Izvinjavam se svim poslanicima što na ovaj način moram da nastavim i da postavim neka pitanja vezana za ovu temu. Ne javljam se da bih govorio o nečemu petnaestom, osamnaestom ili dvadesetom, ali jednostavno, ovo je pitanje za Romsku partiju, programsko pitanje par excellence i u tom smislu, molim vas, da prihvatite moje obraćanje.

Imam jedno pitanje za predstavnika Ministarstva, to je, koje su garancije potrebne naši ljudima da imaju po pitanju zakonito stečene imovine u inostranstvu, znači, naši ljudi koji su tamo u azilu.

Na sednici Skupštine Saveta Evrope parlamentarci su jasno čuli da neke ljudi sa lisicama vraćaju ovde; preko noći se hapse i vraćaju bez ičega, jednostavno, ostaju bez ono malo imovine koju su tamo stekli, što, složićete se svi, nije u skladu sa ovim zakonom i garancijama koje pružaju međunarodne konvencije.

To je razlog zbog čega još jednom hoću da podvučem – Romska partija je protiv vraćanja ljudi iz Evropske unije. Mi smo protiv toga da se bilo koji pojedinac vrati ovamo nazad, jer ljudi tamo imaju bolje uslove za život, imaju socijalnu pomoć, a dešava im se (da i ono malo imovine koju su tamo stekli, kada se hapse i vraćaju ovde preko noći) da se vraćaju bez ičega.

Takođe, želim da obavestim poslanike o nekakvim iskustvima koje smo mi imali sa ljudima koji se vraćaju iz procesa readmisije. Dobro je poznat slučaj na granici sa Rumunijom, 100 pripadnika, građana Srbije, koji su se vratili iz procesa readmisije, pošto nisu bili integrisani, oni su ponovo hteli da pređu granicu, jer nisu znali na koji način da prezime; ljudi ne znaju kako da dođu do drva, ne znaju kako da obezbede hranu svojoj deci. Poznat je slučaj da je čovek sa porodicom prodao kuću da bi otišao u azil, a sada ga vraćaju i ne zna gde će da ostane.

Evo još jedan primer, organizacija koja se ovde navodno brine o ljudima koji se vraćaju iz azila ucenjuje ljude kada se vrate, imam primer iz Švajcarske, kažu – ti možeš da dobiješ 3 hiljade dinara pomoći, zato što se dogovaraš sa predstavnikom te organizacije.

Međutim, pouzdano, javili su mi iz Vršca da jednoj devojčici neće da isplate, zato što neće da mito da toj organizaciji.

Onda se postavlja pitanje ko preuzima za to odgovornost, da li država da organizovano radi na nivou međunarodnih sporazuma ili uvodimo sada međunarodne organizacije koje za to uzimaju mito.

Dakle, zaključujem, još jednom, Romska partija ne može da glasa za ovaj zakon. Mi mislimo da ne treba niko da se vraća u proces readmisije, da ljudi treba da ostanu tamo gde jesu, a Evropa mora da pokaže odgovornost da je spremna da te ljude integriše, delom, tamo gde se oni sada nalaze.

Hvala. Dame i gospodo, javljam se po čl. 225. i 226, ali vezano za tačku dnevnog reda. Posebno bih hteo ministra, gospodina Jočića, da zamolim nešto, a radi se o sledećem. Pitanje readmisije je ministarsko pitanje par excellence.
Romska partija smatra da Srbija nije spremna da potpiše ugovor o readmisiji, iz prostog razloga što Srbija nije spremna da prihvati oko 100.000 građana koji su u zemljama EU, a koji treba da se vrate na teritoriju Srbije. Romska partija smatra da mi ne možemo danas odgovorno da govorimo o prihvatanju tih ljudi.
Pitanje koje hoću da uputim gospodinu Jočiću, kad bude imao svoje izlaganje, jeste sledeće: da li su mu dovoljno pomogle njegove kolege iz Ministarstva zdravlja ili Ministarstva za socijalnu politiku, iz Ministarstva pravde i da li mu je dovoljno pomogao potpredsednik Vlade, gospodin Đelić? Ukoliko ne budemo imali u njegovom izlaganju kvalitetne odgovore na sva ta pitanja vezana za pitanje readmisije, plašim se da o sudbini 100.000 ljudi govorimo kao o jednom pravno-tehničkom pitanju; da je bitno, kao što se govori u tom sporazumu, da te ljude spakujemo u avione, da ih dovedemo ovde na aerodrom, da ih pustimo da šetaju po Srbiji i da posle toga niko za njih ne preuzima odgovornost.
Govorim to, iz prostog razloga, što potpisivanje ugovora o readmisiji, u sadašnjoj situaciji, jeste u stvari potpisivanje uvoza socijalne bombe za Srbiju. Srbije na može da se izbori sa ovim problemima i sa ovim socijalno ugroženim kategorijama koje već postoje u Srbiji.
Ne znam na koji način će Srbija da zbrine ljude koji dolaze iz readmisije. Zbog toga očekujem odgovor u uvodnom izlaganju, da bi svi poslanici ovde mogli na kvalitetan način da odlučuju o tom pitanju.
Međutim, stav Romske partije je jasan. Srbija ne može da potpiše ovakav sporazum o readmisiji. Srbija nije spremna da od 1. januara integriše ove ljude u srpsko društvo. Srbija ne može onu decu koja su se pre 15 godina rodila u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, koja će ovde da dođu sa nepoznavanjem srpskog jezika, ove privrede, ovog društva, da ih integriše.
Samo jedan komentar vezano za kolegu iz Saveza vojvođanskih Mađara, koji je rekao – plašim se da će i romski mediji da dožive istu sudbinu, jer određeni romski mediji na jezicima Roma u Vojvodini imaju programe, u Subotici, u Kovačici i na drugim mestima, takođe, podržavam inicijativu da to pitanje treba rešiti. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, ja bih samo zamolio sve poslanike, naročito one koji ponekad koriste pitanje nacionalnih manjina da bi se dodvorili ili svojim biračima ili nekada sami sebi, ne znajući šta, u stvari, birači Srbije misle, da pokušaju kada su teme kao što je ova koja je inicirana od Saveza vojvođanskih Mađara da o tome govore na jedan praktičan način i da analiziramo da li je ona potrebna ili nije, ne ulazeći u detalje, ako tamo neko nešto ima, onda neko ovde treba nešto da ima.
Romi dolaze iz Indije i ja sam Rom. Ja nisam ovde predstavnik indijske države, niti njihov ambasador, niti neki ataše u indijskoj ambasadi, ja sam građanin Srbije. Ja prvenstveno jesam državljanin Srbije i nisam predstavnik nikakve druge države i samo to jesam.
Smeta mi onda malo kada neko izađe za govornicu i kaže - pa neki predstavnici manjina tamo imaju to. Znate, ne interesuje me šta ko ima u drugoj državi.
Mene interesuje ovde u Srbiji kakva prava imamo kao građani Srbije, kao predstavnici nacionalnih zajednica u Srbiji, a onaj koga interesuje nešto tamo pa da uspostavlja pitanje reciprociteta, ja zaista nisam pristalica toga.
Druga stvar, mislim da niste ništa veći pripadnik SPC i te vere nego ja i mislim da bismo u tim stvarima morali malo da pomerimo određene stvari, da bismo morali u ovom parlamentu da pokažemo određen osećaj za tu nekakvu toleranciju.
Dajte da ne koristimo uvek, čim se pomene manjina, da ne koristimo to da bismo dokazali da li je to veće ili manje...
Sada bi najbolje bilo da ja kažem da je noćas u 23 časa u Požarevcu jedno dete ubijeno, da je ono, sticajem okolnosti, pripadnik romske nacionalne manjine i da je to urađeno na nacionalnoj osnovi; to dete ima 19 godina. Ne možemo da kažemo da je na nacionalnoj osnovi, jer moramo da sačekamo da državni organi ispitaju to, da tužilaštvo da odgovor na to.
Sada bi najbolje bilo da ja pravim od toga politički problem u Skupštini. Ja kažem da treba da sačekamo, ja ne pravim to, već samo želim da odgovorim na ono... Ne, ja hoću da kažem, u novinama to piše, gospodine Nikoliću, piše da neki misle da je to na nacionalnoj osnovi.
Znači, hoću da kažem, isto kao što sam protiv toga da se zloupotrebljavaju odnosi prema romskoj manjini, ja sam protiv toga da predstavnici romske nacionalne manjine zloupotrebljavaju takav događaj i da potpiruju takve stvari. Hvala.

Po Poslovniku, članovi 225. i 226.
Nekoliko stvari bih želeo povodom toga. Prvo, zamolio bih poslanika SRS-a, koji je juče govorio za ovu stranu da su ''sateliti'', bez obzira na to što sam ga juče to zamolio, da jasno definiše ko je čiji satelit. On to nije učinio. Samo da ga informišem, po ovom članu, Romska partija nije ničiji satelit, nama niko ne rukovodi, niko nam ne izdaje direktive. Ako neko misli da u Srbiji svaka politička partija mora da bude satelit, onda je to njegov problem, onda to nije naš problem.
Sledeće što bih hteo da prenesem Parlamentu, jeste da se unazad nedelju dana stalno insistira iz MZ Kostolac, tj. ljudi traže da se što pre donese zakon o lokalnoj samoupravi, jer smatraju da su u ovoj teritorijalnoj organizaciji oštećeni. Naime, iako u Kostolcu imaju određen nivo razvijenosti privrede, nemaju na adekvatan način rešeno ni pitanje zdravstvene stanice, ni neka druga pitanja.
Tamo postoji ozbiljna podrška i drugih političkih partija i ljudi očekuju da po novom zakonu, da u novoj teritorijalnoj organizaciji Srbije Kostolac bude opština, jer bez toga ne mogu da dožive sebe kao istinske subjekte demokratije, već građani Kostolca sebe doživljavaju na jedan drugi način.
Sledeća tema o kojoj želim da govorim u okviru ova tri minuta jeste da postavim jedno pitanje Ministarstvu za obrazovanje i da Ministarstvo za obrazovanje prokomentariše članak iz lista ''Novosti'' od četvrtka, 25. oktobra 2007. godine, gde na 20. stranici piše – ''Neće Rome u klupama''.
Odnosi se na sledeće. Razumem roditelje koji imaju problema s tim da ne žele da njihova deca idu u školu s decom koja nemaju određene higijenske navike. Takođe, razumem roditelje koji kažu da neka deca, sticajem okolnosti, sada su u pitanju romska deca, ne mogu adekvatno brzo da se obrazuju, zato što neko nije pripremljen da ide u prvi razred. Ne razumem zašto ti roditelji traže da se ta romska deca odvoje u posebna odeljenja, a u ovoj jednoj školi u Beogradu, po podacima iz članka, od 450 učenika, 30% su romska deca.
Mogu da razumem samo ovo, da Parlament Srbije, da građani Srbije i svi mi damo jasne naloge Ministarstvu za obrazovanje da tu decu, pre nego što krenu u prvi razred, u pripremnim odeljenjima osposobi da mogu u prvi razred da idu zajedno sa svom ostalom decom, da imaju iste navike i da deca Srbije imaju jednake šanse kada počnu da se obrazuju. Bilo koji drugi način jeste nešto što ne vodi Srbiju putem gde sva deca u Srbiji imaju jednake šanse. U tom pravcu, očekujemo odgovor od Ministarstva za obrazovanje.

Obraćam se po Poslovniku članovi 225. i 226.
Ministre, mislio sam da ću danas samo da vas pohvalim, zato što ste raspisali izbore i lično se angažovali oko toga, međutim, moram da vam postavim jedno pitanje i da vas, kao resornog ministra, zamolim da omogućite Skupštini Srbije da dobije odluku Skupštine opštine Senta vezanu za to da određene kategorije stanovništva iz procesa readmisije ne mogu da se vraćaju u opštinu Senta.
Nisam pročitao tu odluku, međutim, dobio sam različite informacije. Da bih, kao poslanik, mogao valjano da se izjasnim povodom toga, molim vas da nam se ta informacija obezbedi. Ujedno, da vrlo jasno kažem svoj i stav Romske partije povodom toga.
Jesam za to da se poštuje Ustav, jesam za to da se nasilno ne menja nacionalna struktura nijedne opštine, jesam za to da se nasilno ne menja ni struktura nacionalnog stanovništva celokupne Srbije, međutim nisam za to da neko u svojim odlukama, ako je u pitanju readmisija, kaže - ovo se odnosi samo na Rome, a ne odnosi se na sve ljude iz procesa readmisije.
Ipak, danas ne mogu kvalitetno da komentarišem tu celu situaciju, jer nemam tu odluku. Zamolio bih vas da je dobijemo, a da onda vi, kao resorni ministar, i Vlada, u okviru svojih nadležnosti, kao i Parlament Republike Srbije, vrlo jasno kažete šta hoćemo u readmisiji, a šta nećemo.
Ukoliko je tačno da tu ima različitog pristupa u odnosu na pripadnike raznih nacionalnih zajednica, ja ću sa ove govornice, u toku sledeće sednice, i pismom da pozovem međunarodne organizacije i kažem da oni ne ostvaruju proces readmisije. Ali, ukoliko bilo koji građanin, bez obzira na njegovu nacionalnu pripadnost, koji je državljanin Srbije, po povratku iz inostranstva ne može slobodno da izabere gde će da se nastani, onda mislim da to nema veze ni sa demokratijom ni sa bilo čim.
Najlepše hvala.

Samo bih nekoliko programskih opredeljenja naših da iznesem i u tom pravcu da kažem sledeće.
Kao Romska partija smatramo da Skupština Republike Srbije i Vlada dalje u svom radu moraju da rade na reformi obrazovanja u Srbiji i da podjednake probleme imamo kako u srednjim školama, tako i na fakultetima.
Podsetio bih da samo u srednjim školama, kada neko završi srednju školu, negde oko 50 posto svršenih učenika ne može da se zaposli zato što nema adekvatne diplome i nije spremljeno za proces da se uključi u proizvodnju.
S druge strane, u tom pravcu moramo da uradimo i reformu visokog obrazovanja i da stvorimo uslove da mogu mladi ljudi što pre da se uključe u proces rada.
U tom smislu za nas je dobro što postoji Bolonja, što su u nekim slučajevima date mogućnosti da se skrati proces obrazovanja i da mogu ljudi što pre da počnu da rade, jer Srbiji je jednostavno potrebna nova snaga, mladi ljudi koji imaju i koji su spremni da prihvate nove ideje, i koji su spremni da se uključe u neke nove tokove, da im stvorimo i tu formalnu mogućnost da se uključe u proces rada.
S druge strane, smatramo da ne treba Skupština Srbije da se iscrpljuje, time i društvo u Srbiji, kako ćemo da upoređujemo jedne i druge.
Teško je upoređivati ono što je došlo iz jednog sistema obrazovanja sa onim što dolazi iz novog sistema obrazovanja, ali treba stvoriti uslove, znači, svakom pojedincu da, u skladu sa svojim stečenim pravima, ne bude degradiran u odnosu na poziciju gde se on danas nalazi.
Još jedno, mislim da je ozbiljna obaveza Skupštine Republike Srbije, ne smemo da dozvolimo da u Srbiji proizvodimo samo u visokim i višim školama kadrove koji su prosečni, koji će da studiraju tri godine i da uđu u proces proizvodnje, jer, za razliku od nas, na Zapadu postoji Kembridž, Jejl, postoje drugi univerziteti koji, praktično, proizvode naučnike, proizvode kvalitetne kadrove.
Srbija je ranije imala naučnike koji su mogli da se nose sa njima. Mnogi naučnici iz Srbije sada su rukovodioci određenih instituta i institucija na Zapadu, i najbolji su u tome.
Dakle, Srbija mora posebno da otvori jedno novo poglavlje kada je u pitanju reforma obrazovanja, a to je na koji način će da proizvodi naučnike, koji će onda u tom smislu da imaju zvanje magistra, doktora i da se oni nose i dalje ravnopravno na svetskom tržištu sa svim ostalim naučnicima, kao što su se nosili do sada.
Dakle, podržaćemo ovo tumačenje iz prostog razloga jer hoćemo da razgraničimo dve stvari.
Jedna stvar je osposobljavanje ljudi da uđu u proces proizvodnje i da se mladi ljudi što pre uključe u taj proces.
Druga stvar jeste na koji način Srbija da ne izgubi utakmicu na međunarodnom nivou kada su u pitanju nošenja sa naučnicima i sa naučnim radnicima.
Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je zaista žao što moram da se osvrnem na reči gospodina Damjanovića izrečene pre par dana.
Istog dana nisam mogao jer me je predsedavajući zamolio, kao i na kraju prošle sednice, da se tok sednice završi, a danas želim da iskoristim mogućnost da ukažem na to šta znači insinuacija, šta znači demagogija i da li neko govori istinu ili neko govori nešto da bi ovom parlamentu dao nekakve druge informacije.
Pošto je gospodin Damjanović uspeo za svega devet minuta da iznese nekoliko stvari za koje imam dokumenta da nisu tačne, moraću danas u nekoliko navrata jednu po jednu stvar da obrazlažem.
Danas ću da poštujem stav moje partije iz političke kampanje, iz dosadašnjeg rada, da govorimo isključivo o našem radu, našim rezultatima rada, a ne da istražujemo po tuđim dvorištima, ne zato što su tuđa dvorišta čistija, već zato što mislimo da je u Srbiji vreme da govorimo o onome što smo uradili.
Jedna od tih stvari jeste sledeća, čitam stenograme sa te skupštine. Gospodin Damjanović je rekao sledeće: "Eto tu je gospodin Ljajić. Vi zakazujete i do 17. ovog meseca treba da predamo listiće". Odnosi se na sednicu Nacionalnog saveta.
Međutim, dokaz da nije tačno da do 17. ovog meseca treba da se predaju listići i da to nije razlog zašto ne mogu svi Romi da predaju listiće i da se kandiduju za Romski nacionalni savet, prilažem sledeći dokument, i daću ga da bude prilog zapisniku, u kome se jasno govori sledeće, dakle, to je oglas: "Pozivaju se lica koja na osnovu člana 24. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, "Službeni list", imaju prava da budu elektori, da do 17. novembra 2007. godine podnesu pismene prijave za učešće na vanrednoj elektorskoj skupštini za izbor Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine". Sledeća stavka, znači da nije tačno da se ne zna kome se predaje, govori o sledećem: "Pomenute prijave iz tačke 2. ovog obaveštenja dostavljaju se Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Beogradu". Dakle, netačno je da je do 17. ovog meseca trebalo da se preda, nego do 17. idućeg meseca, i to je ni manje ni više nego 30 dana.
Još jedna rečenica na kraju ovog seta pitanja. Prvog januara 2006. godine na jednom sastanku, na kojem su bile prisutne desetine nevladinih organizacija, vi ste, gospodine Damjanoviću, u njihovo ime izabrani da predsedavate jednoj radnoj grupi koja je trebalo da pokrene novu sednicu za izbor novog Nacionalnog saveta. Ta vaša radna grupa nije uspela to da učini. Koji su to razlozi, vi najbolje znate. Dakle, vi ste imali mogućnost od tog dana do danas da uradite to i ne treba da kritikujete predstavnike Romske partije i druge građane Srbije romske nacionalnosti zato što su to uradili, jer sami ste sebi uzeli isti zadatak. Ovaj dokument ću ostaviti u prilog zapisniku i da vidimo ko govori istinu, a ko ne.
(Predsedavajući: Zahvaljujem gospodinu Šajnu. Istina je ono što je rekao, da sam ga molio da ovo pitanje ostavi za danas, ali bih ga molio da sve stavi u ova tri minuta, da ne diskutuje još tri puta.)
Ja ću ipak zbog građana, zato što dosta ljudi gleda, da iskoristim svoje vreme u toku dana.

Javljam se po članovima Poslovnika 225. i 226. Pre nego što počnem da govorim o drugom delu izlaganja koje sam planirao, moram da zamolim da mi protumačite šta to znači "nacrt zakona po novom zakonu". Zaista tu formulaciju ne razumem.
Nadam se da će gospodin Vučić, kao stručnjak za pravo, da mi objasni pa da me nauči i da će svi pravnici to da shvate.
Što se tiče nacrta zakona po zakonu, takođe ne razumem i to morate da mi objasnite, Srpska radikalna stranka kaže - postoji zakon i po zakonu mora da se bira gradonačelnik, ne treba da se čeka nov zakon o lokalnoj samoupravi, a drugi predstavnik Srpske radikalne stranke, to je vaš član, nije član iz Demokratske stranke, kaže - znate šta, nemojte po ovom zakonu da birate nacionalne savete, morate da sačekate, samo da pročitam, nacrt zakona po novom zakonu. Ne znam šta je to, ali verovatno je to neka nova pravna terminologija.
Porašću ja, ali dok ne porastem, oni koji su porasli neka pojedu ono što vide u svojoj visini.
Sledeća stvar, da pređemo na ono što sam hteo da kažem, drugi deo koji nije tačan. Vi ste, gospodine Damjanoviću, rekli sledeće - dokle ćete vi da lažete u ovoj skupštini? Kažete da sam ja rekao da devojčica koja je pogažena nije Romkinja. Kažete ovako, sada ću da vam kažem - znate da ona nije Romkinja, da li vi znate da je ona Rumunka? Sledeća stvar, meni je zaista svejedno da li je to rumunsko, srpsko ili romsko dete, jer deca su deca; deca moraju da se zaštite i da se poštuju, a onome kome nisu deca jednaka onda on mora zaista da se opredeli kakva razmišljanja ima.
Sledeća stvar, ta devojčica je pogažena posle izjave gospodina Šaponjića (ne znam zašto je on vama blizak, pa ste bili s njim da razgovarate) - "gazi Cigane".
Da bih vam dokazao da nisam lagao ni to da je to dete romsko, a pre toga sam samo izneo činjenicu da mi je svejedno da li je dete, još jednom ponavljam, rumunsko, romsko ili srpsko, jer se mi zalažemo u našem programu da bude bolje deci cele Srbije i deci u Evropi i deci u svetu, pročitaću vam jednu izjavu, koja glasi ovako: "Ja, Stojka Tunculana, izjavljujem da sam Romkinja iz Rumunije, da je moje dete Čuka Kristina rođena 30.10.1998. godine u Rumuniji", potpis roditelja i broj pasoša. Hoću da vam uručim original, da bismo razjasnili ko ovde govori o insinuacijama, ko govori o istinama.
Ovo je moja završna rečenica. Vi jeste razgovarali sa Šaponjićem, ali ja sam iste noći u 12 sati u bolnici razgovarao sa tom majkom, razgovarali smo na romskom, jer ona je Romkinja i njeno dete je Rom. Izvolite ovu izjavu. O sledećim stvarima ćemo kasnije u toku dana.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam pristalica toga da se nemaština srpskog ili albanskog naroda odvaja i da se govori o nemaštini jednih ili drugih ljudi.
Mislim da je nemaština svakog građanina u Srbiji podjednako važan problem i da država mora podjednako da brine o nemaštini svakog građanina.
Mislim da je odgovornost na predstavnicima svih političkih partija, kada govore o Bujanovcu, da ne zaborave da u Bujanovcu živi oko 12% Roma i da tamo ima oko 5.000 - 6.000 pripadnika romske nacionalne zajednice.
Mi ne možemo da se setimo predsednika te nacionalne zajednice samo u izborima i da im kažemo da ćemo ravnopravno da ih zastupamo kao sve druge predstavnike.
Mislim da je danas trebalo da se govori, to sam očekivao od gospodina Rize Halimija, i o tome u kakvoj situaciji žive Romi u naselju Salvatore, jer upravo njegova partija tamo sprovodi vlast.
Takođe sam očekivao od ministra Rasima Ljajića da iznese podatke i da ne govorimo samo o 5% sredstava iz ukupnog budžeta usmerenih prema pripadnicima srpske nacionalne zajednice i o 95% sredstava prema pripadnicima albanske nacionalne zajednice.
Moramo da govorimo ili generalno o pomoći u rešavanju problema u odnosu na sve građane Bujanovca, ili, ukoliko već radimo analizu prema nacionalnoj pripadnosti, moramo da postavimo pitanje na koji način ćemo da obezbedimo 12% sredstava da se reše problemi u romskim naseljima.
Nije dovoljno, ukoliko radimo transformator na ulazu u romsko naselje u Bujanovcu, da izdvajamo sredstva zato što smo motivisani određenim programima međunarodne zajednice.
Mi moramo da pokažemo odgovornost na vrlo konkretan način i da smo spremni da ono o čemu govorimo prilikom izbora dosledno sprovodimo četiri godine, svako sa one pozicije koju smo dobili u toku izbora i izborne kampanje.

Samo bih da preciziram neke stvari, jer očigledno me kolege nisu dobro razumele. To je vezano sa članovima 225. i 226.  Poslovnika.
Tvrdim da postoji naselje Salvadore i da su u njemu izbeglice, ali kolega Halimi, isto tvrdim nešto drugo - da Srbija mora da vodi odgovornu politiku prema svim izbeglicama i da ta politika može da se sprovede samo u sprezi između lokalnih organa vlasti, vlasti na državnom nivou i u saradnji sa predstavnicima međunarodne zajednice koji moraju da pomognu ovoj Srbiji, jer Srbija nije dovoljno ekonomski jaka da reši pitanje izbeglica.
Ne znam zbog čega neko hoće da razlikuje izbeglice pa da govori - ove izbeglice su malo tamnije boje, ovi su malo svetlije boje, ovi su plave kose, ovi su crne kose, pa ovima koji su malo crnje puti i imaju crnu kosu nećemo ni da stvorimo mogućnost da se vrate na Kosovo, niti ćemo da ih prihvatimo ovde među lokalno stanovništvo, jer nam nisu bitni zbog nekih razloga.
Samo se zalažem za ovu politiku sa ove govornice – nama je bitno da rešimo pitanje izbeglog stanovništva. Nisu izbeglice krive što su dovedene u takvu situaciju. Nisu izbeglice krive zato što su morale, njih par stotina hiljada, da odu sa Kosova, a između toga i oko 100.000 Roma.
Kolegi Nemanji bih mogao da kažem samo - Nemanja, Nemanja, Nemanja, Nemanja, pa od 7.000 bude 6.000, 5.000, 4.000, pa 3.000 Roma u Bujanovcu. Verujte mi, rađena su istraživanja, ali istraživanja u skladu sa slobodom izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti. Sva istraživanja u Srbiji pokazuju da odnos...
(Predsedavajući: Molim vas da malo pažljivije saslušate govornika.)
Znači, radi se o sledećem. Rađena su istraživanja i u svim tim istraživanjima je pokazano da prema zvaničnom popisu u svim sredinama ima mnogo više Roma nego što se Romi izjašnjavaju, iz dobro poznatih razloga - zato što je istorija prema njima bila nemilosrdna, zato što postoji određen strah. To je ono što meni daje pravo da tvrdim da u Bujanovcu ima mnogo više od 3.500 stanovnika, a to je otprilike broj o kome ste vi govorili, koji su se zvanično izjasnili kao Romi.
Slažem se sa vama da Romi glasaju za različite političke partije i to je dobro. Vi ste uspeli da progovorite jednu rečenicu na romskom, ja u ovoj skupštini govorim na srpskom, iako mogu, i po Ustavu i po svemu, da govorim na romskom, ali to je najbolji način da pokažemo da smo mi zaista građani koji poštujemo običaje ove države, običaje većinskog naroda i običaje lokalnog stanovništva, ljudi sa kojima živimo zajedno. Najlepše hvala. Možda sam ja pogrešno shvatio vašu rečenicu.

Ne bih ništa rekao da čovek ne kaže da lažem. Poštovani gospodine Damjanoviću, rekoh vam sto puta da hoće da nas zavade, da hoće da nas posvađaju. Međutim, za svađu je potrebno dvoje. U svakom slučaju, neću da se svađam, ali ću vas da zamolim nešto. Srpska radikalna stranka ima jako dobre pravnike, ima jako dobru pravnu službu, a vi uporno koristite pravnike iz Udruženja Roma Srbije, a nikako ne koristite pravnike Srpske radikalne stranke.
Da ste konsultovali pravnike SRS, oni bi vam rekli sledeće, a ovo su vam rekli oni koji hoće da vas zavade, ali da pomognemo jedno drugome: postoji zakon koji definiše postojanje nacionalnih saveta. Postoje pravilnici koji definišu način izbora nacionalnih saveta. U pravilniku o izboru, koji je, sticajem okolnosti, potpisao gospodin Rasim Ljajić dok je bio ministar na nivou državne zajednice, stoji da se vanredni izbori raspisuju u roku između 30 i 90 dana.
Za ove izbore imate vremena od današnjeg dana, a ne od dana raspisivanja, još 40 i nešto dana, gospodine Damjanoviću. Prema tome, imate vremena 40 i nešto dana da predate svoje elektorske prijave. Brinuo sam ne samo o vama kada sam predlagao to, brinuo sam o svima drugima kojima treba vremena da sakupe potpise, jer njima više treba nego što je trebalo nama. Naravno, mi smo organizovaniji, imamo bolji kontakt sa ljudima u mahalama, brže smo obezbedili sakupljanje potpisa, ali hteli smo da stvorimo uslove i onima koji ne mogu da urade to tako brzo.
Druga stvar, molio bih vas da u ovoj skupštini jasno kažete, nikada nisam bio član Saveta romske nacionalne manjine. Poslednja rečenica koja mi je izmakla. Zbog toga se vodi sudski proces i 26. ovog meseca gospodin Vitomir Mihajlović treba da bude saslušan u sudu u Novom Sadu zbog klevete. Ja jesam bio predsednik Izvršnog odbora, jer su me zamolili i imao sam podršku 18 članova Nacionalnog saveta to da radim, ali sam posle tri meseca, kada je došao prvi budžet i kada su pravili probleme, dao ostavku. Rekao sam da pripremam nove elektorske izbore, idemo na izbore za ulazak u republički parlament, spremili smo nove izbore i sa 18 hiljada potpisa smo dokazali da imamo podršku romske nacionalne zajednice.
(Predsedavajući: Hvala vam, gospodine Šajn.)
Na izborima, vi jeste tu, ali ljudi su glasali za politiku Srpske radikalne stranke, a ne za Udruženje Roma Srbije.

Predlog je vrlo kratak i vrlo jasan. Prihvatam da se odreknem poslaničkog imuniteta, a prihvatite i vi, pa da stanemo pred sud zbog onoga šta je ko radio. Da li ste vi uzimali novac ili ne, to ćete da položite račune pred SRS. Romi su vama vrlo jasno rekli nekoliko puta, kada je bio izbor za prvi Nacionalni savet, kad niste uspeli da skupite ni da budete elektor. Toliko o tome koliko Romi cene i poštuju vaš rad, koliko cene i poštuju moj rad.
Sa druge strane, gospodine Damjanoviću, znam da ste vi naučili samo jednu stvar - da sipate gorivo u automobil, da odete u naselje, da ispričate da ćete da im uradite vodu, struju itd., i da od toga nema ništa.
Vezano za Nacionalni savet, za ona tri meseca i za ta sredstva o kojima vi govorite, kažem vam da je tačno da je Izvršni odbor potrošio taj novac. To nije ništa novo.
Međutim, tačno je i nešto drugo, da je u to vreme oformljena prva ustanova u kojoj su zaposleni Romi, prva ustanova iz koje se finansira deset studenata svake godine. Tu su vojvođanski poslanici, prvi put se desilo da na jednoj skupštini, pokrajinskoj ili skupštini državne zajednice ili Srbije, bude jedan Rom imenovan za predsednika upravnog odbora ili za direktora jedne javne ustanove. To su rezultati.
Međutim, oni koji su sa vama zajedno navikli samo da kritikuju i da ne izađu da kažu... Mi smo doneli novinsko-izdavačku ustanovu, šta ste vi doneli? Dajte rezultate šta ste vi uradili sa grupom koja hoće da učestvuje... Ili ja razumem nekako drugačije, da ste pričali i ministru Ljajiću i svima kako Nacionalni savet ne valja, a sada možda branite taj isti Nacionalni savet. Dajte, opredelite se jednom. Imam tri minuta.
(Predsedavajući: Gospodine Šajn, molim vas, imate, ali molim vas da spustite malo ton.)
Opredelite se jednom, ili ste za politiku izmena i pokazivanje rezultata, ili ste za politiku da jedino treba nekog da kritikujemo i time ćemo da budemo popularni. Prošla su ta vremena, gospodine Damjanoviću. Romi u Srbiji pitaju da li im je neko pomogao da naprave put, da li im je neko pomogao...
Što se tiče, gospodine Nikoliću, para, odmah ću da vam kažem. Izvršno veće Vojvodine je upravo pomoglo gospodinu Damjanoviću da otputuje do Poljske i da se vrati, kada su radikali bili anatemisani, u vreme kada smo mi iz Romske partije bili u Savetu za integracije u Izvršnom veću Vojvodine. Upravo u to vreme smo njemu pomogli, bez obzira na partijsku pripadnost, da može da ode u Poljsku i on to dobro zna.

Javljam se po članu 225. i 226. i želim samo da dobijem jedno tumačenje od predsednika Vlade Republike Srbije i da zamolim jednog od ministara u Vladi da deo ovog izlaganja koje ću da iznesem prenese na sednicu Vlade.
Radi se o sledećem, vezano za sredstva koja su usmerena za javne radove. Iz Vojvodine je stiglo sedam projekata, iz Srbije isto nekoliko projekata vezano za javne radove koji su podneli predstavnici Romske nacionalne zajednice.
Moje pitanje je, da li je tačno da je pre dva meseca jedan predstavnik Službe za ljudska i manjinska prava, koji po mom saznanju i nije predstavnik Službe za ljudska i manjinska prava, već radi po jednom projektu, da se drznuo da dođe u Vladu Republike Srbije da se predstavi kao ovlašćeno lice, da je u toku postupka definisanja koji će projekti da budu određeni sugerisao određenim organima u Vladi da ti projekti moraju da se odbace i doveo je u situaciju da sutra (čini mi se da se sutra odlučuje na Vladi o tome) uopšte ne budu ti projekti, za koje je rečeno i nekoliko opština je donelo odluku da su to dobri projekti, i Kancelarija za inkluziju u Izvršnom veću Vojvodine i Sekretarijat za rad i zapošljavanje i ravnopravnost polova u Izvršnom veću Vojvodine su doneli odluku da su to dobri projekti.
Svi ti projekti jednostavno neće da se nađu pred Vladom samo zato što je pojedinac, koji je angažovan po jednom projektu UNDP, koji je, usput rečeno, i da kažem samo vama iz DS, bio u Rambujeu i predstavljao tadašnju Vladu i, tek toliko, mislim, da se napravi i da vidimo da li imamo izvesnu distancu u odnosu na to, ili nemamo. Taj čovek je došao i rekao je tamo, usput, za koga se na nekim sajtovima piše, sve to treba proveriti, da je dobio novac od onih koji su bili po carinama da izgradi svoju kuću. Da li je to tačno? Ukoliko jeste tačno, onda očekujem da Vlada i partije koje učestvuju u formiranju Vlade na vrlo jasan način stave distancu, da se prekine sa time da pojedinac vršlja po svim ministarstvima, koji nema nikakva javna ovlašćenja, koji radi samo po jednom projektu UNDP i predstavlja se kao čovek koji može da vedri i oblači procesom integracije Roma.
Samo da vas podsetim, da je stopiran, upravo zbog njegovog ponašanja, projekat Evropskog edukativnog fonda vredan nekoliko stotina hiljada evra i da tih nekoliko stotina hiljada evra ne mogu više da uđu u Srbiju da se Romi pripremaju u predškolskim ustanovama, zbog njegove samovolje, zbog njegove zloupotrebe i zbog zloupotrebe tih sredstava i računa. Gospodin Damjanović pita kako se zove, postavljam poslaničko pitanje, da nas obaveste ko je iz te Službe došao, jer imam tu informaciju i ukoliko jeste to tačno, voleo bih da znam. Hvala vam.

Jedan od ključnih delova programa Romske partije jeste da Srbija mora da brine o svojoj deci, o svim svojim budućim naraštajima. Želim ovde da kažem da nije dovoljno da mi obezbedimo samo ekonomsku perspektivu svojoj deci, ako se borimo da svojoj deci obezbedimo jedan društveni status, znači, relativno visoko pozicioniran u odnosu na ostale, ukoliko svojoj deci ne obezbedimo zdravu životnu sredinu i na taj način im damo mogućnost da se na najbolji mogući način u toj životnoj sredini bore za sebe i za svoje buduće generacije. U tom smislu Romska partija podržava sve ove zakone. Ja ću kao poslanik da glasam za ove zakone, odnosno za ovu ratifikaciju.
Između ostalog, postoji tu još nekoliko bitnih stvari o kojima hoću da kažem a to je, da prihvatanjem ovih zakona mi stvaramo određenu šansu i privredi Srbije, naročito je to bitno za privredu Vojvodine, koja kroz ratifikaciju ovih konvencija, posebno ratifikacijom Konvencije o pitanju budućnosti Karpata stvara se jedna drugačija perspektiva tog dela, stvara se mogućnost za razvitak turizma, stvara se mogućnost da Srbija pokaže da je spremna da preuzme odgovornost za budućnost cele planete.
Ovo je najbolji mogući način gde Srbija može da dokaže da otvaranje granica za Srbiju ne znači samo fizičko otvaranje granica prema susednim zemljama, već otvaranje Srbije prema svetu, znači, preuzimanje odgovornosti za budućnost cele planete. Bez obzira što je možda Srbija danas zemlja teritorijalno relativno mala, ali na ovaj način pokazujemo da u svetu svi preuzimamo jednaku odgovornost i da, upravo ono o čemu govore određene političke partije, na ovaj način možemo zajedno sa velikim silama da se borimo za najveći mogući cilj a to je, još jednom ponavljam, da deci stvorimo adekvatnu budućnost.
Svako ko se zaklinje da razmišlja o budućnosti svoje dece, svaki onaj koji se zaklinje, a nema svoju decu, treba da razmišlja o budućnosti dece svoga brata, svoje sestre ili svojih bližnjih, po meni, on treba da prihvati ovakva dokumenta, bez obzira na eventualno njihove manjkavosti.
Još jednu stvar želim da kažem, pošto je tu resorni ministar, da pohvalim jednu aktivnost koja ima za cilj, i nadam se da će ona u narednih mesec, do dva, da se ostvari, a to je, da se pripadnicima romske nacionalne zajednice kroz jedan projekat omogući da izvoze katalizatore u Evropu. Na taj način će Romi da pokažu da oni ne žele samo da crpe fondove u Srbiji, da oni ne žele samo da uzimaju novac iz fondova, već da imaju mogućnost i potencijale da učestvuju, da u Srbiji one stvari koje su nekada bačene na smeće mogu da donesu milione evra Srbiji, a na taj način da, praktično, odnosu srpske i evropske privrede damo svoj konkretan doprinos. Hvala vam.

Samo da kažem, ja sam se prijavio pre 40 minuta, ali je predsednik rekao da prekinemo raspravu i onda sam pomislio da ništa da govorim, međutim, pošto su svi nastavili, onda moram i ja da kažem par stvari. Odnose se na Preševo i na Bujanovac.
Očekivao sam da će bilo ko, da li iz SRS-a ili gospodin Riza Halimi, ili bilo ko drugi, da se seti da u Bujanovcu živi nekoliko hiljada Roma. Onda se izvinjavam.
Bilo bi dobro da, bez obzira na to koje su političke partije na vlasti, ispoštuju najnoviji zakon koji smo usvojili, da u državnim organima bude zastupljena nacionalna struktura, proporcionalno odnosima u određenim opštinama.
Da je to tako, onda se ne bi desilo da nam u naselju ''Salvatore'', gde živi nekoliko stotina romskih porodica, neki političari kažu - mi ćemo sve da omogućimo da ih vratimo na Kosovo, a nikako ne razmišljaju o tome da se tim ljudima, koji žive u krajnje neprimernim uslovima, omogući koliko-toliko normalan život, da se ne dešava da toj deci pacovi grickaju uši, da deca u tom naselju, u Bujanovcu, pod šatorima, nemaju osnovne uslove za život. Ne brine mnogo o tome ni lokalna vlast, pa ne brinu ni neki drugi nivoi vlasti.
Zato bi bilo dobro da u ovim visokim raspravama, o tome da li će da budu neki politički funkcioneri visoko pozicionirani, malo razgovaramo o tome i kako obični ljudi tamo žive i kako se svi zalažemo da im stvorimo normalne uslove za život, da nam to bude legitimacija kad u političkom životu govorimo o demokratiji, a ne da nam legitimacija za politički život bude to kako ćemo da branimo, isključivo, svoje političke elite, koje se nadmeću. Kako će da bude onim običnim ljudima, bez obzira da li su oni Srbi, Albanci, Romi ili neki treći, u Preševu i Bujanovcu, to nas ne interesuje.
Sada ću završiti s tim, da ne prekoračim tri minuta. Hvala.