Izvinjavam se, predsedavajući, zaista nisam imao nameru da komentarišem amandman koji sam podneo, ali naprosto mislim da je gospodin Riza Halimi pogrešno razumeo suštinu tog amandmana, da moram to da objasnim pred svim poslanicima u Skupštini.
Očekujem jednu veliku podršku svih poslanika, ne samo vladajuće većine, a ukoliko se bude na ovaj način tumačio onda se plašim da određene političke grupacije mogu da podlegnu takvom tumačenju.
Suština jeste, amandman nije podnet radi toga da se reše eventualni međunacionalni sukobi ili da se reši zaposlenost manjina u regionima kao što je Bujanovac, ili Subotica itd, ovde kada govorimo o manjinama, onda puno govorimo o Subotici i Bujanovcu, suština amandmana jeste da se pomogne na putu ka stvaranju društva socijalne pravde.
Zbog toga se spominju invalidi i zastupljenost polova, jer mi znamo da imamo invalide rata, ovaj amandman će da pomogne i njima da se brže zapošljavaju u organima državne uprave, pomoći će i tamo gde nisu na adekvatan način zastupljena oba pola da se brže zapošljavaju. Na kraju nacionalne manjine, jer je to jedan od instrumenata da manjine, kao što su Romi, Aškalije, Egipćani i drugi kojih nema u dovoljnom broju u organima uprave na jedan određen način imaju i mogućnost ekonomskog osnaživanja.
Zamolio bih sve poslanike da na taj način dožive ovaj amandman, a ne da on ima cilj da definiše da postoje međunacionalni sukobi, da zbog te diskriminacije nisu zaposleni samo pripadnici manjina u organima državne uprave, pa ajde sad ovim zakonom ćemo tu presiju da rešimo na jedan malo drugačiji način, stvorićemo uslove.
Dakle, mi samo pokušavamo, to ko zna koji put definišem ovde za govornicom, da dobronamernost građana Srbije preslikamo i u državne organe. Ovo je način i borbe protiv korupcije, oni nisu obojeni jednonacionalno, oni koji u državnoj upravi zapošljavaju rođake, prijatelje po vezama, da im se kaže, stanite malo, morate da zaposlite i ove druge, jer orani državne uprave su organi svih građana.
U tom smislu sam govorio, gospodine predsedavajući, zaista koristim Poslovnik, član 101, da bih objasnio suštinu amandmana, koji mislim da je pogrešno shvaćen. Izvinjavam se ukoliko ste drugačije protumačili moje javljanje. Najlepše hvala.

Želim da govorim samo o Poslovniku, vezano za stav 1. člana 225.

U svakom slučaju je dobra ideja što hoćemo da govorimo o medijima koji emituju program na jezicima manjina. Međutim, moram da primetim da pitanje informisanja na jezicima manjina nije samo pitanje Subotice i Kikinde. Nadam se da će se prethodni diskutanti iz Subotice i Kikinde složiti sa mnom. To nije pitanje samo onih manjina koje su koncentrisane u jednom delu ove Srbije.

Kada govorimo o tom pitanju, moramo vrlo ozbiljno da razmislimo o sistemskim rešenjima. Pitanje medija ne može da bude pitanje političkih dogovora i političkih pritisaka. Pitanje informisanja na jezicima manjina mora da bude jedno sistemsko rešenje, koje će da bude prilagođeno i manjinama koje su disperziono naseljene duž cele Srbije i manjinama koje su na jedan određeni način u istoriji pokazale da su jedno od vrlo bitnih vezivnih tkiva građana Srbije. Dakle, govorim i o Romima, i o drugim nacionalnim manjinama koje imaju ta svojstva.

U tom pravcu želim da obavestim poslanike da ne postoji ni jedan regionalni medij u Srbiji koji informiše na romskom jeziku. I gospodinu Jovanu Damnjanoviću je ukinut medij ''Krlo Romengo'', ne funkcioniše u Beogradu odavno.

Mnoge ocene i Roma i neroma, znači svih građana, bile su da su to dobri mediji, da oni pomažu celokupnom informisanju u Srbiji.

Da je to bitno, izneću i zbog jednog bitnog pokazatelja. Da nisu postojali romski mediji, ne bi mogle romske političke partije da dođu do svojih birača na prošlim izborima, ne bi se desila situacija da romske političke partije imaju poverenje birača u celoj Srbiji, a ne samo u jednom regionu.

Činjenica pokazuje da su upravo ti mediji bili ono što tražimo od medija - most između države, političkih partija i građana. Bez tog pristupa ne možemo da govorimo o kvalitetnom informisanju.

U tom smislu, posebno pitanje u tom novom zakonu ili izmenama i dopunama starog zakona o informisanju mora da se posebno pitanje posveti RTS-u, kao javnom servisu, RTV-u, kao javnom servisu, jer ukoliko ne budemo definisali na adekvatan način sadržaje u tim medijima, onda imamo jedan vrlo ozbiljan problem - da pitanje informisanja manjina prepuštamo isključivo nevladinom sektoru, prepuštamo privatnim komercijalnim medijima, a da država ne preuzima odgovornost za informisanje tih građana na tim jezicima.

Sa time bih završio, pošto vreme ističe. Nema demokratije bez pravih informacija. Zloupotreba prava bilo kog građanina, a i prava manjina, jeste ukoliko država ne brine da ga informiše na pravi način.

U tom smislu, podržavam obe inicijative, inicijativu SVM da se o tome govori a i inicijativu vladajuće većine da se sistemski reši to pitanje, da to pitanje ne rešavamo Poslovnikom i u diskusijama samo po Poslovniku, nego da na jednoj od narednih sednica ozbiljno postavimo to pitanje, ali ne samo pitanje privatizacije medija, već sistemskog rešavanja informisanja na jezicima manjina.

Samo bih da istaknem, pošto imam relativno kratko vreme, pa ću pokušati u okviru ovih pet minuta i onog vremena koje imam po amandmanu kompletno svoje izlaganje da dizajniram, tako da molim poslanike da ga na taj način i shvate.

Za Romsku partiju je stavljanje ovog zakona i analiza i rasprava o ovoj tački dnevnog reda ujedno mogućnost i da uskladimo celokupno pitanje funkcionisanja državne uprave i da otvorimo još jedno pitanje i našu ideju, a nadam se svih poslanika, da državna uprava mora da se približi građanima, da državna uprava mora da bude sve više u funkciji građana dokle god ne postignemo taj apsolutni cilj, da ona zaista jeste državna uprava koja isključivo je u funkciji građana.

Da bi zaista to bila, ona mora određene ustavne principe i određena ustavna načela i rešenja da realizuje u svom radu.

U tom smislu, za pripadnike Romske partije od izuzetno velikog značaja su primena, praktično, članova Ustava 15, 21. i 77, dakle, ustavnih odredbi koje govore o tome da u Srbiji moramo na drugačiji način da pojmimo položaj različitih polova, da poimamo pitanje i položaj invalida, kao i pitanje nacionalnih manjina.

Ustav nam je dao mogućnost da to pitanje kvalitetno na drugačiji način rešimo.

Zakon o državnim službenicima je jedan od zakona gde treba da afirmišemo te ustavne principe i sve to može da nas dovede i da nas približi definisanju srpskog društva, kao jednog modernog, evropskog društva koje zaista vodi računa o svim svojim kategorijama.

Da je to zaista bitno govori činjenica da u mnogim opštinama nemamo mogućnost ne samo da uđu invalidi da budu korisnici usluga, već ne postoji nijedan državni službenik ili činovnik koji radi u tim organima uprave.

Zatim, ne možemo da prenebregnemo činjenicu da Roma gotovo nema u opštinama i na drugim nivoima vlasti u državnoj upravi, a moramo svi zajedno da priznamo da jesmo svi građani ove države Srbije, da svi poštujemo zakone Srbije.

Međutim, različite grupe, različite kategorije imaju specifične načine života, imaju specifične navike, specifičnu kulturu i ukoliko nemamo mogućnosti da te specifične navike i da se ta specifična kultura na pravi način i shvati u državnoj upravi, onda imamo situaciju da su suštinski u neravnopravnom položaju oni ljudi koji imaju drugačiju kulturu, koji imaju drugačije potrebe i drugačije navike od onih ljudi koji se sada nalaze u državnoj upravi zaposleni.

U tom smislu, Romska partija i ja kao poslanik Romske partije, predložili smo jedan amandman. Na moje zadovoljstvo, u konsultacijama i sa ministrom i sa njegovom službom mislim da smo našli najbolje moguće rešenje u ovom trenutku, koje ide u cilju stvaranja uslova da se u punom smislu ovih ideja o kojima sam govorio ostvare, ali zaista ide i na trag tome da Srbija ne može preko noći da reši nagomilane probleme, da mi ne možemo u ovom mandatu ili u ovim imenovanjima da rešimo te probleme i da definišemo državnu upravu kadrovski onako kako bi najbolje moguće bilo.

Svesni te činjenice, Romska partija je u svom amandmanu dala dovoljno prostora da nalazimo najbolja moguća rešenja, ali sa jednom vrlo jasnom obavezom da državna uprava mora da brine od procesa zapošljavanja o ovim pitanjima o kojima sam govorio, a i te kako u svom radu, sa time ću da završim ovaj deo izlaganja, sa mogućnošću kada budem govorio o amandmanu da to dalje elaboriram, da država zaista preko svojih državnih službenika, preko državnih organa uprave mora da bude isključivo u funkciji građana.

I da više ne dolazimo u situaciju da li građani treba da dođu u organe državne uprave ili u opštinu, ili u pokrajinu, ili u republičke organe vlasti zbog toga što je njima potrebno, već da moramo da redefinišemo taj naš stav i da moramo da shvatimo da i Skupština, a i državni organi drugi, i državni organi uprave postoje radi tih građana...

(Predsedavajući: Vreme.)

... i da se mi zalažemo da se prisposobimo načinu života građana u Srbiji. Hvala.

U svakom slučaju, hteo bih da se zahvalim na razumevanju za ovaj amandman i da pojasnim neke stvari, da bi poslanici mogli lakše, a i građani Srbije, da vide posledice te nove situacije u budžetu. Dakle, prihvatanjem ovog amandmana ne stvaraju se uslovi samo u republičkim organima vlasti da koordiniraju svoj rad i da budu efikasni u sprovođenju procesa integracije Roma, već se stvaraju i uslovi da na lokalnom nivou gradovi, odnosno opštine imaju jednog pouzdanog saradnika u procesu realizacije lokalnih akcionih programa.
Imali smo situaciju da smo mi kao Romska partija obilazili opštine i razgovarali sa predsednicima opština, bez obzira iz kojih političkih partija su dolazili, a da su nam svi zdušno govorili da oni ne znaju na koji način i kako kvalitetno da pišu projekte kojima bi pomogli Romima i da iako postoji velika politička volja na opštinskom nivou, bez obzira koja politička partija je u pitanju, ne mogu da se realizuju te stvari, jer jednostavno nedostaju kvalitetni projekti koji mogu da animiraju sredstva, bez obzira da li su sa republičkog nivoa, da li su iz međunarodnih organizacija i naprosto se to stavlja kao jedna vrlo ozbiljna potreba.
Da ovo neće da doprinese boljitku života samo Roma, već svih građana u Srbiji, ja ću da ilustrujem samo sa nekoliko primera i mislim da to moramo da objasnimo građanima Srbije. Rezultat ovih amandmana treba da bude u 2007, definišemo izgradnju, između ostalog, i nekoliko proizvodnih kapaciteta, znači, nekih koji će da zaposle ljude u nehigijenskim naseljima, gde je veliki deo Roma, ali mi u Romskoj partiji ne smatramo da u tim proizvodnim kapacitetima treba da budu zaposleni samo Romi; jedan ozbiljan deo pripadnika Roma treba da se uključi u proizvodnju, ali moraju da budu uključeni u proizvodnju i pripadnici drugih manjina i pripadnici većinskog stanovništva, jer to je jedini način da govorimo o unapređivanju položaja Roma.
Sve ostalo, sva ostala tumačenja nisu svojstvena niti Romskoj partiji, niti programima koje mi zastupamo.
Dakle, ni u kom slučaju ne sme da se desi da to budu zatvorene fabrike, nova geta, nove mahale, i da onda neko stavi primedbu da su sredstva opredeljena isključivo za jedan deo građana.
Dakle, moramo da budemo vrlo jasni povodom toga, kao i kod realizacije dela za zdravstvo, gde se opredelilo prošle godine 60 miliona za realizaciju takvih projekata.
Sredstva nisu išla nekom određenom udruženju itd., sredstva su išla prema domovima zdravlja, a u domovima zdravlja rade svi, svi su bili korisnici tih sredstava, ali je realizovano svega 60% od tih 60 miliona, jer niti su domovi zdravlja, niti smo na republičkom nivou imali odgovarajuće kapacitete da zaista možemo i da realizujemo ta sredstva.

Dame i gospodo, samo da prokomentarišem. Ne vidim zaista problem da li će u narednih šest meseci neko da potroši 20 ili 30 miliona manje, ali vidim problem u nečem drugom – da mi ne možemo da se dogovorimo unazad pet-šest godina; s jedne strane, dali smo kulturnu autonomiju nacionalnim manjinama i nacionalni savet je definisan kao nosilac kulturne autonomije manjina, a s druge strane novac iz budžeta Ministarstva za kulturu troši isključivo ministar, uz eventualnu saglasnost nekoga.
Mislim da će tu i gospodin Pastor i gospodin Varga, koji su predlagači ovog amandmana, da se slože sa mnom da mi moramo da definišemo ozbiljan zakon o manjinama, ozbiljne mehanizme kako to manjine ostvaruju kulturnu autonomiju, da li se kulturna autonomija ostvaruje na taj način što će jedna partija da ima predstavnike manjine koji nemaju realnog uticaja na politiku te partije ili ćemo da stvorimo uslove da nacionalni saveti nacionalnih manjina, kao nosioci kulturne autonomije, odlučuju o sredstvima koja imaju za cilj unapređivanje kulture nacionalnih manjina.
Mislim da je to ozbiljan problem. Ako na tome ne budemo poradili u narednim mesecima, ne budemo doneli taj zakon, mislim da će da nam se desi, kao sada, situacija da ministar za upravu još ne zna gde mu je 30.000 potpisa građana za inicijativu za smenu Romskog nacionalnog saveta. Kako ja mogu da objašnjavam građanima koji su nam dali poverenje, koji su se izjasnili za smenu ovog nacionalnog saveta da je ozbiljna država kada oni kažu - gde je 30.000 naših potpisa? Da li može da se izgubi 30.000 dokumenata u jednoj državi? Složićete se da ne može. Da li treba ja kao poslanik i kao građanin ove države sada da istražujem po arhivima gde se nalaze ti dokumenti?
Šta hoću da kažem time? Ova vlada, ovaj parlament mora da shvati (ovo nije marketing, zaista): ili ćemo konstruktivno da sarađujemo, i ovaj primer prihvatanja amandmana od gospodina ministra pokazuje način da ukoliko razgovaramo konstruktivno možemo da sarađujemo i da rešavamo probleme...
Međutim, ukoliko se igramo vlade i parlamenta na način da ja kao poslanik ne mogu da dobijem, iako zovem ministra mesec i po dana, zato što on zna da mora da podiže samo tri telefona koji njemu odgovaraju, onda smo mi, gospodo, neozbiljna država. Ovo je posledica toga.
Dakle, dajte da ustrojimo, da iskoristimo ne kapital u novcu, nego kapital u demokratskom potencijalu kojeg imamo u parlamentu, da zaista svaku demokratsku inicijativu na najbolji mogući način iskoristimo, jer zaista je to prednost i to je ono što Srbiju vodi napred.

Poštovani poslanici, ja bih samo nekoliko stvari rekao na kraju ove rasprave oko budžeta. Radi se o sledećem.
Prvo, smatram da bi moj kolega dr Rajko Đurić ili iz neke druge političke partije zaista trebalo da izbegnu da u ovom parlamentu govore na taj način o diskriminaciji. Mislim da je to pogrešna poruka građanima. Mislim da se na takav način se ne gradi tolerantno društvo i mislim da to nije slika odnosa građana Srbije među sobom, u odnosu na ono što se događa ovde u Parlamentu.
Smatram da mi treba da se borimo konstruktivno u Skupštini Srbije za prava manjina i za prava građana, svih koji žive u Srbiji. U tom smislu Romska partija, da bi se zaista realizovala Dekada predložila je amandman, bila je konstruktivna i ja očekujem da će ne samo ministar, već i drugi da podržite ovaj amandman. Time će ovaj budžet da stvori vrlo konkretne materijalne uslove da 2008. godinu dočekamo sa jednom zdravom osnovom. Ta Dekada za Rome može napokon da krene u Srbiji, na jedan vrlo ozbiljan način, a ne da to bude samo deklarativna priča od koje nema ništa, samo puna usta političari, a Romi u mahalama ne osećaju gotovo ništa.
Takođe, hteo bih još nešto da kažem. Nažalost, ministre samo vi ste ovde, a nisu tu ostali ministri, jer bih napomenuo da smo u našem programu i u razgovorima o formiranju Vlade mi predložili da već u ovom budžetu budu sredstva da svi učenici polaznici prvog razreda u Srbiji dobiju knjige. Dakle, da ne bude praksa da neke nevladine organizacije romskoj deci obezbeđuju knjige, pa se onda obezbede knjiga za 2, 3 ili pet odeljenja. Onda nas pitaju deca koja su neromskog porekla, isto su siromašna kao i Romi, zašto i ko je njima dao knjige, a ovi drugi nisu dobili knjige.
Naš predlog je bio na tim razgovorima, i kod predsednika Tadića i kod predstavnika Demokratske stranke Srbije, da bi bilo dobro da u ovom budžetu budu sredstva za knjige da ih dobiju sva deca Srbije u prvom razredu, a da polako nastavimo tako i da dođemo jednog dana do toga da Srbija obezbeđuje knjige svoj deci koja idu u osnovnu školu. Znači, da na taj način pokažemo da zaista brinemo o deci i da hoćemo da im stvorimo normalne uslove, svima, za korektan život istih šansi. Na kraju bih samo rekao dve stvari u dve rečenice.
Jedno je pitanje, nadam se da su tu opredeljena sredstva i za izgradnju stanova i za legalizaciju mahala.
Nadam se, da u Ministarstvu za kulturu u budžetu postoje sredstva i za formiranje jedne profesionalne, poluprofesionalne grupe koja će da se bavi pozorišno-scenskim stvaralaštvom na romskom jeziku. Najlepše hvala.

Ja bih, poštovane kolege, samo rekao zbog čega je značajno da zaista dobijemo ombudsmana. Danas se upravo u Kostolcu dešava tzv. kvalifikacija učenika za upis u prvi razred. Zamislite onda, pedagog pita decu – da li znate koliko jabuka raste dnevno? Zato što jedno dete, pripadnik romske nacionalnosti nije znalo koliko jabuka raste dnevno, ona njemu kaže – ti zbog toga moraš da ideš u specijalnu školu. Onda ljudi treba nekome da se požale, neko da stane iza njih, neko da sarađuje sa njima u ostvarivanju prava. Jer, ako bismo pitali i poslanike u Skupštini ne znam koliko bi njih znalo da odgovori koliko jabuka raste dnevno. Možda bi onda veliki deo Skupštine morao da se preseli u specijalne škole.

U Kostolcu, u Požarevcu. To se upravo danas dešava. Jer se danas tamo vrši ta kvalifikacija i taj ispit. Evo, to radi neko ko je postavljen od strane države. Zašto to govorim?
Govorim zato što je oko 80% polaznika specijalnih škola upravo romska deca. Ja ću vama kazati, razlikujem dve stvari. Jednu stvar, da država počne da funkcioniše, a druga stvar podrazumeva kontrolu. Ako nekoga biramo, ne znači da mu dajemo blanko mogućnost da radi šta hoće. Ali moramo imati mogućnost i iznaći kontrolne mehanizme. Ja ovo govorim upravo zbog toga da bi ombudsman mogao da pomogne u tome da kontrolišemo određene stvari.
Sledeće, mislim da je neophodno da se uspostavi saradnja između Ombudsmana vojvođanskog, Republičkog ombudsmana i opštinskih. Jer, jednostavno, to je jedina mogućnost da stvorimo situaciju da ne dolaze građani kod ombudsmana pa da se žale, već da stvorimo uslove da se ombudsmani približe građanima i na taj način što će da sarađuju sa svojim kolegama na tzv. nižim instancama. Na taj način što će da otvore kancelarije po Srbiji približiće se socijalno ugroženim kategorijama, približiće se poljoprivrednicima, približiće se građanima u ruralnim sredinama i neće da budu ekskluzivni zastupnici ljudi u Beogradu, već će da budu zastupnici građana Srbije.
U tom smislu hoću, prilikom ovog izbora, da podsetim na ono što smo govorili kada smo donosili zakon, da zaista mora da poradi prvi ombudsman koji bude izabran na republičkom nivou vrlo ozbiljno na tome da se približi građanima Srbije, a ne samo građanima Beograda, da moraju da mu dolaze na noge. Samo toliko sam hteo da kažem. Hvala. Tri minuta je prošlo.

Gospodine Damjanoviću, tek toliko da bi se dobro informisali. Odite do Kostolca, tražite Melisu Džemaili. Između ostalog, postavljeno je pitanje toj devojčici, koja ima sedam godina i treba da krene u prvi razred – da li znate od čega se pravi staklo? Jabuka je bila samo jedno pitanje, a drugo pitanje je bilo da li znate od čega se pravi staklo?
Apropo toga ko je član čega, postoji u svetu Internacionalna romska organizacija, koja je nevladina organizacija i koja je oformljena pre 30, 40 godina, koju su oformili pojedinci i koji naravno kao pojedinci tamo rade.
Međutim, postoji Evropski romski forum, kao savetodavno telo Saveta Evropa i kao jedino demokratski izabrano legitimno telo u Evropi, koga čine i predstavnici Srbije i predstavnici drugih država. I znate iz koje su partije svi predstavnici? Iz Romske partije. Tek toliko da znamo, ko je koliko informisan i ko čemu pripada.
Mislim da nije slučajno što su oba predstavnika u Evropskom romskom forumu iz romske partije, jer mi informaciju imamo iz Kostolca, vi je proverite, a ako nije tačna, ja sam spreman da podnesem sve političke i druge posledice koje treba. Tek toliko.

Poštovane kolege i poštovani građani, rasprava o budžetu prilika je da govorimo o jednom od ključnih stubova programa Romske partije i procesa integracije Roma u Srbiji.
Ukoliko u budžetu ne budemo stvorili uslove da se na ozbiljan način sprovede proces integracije Roma u Srbiji, onda ćemo, nažalost, posle "Dekade Roma", dakle 2015. godine, da konstatujemo da smo tamo gde smo bili ranije i da je Srbija ušla u Evropu, međutim, Romi su tamo gde su bili.
Kako građani Srbije imaju pozitivan odnos prema Romima, očekujemo da i ovaj budžet to na najbolji mogući način izrazi i da se zaista stvore uslove da se na kvalitetno novi način realizuje "Dekada Roma" u Srbiji. U tom smislu smatramo da su nekoliko stvari izuzetno bitne.
Jedna stvar koja je bitna, to je da se stvori institucionalni okvir i sredstva, odnosno, kako je nekoliko mojih prethodnika govorilo – novci, da bi se zaista u Vladi Republike Srbije na kvalitetan način realizovalo pitanje, jer poznata nam je strategija Vlade da ne postoji ministarstvo za ljudska i manjinska prava, već da različita ministarstva sprovode tu politiku. To podrazumeva da zaista imamo kadrovski osposobljenu Vladu koja može da realizuje taj ceo proces. Ne bih se vraćao na loša iskustva kada su neki u nekim ranijim vladama govorili – znate, postoji politička volja, međutim nemamo kapacitete, nemamo resurse, nemamo kadrove i ne možemo da se uhvatimo sa tako važnim pitanjem u koštac.
U tom smislu, mi predlažemo da se izdvoje jasna sredstva za formiranje kapaciteta u resornim ministarstvima. Takođe, i da se izdvoje jasna sredstva u ovom budžetu za interministarsku koordinaciju, jer je nemoguće vršiti kvalitetnu integraciju Roma ukoliko različita ministarstva ne znaju jedna za druga šta rade.
Podsetio bih da ne znaju šta rade i na činjenicu da sam danas dobio odgovor na poslaničko pitanje, gde novi ministar za upravu govori da nema informaciju da je predato 18 hiljada potpisa predstavnika romske nacionalne manjine za novi izbor u Nacionalnom savetu, a njegov kolega Rasim Ljajić je upravo te potpise dobio.
Dakle, neophodno je da se definiše rad interministarske komisije u Vladi, da postoji razmena informacija i da se vrlo jasno izvrši integracija Roma u Srbiji.
U tom pravcu, smatramo da moramo način na koji je budžet definisan, razdeo 21, 24, 26 i 27, gde su odvojena sredstva gde možemo da kažemo da tu možemo da prepoznamo i proces integracije Roma... Ukoliko ne budemo osposobili predstavnike romske zajednice da kvalitetno koriste ta sredstva, onda ćemo da ostanemo na onom nivou gde smo bili u prošloj vladi, a to je da je Vlada obezbedila 60 miliona dinara iz oblasti zdravstva za proces integracije Roma, a da smo realizovali svega 60% od tih predviđenih sredstava. Onda kažemo da neko nije kriv, a ne mogu da budu krive ni nevladine organizacije, ne mogu ljudi ni po opštinama, moramo svi zajedno da preuzmemo odgovornost i zaista da stvorimo uslove, ne govorim slučajno po nekoliko puta danas, znači, zdrav institucionalni okvir i kapacitete u okviru tih institucija.
U tom pravcu Romska partija i ja smo predložili jedan amandman. O tom amandmanu ćemo sutra. Raduje me konsultacija sa ministrom za finansije, koji je u konsultacijama rekao da će da prihvati taj amandman jer na taj način se stvara uslov da se Kancelarija za romska pitanja kadrovski ojača, da možemo sredstva da približimo svim opštinama. Ne mogu ekskluzivitet na proces integracije Roma da imaju samo velike sredine.
Ta sredstva moraju da stignu i do Bujanovca, do Leskovca, moraju da stignu do najzabitijih, pod znacima navoda zabitijih, krajeva Srbije, i ne mogu samo da se troše u ekskluzivnim sredinama da dovodimo predstavnike međunarodne zajednice, da dovodimo televizije da to uslikaju i da šaljemo poruke građanima Srbije i međunarodnoj zajednici kako smo u tome uspeli.
Verujem u dobru nameru ministra za finansije, verujem u dobre namere konsultacija koje nam predstoje u sledećim nedeljama i nadam se da ćemo na osnovu toga da imamo kvalitetno dočekanu 2008. godinu, a to znači da će ovi kadrovi u Vladi da obezbede, kao u Vojvodini gde očekujemo milion evra ove godine iz evropskog fonda za obrazovanje, da stvorimo uslove da i na republičkom nivou Romi iz cele Srbije koriste ta sredstva. Sada, nažalost, to ne može da se uradi, jer, ponavljam, ne postoji odgovarajući institucionalni okvir. Najlepše vam hvala.

Poštovani kolega Bajatoviću, najiskrenije bih vas molio, kada govorite o manjinama, ako imate problema sa pripadnicima neke manjine, onda to recite ovde, sa kim, recite puno ime te manjine i na adekvatan način se izjasnite o svojoj politici koju vodite u parlamentu. Neprimereno je da govorite o romskoj nacionalnoj manjini na taj način i o predstavnicima romske nacionalne manjine u parlamentu. Jako dobro znate da su upravo Romi za vas dugo vremena glasali, da ste romskim glasovima u SPS-u imali svoje poslanike u poslaničkim klupama, da ima oko 8% pripadnika romske nacionalne manjine u Srbiji i da je realno da se isto toliko vremena realizuje u Skupštini Srbije o njihovim problemima.
Kada sam govorio ovde, govorio sam da Srbija mora da nahrani svu svoju decu, ne samo romsku decu, da sirotinja ne može da se odvaja na romsku decu, na srpsku decu i druge građane. U Skupštini Srbije primio sam u dva navrata ne samo Rome, nego i pripadnike drugih nacionalnih manjina, i srpsku decu.
Prema tome, molim vas, o Romima ne možete da govorite kao o nekome ... Molim vas, ja sam dobro slušao šta ste govorili; kada ste govorili o Rizi Halimiju, u istom tom kontekstu govorili ste o Romima. Molim vas samo da za ovom govornicom jasno razdvojite kada govorite o separatizmu, da kažete na koga mislite.
Samo bih ministru za upravu, drago mi je što je došao, ponovio ono što sam rekao pre toga. Poštovani ministre, dobio sam odgovor na poslaničko pitanje da u vašem ministarstvu ne znaju da je pokrenuta legitimna inicijativa za novu elektorsku skupštinu romskog nacionalnog saveta. Obaveštavam vas sa ove govornice da smo ministru Rasimu Ljajiću predali 18.000 potpisa, da je posle toga još 20.000 potpisa došlo kod njega u Ministarstvo, da je to vaš kolega.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Koliko ste imali glasova na izborima?)
Govorio sam o Romima, a ne o partiji. Romi mogu da podnesu inicijativu, a partija učestvuje na izborima.
Molim vas da uzmete u obzir tu činjenicu i da se, u skladu sa zakonom, raspiše sazivanje nove vanredne elektorske skupštine.

Po članu 225. i 226. Poslovnika, želim samo da skrenem pažnju da Programski sastav RTS bi morao da uzme jednu bitnu stvar na um, a to je da u Srbiji ne postoji nijedna regionalna frekvencija koju koriste predstavnici manjina, da u Srbiji od kada je prestao sa radom "Krlo romengo" u Beogradu, nemamo pokrivenost adekvatnu, niti informisanje na romskom jeziku, u Beogradu toga definitivno nema, imamo samo u Vojvodini, isto javni servis koji informiše na jezicima manjina.
Imamo na RTS jednu emisiju, zamislite, nedeljom oko šest-sedam sati ujutru i onda građani Srbije, pripadnici romske nacionalne manjine, mogu tada da se informišu o svim bitnim pitanjima, a u pitanju je oko 500.000 građana ove države, koji na osnovu tih informacija treba adekvatno da se uključuju u politički sistem i onda na osnovu toga treba adekvatno da biraju političke partije, koje se zaklinju da hoće da budu njihovi predstavnici i da će zaista da ih informišu o svom radu i na osnovu rezultata rada da će im daju mogućnosti da biraju.
U tom smislu predlažem predstavnicima Programskog saveta RTS-a da se pokrene jedna sistematska akcija rešavanja pitanja informisanja manjina na Drugom kanalu RTS. Ne možemo da dozvolimo da informisanje manjina bude isključivo pravo nekakvih nevladinih organizacija.
Nije pitanje učešća manjina u političkom sistemu i njihovo pravo na informisanje pitanje nevladinih organizacija, jer nevladine organizacije informišu o onome što oni misle da treba, a mi moramo, kao Skupština, moramo kao država, mora da uradi RTS to isto, da obezbedi sistematsku mogućnost građanima Srbije koji govore, između ostalog, ne samo srpskim, nego i drugim jezicima, znači jezicima manjina, da na svom jeziku dobiju potrebne informacije.
U suprotnom, demokratija je dovedena u pitanje, jer nije pravo samo da vi možete da idete da glasate i da zaokružite nečije ime, isto kao što nije pravo da vi, kada birate građanskog savetnika, ovde možete samo da glasate, nego je pravo da ovde u Skupštini, ovih 250 poslanika i poslanici i predstavnici partija manjina mogu da učestvuju u njegovom izboru na pravi način, a ne samo kroz Odbor za ustavna pitanja, jer neustavno je da Odbor za ustavna pitanja ima isključivi predlog, a Romi i druge manjine koje su ovde...
(Predsednik: Vreme, gospodine Šajn.)
...na indirektan način to nemaju. Zahvaljujem.

Hvala na objašnjenju.
Javljam se po Poslovniku, u skladu sa članom 225. i 226, ne bih da citiram, osim, ako predsedavajući ne insistira na tome. Mogu li da pređem na temu?
(Predsedavajući: Slušamo vas, izvolite.)
Hteo bih da se uputi MUP-u pitanje da se zvanično izjasni oko slučaja o kojem je danas pisalo u "Dnevniku".
Navodno, u Deronjama je jedan maloletnik, učenik drugog razreda, seksualno zlostavljan i to od strane jednog deteta, gde se navodi da on pripada nekome, ne bih da komentarišem za govornicom detalje oko toga, svako ko želi može da se informiše iz "Dnevnika", ali tražio bih da dobijemo zvaničnu informaciju od MUP-a o tome i eventualno o tom slučaju da možemo konkretnije da govorimo.
Sledeća stvar, hteo bih da upozorim da se u Vojvodini govori o tome da treba da se izglasa zakon da se afirmativnim merama dodele tzv. slobodne stolice u Skupštini Vojvodine manjinama.
Smatram da predlog koji ide u tom pravcu, da Romi, kojih ima preko 50.000, a izjasnilo se samo 20.000, treba da dobiju isti broj poslanika kao i neke druge manjine, ne želim da govorim koje manjine, kojih isto ima brojčano. Zaista moramo da krenemo u susret Romskoj nacionalnoj zajednici na taj način. U suprotnosti, zalažemo se za afirmativne mere o Zakonu o zaštiti prava manjina, a u suštini radimo nešto sasvim drugačije.
U tom pravcu želim da postavim još jedno pitanje Vladi Republike Srbije: da uputi informaciju, meni kao narodnom poslaniku i svim narodnim poslanicima, koliko Roma u Vladi Republike Srbije ima sa javnim ovlašćenjima. Da podsetim, Roma ima oko 8% u Srbiji. Nama je svima poznato koliko ukupno ima ljudi sa javnim ovlašćenjima.
Hoćemo, naprosto, da imamo zvaničnu informaciju, da li se zaista desilo to što nam se javlja sa terena – da su Romi glasali, davali glasove, a sada neki ljudi u nekim partijama trguju sa njihovim glasovima da bi obezbedili mesta za svoju ćerku i za svoje bliže rođake na nekim mestima sa javnim funkcijama.
Dakle, tražimo objašnjenje da bismo mogli kvalitetno da se izjasnimo o tom pitanju.
Sledeća stvar koju želim da prenesem svim poslanicima, to je da vas zamolim da povodom Svetskog dana borbe protiv zloupotrebe dece, odnosno dece koja rade, da svi u Skupštini jednom prevaziđemo stranačke podele i da aplauzom pozdravimo sve ljude dobre volje koji se bore za to da u svetu 150 miliona dece više ne bude eksploatisano, i radi. Najlepše vam hvala.
Toliko o tome što poštujete decu. Niko neće da aplaudira, samo zato što nisam ni u čijoj partiji.

Po članu 225. i članu 226, vezano za tri pitanja.
Prvo pitanje. Iako su se stvorili formalno-pravni uslovi za zakazivanje vanredne sednice za izbor Romskog nacionalnog saveta, nadležno Ministarstvo za lokalnu samoupravu još uvek to nije uradilo. Postavljamo pitanje, zbog čega to nije uradilo?
Nadam se da će se moje kolege Rajko Đurić i Jovan Damjanović složiti sa ovim i da će da se pridruže ovoj inicijativi. Dakle, prvo pitanje je da nam se objasni iz kojih razloga to nije urađeno.
Drugo pitanje. Građani u Kulturnom centru Roma u Subotici pitaju zbog čega Ministarstvo za obrazovanje ne isplaćuje nadoknade romskim asistentima od januara ove godine, koji redovno dolaze na posao, a ne dobijaju novac za to?
Treće pitanje - koja javna ovlašćenja ima Sekretarijat za romska pitanja u okviru Vlade i koja javna ovlašćenja imaju članovi Sekretarijata?

Moraću da vas podsetim na jednu stvar. Slažem se sa vama da se po članu 199, po pravilu, zakazuje posebno vreme za pitanja, i to na kraju zasedanja, po iscrpenom dnevnom redu, međutim, kako je prethodna sednica prekinuta, a čekao sam da na kraju dnevnog reda te sednice to postavim, sada sam to učinio. Znači, sa vama se slažem.
Da vam ukažem samo na još jednu stvar. Kada budemo govorili o izmeni Poslovnika, govoriću o tome kako ovde piše da samo poslaničke grupe mogu, najmanje jednom u toku meseca, da predlože da se odredi dan za poslanička pitanja.
Kako to nije u skladu sa Ustavom, kako ovaj poslovnik ne daje svim poslanicima ista prava, mislim da ćete da shvatite potrebu da u ovom trenutku govorim o tome.