Dame i gospodo narodni poslanici, u svakom slučaju, dobro je da Srbija dobije Zaštitnika građana, jer za ono što je iskustvo u nekim evropskim zemljama još od 1807. godine, vreme je da i mi ovde učinimo neke konkretne korake u tom pravcu.
Dobro je to da građani osete da u nekim pitanjima nisu sami, da imaju nekoga ko će da ih podrži, jer smo za samo nekoliko meseci rada u Skupštini, u Romskoj partiji, imali niz primedaba građana i niz zahteva, da nemaju odgovarajućih mehanizama da se na lokalu bore sa administracijom koja radi i po zakonima Republike Srbije, a i po određenim uredbama, odlukama lokalnih organa.
Moramo da shvatimo činjenicu da se nalazimo u periodu kada imamo u državnim organima predstavnike koji i dalje misle da su građani tu da bi njih služili, a ne da su državni organi tu da bi pomagali građanima da njihov život bude bolji.
Onda nam se desi da u nekim ustanovama, naročito one kategorije koje imaju velikih problema, a to su socijalno ugrožene kategorije, to su raseljena lica, to su neobrazovane kategorije stanovništva, uključujući tu i Rome, ne mogu da se obrate nikome zato što nema mesta gde to mogu da učine.
Stoga, imamo ozbiljnu rezervu prema jednom rešenju. Jeste dobro da postoji mogućnost da se organizuje jedna mreža predstavnika ove institucije Zaštitnika građana u Srbiji, ali nismo u to sigurni. Zato bismo voleli, kada se bude birao, da se on obrati Skupštini, kao što u Zakonu piše da će da se obrati odboru, da ovom najvišem zakonodavnom domu obeća da će da napravi adekvatnu službu širom cele Srbije.
Gospodo, ukoliko neki poljoprivrednik, koji nema para ni da dođe do opštine, a ne da dođe do Beograda, treba da ostvari neko pravo, ukoliko neki Rom to želi, koji ne može da kupi kartu iz mahale da dođe do centra grada, a ne do Beograda, kako će on da ostvari svoje pravo, kako će on da ima kontakt sa ovim zaštitnikom građana.
Dajte da taj zaštitnik građana ne bude privilegija samo grada Beograda, samo administrativnog centra Srbije, nego dajte da svi zajedno ostvarimo taj član koji stoji u zakonu, neka on nama svima ovde obeća da će svoju službu da raširi po celoj Srbiji, da svi građani Srbije imaju mogućnost da on bude zaista njihov pravi saradnik.
Takođe, imamo jednu ozbiljnu primedbu i predložio sam, u ime Romske partije, kao narodni poslanik, amandman. Naime, mi moramo da stvorimo takvu situaciju u Skupštini, u izbornom postupku, da to zaista bude čovek o kome se izjasnila Skupština Srbije, da to bude osoba u čijem izboru je, od početka do kraja, učestvovala Skupština Srbije, a ne da učestvuje skupštinski odbor i samo poslaničke grupe, jer zbir poslaničkih grupa nije jednako - Skupština Srbije. Slika u odboru nije jednako - slika Skupštine Srbije.
Na način kako ovaj zakon govori, da će samo odbor da predloži, da on ima ekskluzivno pravo na taj predlog, mi ograničavamo pravo svakog pojedinog poslanika. Mislim da je to neustavno, da to moramo da promenimo. U tom pravcu sam i predložio amandman.
Mi moramo da stvorimo jasnu predstavu građanima Srbije da je Zaštitnik građana izabran po najvećoj mogućoj demokratskoj proceduri, da je svaki predstavnik u ovom parlamentu imao mogućnost da ga predloži, u saradnji sa drugima, a mi predlažemo da to bude najmanje 20 poslanika, jer u Odboru za ustavna pitanja nemaju sve političke partije koje participiraju u radu ovog parlamenta svoje predstavnike. Onda je nelogično da na tom nivou presecamo određene stvari.
Dakle, apel je, time ću da završim, da zaista stvorimo uslove da neko koga predstavljamo kao Zaštitnika građana bude izabran na taj način što ćemo da omogućimo svim predstavnicima građana u ovoj skupštini da mu daju pun legitimitet, jer jedino pun legitimitet daće mu mogućnost da odgovara, zaista, ovoj skupštini.

Drage kolege poslanici, govorim o članu 27. i članu 225, dakle govorim o tome da je potpredsednik Skupštine u obavezi da stvori uslove za rad i da jedino tako može Skupština normalno da funkcioniše.
Govorim o tome da hoću da koristim svoje pravo da budem obavešten o važnim pitanjima za svoj rad, jer zaista nemam nameru ovde da sedim do sutra u jutru do 6,00, da gospodin Albijanić i gospodin Čedomir Jovanović dokazuju da je on sposoban da drži Skupštinu do 10,00 sati ujutru, a Čeda da replicira za to vreme. Mislim da LDP ima potpuno legitimno pravo da svoju politiku postavlja kako hoće.
Hteo bih samo da ih pitam, ukoliko će oni zaista da repliciraju dok ovde ovaj gospodin bude bio tu, onda da imamo od njih to čvrsto obećanje i da se uključimo sutra kada bude red u dalji nastavak sednice, i da vidimo kako će to sve da teče. Inače, mislim da je to zaista neozbiljno da celu državu blokiramo i da rad Skupštine blokiramo zbog jedne ili dve osobe, bez obzira o čemu se radi. Toliko o tome.
Međutim, da ne bih pričao o tome, pričaću o onome što sam hteo da govorim, o ovim izmenama i dopunama Zakona o Vladi. Radi se o sledećem. Onda ću da pričam o povredi Poslovnika na malo drugačiji način. Hvala. Govorim o povredi Poslovnika, jer mislim da je trebalo da se govori o tome da Vlada, pošto ona vodi politiku i definiše politiku o svim pitanjima, a stručne službe su samo administrativno-tehnička podrška celom radu, onda ne može da se desi da jedna stručna služba u Vladi definiše i vodi politiku integracije Roma.
Tačnije rečeno da jedan njen službenik odlučuje i vodi politiku u svim ministarstvima o tome kako će 8% građana ove države da živi i u tom smislu predlažem da se zaista Vlada drži ovog novog zakona i da uradi sledeće: da formira radno telo u okviru Vlade koje će da se bavi tim pitanjima, koje će da pomogne Vladi u vođenju politika i da potpredsednik Vlade ili neki drugi ministar uzme u svoju nadležnost i zaista definiše i vodi tu politiku.
Jer, u suprotnom taoci smo pojedinaca iz službe, koji jednostavno šetaju od ministarstva do ministarstva, šetaju od naselja do naselja romskog, i govore da su oni bogovi, i da oni mogu da definišu budućnost romske zajednice, i kome oni daju pet ili 20.000 donacije, u evrima govorim, da taj može sutra na ovakav ili onakav način da živi.
Tu bi samo podsetio gospodu iz SPS-a - budite ponosni, vaši članovi su i na čelu Sekretarijata za integraciju Roma u ovoj vladi. Imate kvalitetne ljude i nemojte da vam neki spočitavaju da su velike demokrate, da neće vaše kadrove, vaši kadrovi su na čelu Sekretarijata za integraciju Roma. Tek toliko da vam kažem da znate, a nadam se da će vladajuća koalicija to napokon da prepozna. Samo toliko i hvala.

Hteo sam samo da kažem da u ime Romske partije, znači, ja ću da podržim ove zakonske predloge, zato što smatram da ova skupština ima ozbiljnu obavezu da definiše i sinhronizuje krivično-pravne propise u državi.
U tom smislu doživljavamo ovo kao stvaranje prostora da se za ovo vreme donesu neki drugi zakoni, koji direktno za posledicu imaju definisanje i krivično-pravne materije o kojoj sada govorimo, a tu konkretno mislim na donošenje antidiskriminacionog zakona, jer donošenjem takvog zakona i stvaranjem jednog njemu prilagođenog postupka krivičnog, smatramo da možemo efikasno da se borimo protiv učinilaca krivičnih dela koja su motivisani različitostima, bez obzira da li su te različitosti nacionalne, verske, po polnoj ili nekoj drugoj osnovi. Hvala vam.
Samo sam se javio za reč, a nisam krenuo pre drugih, a u Poslovniku piše da mora da se javimo, tako da ne morate da mi tumačite drugi put Poslovnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, dve su stvari zašto je Romska partija odlučila da podrži glasanje za gospodina Dulića.
Jedna stvar jeste zato što to nije demonstracija mogućih scenarija u podsticanju određenih političkih pozicija, kao što se, nažalost, to dešavalo u radu ovog saziva Skupštine do sada, već je to rezultat jednog dogovora koji treba Skupštinu da povede napred.
Druga stvar jeste zato što poznajemo gospodina Dulića lično i smatramo da su dve stvari vrlo bitne kod njega, jedna stvar jeste zato što je mlad, i druga stvar jeste zato što je gospodin Dulić sa nama sarađivao u Subotici, govorim sa Romskom partijom, u procesu integracije Roma.
Druga stvar, ne mogu da prihvatim svrstavanje u poziciju ili opoziciju nekoga zato što neko glasa za vladu, neko ne glasa za vladu. Smatram da se poslanici opredeljuju prema predlozima, a onaj ko je formirao vladu, taj je većina, taj vlada državom, a svaki poslanik ima pravo da glasa onako kako misli i onako kako oseća.
S druge strane, mislim da je dobra stvar da je Skupština krenula jednim novim pravcem, jer posle toga, kada je DSS ustupila meni jedno mesto u odboru, posle toga kada je SRS ustupila meni jedno mesto u odboru, sad je DS predložila jednog predstavnika manjina da bude predsednik Skupštine.
Ono što dalje očekujemo od gospodina Dulića jesu sledeće stvari. Nadamo se da će gospodin Dulić da stvori mogućnost manjinama da učestvuju na adekvatan način. Nadam se da će gospodin Dulić da utiče na to da predstavnici manjina imaju adekvatno mesto i poslanici sa lista manjina u radu ove skupštine, da neće da se dešava, kao unazad dva meseca, da neko ne bude pozvan na konsultacije samo zato što je predstavnik manjina i što nije član poslaničkog kluba.
U tom smislu očekujem od njega da će da se založi za donošenje novog poslovnika Skupštine Srbije i da taj poslovnik mora da razdvoji dve stvari. Prvo, da omogući poslanicima nacionalnih manjina, odnosno listama nacionalnih manjina, da delotvorno učestvuju u radu Skupštine, a ne da ih tera da učestvuju u radu određenih poslaničkih klubova.
Smatramo da razlika između ovog izbornog zakona i izbornog zakona ranijeg koji je bio jasan, da su na ovim izborima dobili predstavnici nosilaca određenih političkih ideja mogućnost da učestvuju u realizaciji tih političkih ideja, a realizacija političkih ideja ne podrazumeva samo glasanje. Realizacije te političke ideje podrazumeva da se definiše ta ideja, da se u procesu konsultacija brani i na kraju da se učestvuje u raspravi.
Imam mogućnost, kao nezavisan poslanik, sada da učestvujem u raspravi, ali ako jednog dana bude četiri nezavisna poslanika, onda po ovom poslovniku to ne možemo da učinimo i onda to nije demokratski, onda to nije po osnovu Ustava, jer svakom poslaniku treba omogućiti, bez obzira da li jeste u poslaničkom klubu ili nije, da iznese svoje mišljenje, a naročito ako on predstavlja jednu autentičnu političku ideju.
Ono što takođe očekujemo od vas jeste da učestvujete, zajedno sa nama, kada budemo predložili deklaraciju o sprovođenju dekade Roma, ali ne na način da dobijemo podršku samo većine, jer smatramo da to treba da bude jedan od strateških dokumenata Srbije i tu očekujemo podršku, po drugi put ponavljam ovde za govornicom, i predstavnika SRS, i G17 plus, i SPS-a i drugih partija koje učestvuju u formiranju većine, naravno i LDP-a i Vojvođanske koalicije, jer smatramo da pitanje integracije Roma, znači pitanje integracije socijalno najugroženije grupe u Srbiji, ne sme da bude pitanje stvaranja većine ili manjine u Skupštini Srbije.
Slažem se sa gospodinom Tomislavom Nikolićem kada govori da pitanje manjina mora da bude pitanje svih političkih partija u Skupštini Srbije i u tom smislu mora da bude pitanje definisanja ove deklaracije pitanje svih političkih partija u Skupštini Srbije, jer mi jako dobro znamo da na različitim nivoima političke partije nose različitu većinu. Imamo negde u opštinama i u gradovima gde su radikali na vlasti, imamo negde gde je DS na vlasti i druge političke partije i smatramo da, ukoliko ovo pitanje ne bude pitanje dogovora svih u Skupštini, kao što je jasno kada razgovarate sa građanima Srbije da svi građani Srbije žele integraciju Roma, onda ova skupština ne predstavlja interes građana Srbije, ova skupština je politikantstvo.
Ubeđen sam da će zaista gospodin Dulić da nam pomogne da usaglasimo interese i da definišemo takvu deklaraciju koja će da ima apsolutnu podršku svih 250 poslanika. Hvala.

Ajde da se slušamo. Mi se ne slušamo i onda pričamo ono što ne čujemo dobro, komentarišemo. Razlika između jedinih ugroženih i najugroženijih je velika. Proverite stenogram, rekao sam da su Romi najugroženija socijalna kategorija u Srbiji.
Onaj ko mi ne veruje, izneću podatke, a onaj ko nije slušao ni ono šta je Romska partija govorila u kampanji, ni prošli put za govornicom, ja ću da mu ponovim. Naš program je sledeći - kada Srbija izgradi 10 hiljada stanova, od toga treba 800 stanova da bude za ugrožene kategorije kao što su Romi. Rekli smo da Srbija mora da stvori 100 hiljada novih radnih mesta i od tih 100 hiljada novih radnih mesta da mora da se napravi osam posto novih radnih mesta za Rome. Prema tome, nemojte da mi podmećete, to nisam rekao, a to što vi niste slušali, za to zaista nisam kriv.
Što se tiče Subotice, rekao sam vrlo jasno, ne da podržavam što radi aktuelna većina u Subotici, govorio sam o imenu i prezimenu gospodina Dulića. Mi smo sa njim razgovarali o određenim stvarima, kako da se pokrenu neke stvari vezane za obrazovanje i za kulturu Roma u Subotici. On je imao sluha.
Međutim, svestan sam činjenice o kojoj vi govorite, da ni Subotica ni Novi Sad nemaju većinu da Romi uđu u savete za međunacionalne odnose, i to nije dobro, i to je prava slika Srbije, i to je politikantstvo i u jednoj i u drugoj skupštini. Nisam rekao da skupština u Subotici ili skupština u Novom Sadu vode na adekvatan način politiku o Romima. Prema tome, molim da se razumemo. Mi ovde pričamo o kandidatu, dnevni red je kandidat, nije dnevni red opštinska politika u Subotici, Novom Sadu ili o nekim drugim stvarima.
Hoću još jednom da ponovim, vrlo jasno sam rekao i pohvalio da su SRS i DSS stvorile prostor da učestvujem u radu odbora, što po Poslovniku nije definisano tako. Vrlo jasno sam rekao da, kada se glasalo o kandidatu prošli put, da ću da učestvujem u radu odbora i da nisam napustio rad Skupštine, jer da sam napustio rad Skupštine ne bih učestvovao u radu sa vama u odboru.
Prema tome, ako nekome odgovara da nekoga svrsta negde, onda neka to učini sam sa sobom. Ja sam se jasno svrstao i onda kada sam ostao u radu Skupštine, i danas kada budem glasao za gospodina Dulića. Prema tome, neka se svako obraća svojim biračima, neka se svako obraća građanima Srbije, ali dajte da ne stavljamo pod istu kapu sve.
Nadam se da niste zaboravili neke reči iz kampanje, da nisu zaboravljene ni moje. Nadam se da ćete mene, kao predstavnika Romske partije i predstavnika glasača koji su glasali za mene, da izdvojite iz vaših dnevno-političkih prepiranja. Obraćajte se glasačima svojim idejama, svojim programima, kao što se ja obraćam svojim glasačima i dajte da vidimo da se na terenu uradi to što treba.

Slažem se da ovde ne treba da govorimo više o Romima, ali neka o tome prestanu da govore velike političke partije, jer očigledno osećaju da tu ima nekih problema. Hajde svi da prestanemo o tome, ali nemojte prvo da prozivate, gospodine Dačiću, da ja prestanem da govorim o Romima kao manjini, da bi vi govorili o tome.
Druga stvar, pa ne znam nijednu opoziciju koja je stvorila mogućnosti da se izglasa vlada.
Vi mi ovde spočitavate što sam glasao za Vladu, a ne spočitavate sebi zato što ste stvorili mogućnost da se uopšte dođe do glasanja o vladi.
Prema tome, složili smo se oko toga da je to nacionalni interes da ova Srbija dobije Vladu i u tom kontekstu treba da ocenjujemo postupak svakoga. Vi kada ste glasali za Vladu, imali ste neke ljude i u upravnim odborima.
Romska partija nema nikog u upravnim odborima. Romska partija nije ni u jednom savetu ove vlade. Rekao sam i kad je premijer govorio da smo mi spremni da pomognemo u tome, ali mi nismo i mi se ne ponašamo kao neko ko brani interese većine, nego se ponašamo konstruktivno, kao neko ko hoće da pomogne svim građanima Srbije.
Nismo mi došli ovde da branimo samo romske interese i nisu samo romski interesi 100.000 radnih mesta u Srbiji. To su interesi građana Srbije.
Mislim da svi treba da pričamo o manjinama, ali svi treba da pričamo o svim građanima Srbije. Jer ako budemo to delili, kao što smo možda nekada, ne znam u koje vreme, da li pre sto godina ili pre dvesta godina, pre dvadeset godina kada su političari delili, ali nikada to nije delio narod Srbije. Građani Srbije to nikada nisu delili.
Dajte da i mi to ne delimo. Spreman sam da više ne govorimo o Romima, ali neka ne govore i ostali.
Ajde svi da prekinemo sa time. Ili treba da mi ćutimo kad neko stavi tačku i kaže, eto, vidiš, pustio si, jer se desilo dva puta da se kažu neke stvari, a nisam izlazio. Dajte da ne pretvaramo ovu skupštinsku govornicu u borbu za romske glasove. Dajte da završimo sa ovim, da glasamo o predsedniku Skupštine i da završimo tu priču.

Poštovane dame i gospodo, poštovani kandidati za ministre i kandidatu za predsednika Vlade, ne vidim bolju situaciju i bolje mesto da govorim o programu Romske partije nego sada i ovde, o programu za koji smo dobili podršku na izborima, a koji je bio vrlo jasan.
Očekujemo da ova vlada dosledno, možda bi bilo bolje da sačekam malo da oni koji se bore za glasove manjina izađu, a da ostanu oni koji nisu diskutovali na prošloj skupštini.

Juče smo se u ovom parlamentu sat vremena nadmetali i različite političke partije su govorile o tome kome su bitniji romski glasovi. Mislim da će, kad kamera bude prošetala, biti jasno kome su bitni ti romski glasovi, kome je bitno da sasluša jednog Roma u Parlamentu a kome nije.
Program Romske partije nije samo romski. U svom programu smo govorili da se zalažemo za to da se dosledno sprovodi Akcioni plan o boljem položaju dece u Srbiji, koji je upravo ova vlada, koja je odlazeća, donela. Insistirali smo na tome da ova vlada ima jedan aktivan program za
socijalno ugrožene kategorije, jer to najbolje osećamo, pošto su Romi socijalno najugroženija kategorija u Srbiji.
Takođe smo, u toku mesec dana parlamentarnog rada, imali razgovore sa predstavnicima svih studentskih parlamenata u Srbiji i dogovorili se sa njima da vam predložimo da stvorite uslove da se donese zakon o studentskom organizovanju, da predstavnici studentskih parlamenata budu legitimni predstavnici u razgovorima i pregovorima sa Vladom.
I ne samo to, već da se stvori mogućnost da oni u Parlamentu Srbije iznesu direktno svoje inicijative. U tom smislu, obećao sam im da ću svaki zakonski projekat, svaki amandman za koji se budu dogovorili, da potpišem, da i na taj način stvorimo jednu drugačiju, demokratsku klimu u Parlamentu Srbije.
U našem programu smo, takođe, insistirali da se stvore uslovi za donošenje antidiskriminacionog zakona, koji će ne samo da zaštiti manjine, već koji će da zaštiti sve grupe koje se po nečemu razlikuju od ostalih.
Smatram da je izuzetno bitno, ono o čemu je govorio dr Vojislav Koštunica, da se dalje nastavi rad na definisanju zakonskog okvira za sprovođenje politike ostvarivanja prava nacionalnih manjina.
Međutim, kada su u pitanju Romi, moram da primetim da, iako je unazad dve godine bilo određenih uspeha, nismo zadovoljni sa time koliko se sprovodila dekada. Istini za volju, krivi smo i mi Romi, međutim, Romska partija predlaže da se na drugačiji način pristupi tom pitanju i u tom pravcu predlažemo da se analiziraju sledeća pitanja.
Prvo pitanje je pitanje definisanja institucionalnog okvira i u Vladi Srbije i u Parlamentu Srbije za sprovođenje ovakvih aktivnosti. Očekujemo od ove vlade da u resornim ministarstvima koja imaju značaj za sprovođenje dekade uključe Rome, i to Rome koji će na vrlo konkretan način da sprovode određene aktivnosti. Svaki drugačiji pristup neće dati legitimitet ovoj vladi u tom pravcu. Svaki drugačiji pristup govoriće o sistemu tutorstva, ne o sistemu integracije. Međutim, verujem i danas u razgovore koje smo imali sa političkim partijama koje su formirale vladu, da će to zaista da se uradi i da će to da se uradi na najbolji mogući, produktivan način.
Sledeća stvar koju očekujemo da uradi buduća vlada jeste da definiše način interministarske saradnje, s obzirom na to da nema resornog ministarstva za manjine. Ne mislimo da je ono neophodno. Ukoliko postoji odgovarajuća interministarska saradnja, onda to može da bude bolji i efikasniji model, ali model koji zahteva vrlo jasnu političku opredeljenost da se zaista takav program i organizuje.
Takođe, očekujemo da se definiše administrativna, tehnička i stručna organizacija unutar Vlade, koja će zaista da bude samo to a ne koja će da preuzme ingerencije Vlade, ingerencije romske zajednice i ingerencije Parlamenta, odnosno poslanika u tom prostoru.
Očekujemo da se definišu vrlo konkretni budžeti u Vladi, jer bez budžeta, nije dovoljna deklarativna pomoć, ne možemo ni da sprovedemo proces integracije Roma. Očekujemo i da, u saradnji sa Vladom, definišemo parlamentarnu kontrolu celog tog procesa, na taj način što će odgovarajući organ u Parlamentu, odnosno odbor, da preuzme odgovornost za to pitanje.
Na kraju, ne znam odakle vam ovo kako ću ja da glasam, nisam se izjašnjavao o tome. Spreman sam, kao član Romske partije, da podržim ovu vladu. Glasaću za, u očekivanju da se ovo o čemu smo govorili zaista i realizuje.
Pozivam vas da to ustanovite na primeru Vojvodine, gde smo definisali sličan institucionalni okvir. Pre nego što smo definisali taj institucionalni okvir u Vojvodini, prijavilo se svega sedam Roma da su pretrpeli određene napade. Kada su Romi ušli u vojvođansku Vladu, onda smo detektovali 30 takvih prijava. Jednostavno, učešće u vladi znači da taj narod ima veće poverenje, da isti onaj osećaj koji ima prema državi Srbiji nastavlja i prema instituciji države Srbije.
Najlepše zahvaljujem onim poslanicima koji su slušali, a onima koji neće da to čuju ne znam ko daje pravo da na sledećim izborima, u toku jednog dana, obiđu romske mahale, da se zaklinju da će da rade za integraciju tog naroda, da se zaklinju da brinu o izbeglicama sa Kosova, a ima 100.000 Roma, pored 200.000 Srba, sa Kosova, koji su ovde u Srbiji i koji su u Evropi.
Moramo da znamo, napokon, da to nije narod kome treba da se obraćamo samo zbog glasova, nego da je to narod s kojim treba zajedno da vodimo Srbiju na putu ka Evropi i da je to narod koji može da bude vrlo konstruktivan.
Najlepše hvala.

Poštovane dame i gospodo, danas sam imao jedan razgovor sa predsednicima studentskih parlamenata u Srbiji i mogu da vam prenesem njihove ocene i razmišljanja – da u budućoj vladi bude ministarstvo koje će da se bavi na poseban način pitanjima omladine, a da Ministarstvo za obrazovanje mora na jedan specifičan, novi način da tretira to pitanje; da jedino predstavnici studentskih parlamenata, koji budu organizovali konferenciju studentskih parlamenata, budu legitimni predstavnici studenata, što bi trebalo da bude novi način za definisanje prohoda demokratskih ideja u Skupštini, a samim tim i njihov direktan uticaj na rad Vlade.
Ono što Romska partija očekuje od ove buduće vlade i ovog zakona o vladi, koji treba da definiše određene stvari, to je da se stvore institucionalni okviri unutar Vlade da Vlada može na odgovarajući način da sprovodi proces integracije Roma, odnosno da realizuje tzv. ''Dekadu'' o Romima, jer, u suprotnom, ukoliko nemamo odgovarajuće institucionalne okvire, onda ne možemo da govorimo i o realnom uspehu.
Činjenica da je premijer Koštunica, kao predsednik Vlade, koja je sada odlazeća, videćemo ko će da bude premijer dolazeće Vlade, potpisao dokument u ''Dekadi'', činjenica da je u toj Vladi bio Sekretarijat za sprovođenje ''Dekade'', koji nije na najbolji način realizovao to pitanje, dovoljno govori u prilog tome da buduća Vlada u svojim strukturama, a i ovaj zakon o vladi, mora da otvori mogućnosti da se to pitanje reši, jer treba da se definiše jedan drugačiji institucionalni okvir.
Kada budemo govorili o pojedinostima, govoriću posebno o pitanju da nije u Predlogu definisano na koji će način nacionalni saveti nacionalnih manjina da budu u proceduri legitimni predstavnici i da zakon nije predvideo u čiju nadležnost spada ko će da raspisuje, odnosno ko će da prati proces izbora. Nadam se da ćemo u toj tački dnevnog reda, kada budemo govorili u pojedinostima, o amandmanima, da ne moramo o tome detaljnije da govorimo. Ovo obraćanje bi iskoristio kao poziv predlagačima da to uvrste u svoj predlog, tako da bi zaista sednica bila efikasnija.

Javljam se po Poslovniku, član 101. Eto tako mi Romi marimo, pa predstavimo dobro Srbiju, pa se Srbija podigne na pobedničko postolje u Evropi, a neko nama kaže – Romi ne mare o nečemu. A kako to, ne može to tako da bude.
Ja bih vas zamolio ovako: nemam ništa protiv da se velike partije dogovaraju, sukobljavaju, bore u nekim svojim mišljenjima, ali mislim da je prošlo to vreme da se manjine koriste kao moneta za potkusurivanje. Ja sam Rom i onda kada mi neko kaže da ne marim o nečemu, mislim da sam ili priglup ili ne znam da razmišljam, jer onda ili ne mislim o Čedi, ili ne mislim o Tomislavu Nikoliću, ili ne mislim o Dušanu Petroviću, o Dačiću, o Čedi Jovanoviću...
Bogami, voleo bih kada Romska partija bude u ovoj skupštini predložila donošenje antidiskriminacionog zakona da svih 250 poslanika glasaju za to; kada predložimo deklaraciju o trajnoj brizi o deci u Srbiji, da svih 250 poslanika glasa o tome. Voleo bih da o deklaraciji o integraciji Roma u Srbiji glasa svih 250 poslanika, jer kada se osnivala prva novinsko-izdavačka ustanova u Evropi na romskom jeziku, ceo parlament Vojvodine je glasao, i to je primer Srbije, tako moramo da radimo i to je prava stvar.
Zaista vas molim još jednom, nemojte niko više da bude arbitar ni manjina ni nekih drugih građana, neka svako priča u ime svoje partije, u ime svojih birača, u ime onih ljudi koji su ih birali, a jedino Skupština Srbije može da bira i da govori u ime građana Srbije. Hvala najlepše.

Replika, zato što me je spomenuo Joja Damjanović u svojoj diskusiji, Jovan Damjanović. Da li je tu moj dragi prijatelj ili nije? Jeste. Hajde da se nas dvojica dogovorimo ovako: ako misli gospodin Damjanović da ja hoću da uđem u SRS, pa će da ima boljeg poslanika, da se ne brine, stav Romske partije jeste da ne ulazimo ni u jednu političku partiju u ovom parlamentu. To je jedno.
Drugo, zaista bih ga zamolio da sluša pažljivo kada neko ovde govori. Nisam se obraćao poslanicima SRS-a, govorio sam da bih voleo da 250 poslanika u ovom parlamentu glasa za neke naše predloge, a koliko ja znam, ovde ima i drugih političkih partija.
Znači, vidite kako se ponaša vaš potpredsednik i gospodin Vučić, i kako komuniciramo; kada vi i ovaj mlađi kolega pored vas to budete naučili, onda će to da bude mnogo bolja situacija.
Ako ste već toliki borac za nacionalne manjine, zašto njemu niste rekli kada je rekao da ga ne interesuje da bude potpredsednik u ovoj skupštini pripadnik nacionalnih manjina, e onda nismo smeli to da uradimo. Hajde da mi za ovom govornicom ne diskutujemo na takav način, jer mislim da vaša partija to drugačije shvata. Nisam siguran da je to njihov stav, kao stav koji ste vas dvoje izneli.
Ja nisam nijednom rečju uvredio nijednu partiju u ovom parlamentu, jer smatram da Romska partija ima integrativnu ulogu u ovom parlamentu, a nema ulogu da ulazi u nekakve sukobe i da pojačavamo etničku distancu između Roma i drugih nacija.
Vi jako dobro znate, kada su neki govorili o izbornoj kampanji o nekim partijama, uključujući i SRS, da je tu mnogo fašizma, da sam ja na televiziji rekao da ne može niko da govori o partiji koja je dobila milion birača na taj način i da nije dobro da se predstavnici manjina na takav način obraćaju javnosti.
Prema tome, molim vas, imate boljih načina da predsedništvu partije pokažete da ste lojalni. Nemojte to, molim vas, preko Romske partije. Romska partija nema tu misiju.
Romska partija ima jednu sasvim drugačiju misiju, mi smo rekli šta je naš program, da je naš program proevropska Srbija, da je naš program da se borimo za socijalno ugrožene kategorije, za integraciju Roma i da pokušamo da obezbedimo bolje deci, svoj deci Srbije, za sutra. Nije naš program da ulazimo u takve stvari.
Zaista bih vas zamolio, dobronamerno. Kao što danas to vama kažem, na prošloj sednici sam rekao i nekim drugim predstavnicima parlamenta. Najlepše vam hvala.

Javljam se u ime romske političke partije u vezi sa Skupštinom opštine Subotica i to je razlog zbog kojeg sam tražio repliku.
Prvenstveno moramo da shvatimo da su građani Srbije prestali da glasaju po tome ko je veći Rom, ko je veći Mađar, ko je veći Srbin. Građani Srbije glasaju za onoga ko će ponuditi bolji ekonomski program, to njih interesuje. Oni, prvenstveno, traže rešavanje socijalnih pitanja i pitanja zapošljavanja.
Ukoliko bismo ovde u Skupštini više govorili o tome i stvorili uslove, ako bismo se, na različitim nivoima vlasti, svi založili da građani Srbije bolje žive, onda bi sigurno te partije imale više ljudi u Parlamentu Srbije, više ljudi u Parlamentu Vojvodine i više ljudi u opštinskim odborima.
To je toliko vezano za izbornu kampanju.
Mislim da nije dobro da se sa ove govornice sada podstiču neki međunacionalni sukobi, umesto tolerancije, jer je Srbija tolerantna država, ali postoje pojedinci koji su malo drugačiji nego građani Srbije i dajte da to više ovde ne inspirišemo.
Vezano za Suboticu, evo, sačekaću dok se poslanici dogovore među sobom i nastave da me slušaju, predsedniče. Sačekaću da se ispričamo po debatnim klubovima, a onda ću da nastavim, jer obraćam se ovde poslanicima, a ne sam sebi.
Prema tome, zakon je vrlo jasan, saveti za međunacionalne odnose nisu radna tela skupštine opštine, niti radna tela određenih političkih partija. Saveti za međunacionalne odnose su predstavnička tela nacionalnih zajednica i korektivi vlasti aktuelnih, izabranih skupština na lokalnom nivou. Prema tome, ukoliko imate Nacionalni savet romske nacionalne manjine, ili Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, ili bilo koje nacionalne manjine, kao korektiv vlasti Republičkog parlamenta, Republičke vlade, onda ne može korektiv da bude imenovan iz istog sastava, jer ja tu vidim sukob interesa.
Prema tome, nema nikakvog razloga da u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, u svim opštinama gde žive Romi, a hvala Bogu, u ovoj dobronamernoj državi žive u svim opštinama, oni ne budu u savetima za međunacionalne odnose i ne pomognu državi Srbiji, svojim opštinama, u daljoj izgradnji tolerantnog društva.
Drugačije ih guramo na marginu, ostavljamo ih u mahalama gde ne mogu da žive, drugačije ih guramo u socijalnu bedu, jer ne mogu da komuniciraju sa zajednicom i onda kako da se integrišu.
Dakle, molim sve poslanike u Skupštini Srbije da prenesu i svojim političkim partijama i svojim opštinama, da se svi založimo za to da u savetima za međunacionalne odnose budu svugde Romi, pa i tamo gde ih nema jedan odsto.
Ako smo rekli da u Skupštinu Srbije nacionalne manjine mogu da uđu pod povoljnijim uslovima i pokazali smo ovde da postoje afirmativne mere prema nacionalnim manjinama, dajte da to uradimo i prema Romima, koji su socijalno najugroženija kategorija. Mislim da će to da bude naš doprinos. Ako to svako bude u svojoj opštini uradio, pokazaćemo da zaista vodimo računa o Romima. Hvala najlepše.
Dakle, Romi nisu u odborima skupština opština, jer odbori su radna tela, a radna tela čine izabrani odbornici. Negde je to drugačije, a mi se nosimo mišlju da se i u Skupštini Srbije izgrade novi modeli u novim poslovnicima, jer ovaj poslovnik nije u skladu sa Ustavom, ovaj poslovnik nije u skladu sa demokratskim tekovinama. Treba da vidimo na koji način građani Srbije mogu više da učestvuju u procesu definisanja demokratske inicijative u svim institucijama.
Najlepše hvala, predsedniče, što ste mi dozvolili malo više da govorim nego što vreme predlaže.

Ne bih da govorim o pojedinačnim kandidatima, ne govorim o tom delu, nego o tome koliko ima potpredsednika Skupštine i o principima kako, generalno, da se bira rukovodeće telo ovog najvišeg zakonodavnog doma.
Mislim da ono što su građani Srbije, a to je jedna tolerantna zajednica, istini za volju, tu ima i stvari kao što je ona u Zrenjaninu, gde se pokupi šest huligana, pa napadnu romsko naselje "Dudaru", znači, da taj tolerantni odnos, ako zanemarimo pojedince, treba da preslikamo i ovde, u Skupštini Srbije. Takođe, taj odnos nacionalne tolerancije moramo da preslikamo i za stolom predsedavajućeg. U tom smislu...
(Žagor u sali.)
Predsedniče, znam da sam manjina, ali bih da me čuje većina.

To što vas ne zanima, meni je jasno, ne morate da mi kažete, ali bilo bi dobro da kažete biračima da vas to pitanje ne zanima, s tim što mislim da ne mislite tako, kao ni vaša partija. Mislim da vaša partija misli malo drugačije, ali to će vaš potpredsednik da vam kaže, ne trebam ja to da  vam govorim sa ove govornice. Delujete mladi, pa mislim da imate vremena to da naučite. Uveren sam da ima ko da vas nauči, jer nije cela partija kao vi.
Mislim da je neophodno uraditi sledeće: da za sto sedne obavezno jedan predstavnik manjina, bez obzira na to ko čini parlamentarnu većinu, a tvrdim da postoji parlamentarna većina, pošto se svi ti predlozi izglasavaju parlamentarnom većinom, ne govorim o parlamentarnoj većini za izglasavanje vlade, bez obzira na to da li će to da bude predstavnik manjina iz SRS, iz SPS-a ili iz DSS-a. Time bi poruka građanima bila vrlo jasna, da ova skupština i Srbija, bez obzira putem koje političke ideologije krene, uvek ostaje na jednoj ideologiji, a to je ideologija da se ne poništava u Skupštini Srbije i u radnim telima, kao i u telima koja rukovode sednicom, iskrena želja građana Srbije da se ostvari puna ravnopravnost svih nacionalnih zajednica, uključujući i sve manjine.
U tom smislu, predlažem dva rešenja. Ili da nekog od kandidata, u dogovoru, povučete ili da imenujete četvrtog predstavnika koji će da bude iz redova nacionalnih manjina, a iz političkih partija koje čine većinu.
Dakle, ja ne govorim o tome da treba neko iz Poslaničkog kluba manjina da uđe.
Takođe se izjašnjavam da ja ne prihvatam da budem potpredsednik Skupštine, ali vas molim da vodimo računa o tome.
Nije meni do toga što ćemo da šaljemo ovakve ili onakve poruke međunarodnoj zajednici, što će neko da kaže da će za ovim stolom da sedi više od 25% manjina, a u prošlom sazivu bilo je za predsedavajućim stolom i predstavnika manjina, meni je mnogo više do toga koju poruku šaljemo građanima Srbije, a građanima Srbije šaljemo poruku - idite malo u "Dudaru", pa ih tamo malo išamarajte, jer ne poštujemo ih ni ovde u Skupštini.
Glasaću da bude Joja Damjanović bude ovde potpredsednik, bez obzira na to što je iz SRS-a, zato što je Rom i zato što na taj način ova skupština...
(Momir Marković, sa mesta: Bio je ministar.)
Znam. Rekao sam da kada se budu birali ministri, ja ću da govorim o ministrima, a sada govorim o ovome. Znači, dajte da iz Skupštine Srbije šaljemo jasne poruke građanima Srbije. Poruka građanima Srbije iz Skupštine Srbije ne može da bude da se manjine ne uključuju u rad.
To što određeni predstavnici manjina neće da učestvuju u radu Skupštine, to je njihovo pravo kao poslanika. Međutim, političke partije koje čine većinu u Srbiji, a imaju predstavnike manjina, mislim da imaju obaveze da uključe manjine na adekvatan način.
Shvatite ovo kao dobronamernu sugestiju, ne kao politikantstvo, shvatite da je to mehanizam kojim ćemo da pokažemo građanima Srbije da je Srbija tolerantna, što jeste, a da ćemo se protiv onog malog broja ljudi koji prave probleme svi zajedno boriti, svim pravnim sredstvima, i da je ova država spremna da ih privede licu pravde.
(Momir Marković, sa mesta: Govorite Borisu Tadiću.)
Ne govorim to Borisu Tadiću, govorim članovima ove skupštine. Ne govorim ovo ni nekom drugom, nego govorim onome ko treba da vrši parlamentarnu kontrolu nad sudstvom, nad svim organima izvršne vlasti u Srbiji.
Prema tome, sebe vidim u ulozi poslanika koji se obraća poslanicima i građanima Srbije, a predsedniku Srbije, uključujući predsednika Skupštine Srbije, nameravam da se ove nedelje obratim, da ih zamolim da pokrenu inicijativu da se formira Ustavni sud, da i jedan i drugi urade svoj deo posla, da predlože predstavnike Ustavnog suda.
Kada govorim o vama, mislim na Skupštinu, i to je moja uloga. Nije moja uloga da se dopisujem sa predsednikom Srbije, zato što je on meni bliži nego poslanici u Skupštini Srbije.
Najlepše hvala.

Samo da objasnim jednu stvar. U materijalu nije na pravi način napisano, napisano je da sam ja član Poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije-Nove Srbije. Dakle, to nije tačno. Mi smo razgovarali da predlagač, pošto Poslovnik nije usklađen sa Ustavom, bude neko, zato da bih mogao da ostvarim svoje ustavno pravo da mogu da radim u odborima.
Tu hoću da razlikujemo dve stvari. Jedna stvar jeste da neko bude funkcioner, pa mu treba podrška 20 poslanika, 30 poslanika ili poslaničke grupe. Međutim, rad u odboru je ostvarivanje osnovnog prava poslanika da može da radi i u tom smislu sam prihvatio da radim u odborima, da budem član odbora, ali ne i da budem predložen kao član Poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije, nego samo da ona bude predlagač, kako bismo uskladili aktuelni poslovnik, koji nije po Ustavu, i moja ustavna prava.
U tom smislu, zahvaljujem što je Demokratska stranka Srbije imala razumevanja za aktuelnu situaciju, ali nisam dobio ni od koga njegovo pravo, niti ga se ko odrekao. Čak, u tom predlogu postoji jedna nesuglasica sa osnovnim, elementarnim pravom poslanika. Ona se ogleda u sledećem: svaki poslanik u ovoj skupštini ima pravo da učestvuje ravnopravno sa ostalima, to znači, u dva-tri odbora. Po ovom predlogu, ja sam kao poslanik Romske partije oštećen, zato što je predloženo da učestvujem u radu samo jednog odbora i mislim da to nije u redu.
Hvala.