga da brinete za svoje devizne uloge, oni su na sigurnom.
To ne znači da se mali talasi svetske finansijske krize neće osetiti kod nas. Sigurno je da će doći do blagog povećanja kamatnih stopa, ali kao što ste juče u izveštaju mogli da vidite euribor pada, ne raste. To drugim rečima znači da postoje odgovori centralne banke Evropske unije i, sa druge strane, centralne banke drugih zemalja koje ne pripadaju Evropskoj uniji, kompenzacija zarad komercijalnog rasta kamata.
Sigurno je da će se povući finansijski investitori, ali kao što znate dobra vest za Srbiju jeste da Fijat investira, Fijat je strateški investitor. Kao što znate, Ikea je najavila investiciju od milijardu i petsto miliona evra i vrlo uskoro ćemo imati prvog čoveka Ikee u Srbiji, i to je dobro.
Dobro je da strateški investitori investiraju u Srbiju i dobra je politika Vlade da te investicije direktno podstiče. Sigurno je da će se finansijski investitori delimično povući, ali ne očekujem da će i taj efekat trajati duže od šest meseci i očekujem posle toga povratak finansijskih investitora.
Dakle, da zaključim, nema razloga da se u ovom visokom domu širi bespotrebna panika, ima potrebe da se priča šta Vlada preduzima i pretpostavljam da se ovde radi o komunikaciji koja mora da postoji između Vlade i parlamenta. Kada danas bude sednica Odbora za finansije imaćemo prilike da svako kaže ono što zaista misli. Nije srpsko finansijsko tržište, nažalost, tako dobro razvijeno kao što je američko finansijsko tržište. Nema sofisticiranih instrumenata...
(Predsednik: Vreme.)
završavam... nema sofisticiranih instrumenata finansijskih derivata koji su razvijeni na Volstritu, prema tome, nema opasnosti onakve kakvu neki poslanici iz opozicije predviđaju, na veliku sreću za sve nas. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, neću puno oduzimati vremena, s obzirom da su i gospodin ministar Cvetković i gospodin potpredsednik Vlade Đelić dali dovoljno argumenata u prilog tvrdnji da budžet, ovakav kako je prezentiran poslanicima, odgovara definisanoj ekonomskoj politici, odnosno u skladu je sa Memorandumom o ekonomskoj politici za 2008. godinu.
Samo bih nekoliko dodatnih pojašnjenja želeo da dam, a tiču se pre svega karaktera ovog budžeta i, sa druge strane, činjenice da u ovom trenutku, dakle posle godinu dana, imamo budžetski deficit umesto budžetskog suficita, što je bila odlika za 2006. godinu.
Budžetski deficit sam po sebi deluje, za one koji ne znaju da je to instrument fiskalne politike, dosta zastrašujuće i donekle može da indicira nesposobnost javnih finansija da svojim javnim prihodima pokrije javne rashode. Međutim, onda kada su javni rashodi u potpunosti pokriveni javnim prihodima, i to onim delom javnih prihoda koji ne ulaze u redovne poreske prihode, budžetski deficit ni na koji način ne može i ne treba da deluje inflatorno.
Naprotiv, instrument budžetskog deficita jeste vrlo važan instrument ekonomske politike koji se primenjuje svuda tamo, dakle u onim zemljama u kojima je potrebno stimulisati investicije, a mislim da je Srbija zemlja u kojoj je zaista potrebno, u narednom periodu, stimulisati javne investicije.
Pre nekoliko godina mi smo za ovom govornicom, doduše iz jednog drugačijeg ugla, upravo pokušavali da objasnimo da se ne treba olako lišavati budžetskog deficita, jer to je jedini instrument koji preostaje u rukama Vlade nakon jedne vrlo striktne kreditno-monetarne politike koja se vodi od strane centralne banke. Sva suština je u tome kako se Vlada odnosi prema javnim rashodima. Čini mi se da niko ovde nije potcrtao do sada da je planirano smanjenje javne potrošnje u narednom periodu za 0,9%.
Dakle, da zaključim, sam po sebi budžetski deficit ne mora nužno da deluje i ne deluje inflatorno ukoliko dolazi do jedne striktne kontrole javne potrošnje i ukoliko javna potrošnja biva preusmeravana na načine koji podstiču ekonomsku aktivnost, nikako potrošnju. Ali, pri tome želim da kažem i nekoliko indikatora koji su karakteristični za ekonomsku politiku za narednu godinu i nisu dovoljno objašnjeni.
U materijalu smo dobili objašnjenje da je za narednu godinu planirano povećanje investicija za 20%, da je planiran rast izvoza za 25,8%, gospodine ministre, i da je planiran rast uvoza za 20%. Sve zajedno treba da doprinese da se smanji ukupan spoljnotrgovinski deficit procentualno, mereno prema bruto društvenom proizvodu, za 2%.
U ovom trenutku, ako se ne varam, spoljnotrgovinski deficit iznosi negde oko 20, odnosno projektovani spoljnotrgovinski deficit za 2007. godinu 20,2% od bruto društvenog proizvoda. Projekcija tog spoljnotrgovinskog deficita je ispod 19%. Dakle, drastično smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, kao i drastično smanjenje bilansa tekućeg plaćanja, što se nalazi u projekcijama makroekonomskog okvira za 2008. godinu.
Ono što je naročito važno, to je da niti lična potrošnja, niti, sa druge strane, državna potrošnja se ne povećava više nego što je projektovana stopa inflacije. Ovim makroekonomskim projekcijama rast lične potrošnje predviđen je za 4,9%, a tzv. državne potrošnje za 5,7%. Podsetiću vas da je rast bruto društvenog proizvoda projektovan na nivou 6% i sa druge strane da je ukupan rast inflacije projektovan na nivou od 6%.
Dakle, sve u svemu, kada se pogledaju svi makroekonomski indikatori, budžet zaista ne deluje niti će delovati inflatorno, imajući u vidu način na koji je struktuirana javna potrošnja. S druge strane, kada pogledate da je ukupan budžetski deficit na nivou od 0,5% od bruto društvenog proizvoda, odnosno u konsolidovanom sistemu kada se dodaju otplate kredita koje iznose 48 milijardi dinara i drugi izdaci koji ne ulaze u one, da kažem, uslovno rečeno, redovne izdatke, odnosno redovnu budžetsku potrošnju, ukupan iznos budžetskog deficita je negde oko 89,3 milijarde dinara.
Nema straha odakle će se budžetski deficit pokrivati, sve i da se niti jedan dinar privatizacionog prihoda, niti jedan dinar vanrednih prihoda ne realizuje u 2008. godini. U ovom trenutku na računu budžeta Republike Srbije upravo postoji jedna milijarda evra, što približno odgovara ovom budžetskom deficitu. Prema tome, ne postoji apsolutno nikakva bojazan da će se budžetski deficit pokrivati iz nerealnih izvora.
Želeo bih da kažem da je najteže napraviti budžet da on istovremeno bude i razvojni i socijalni. Ovaj budžet jeste pokušaj, i to dobar pokušaj, da se napravi razvojni i socijalni, balans između ta dva cilja koja su obično međusobno suprotstavljena. Naravno, postoji jedan uslov, a on se ne tiče samo budžeta i realizacije budžetske politike, to je uslov koji se tiče daljih strukturnih promena u našoj privredi, odnosno dalje realizacije programa restrukturiranja, odnosno privatizacije.
Kada kažem da je budžet razvojni, ajmo prvo da krenemo od socijalnog karaktera budžeta. Prvo, socijalni karakter budžeta je oslikan ogromnim socijalnim transferima. Donacije i socijalni transferi iznose, ako se ne varam, jedna trećina od ukupnog budžeta. Samo za socijalne transfere 166 milijardi dinara se izdvaja ovim budžetom, od čega 127 milijardi Fondu PIO.
To nam je i dalje svedodžba da moramo mnogo oštrije ući u reforme penzionog osiguranja i rasteretiti državni fond penzionog osiguranja, ali dotle jedna odgovorna država mora da obezbeđuje zahtevan iznos socijalnih transfera, koji su u ovom slučaju čak i povećani, imajući u vidu predviđena drugačija usaglašavanja, povoljnija za penzionere, usavršavanja nivoa penzija.
S druge strane, ono što je pozitivno i što doprinosi istovremeno i razvojnom cilju, to je izdvajanje za Nacionalnu službu za zapošljavanje. Negde oko 15 milijardi dinara se izdvaja za Nacionalnu službu za zapošljavanje, da sada ne navodim dalje, za zdravstveni fond četiri milijarde, za fond vojnih osiguranika 18,6 milijardi. To su sve socijalni transferi koji direktno svedoče o socijalnom karakteru ovog budžeta.
Tu postoji i jedna kategorija koja bi se mogla nazvati više socijalnom nego razvojnom, kategorija subvencija, koja ide ka privredi i moram da priznam da sam očekivao da će taj iznos subvencija ka privredi, pre svega mislim na subvencije koje se i dalje nalaze u razdelu ministarstva za privredu i privatizaciju, ili kako se već sad zove, za privredu i regionalni razvoj, i prošle godine je taj iznos bio tri milijarde.
Mislim da je to i dalje visok iznos i da je on trebalo da bude manji, ne bi li se podstakao dalji tok restrukturiranja.
Ali, u svakom slučaju, s obzirom da su nadležnosti ovog ministarstva znatno proširene, pretpostavljam da su i potrebna sredstva bitno proširena, s druge strane.
Međutim, 17 milijardi dinara, koliko se izdvaja za subvencije u poljoprivrede jeste značajna cifra i jeste dobra vest za poljoprivredne proizvođače. Mislim pre svega na subvencije zajedno sa vodoprivredom, znači te dve cifre kad spojite dobijete cifru od 17 milijardi. Prošle godine je ovaj iznos bio negde oko 15 milijardi i to jeste jedno značajno povećanje, i to jeste jedna dobra vest, pri čemu ovo ni na koji način ne može da se tretira kao socijalni deo, ovo je upravo razvojni deo budžeta.
Za turizam je izdvojeno 2,7 milijardi, nadam se da ćemo u narednom periodu biti u prilici da za turizam, za nauku, za sport izdvajamo mnogo više nego što je izdvojeno ovim budžetom, ali podsetiću vas, i za trenutak ću se vratiti na budžetske prihode, polovina budžeta se, kolokvijalno rečeno, puni iz kategorije poreza na dodatu vrednost.
Ukupno porezi čine više od 93 posto ukupnih i javnih prihoda. Veoma je značajno da je za više od 25 posto predviđeno povećanje poreza na dobit preduzeća. To je, između ostalog, kategorija koja je ostvarila najveće povećanje u 2007. godini, a to je u stvari najbolji pokazatelj u kakvom je stanju privreda mereno u odnosu na prethodnu godinu.
To je pokazatelj da je privreda danas mnogo sposobnija i mnogo više je u stanju da produkuje dobit, na kraju krajeva, prošle godine mi smo prvi put u istoriji, u novijoj srpskoj istoriji, imali situaciju da su ukupni dobici bili veći od ukupnih gubitaka.
Očekujem da će u narednom periodu upravo ova kategorija poreza, sa mnogo većim obuhvatom, još značajnije doprinositi ukupnim javnim prihodima, te će se odatle stvarati uslovi za finansiranje upravo ovih delatnosti koje sam maločas pomenuo.
Sada dolazim na onu najznačajniju kategoriju, koja svedoči o orijentisanosti budžeta na kapitalne investicije, odnosno o orijentisanosti budžeta da u sebi sadrži i tu razvojnu komponentu. To je kategorija Nacionalnog investicionog plana.
Ukupna budžetska sredstva predviđena su u nivou od 34,5 milijardi dinara, međutim to nije sve, za Nacionalni investicioni plan je predviđeno dodatnih 12 milijardi dinara. Ukoliko se Nacionalni investicioni plan bude realizovao u 2008. godini u ovoj veličini, da će upravo taj nivo javnih investicija koje se projektuju na nivou od 4,1 - 4,2 procenta od bruto društvenog proizvoda možda značajno, ako ne odlučujuće, doprineti da rast investicija u 2008. godini bude preko 20 procenata.
Ne treba zaboraviti da su budžetom predviđeni neki vanredni rashodi koji se nalaze u kategorijama delimično investicija, delimično donacija. Ako se ne varam, 15 milijardi je predviđeno sredstava za objekte Univerzijade, ne treba zaboraviti da smo mi organizatori Univerzijade 2009. godine, zajedno sa drugim vanrednim rashodima koji su definisani budžetom.
Sasvim na kraju želeo bih da kažem tri stvari. Prvo, potpuno se slažem sa konstatacijom da je budžet u stvari samo finansijski instrument za realizaciju prethodno definisane politike, pre svega ekonomske politike Vlade Republike Srbije. Budžet Srbije je, nažalost, već stečenim pravima koji su definisani zakonom u najvećoj meri u startu određen.
Tri četvrtine ovog budžeta čine transferi odnosno isplate stečenih prava. Jedna četvrtina ovog budžeta predstavljaju plate, koje su opet stečena prava definisana ili ranijim zakonima, ili ranijim odlukama ili ranijim uredbama, koje je definisala Vlada.
Prema tome, nemate puno manevarskog prostora da budžetom značajnije ili oštrije definišete razvojnu politiku i zato će on sve dok se ove projektovane stope rasta u kontinuitetu, i to u jednom dužem vremenskom kontinuitetu, ne dese i ne realizuju, odnosno dok se ukupan potencijal privrede ne poveća, upravo imati ovu ključnu odrednicu.
S tim u vezi, želim da kažem da je za 2008. godinu od vitalne važnosti nastavak restrukturiranja, pre svega državnih preduzeća, jer u ovom trenutku privreda Srbije odnosno 30 procenata ukupnog vlasništva privrede Srbije, možda čak i više, nalazi se u državnim rukama.
Mislim da se upravo tu dobija bitka za trajnu makroekonomsku stabilnost i da niti jedan budžet, ma koliko on bio savršen, ne može na dugi rok da obezbedi trajnu makroekonomsku stabilnost ukoliko se ne dese preko potrebne strukturne promene. Meni je jako drago da i potpredsednik Vlade Božidar Đelić, a i da su drugi ministri najavili da je upravo 2008. godina, godina restrukturiranja i godina u kojoj će se učiniti taj najznačajniji pomak u kreiranju jednog mnogo boljeg i efikasnijeg makroekonomskog ambijenta. Hvala vam.

Zahvaljujem na aplauzu. Dame i gospodo narodni poslanici i poštovani gospodine predsedniče, zaista mi je ponekad zanimljivo da slušam gospođu Tabaković, pošto saopštava ordinarne činjenice kao spektakularne stvari. Ordinarne činjenice koje zna čitava javnost, i to bi otprilike bilo kao kada bih ja rekao:   zamislite, molim vas, napolju je preko 30 stepeni. Zamislite u junu mesecu preko 30 stepeni.
Sada ću vam reći ono što čitava javnost zna. Dakle, ovo što je gospođa Tabaković rekla jeste tačno kada su u pitanju činjenice koje se odnose na ''Garant'' penzioni fond. Neke detalje je izostavila. To je da je strateški partner, ja sam vas pažljivo slušao i zamolio bih vas da vam dam punu informaciju.
Tačno je da je garant penzijski fond dobio dozvolu Narodne banke nakon što je ispunio svoje uslove koji su propisani zakonom i da je osnovan od strane "Prve pokojanske družbe" koja ima 99% vlasništva i "Eki investment" ima 1%.
Za one koji ne znaju, "Prva pokojanska družba" je najveći dobrovoljni penzijski fond u Sloveniji i od pre šest meseci Evropska banka za obnovu i razvoj je sa 25% ušla u vlasništvo "Prve pokojanske družbe", a inače posluje u više od šest zemalja.
Koliki je moj uticaj na razvoj ''Garant'' penzijskog fonda daću vam samo iz jednog primera. Pre mesec i po dana je završen tender za dobrovoljno penzijsko osiguravanje u Pošti.
Kao što znate, Pošta je javno preduzeće i ako neko želi da ostvari uticaj verovatno će u državnim preduzećima imati najveći efekat. Reći ću vam koji su rezultati tendera: za učlanjenje zaposlenih u dobrovoljne penzijske fondove.
"Delta đenerali", tako se zove dobrovoljno penzijsko društvo, dobilo je nekih 5,5 hiljada zaposlenih, "Dunav" je dobio takođe oko 5,5 hiljada zaposlenih, "Rajfajzen" penzijski fond je dobio preko 3,5 hiljada zaposlenih, a "DDOR" je dobio preko 2,5 hiljada zaposlenih, "Garant" penzijski fond je dobio 157 zaposlenih i "Nova Ljubljanska banka" je dobila nekih 30-ak zaposlenih. Toliko o mom uticaju.
Dakle, potpuno je besmisleno ovde na osnovu poluinformacija i na osnovu nečega što je ordinarno poznato graditi nekakvu teoriju zavere. Uzgred da kažem, sve ovo što ja radim kroz firmu u kojoj sam suvlasnik, sve aktivnosti, a o svim aktivnostima je informisan Odbor za sprečavanje sukoba interesa i sve se radi u skladu sa zakonom.
Dakle, ni na koji način niti ja, niti moja firma na bilo koji način nije učestvovala u kršenju bilo kog zakona ili, pak, ulazila u bilo kakav sukob interesa.
Nema smisla odgovarati na bezbroj i na gomilu zaista besmislenih optužbi, kako smo čuli pre par dana kada smo imali raspravu o budžetu i o tome kako sam učestvovao u pregovorima sa Londonskim klubom, što jednostavno nije tačno.
Niti ja, niti bilo ko od kolega koje ste pomenuli, izuzev u jednom trenutku ministra finansija i uzgred da vam kažem, dogovor sa Londonskim klubom poverilaca je ostvaren u mandatu prethodne Vlade, a ne u mandatu Vlade dr Zorana Đinđića i kasnije Zorana Živkovića, kao što je i maločas jedna čista demagogija priča o investicionim fondovima.
Investicioni fondovi su upravo ti koji omogućavaju građanima da izbegnu rizik vlastitog ulaganja i donošenje vlastite investicione odluke preko brokera.
Upravo podrška investicionim fondovima znači manji rizik za građane, ukoliko žele da novac ulažu u hartije od vrednosti. Kamo sreće da u ovom trenutku imamo veći broj investicionih fondova, jer sigurno bi vrednost te investicione jedinice bila mnogo veća nego pojedinačne odluke građana, kada se zaista izlažu velikom riziku.
Da vam pokažem da govorim argumentima, mogu samo potpuno da se složim da je finansijsko tržište izuzetno pregrejano i da je vrednost mnogih akcija precenjena.
Sigurno je da to ne odgovara realnosti, ali sam isto tako siguran da sa pojavom većeg broja učesnika na finansijskom tržištu, pre svega investicionih fondova, da će se ta realna ravnoteža, na inače plitkom i nedovoljno razvijenom finansijskom tržištu, mnogo pre postići nego ako tih investicionih fondova nema. Zaista je, sad vama kažem, ne želim da izlazim i da odgovaram na bilo kakve besmislene kritike i na nešto što nema veze, elementarne veze sa činjenicama.
Zaista sam spreman da u svakom trenutku, ne vama, nego građanima Srbije, o svim aktivnostima, i kada sam bio u Vladi dr Zorana Đinđića i Zorana Živkovića kasnije i posle Vlade i danas kada sam narodni poslanik u ovom parlamentu i sutra i za 10 godina i za 15 godina, čiste savesti govorim o svemu onome što sam u prethodnom periodu radio i nemam nikakvih problema sa tim.
Ono što imam problema, imam problema sa jednom ogromnom demagogijom, sa jednom zaista demagoškom politikom koja se neretko valja i čuje za ovom govornicom, jer zaista nema smisla ulaziti u večnu polemiku sa činjenicama protiv polučinjenica ili iskrivljenih zaključaka, na osnovu nekih izabranih činjenica. Hvala vam.

Drago mi je da je gospođa Tabaković sada rekla da ono što je govorila u petak uveče nije bilo tačno, a u petak ste eksplicitno rekli da sam učestvovao u pregovorima sa Londonskim klubom i da su, navodno, ti pregovori bili razlog neke svađe između mene i jednog mog kolege, što jednostavno nije tačno. Sad mi je drago da ste rekli da ja u tome nisam učestvovao.
Znate šta, verujem da bi mnogima u ovoj zemlji bilo najlepše da ja lepo nestanem, da odem odavde i da me nema. Žao mi je, moraćete da me gledate narednih, ne četiri godine, nego mnogo duže.
Što se tiče bilo kakve sumnje u konfliktnost mojih radnji, upućujem vas na Odbor za sprečavanje sukoba interesa, koji o tome rešava. Kao što ste uputili svojevremeno, pre par meseci, zahtev Odboru da reguliše pojedina pitanja koja su u vama pobudila sumnju da se radi o konfliktu interesa, ja vam i sada savetujem da to isto uradite sa Odborom, ja više o tome neću pričati.
Sasvim na kraju, sada sam i zaboravio šta ste na kraju rekli, što se tiče mog članstva u UO ''Erste'' banke'', ne razumem šta je problem.
(Milan Škrbić, sa mesta: Sukob interesa.)
Sukob interesa? Možda u nekom vašem kreativnom tumačenju sukoba interesa. Dakle, dok god postoji Odbor za sprečavanje sukoba interesa i Zakon, koji smo u ovoj skupštini zajednički doneli, a podsetiću vas, priča o sukobu interesa, i uopšte pedantno kadriranje bez toga da imamo potencijalni sukob interesa, započela je tek Vlada Zorana Đinđića. Ako se ne varam, gospođo Tabaković, Vlada u kojoj ste vi sedeli je bila sastavljena od samih direktora koji nisu dali ostavke u svojim kompanijama kada su postali ministri, počev od tadašnjeg premijera, gospodina Marjanovića, koji je paralelno bio i direktor ''Progresa''.
Sasvim na kraju, pravila lepog ponašanja i moje kućno vaspitanje mi je nalagalo, kao kada se preselite, imali ste jednu kućnu adresu i sada se selite na drugo mesto, onda ne kažete – ja se selim i baš me briga, neću nikog da obavestim, već obavestite sve poznanike, sve prijatelje, sve rođake, sve one koji su vam dragi, sve saradnike sa kojima ste sarađivali. Isto tako, kada odlazite iz jednog ministarstva i kad odlazite iz Vlade Srbije, iz izvršne vlasti, ljude obaveštavate na kojoj ćete adresi ubuduće biti.
(Glasovi iz klupa: I žiro-račun.)
Uzgred da kažem, to možda vi radite, gospodine, možda vi ostavljate žiro-račun. Ja sam, gospodo moja draga, sve poznanike obavestio marta meseca 2004. godine...
(Predsednik: Vreme, gospodine Vlahoviću.)
... kada sam izašao iz Vlade. Završavam. Podsetiću vas da sam firmu ''Eki investment'' osnovao zajedno sa gospodinom Đunićem, odnosno postao član te firme tek u novembru te godine. Prema tome, teoretski nije bilo moguće da im kažem – tražite me na adresi ''Eki investment'', jer ja u njemu tada nisam postojao. Hvala vam.

Ja bih samo želeo, javnosti radi, da kažem nekoliko činjenica koje su potpuno suprotne kritikama koje smo čuli sa ove govornice. Ne znam da li je vama poznato, ali ko se iole ozbiljnije bavi praćenjem potrošnje bezalkoholnih pića jasno mu je da danas domaća proizvodnja ima najveće učešće u ukupnoj potrošnji bezalkoholnih pića i da to ne može da se poredi sa onim što je zatečeno 2000. godine.
Podsetiću vas da kompanija ''Nektar'', koja je domaća kompanija, danas ima ukupno 30% ukupnog tržišnog udela. Podsetiću vas da kompanija koja 2000. godine nije radila, ''Župa'' iz Aleksandrovca, ima najveće učešće u ovom trenutku kada su u pitanju bezalkoholna pića u Republici Srpskoj, dakle u Bosni i Hercegovini, a isto tako vrlo visoko učešće u Srbiji.
Onima koji se malo stručnije bave ovom tematikom želim da kažem da akcize ni u jednoj zemlji nisu sredstvo za zaštitu domaće privrede.
I ne postoji nijedna razvijena zemlja koja nastoji, inklinira, da se kreće prema Evropskoj uniji ili je zemlja kandidat u kojoj akcizna politika ima diskriminatorsku ulogu u odnosu na proizvode iz inostranstva, odnosno proizvode iz uvoza i domaće proizvodnje.
Zaštita domaće proizvodnje se ostvaruje carinskom politikom i podsetiću vas, da se na sve što se uvozi u kategoriji bezalkoholnih pića plaća odgovarajuća carina u sklopu carinskog zakona, odnosno Zakona o carinskim tarifama, koji smo mi, dame i gospodo narodni poslanici, usvojili u ovom parlamentu.
Prema tome, ukidanje ove kategorije, odnosno akciza na bezalkoholna pića ima svoje dvostruko utemeljenje. Sa jedne strane briše se diskriminatorska odredba koja je postojala u prethodnom periodu, a sa druge strane konačno se priznaje ono što je činjenica, što svi znamo, a to je da potrošnja ove kategorije pića nema nikakvih negativnih eksternih uticaja kao što je slučaj sa alkoholom, naftom, naftinim derivatima, gde se dodatnim akciznim oporezivanjem, zapravo, taj novac koristi za eliminisanje ovakvih negativnih efekata. Prema tome, treba reći kakvo je danas stanje u domaćoj proizvodnji bezalkoholnih pića i jasno je da to stanje ne može da se poredi sa onim što je zatečeno 2000. godine.
Kada govorimo o ulasku ''Kolinske'' na domaće tržište tu, takođe, treba reći da sa tim država apsolutno nema nikakve veze, nego da se radi o povezivanju dva privatna preduzeća, sa jedne strane ''Grand'' kafe, sa druge strane ''Kolinske''. Da se radi o regionalnom povezivanju koje je, pre svega, poslovno motivisano i koje, na kraju krajeva, predstavlja samo jedan od niza regionalnih povezivanja što je sasvim normalno za one koji se nalaze u biznisu. Potrebno je mnogo šire tržište i samo regionalni lideri mogu dugoročno da opstanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, prvo želim da skrenem pažnju da su sredstva tekuće rezerve namenjena za vanredne situacije, koje se svake godine u jednoj zemlji dese. Imali smo i prošle godine poplavu, imali smo nekoliko drugih ekscesnih situacija koje se ne mogu predvideti budžetom. Upravo zbog toga je neophodno da budžet raspolaže dovoljnom količinom sredstava, da bi Vlada mogla da interveniše i sanira posledice koje nastaju zbog elementarne nepogode ili pak nekih drugih razloga.
Smatram da su sredstva tekuće rezerve od dve milijarde zapravo donja granica koja može da bude prihvaćena u okviru budžeta, jer se radi o svega 0,33% od ukupnog budžeta, i da bi bilo zaista veoma opasno dalje smanjivati tekuće rezervu koja je predviđena budžetom. Pri tome nijednog časa ne želim ni na koji način da poništim razloge koji su motivisali gospođu Vučić, koja je podnela ovaj amandman, a to je da se isplati obaveza prema fondu dijaspore. Ta obaveza je nastala pre 2000. godine. Činjenica je da je ta obaveza registrovana u stečajnom postupku četiri velike banke. Niko nju ne osporava, niti osporava Trgovinski sud, niti osporava Vlada Republike Srbije, to je obaveza koja bi u redovnom postupku bila izmirena kroz završetak stečaja četiri velike banke.
Ceneći potrebu da se obaveza izmiri brže, kao što su, između ostalog, izmirene i druge obaveze prema fizičkim licima, Vlada jeste donela zaključak 2002. godine, ali jednostavno nije postojao mehanizam da bi se taj zaključak realizovao.
Smatram da niko ovde u sali ne treba da sumnja da je i ova vlada, kao što je bila i prethodna, odnosno prva vlada pokojnog premijera dr Zorana Đinđića, spremna da izmiri sve prethodno preuzete obaveze. Podsetiću vas da je iznos inostranog duga 2000. godine bio preko 18 milijardi evra, da je danas inostrani dug 9,4 milijarde evra. Dakle, inostrani dug je smanjen za polovinu.
Podsetiću vas da je 2001. godine preuzeta obaveza otplate stare devizne štednje, koja je tada iznosila 4 milijarde 350 miliona evra, da je u proteklih šest godina isplaćeno više od milijardu evra i da je preostalo još oko 3 milijarde 300 miliona evra koji se isplaćuju po definisanoj dinamici na osnovu zakona.
Uzgred da kažem, država je izdala hartije od vrednosti koje se promeću; ko želi da dođe ranije do svoje devizne ušteđevine prema određenom diskontu može da proda obveznice i da na taj način dođe do utržive gotovine.
Podsetiću vas da je ukupan dug prema penzionerima bio više od 500 miliona evra, da je isplaćeno 400 miliona evra, naročito u periodu do 2004. godine, i da taj dug danas iznosi svega 100 miliona evra, što će biti isplaćeno u narednom periodu.
Podsetiću vas i na zajam za Srbiju, koji su mnogi zaboravili, koji je raspisan daleke 1989. godine, gde je novac prikupljen takođe od dijaspore, naravno i domaćeg stanovništva, od stanovništva koje živi na teritoriji Republike Srbije.
Prikupljena su sredstva u ukupnom iznosu od 50 miliona evra. To je bila ukupna obaveza koju je država Srbija nasledila početkom 2001. godine. Isplaćeno je do sada više od 25 miliona evra i tu postoji jedna jasna dinamika.
Isplaćene su čak i obaveze tamo gde država nije bila garant, kao što su obaveze po osnovu štednje koje su obavljene u dve privatne banke, kod popularno nazvanog Jezde i kod Dafine, dakle, u fantomskim piramidalnim bankama, što je izum koji je izmišljen početkom devedesetih godina i funkcionisao do 1993. godine. Te obaveze su bile preko 550 miliona evra i te obaveze je država preuzela na sebe da isplaćuje.
Prema tome, moj zaključak je da niko u ovoj Narodnoj skupštini ne treba da sumnja u namere Vlade, namere političke koalicije koja je manje-više na vlasti od 2000. godine, kada je u pitanju isplata svih obaveza koje su nasleđene.
S tim u vezi, niti ova vlada, niti prethodna vlada, niti ova politička koalicija, niti politička koalicija DOS od 2001. godine nikada nije pravila razlike da li su to obaveze nastale kada su stranke DOS-a bile u opoziciji. Jednostavno, to jeste poštovanje države, poštovanje državnih obaveza koje se moraju isplatiti.
Predlažem da Vlada konstatuje potrebu da dođe do ubrzane isplate fondu dijaspore, koji je nastao kasnije udruživanjem pojedinačnih uplatilaca, a ne u momentu kada je taj novac uplaćen, da Vlada uzme u obzir ovaj zahtev i da pripremi predlog zajedno sa budžetom za 2008. godinu i da onda definitivno ta obaveza bude izmirena, jer se radi o tri miliona evra. Bilo bi jako opasno dalje smanjivati sredstva tekuće rezerve. U ovoj godini Srbija očekuje neke druge političke odluke. Sigurno je da će ta sredstva, između ostalog, i za to biti iskorišćena.
Još jednom, niko ne treba da sumnja, niti je ijednog časa vlast od 2000. godine dala bilo kakav dokaz za takvu sumnju, da sve nasleđene obaveze neće biti izmirene. Sve nasleđene obaveze će biti izmirene, čak i one za koje država nije garant. Dokaz je da smo mi danas zemlja čiji ukupan dug iznosi negde oko 26% od ukupnog društvenog bruto proizvoda. Mogli ste da pročitate juče, bila je vest da Hrvatska ima četiri puta veći spoljni dug u odnosu na Srbiju, a Hrvatska nema četiri puta veći društveni bruto proizvod. Prema tome, procentualno, ako se pogledaju druge zemlje u okruženju, iznos duga je daleko veći nego u Srbiji.
Prema tome, siguran sam da će Vlada budžetom za 2008. i ovu obavezu likvidirati tako što će isplatiti mimo stečajne procedure koja postoji za stečaj četiri velike banke, na radost onih koji su državi verovali 1990. godine. Ova država će taj dug znati da namiri i siguran sam da će to tako biti. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Albijaniću. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, kada se donosi budžet naravno da se iz budžeta sagledava ekonomska politika koju Vlada namerava da vodi u jednoj budžetskoj godini. Specifičnost ovog budžeta jeste što ga usvajamo u junu mesecu, što smo do sada imali privremeno finansiranje, koje je umnogome odredilo pretpostavke za koncipiranje budžeta za 2007. godinu.
S tim u vezi najpre bih želeo da pre svega ministru finansija, drugim ministrima u Vladi čestitam što su u rekordno kratkom vremenu uspeli da pripreme jedan kvalitetan budžetski predlog, imajući u vidu okolnosti u kojima je budžetski predlog pripremljen za manje od mesec dana. Mi danas raspravljamo o budžetu koji može da se okarakteriše istovremeno i kao socijalni i razvojni, i kao budžet koji doprinosi daljim naporima na makroekonomskoj stabilizaciji.
Ono što je veoma važno, a što nije bila karakteristika prošlog budžeta, to je taj potreban nivo transparentnosti. Pokušaću upravo iz ovih uglova da dam komentar. Prethodno želim da kažem da će poslanička grupa DS glasati za ovaj predlog budžeta i za druge prateće zakone. Zašto će glasati, u najkraćem.
Prvo, smatramo da je budžet realno definisao iznos prihoda. Imajući u vidu ostvarenje koje je urađeno u prvih pet meseci, jasno je da ukupan budžetski prihod od više od 580 milijardi dinara jeste nešto što će se realizovati u 2007. godini, pogotovo imajući u vidu da se kao deo prihoda tu nalazi i prihod od treće licence za mobilnu telefoniju. Dakle, realnost jeste jedna od karakteristika budžeta za 2007. godinu.
Takođe, budžet za 2007. godinu je konstatovao realnost koja je prethodila ovim pripremnim radnjama, a to je da su plate u društvenom neprivrednom sektoru u prethodnom periodu porasle za više od 20%. Ako neko smatra da će ovaj porast plata uticati inflatorno i dodatno destabilizovati makroekonomske uslove i ambijent, onda nije u pravu, zbog toga što dodatno destabilizovanje makroekonomske stabilnosti može da dođe samo ukoliko je predviđeni budžetski deficit bez realnog pokrića. Čini mi se da većina ovde i ne shvata da je predloženi budžetski deficit već pokriven. Pokriven je realizovanim prihodima od privatizacije u prethodnoj godini i dodatno će biti ojačan realizovanim prihodima od privatizacije, odnosno prihodima koji će se realizovati u 2007. godini.
U ovom trenutku na računu Republike Srbije, odnosno budžeta Republike Srbije je nešto manje od milijardu evra. Realno je očekivati da će prihod od privatizacije u ovoj godini biti na nivou od najmanje 500 miliona evra, imajući u vidu realizaciju prva četiri meseca, a to je negde oko 220 miliona evra, čak uz izostanak nekih kapitalnih transakcija. Drugim rečima, budžet Republike Srbije će imati, i to je ono što mnogi poslanici ne razumeju, razliku između cash flow-a i uspešnosti.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ne razumem.)
Poslanici koji ne razumeju ne moraju sami da se jave, ja na njih nisam mislio. Dakle, ono što je u budžetu tretirano kao prihod od privatizacije uopšte se ne nalazi na rashodnoj strani budžeta, to su sredstva koja će doprineti da i u ovoj godini Republika Srbija, dakle naša država, ostvari preko potrebnu platnu bilansnu ravnotežu. Dakle, to je deo koji se odnosi na podmirenje obaveza po osnovu prevashodno domaćeg, ali i inostranog duga.
S druge strane, realnost budžeta za 2007. godinu se nalazi i u tome da on jeste podrška očekivanom intenziviranju strukturnih promena u privredi Srbije. Nešto kasnije ću se osvrnuti i na taj deo. Smatram da budžet doprinosi dodatno makroekonomskoj stabilnosti, jer sam siguran da će usvajanjem budžeta i jasnim definisanjem ne samo budžetske nego sveukupne ekonomske politike konačno biti postignuta sinhronizacija u merama koje vodi centralna banka i, s druge strane, merama koje vodi Vlada Republike Srbije.
Mi smo u prethodnom periodu imali dosta ekspanzivnu budžetsku politiku. Posledica budžetske ekspanzivne politike jeste da je centralna banka vodila vrlo rigidnu kreditno-monetarnu politiku.
Sada očekujemo da dođe do popuštanja u rigidnosti u kreditno-monetarnoj politici; sa jasno definisanim budžetskim deficitom, sa jasno definisanim sredstvima za pokriće budžetskog deficita, smatram da će sinhronizacijom onaj dobar deo privrede početi mnogo bolje da diše i da mnogo bolje rezultate ostvaruje.
Rast društvenog bruto proizvoda od 5,5%, imajući u vidu rast u proteklih nekoliko godina koji se kretao na nivou od 7%, čini mi se da je za prošlu godinu bio 6% ili nešto više, jeste dostižna kategorija, koja će se, po mom mišljenju i mišljenju DS-a, bez nekih velikih problema dosegnuti, ali isto tako smatramo da je dobro što je predviđena niža stopa rasta zarada od 13,5% sveukupnih zarada u odnosu na ono što je ostvareno u prethodnom periodu. To će, sa nešto višim predviđenim rastom produktivnosti, dodatno doprineti stabilizaciji sveukupnih makroekonomskih prilika.
Dakle, realni deficit od 0,6%, koji je, videli ste iz izlaganja ministra finansija, upoređujući sa drugim zemljama u tranziciji najmanji, ukoliko se izuzme deficit koji je projektovan u Crnoj Gori, siguran sam da će dodatno doprineti stabilizaciji sveukupnih makroekonomskih tokova i da će projektovana stopa inflacije od 6,5%, ukoliko se naravno realizuju druge makroekonomske projekcije, biti dostignuta i ostvarena, što znači da možemo očekivati da ćemo i u 2007. godini imati jednocifrenu inflaciju, a to je dalji uvod, čini mi se, sa bržim strukturnim promenama, u trajnu makroekonomsku stabilnost.
Kada kažemo da je budžet za 2007. godinu razvojni, i to bez ugrožavanja stabilnosti, jer podsetiću, imali smo u ovoj skupštini pokušaje razvojnih budžeta sa velikim posledicama po makroekonomsku stabilnost, onda pre svega mislim na izuzetno značajan rast kapitalnih izdataka, odnosno kapitalnih ulaganja, i to javnih kapitalnih investicija.
Videćete, ili ste već videli, u budžetu da će sa nekih 7% to u 2007. godini iznositi preko 11% od ukupnog društvenog bruto proizvoda. Drugim rečima, za više od 37,4 milijarde dinara povećava se iznos kapitalnih izdataka.
Novina u odnosu na prethodnu godinu jeste što se ti kapitalni izdaci finansiraju iz redovnih budžetskih prihoda, za razliku od prvobitno zamišljenog Nacionalnog investicionog plana, koji je trebalo da se finansira isključivo iz vanrednih prihoda, dakle iz sredstava koja su ostvarena privatizacijom.
Smatram da je dobro što se Nacionalni investicioni plan vraća u regularne tokove finansiranja, jer to će obezbediti dugotrajnost napora na planu kapitalnog investiranja, odnosno javnih investicija koje će voditi ova i buduća izvršna vlast.
Mislim da je Vlada u ovom trenutku u situaciji, imajući u vidu do sada dostignuti stepen restrukturiranja srpske ekonomije, da najveći deo sredstava ostvarenih preko privatizacije preusmeri, sa jedne strane, u finansiranje projekata infrastrukture, a sa druge strane, da deo tih sredstava usmerava za podsticaj novog zapošljavanja. Videćete kasnije, mada je i ovo prilika da se istakne, da je za Nacionalnu službu za zapošljavanje opredeljeno 14 milijardi dinara. U odnosu na prethodna sredstva, dakle posebno namenska sredstva koja su određena za podsticaj i stimulisanje novog zapošljavanja, u odnosu na iznos iz prethodnog budžeta, ovo jesu značajna sredstva i ovo jeste značajan momenat koji dodatno govori o razvojnoj funkciji budžeta koji je pred nama.
S druge strane, ili treće strane, budžet ima i svoju socijalnu dimenziju. Kada kažem socijalnu, mislim pre svega na i dalje vrlo visoka izdvajanja, transfere prema, pre svega, Fondu za penziono osiguranje. Više od 95 milijardi dinara je predviđeno za transfere iz budžeta, ali očigledno da Fond za penziono osiguranje nema dovoljno sredstava kojima bi podmirili sve potrebe za isplatu penzija penzionerima. To je na neki način posledica koju ćemo mi u dugom vremenskom periodu u narednim godinama otklanjati. Sigurno je da će se ovaj pritisak smanjiti sa daljom reformom penzionog osiguranja koja se u narednim godinama očekuje, a to je jednog dana, za dve ili tri godine, kada državne finansije budu bile u stanju da implementiraju drugi stub penzionog osiguranja.
U svakom slučaju, budžet i dalje zadržava tu jaku socijalnu ulogu, jer se značajan deo budžetskih sredstava transferiše ka Fondu za penziono i invalidsko osiguranje, i to je dobro.
S druge strane, dobro je da i dalje jača uloga Tranzicionog fonda, odakle se mora stimulisati dodatno zapošljavanje ljudi koji rade u velikim društvenim sistemima koji se nalaze u strateškoj krizi, a koji će biti restrukturirani u narednom periodu. Ti ljudi moraju dodatno da budu potpomognuti i upravo tu se ogleda ova druga socijalna uloga budžeta u 2007. godini.
Na kraju krajeva, ako to povežemo, bilo je mnogo onih koji su lakonski diskutovali o tome i donosili zaključke da treba smanjiti plate, zašto da ne, koje su u međuvremenu značajno povećane, naročito od decembra meseca prošle godine.
Prvo treba da znamo gde su plate povećane. Plate su povećane pre svega u zdravstvu, obrazovanju, kulturi, ne i u državnoj upravi. Da, da, za toliko mnogo manje nego što su prethodno plate povećavane u državnoj upravi u 2005. godini. Smatram da ove profesije u obrazovanju, kulturi zahtevaju i zaslužuju povećane plate i da bi zaista bilo prilično demagoški sada lomiti koplja ukoliko nema drugih mehanizama za očuvanje stabilizacije, odnosno makroekonomske stabilnosti, tako što će taj teret podneti upravo taj sloj društva.
Na kraju krajeva, i ovaj napor sa implementiranjem tog prethodnog rasta plata, bez nekih značajnijih korekcija ili bez pokušaja korekcije, jeste, između ostalog, socijalna funkcija budžeta koji je pred nama. Posebno napominjem, smatram da za tako nešto nije ni bilo potrebe, mislim na dodatne pregovore o smanjenju plata, imajući u vidu sveukupne budžetske prihode planirane za 2007. godinu.
Ono što je posebno važno, to je transparentnost budžeta. Kada kažem transparentnost, onda mislim na jasno iskazane pojedine budžetske pozicije koje su do sada bile, ili makar je bilo planirano da budu, ispod crte. Mislim na Nacionalni investicioni plan. Dobro je da se on nalazi kao deo redovnih budžetskih rashoda, a ne vanrednih budžetskih rashoda koji se nalaze ispod crte, jer na ovaj način mi imamo potpunu konzistentnost u praćenju Nacionalnog investicionog plana. On nije odvojeni deo koji se ne nalazi u okviru redovnih budžetskih rashoda i samim tim kontrola izvršenja projekata Nacionalnog investicionog plana će biti mnogo efektnija, jednostavnija. Siguran sam da je to na radost svih poslanika koji danas sede u parlamentu, jer je uloga parlamenta, između ostalog, i da obavlja superviziju onoga što radi izvršna vlast.
Ono što nedostaje, a nadam se da će to dodatno biti ispravljeno novom informacijom iz Vlade, to je koji su to projekti Nacionalnog investicionog plana koji će se realizovati u 2007. godini, koji će, doslovce, biti avansiran, a realizacija će biti i u 2007. i 2008. godini. Znam da takav plan projekata postoji i sa tom dopunom mi ćemo imati sve potrebne elemente za obavljanje supervizije nad trošenjem sredstava iz Nacionalnog investicionog plana.
Još jednom napominjem, mislim da je ključno dostignuće ovog budžeta kada su u pitanju kapitalne investicije to da se Nacionalni investicioni plan ne posmatra kao eksces, kao nešto što se dešava u dve ili tri godine samo zato što smo prodali deo porodičnog srebra, ili nešto što se zove prodaja infrastrukturnih sredstava, nego je dobro da se ustanovljava vrlo visoka kategorija javnih kapitalnih investicija i to će biti obaveza i za svaku narednu vladu, bez obzira na političke stranke koje tu vladu budu tvorile. Siguran sam da će to biti na radost svih naših građana, jer samo na ovaj način možemo da podignemo kvalitet infrastrukture u Srbiji, imajući u vidu da takva vrsta ulaganja nije profitno dovoljno interesantna za privatne ulagače.
Budžet doprinosi i finansijskoj decentralizaciji i siguran sam da je ovo dobar uvod u nešto što će se tek desiti kada budemo donosili adekvatne zakone koji će omogućiti potpunu decentralizaciju u Srbiji, kroz jasno postavljanje transfernog plaćanja prema lokalnoj samoupravi, pre svega prema teritorijalnoj autonomiji; smatram da je ovo naročito važan doprinos.
Podsetiću da su ukupni transferi prema teritorijalnoj autonomiji i lokalnoj samoupravi veći za 54%. Ostaje da mi, zajedno sa poslanicima AP Vojvodina, obavimo kontrolu da li će tri sedmine ovih sredstava zaista otići za kapitalne izdatke, u šta ja apsolutno ne sumnjam.
Na kraju, želeo bih da kažem da pored ovih opštih rešenja, odnosno pored ovih opštih karakteristika kojima sam pokušao da, u ime poslaničke grupe Demokratske stranke, pre svega građanima objasnim šta se nalazi u ovom budžetu i zašto je taj budžet...
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, molim vas da saslušamo govornika.)
Gospodine predsedavajući, meni apsolutno to ne smeta. Pre svega se obraćam građanima, koji vrlo dobro razumeju o čemu ovde pričam.
Znači, pored tih opštih, veoma važnih mesta o kojima sam govorio kada je u pitanju budžet za 2007. godinu, usvajanjem paketa zakona zajedno sa budžetom, mi ćemo imati i realizaciju nekih konkretnih mera kojima ćemo omogućiti da građani imaju, makar u tom delu, bolji životni standard.
Mislim da je ovo veoma važan trenutak, s obzirom da se ovde radi, faktički, o realizaciji nečega što je stvar političkog obećanja. Građani su se do sada uvek opredeljivali na izborima u zavisnosti od političke ponude pojedinih političkih stranaka, ali veoma retko se ta politička ponuda kasnije pretakala kroz donošenje odgovarajućih zakona.
Smatram da je veoma dobar potez predlog Vlade što se tiče generalnog smanjenja poreza na prenos apsolutnih prava sa pet na dva i po procenta. Isto tako, veoma je važno da će kod kupovine prvog stana određene kategorije građana, prema propisanoj proceduri, biti oslobođeni plaćanja ovog poreza ili poreza na dodatu vrednost, u zavisnosti od toga koja vrsta stana se kupuje.
Isto tako smatram da će mlada populacija, ali ne samo mlada nego i ona starija, biti obradovana kada za sedam dana nakon donošenja ovog zakona, kada se bude štampalo u "Službenom glasniku", bude bila u situaciji da kupuje računare, zajedno sa softverima, bitno jeftinije za iznos stope poreza na dodatu vrednost koja će ubuduće biti 8% umesto 18%.
Isto tako smatram da je veoma važno da se kao posebna pozicija u okviru Ministarstva finansija nalazi iznos od 150 miliona dinara. To su sredstva koja su predviđena za stipendiranje talentovanih učenika, onih koji ne mogu sami da plate školarinu ili pak onih učenika kojima je potrebna stipendija da bi svoj talenat sutra mogli da realizuju na korist naše države i našeg naroda. Smatram da je veoma važno na ovaj način stavljati jednakost između političkog obećanja i kasnije političke realizacije.
Siguran sam da će i agrarni budžet od 26 milijardi, koji je značajno veći nego što je bila realizacija u prethodnom periodu, doprineti da poljoprivredna proizvodnja, kroz restrukturiranje određenih vrsta ratarske proizvodnje, u narednom periodu zauzme mnogo bolje i značajnije učešće u kreiranju ukupnog bruto društvenog proizvoda.
Smatram da je veoma važno za građane Srbije da znaju da je ukupan javni dug Srbije 9,3 milijarde evra, a ne 17 ili 18 milijardi evra, koliko neretko čujemo od pojedinih dušebrižnika koji ne razlikuju javni i privatni dug; javni dug je dug za koji garantuje država Srbija. Veoma je važno da građani znaju da je ukupni javni dug 32% od ukupnog bruto društvenog proizvoda. Veoma je važno i za građane i za sve nas poslanike da znamo da se ne postavlja pitanje nikakve dužničke krize, nikakvog dužničkog ropstva, da je 500 miliona evra, koliko će ove godine biti odvojeno za namirenje domaćeg, pre svega duga za staru deviznu štednju koji je nastao tokom devedesetih godina, neću pričati kakvo je vreme onda bilo... Dakle, veoma je važno da građani znaju da su sredstva u ovom trenutku već obezbeđena i da će isplata obaveza po osnovu starih dugova, odnosno dugova za koje garantuje država, teći bez ikakvih problema.
Isto tako je važno da građani znaju – to je ono što se ne vidi direktno iz ovog budžeta, iz pojedinih budžetskih stavki, onaj ko zna da čita budžet će to vrlo lako zaključiti konstatovanjem samo nekoliko budžetskih stavki – da je Vlada opredeljena za dalje strukturne promene. Nema dugoročne makroekonomske stabilnosti bez nastavka daljih makroekonomskih strukturnih promena. To znači restrukturiranje javnih preduzeća, to znači restrukturiranje i privatizacija velikih društvenih sistema, jer samo na taj način se može podići konkurentnost srpske privrede i ostvariti taj konačni cilj, a to je balans ili ravnoteža u spoljnotrgovinskoj razmeni. Evidentno je, a mogli ste svi, dragi poslanici, da pročitate, ravnoteža u svim drugim makroekonomskim parametrima je već ostvarena i ona se nalazi inkorporirana u ovom budžetu. Zahvaljujem.

Drago mi je da je moja diskusija izazvala ovoliku polemiku, makar da nama ovde u skupštinskim klupama ne bude dosadno i da građani napokon imaju razloga da drže uključene televizore i da čuju jednu razmenu argumenata, na šta bi ova skupština i trebalo da liči.
Prvo, da vam kažem, ni ja nisam presrećan što smo dobili budžet jako kasno, ali treba da imamo na umu činjenicu da se država već u dužem vremenskom periodu, od januara meseca, nalazi u vanrednom finansiranju i da što pre mora da uđe u regularne okvire finansiranja. Jedini način ulaska u regularan okvir jeste donošenje budžeta. Onaj ko je hteo da pedantno pročita budžet, da konsultuje svoje savetnike ili da sam dođe do odgovarajućih zaključaka imao je dovoljno vremena. Premda, spreman sam i sam da prihvatim kritiku, kao predstavnik pozicione grupe, da je bilo relativno kratko vreme za detaljniju analizu budžeta.
S druge strane, zaista sam krajnje iskreno nastupao i rekao da očekujem da će sastavni deo ovog budžeta nakon njegovog izglasavanja biti spisak projekata koji se imaju realizovati u okviru Nacionalnog investicionog plana. Uopšte ne sumnjam u način realizacije tih projekata, pošto postoji nešto što se zove Zakon o javnim nabavkama, koji obavezuje izvršnu vlast da poštuje proceduru kod Zakona o javnim nabavkama. Ono što vam mogu garantovati, to je da ćemo i u Odboru za finansije i u svim drugim skupštinskim odborima naročito insistirati na proveri transparentnosti poštovanja Zakona o javnim nabavkama kada je u pitanju realizacija projekata Nacionalnog investicionog plana.
Očigledno je da sam pogrešno protumačen kada sam rekao da postoji razlika između, s jedne strane, predviđenog budžeta i, sa druge strane, predviđenih sredstava koja se koriste za uravnoteženje platnog bilansa, očigledno da je tu pogrešno tumačenje. Apsolutno se sa vama slažem kada kažete da budžet u jednoj godini obuhvata sve tekuće rashode i sve, sa druge strane, tekuće prihode. Ali, ne zaboravite da postoji nešto što se zove bek-log, to su budžetska sredstva koja su ostvarena u prethodnoj godini i koja se koriste, između ostalog, za plaćanje obaveza koje država ima i koji se ne nalaze, između ostalog, u pozicijama tekućih rashoda.
Kada sam govorio o dugu, vrlo jasno sam rekao da postoji razlika između javnog i privatnog duga. Javni dug koji iznosi 9,4 milijardi evra je dug za koji država garantuje, sve ostalo jeste privatno zaduženje. I to, gospođo Tabaković, nije ni približno toliko značajno, privatno zaduženje stanovništva.
Najveći deo privatnog zaduženja odnosi se na privredu, koja je upravo želela da izbegne vrlo rigorozne kreditne mere koje je definisala centralna banka, pa se zaduživala preko inostranih destinacija. Faktički, to je taj privatni dug koji je dominantno narastao, naročito u 2006. i delimično u 2005. godini.
Očekujem da će, kao posledica sinhronizacije budžetske politike s jedne strane i kreditno-monetarne politike sa druge strane, doći do značajnijeg pada obaveznih rezervi kod poslovnih banaka, jer smatram da se makroekonomska stabilnost i željena, targetirana inflacija može ostvariti projektovanim budžetom za 2007. godinu.
Nema potrebe da unosimo dodatnu patetiku i da dodatno uznemiravamo javnost nekakvim tvrdnjama da je stanovništvo prezaduženo. To nije tačno.
Podsetiću vas da je Vlada Demokratske opozicije Srbije, koja je formirana 2001. godine, upravo predložila Skupštini zakon kojim smo obezbedili čak i isplate ne samo devizne štednje kod državnih banaka, nego čak i kod privatnih piramidalnih banaka, i da je to budžet do sada redovno servisirao i redovno plaćao. To se zvalo transparentno poslovanje Vlade DOS-a. Hvala.

Znači, javio sam se po Poslovniku, jer zaista sve mogu da očekujem od ove desne strane parlamenta, ali optužbe koje se ... Od 100. do 104. svi članovi su prekršeni, gospođo Radeta. Znači, optužbe u kojima se ovde pojedinci denunciraju kao u slavna doba čuvene crveno-crne koalicije, to je nešto što neću da trpim.
Ako vi, gospodine, smatrate da država, odnosno državni organi u Srbiji ne rade svoj posao, savetujem vam da vi izvolite pa da pokrenete privatnu parnicu protiv mene.
Unapred vam govorim da se neću nikada pozivati na poslanički imunitet, kao što se nisam pozivao ni 2004. godine, kada je bilo nekoliko pokušaja prethodne vlasti da me takođe denuncira javno i da pokuša da ukalja ono što je radilo Ministarstvo za privredu i privatizaciju.
Kada ste već tako dobro informisani, a povodom "Novog doma" ... Da li mogu da završim, gospođo Radeta? Dakle, kada ste već tako dobro obavešteni u vezi sa "Novim domom", o čemu je obaveštena čitava javnost, to nisu nekakve tajne informacije koje ste vi spektakularno otkrili – da, tačno je da je "Eki investment", firma u kojoj sam ja suvlasnik, učestvovala u privatizaciji "Novog doma"; da, tačno je da je konzorcijum, u kome se nalazi i "Nelt", i "Unigrup" i "Eki investment", pobedio na otvorenom, transparentnom tenderu sa najboljom ponudom (za razliku od većine vas, mi učestvujemo na otvorenim transparentnim tenderima, u otvorenim transparentnim procedurama); da, tačno je da je ta cena isplaćena i tačno je da je uzet bankarski kredit. O tome su obaveštene sve državne institucije u ovoj zemlji.
Gospodine, da li treba da se stidim zbog toga što pošteno radim posao u ovoj zemlji, zato što moje prvo zaposlenje nije bilo narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije? Da li treba da se stidim zato što redovno, u skladu sa zakonom, i onim zakonom koji je donela Vlada Demokratske opozicije Srbije, zato što sam prijavio svoju imovinu u skladu sa Zakonom o poreskom postupku­? Da li treba da se stidim što redovno svake godine ovoj državi plaćam porez i što je celokupno moje poslovanje u legalnim zakonskim okvirima? Lako je nekom zalepiti ćušku i prišiti laž koja posle toga odzvanja, ali ona odzvanja u gluposti koja još više odzvanja, nažalost, u ovom parlamentu ponekad.

Dame i gospodo, reklamiram povredu Poslovnika. Dakle, ja sam digao ruku još pre pet minuta, ali sa zadovoljstvom ću vam prepustiti govornicu kad završim. Dakle, povreda Poslovnika, član 104, koji kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine i da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Obraćanje sa uvažavanjem podrazumeva i obavezu narodnih poslanika da za ovom govornicom govore istinu, a to znači da barataju sa pravim podacima o onome šta je Vlada u prethodnom periodu uradila.
Naime, maločas je poslanik iz Nove Srbije rekao da je u periodu od 2004. godine Vlada Republike Srbije ostvarila neverovatan napredak, izgradnju puteva, autoputeva i druga velika dostignuća koje je čuveno Ministarstvo za kapitalne investicije napravilo.
Zbog javnosti želim da kažem da je Ministarstvo saobraćaja i Vlada RS, na čijem je čelu bio dr Zoran Đinđić a kasnije Zoran Živković, u periodu 2001–2004. godine, do marta 2004. godine, ukupno rekonstruisalo... Ako biste saslušali, onda ćete i čuti, pa sledeći put ne morate da govorite neistinu za ovom govornicom. Dakle, ukupno je rekonstruisano 5.000 kilometara puteva u Srbiji, izgrađeno 125 kilometara autoputa.
A, ako se u ovih 3.000 kilometara puteva rekonstruisanih od 2004. računaju i oni putevi koji su posipani šljakom ili pak rabljenim asfaltom, onda je to zaista dostignuće i svojevrsni pronalazak još uvek, nažalost, trenutnog ministra za kapitalne investicije.
Prema tome, molim vas kada govorite da govorite istinu. Neće vaše dostignuće i ono što ste uradili biti manje značajno ako kažete šta je zaista urađeno u prethodnom periodu.