Mislio sam da govorim po članu 107. Hteo sam samo da upozorim poštovanu predsedavajuću, isto kao što je koleginica Čomić rekla da ne može da se obraća prema poslanicima neko na određen način, tako u članu 107. piše da i u odnosu na sva druga lica koja su u Skupštini, ne može da se obraćamo na takav način.
Mi ne donosimo ovaj zakon zbog gospodina Mlađana Dinkića, niti donosimo zakon da bi Mlađan Dinkić imao određene ingerencije, ovakve i onakve. Donosimo zakone i to moram da kažem kao neko ko će da podrži ovaj zakon da bi se Srbija pravno ustrojila, da bi Srbija mogla da izađe iz određene problematične situacije i mislim da nije u redu da sada govorimo o tome da li je neko u ovoj skupštini ovakav i onakav. Nemam namere da branim gospodina Mlađana Dinkića, ali neukusno je da, prvo, slušamo optužbe na njegovu ličnost, da navodno donosimo zakon zbog njega, a posle odmah zbog toga se, kako bi mi Vojvođani rekli, durimo ili ljutimo zašto neko vraća na određen način, određene stvari.
Predlažem da završimo sa time, da predsedavajuća više, jer vi znate da imate pravo jednom, pa posle još jednom da objasnite da više replike nema po tome, da se nastavi dalje diskusija, jer ovo nas vodi sada u neke stvari koje mislim da nisu primerene ovome. Najbolje je da nastavimo diskusiju, da ne stavljamo dodatna opterećenja, a vas molim da odmah u početku diskusije prepoznate da li je povreda Poslovnika, replika ili je sada ponovo nastavak nečega što Poslovnik uopšte ne dozvoljava. U tom smislu predlažem vama da vi ne vršite dalju povredu Poslovnika, nego da date ljudima da nastave po spisku koji jeste, jer u suprotnom ne vidim zaista smisao svega ovoga. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, predstavnici Vlade Republike Srbije, kada govorimo o ovom zakonu, onda je to za mene prvenstveno posledica jedne odgovorne politike Vlade, koja želi da stvori jednu pravnu uređenu državu i ukoliko donošenje ovog zakona gledamo kao jedan niz aktivnosti koji žele dosledno da podele vlast na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, ako gledamo u kontekstu politike Vlade, koja želi da stvori nezavisno sudstvo, koja želi da stvori na pravi način jednu novu mrežu sudova u Srbiji koja odgovara potrebama građana Srbije, onda u tom kontekstu posmatram i donošenje ovog zakona koji brine i o ljudskim pravima onih za koje nekada govorimo da možda ne trebaju da imaju ljudska prava.
Činjenica da je neko osuđen i da je na izdržavanju zakonske kazne, ne govori da smo ga isključili iz društva, ne govori, barem kako naše zakonodavstvo posmatra, da ta osoba gubi sve elemente ličnosti, već naše zakonodavstvo, a u tom smislu i evropsko i tu ja vidim kvaku ovog zakona sa evropskim integracijama, i te kako govori o potrebi poštovanja ljudskih prava lica koja su na izdržavanju zatvorskih kazni. To moramo da pogledamo još kroz jednu drugu perspektivu. Nije problem što vi zatvoreniku ne stvorite uslove u zatvoru da živi u onoliko kvadrata koliko garantuje njegovu resocijalizaciju. Problem je ako i u prostoriji za prijem svojih članova porodice, odnosno za posete, ne stvorite uslove da on može da taj jedan sat vremena koji mu je garantovan ili koliko već, da ima najneposredniji kontakt sa svojom porodicom, umesto u jednom prostoru, gde ne mogu da ga čuju druga lica, da ostvari u jednom prostoru gde ga čuju i neki drugi i onda nema to negativne posledice samo za osuđenika, već i za njegove članove porodice i za decu.
Dakle, ovim zakonom, vidim stvaranje uslova za ostvarivanje elementarnog ljudskog prava, za održavanje porodice, i u tim uslovima na onaj način kako to garantuje današnji zakon.
Da li je za to kriva nova vlast? Sigurno da nije.
Da li je problem što će ovim da izađe pre nego što je sudija rešio neko na slobodu, mislim da je to klasičan primer nepoštovanja ljudskih prava i da je to u stvari razlika između dve logike. Dakle, između logike nove Vlade za koju su svi ljudi isti i koja ne donosi zakon da bi ga doneli po meri jednog pojedinca, jer taj pojedinac je najbitniji u Srbiji i on mora da ostane u zatvoru ili mora da izađe iz zatvora, pa ako njegovo ime navedemo i u zakonu njega osudimo, a ne u sudskoj presudi, onda je to u redu. Ova Vlada na sve građane gleda isto i ne možemo da govorimo u Skupštini Republike Srbije o pojedincima koji će da izađu pre vremena na slobodu, nego što je to definisano u presudi suda.
Vađenjem iz konteksta određenih pojedinaca, kršimo njihova ljudska prava, stvaramo jedan problem u državi gde postavljamo ljude u odnosu preko drugih, a to je karakteristika nedemokratskih režima, jer su oni skloni da prave zakone prema pojedincu, da bi se obračunali sa pojedinim sa pojedinim političkim protivnicima, da bi se obračunali sa pojedincima koji ih ugrožavaju, a karakteristika demokratskih režima jeste da ne vide pojedince kada donose te zakone, već donose zakone u odnosu na to da li ti zakoni odgovaraju filozofiji tog društva i oceni društvene opasnosti u tom trenutku.
Mislim da je upravo razgraničenje koje je izvršeno, koga pogađaju mere ovog zakona i kome se kazna ublažava, odnosno oslobađa se od kazni izvršenja same kazne, da je tu jako dobro odmereno i da ona prati filozofiju ove vlade koja je u
izbornoj kampanji rekla da je protiv korupcije, da je za zaštitu osnovnih prava i zato su sva krivična dela kojima se praktično napadaju i porodice, gde se stavlja u promet droga ili opojna sredstva, da je ova vlada vrlo dobro to razlučila i da je rekla u ovom trenutku, ta krivična dela, ne mogu da budu, odnosno izvršioci tih krivičnih dela ne mogu da budu lica kojima će da se smanji kazna za 25% ili za drugo kako je rečeno.
Sa druge strane mislim da je pravično to, jer socijalno ugrožene kategorije su one kategorije stanovništva koje nemaju para da plate, pa zbog toga budu osuđeni, zbog nekog banalnog prekršaja na mesec, ili na tri meseca, a oni koji su puni para, koji su u procesu korupcije, oni koji su zaradili puno para, njima nije problem da se ponašaju bahato na ulici, njima nije problem da plaćaju kazne i oni nikada neće ni da dođu u tu situaciju da budu krivično gonjeni.
Dakle, kroz taj element posmatram činjenicu da je samo za tu kaznu od tri meseca, kojima je sud osudio da su oni oslobođeni od izdržavanja tih zatvorskih kazni.
Da se vratim još na jednu dilemu, mislim da nije korektno da obmanjujemo javnost i da kažemo da predlagač zakona nije razlučio dve stvari.
Oslobađaju se ljudi od potpunog izvršenja kazne onih koji su kažnjeni kaznama do tri meseca, a to što se nekome smanjuje kazna za 25%, pa će sticajem okolnosti da izađu na slobodu, možda osam meseci ranije, taj čovek bi izašao na slobodu i posle osam meseci i opet postoji mogućnost da on vrši krivično delo.
Ako je neko osuđen na devet godina, pa izađe posle sedam godina na slobodu, šta smo mi onda radili sedam godina, jer ona treba ministar da postavi, mislim na ministra pravde, sebi pitanje, pod čijim nadzorom je sedam godina taj čovek bio u zatvoru i šta su radili sa njim ako ga nisu u to vreme prevaspitali.
Ne možete da ga prevaspitavate u poslednjih godinu dana izdržavanja kazne i tu je suštinska stvar. Znaju gospoda pravnici da Srbija nije u redu onih zemalja čije zakonodavstvo želi da vrši represiju nad onim koji su učinili krivična dela, da nasuprot tome mi hoćemo da doprinesemo resocijalizaciji tih ljudi.
Zaista ne vidim nikakve veze sa viznim režimom, sa azilom, jer vi jako dobro znate, mi imamo danas problem lažnih azilanata da su u pitanju socijalno ugrožene kategorije koje traže azil. Međutim, oni koji imaju visoke kazne, oni su daleko od socijalno ugroženih, naročito oni koje ste vi spominjali u svojim izlaganjima. To su ljudi koji imaju para i koji sigurno neće da odu u azil zbog toga i to zaista nema nikakve veze sa viznim režimom.
Ne mogu da ne pomenem stvar vezano za predsednika države.
Ne vidim ništa nedemokratično i ništa nelegitimno. Ukoliko je neko u izbornoj kampanji, kao deo svog programa, izneo nešto i dobio poverenje građana za to, pa zašto to onda ne bi sproveo u delo? Zašto bi mu to osporavali? Zašto bi osporavali onda Skupštini Srbije da nešto o čemu je predsednički kandidat govorio u izbornoj kampanji za to dobio podršku naroda, sada mi ovde to menjali, kažu – ne, ne, narod to nije čuo. Vređamo taj narod, vređamo građane Srbije. Itekako građani Srbije znaju šta je predsednika Srbije Tomislav Nikolić u svojoj kampanji govorio. Itekako oni znaju zašto su dali poverenje ovoj vladajućoj većini u Skupštini Srbije. U tom smislu bih ja zamolio, na kraju, sve političke partije da zaista pokušamo danas, ukoliko imamo konkretnih ideja za izmenu zakona, da onda te ideje i još uvek, dok eventualno može odbor ili sa ministrom da se dogovorite, i da zaista ne bude ovo tema na kojima ćemo da dobijemo sitne političke poene. Da ne bude ovo tema na kojima će politički da se obračunavamo, već da ovde pokažemo jedinstvo, kao kod nekih pitanja, kao kod ombudsmana ili drugih, jer radi se o velikom broju građana, državi i ozbiljnim pitanjima o kojima razmatramo, samo toliko. Hvala.

Zahvaljujem se. Prvenstveno bih hteo da se zahvalim Vladi i ministru finansija što su prihvatili ovaj amandman i da kažem da sve ovo govori u prilog tome da ova vlada jeste Vlada koja vodi socijalno odgovornu politiku, da ovo jeste Vlada koja se bori za ravnomeran regionalni razvoj Srbije i da ovo jeste Vlada koja ima kao dugoročni cilj da problem svih reši time što će da obezbedi nova radna mesta i da i one ljude koji su socijalno najugroženiji, u stvari obezbeđivanjem novih radnih mesta, stvori uslove da oni jednog dana budu oni koji će da pune budžet, a ne da stalno budu oni koji će da koriste sredstva budžeta.
U tom pravcu, ovaj amandman i ova sredstva treba da se upotrebe za nekoliko komponenti. Jedna od tih komponenti jeste da se projekti koji su pokazali da u procesu integracije Roma, kao primere dobre prakse, na primer u Vojvodini gde imamo u određenim sredinama dobre rezultate, da se ti projekti prenesu na teritoriju cele Republike Srbije, a ne da imamo situaciju da samo u jednoj sredini radimo dobro i onda slušamo sve vreme informacije kako u jednoj opštini ili u nekoliko opština imamo dobre rezultate, a u svim drugim opštinama nemamo iste takve rezultate.
Druga komponenta koja jeste da se pomogne ministarstvima, navešću samo nekoliko ministarstava, Ministarstvo za obrazovanje, Ministarstvo za stanovanje, Ministarstvo rada, da se u naredna tri meseca zaista formiraju projekti koji će da se rade na celoj teritoriji Republike Srbije, da se pomogne lokalnim samoupravama koje nisu u situaciji da iznedre takve projekte, da se ti projekti definišu i da tim projektima može da se konkuriše ne samo u IPA fondovima, nego i u drugim fondovima Evropske komisije, i u drugim fondovima koji imaju druge države EU, koje hoće da pomognu taj proces.
Samo ću da navedem jedan primer da samo jedna aktivnost u tom pravcu je pomogla da zajedno sa Ministarstvom za obrazovanjem već u narednom periodu možemo da obezbedimo da 400 stipendija, znam da nije tema ovog amandmana, ali je jedna od aktivnosti koja treba da se prenese na druge oblasti, obezbedimo 400 stipendija za srednjoškolce na celoj teritoriji Republike Srbije, a do sada su uživali nekoliko godina i to 2006. i 2007. kada je Romska partija sarađivala sa Izvršnim većem Vojvodine. Trista pedeset stipendija je bilo obezbeđeno samo, ali za učenike srednjoškolce na teritoriji AP Vojvodine.
Još jednom, da ne bih oduzimao puno vremena, ono što je vrlo bitno to je da se celokupan sistem i sredstva koja jesu svode na stvaranje takvih projekata koji se održe različite komponente i integracije Roma, a da je temelj svih tih komponenti jeste da se ti ljudi zaposle i da se smanji na taj način etička distanca, a da ne govorim da oni samo uzimaju sredstva, nego da oni jednog dana mogu i da pune budžete.
Izneo bih sledeću stvar da smo razgovarali i sa predstavnicima Evropske komisije i da su i te kako zainteresovani da se definiše jedan projekat izgradnje stanova, jeftinih, znači socijalnih stanova u kojima će ti ljudi da mogu sa jeftinim, sa malim mesečnim anuitetima sa četiri do pet hiljada dinara na duži rok da isplaćuju svoje stanove, a ne da radimo sistem da ih prvo premestimo u kontejnere koje je država plaća, pa posle u stanove koje ponovo država plaća, i pet, šest puta trošimo državni novac i na taj način šaljemo poruku da se govori o jednoj zajednici koja hoće samo da uzima novac iz budžeta, a da nije spremna da preuzme odgovornost.
Još jednom zahvaljujem Vladi što je videla dobre strane predloga ovog projekta i predlažem da svi zajedno tokom 2013. godine analiziramo rezultate projekta i da nemamo situaciju da imamo 200 studenata upisanih kao što je to sada na univerzitetu, a da 13 studenata diplomira, nego da imamo situaciju da upišemo manji broj ali da broj ljudi koji su diplomirali bude tri, četiri ili pet puta veći. Hvala.

Zamolio bih kolege, u skladu sa članom 106, da se vratimo na temu. Mogu sada da kažem da je bespravno raseljeno 80 Roma od gradske vlasti u Beogradu danas i da nametnem to kao temu, da je grad Beograd odgovoran za to. O tome neću da pričam. Zato, hajde da se vratimo na temu i da završimo sve do kraja. Hvala.

Ja bih samo podsetio gospođu Čomić da smo zajedno bili 2007. godine poslanici i ako se tada sećate diskusije, zašto sam bio protiv zakona o readmisiji, kojeg je tada upravo vaša poslanička grupa predložila i koji je tada usvojen u parlamentu, a podržavao sam vam sve moguće zakone koje ste predlagali, rekao sam sledeće – da Srbiju čeka negde oko 50 hiljada ljudi koji će da se vrati iz procesa readmisije, a to vrlo lako može da se ustanovi.
Upravo ova vaša diskusija govori o tome da vi niste bili dobronamerni, niste stvarno želeli kao poslanička grupa da ovaj zakon na pravi način stavite u proceduru. Ova vaša nejasnoća pokazuje da ste vrlo vešto, zajedno sa ministrom Markovićem, izbegavali da se bavite ovim pitanjem, a onda kada se ovaj zakon usvaja i kada je neko skupio smelosti da kaže, a to je bila poslanička grupa SNS kojoj ja pripadam kao predsednik Romske partije, onda ste našli da postavljate retorička pitanja – a šta će biti ako bude?
Suštinsko pitanje je – zašto je to tako? Tako je jer ste 2003, 2007. i nadalje potpisivali ugovore sa međunarodnom zajednicom u kojima ste jasno prihvatili da sva lica sa bivše teritorije SFRJ koja se nalaze u zemljama EU a nemaju dokumenta da se svi vrate u Srbiju. Ako ste tada to potpisali, onda treba da vam bude vrlo jasno da se ovaj zakon odnosi na sva ta lica koja ste tada prihvatili da se vrate na teritoriju Srbije, a ne sada da postavljate pitanje ko je kriv ako ti ljudi dobiju dokumenta za koja ste vi potpisali da se vrate u Srbiju.
Mislim da je prema tim ljudima nepošteno postavljati takva pitanja, kao što mislim da je nepošteno igrati se sa sudbinom tih ljudi, nije u redu ni prema ljudima koji se 10-ak ili 15-ak godina nalaze u zemljama EU, a vaša vlada je tvrdila, i Švajcarcima i Nemcima i drugim državama da ljudi trebaju da se vrate u Srbiju, jer im je ovde zagarantovano da mogu normalno da žive, da mogu da imaju posao, itd. Za to ste dobili preko 70 miliona evra. Potrošili ste taj novac u procesima korupcije, niste tim ljudima obezbedili stanove, umesto stanova obezbedili ste im kontejnere, niste im obezbedili posao, umesto toga ste vama obezbedili neke stvari a sada postavljate pitanje da li ti ljudi za koje ste vi dali garancije da se vrate u Srbiju, koji su možda i rođeni tamo ali su im roditelji poreklom sa bivše teritorije SFRJ, postavljate pitanje – šta ćemo sa njima?
O tome ste onda trebali da razmišljate i trebali ste da saslušate moju argumentaciju 2007. godine da Srbija prvenstveno mora da stvori uslove da oni koji prihvate da se vrate, da im stvori uslove za njihovu integraciju u ovu državu, a ne da se dešava sada ovo što se dešava.
Slažem se sa vama da je pitanje vrlo ozbiljno. Slažem se da nije lako ustanoviti određene stvari koje ne mogu da dovedu do određenih zloupotreba, ali, suština nije u tome. Suština jeste u tome da li mi imamo način da zaštitimo kriminalce ili nemamo? Mislim da ovaj zakon, u sprezi sa svim ostalim zakonima koji postoje u Srbiji ima zaista određene procedure da svaki kriminalac koji se bude pojavio na ovoj teritoriji, bez obzira da li je on došao iz readmisije, on zaista bude procesuiran i odgovara za krivična dela, a ukoliko neki ljudi čiji su roditelji državljani Srbije ili državljani bivših republika SFRJ za koje je vaša vlada potpisala da mogu da se vrate ako nemaju dokumenta na teritoriju Srbije, onda jednostavno moramo da priznamo da ste vi tim zakonom kojeg ste tada doneli, tim ugovorima koje ste tada potpisali, u stvari stvorili uslov da ti ljudi na osnovu svega toga mogu da dobiju dokumenta u Srbiji.
Zašto se mi ne razumemo oko brojki? Moramo da razlikujemo dve stvari. Jedna stvar jeste – na koji način ljudi dobijaju i potvrđuju činjenicu rođenja koja se, između ostalog, upisuje u matične knjige rođenih i pitanje državljanstva? Tu govorim o šest i po hiljada ljudi. Kada govorimo o 30 hiljada ljudi, onda govorimo o broju ljudi koji treba da dobiju lična dokumenta, odnosno lične karte. Ali, to su ljudi koji već imaju na jedan određeni način preduslove – upisani su u matične knjige na Kosovu, međutim, te matične knjige sticajem okolnosti nisu došle dovde, itd.
Odgovorio bih i gospodinu Stefanoviću, koji nije bio tu, da ja to nisam rekao napamet, zato što izmišljam, već zato što je Božidar Jakšić u jednom svom istraživanju napisao, a koje je vrlo referentno i finansirano iz sredstava međunarodnih organizacija, da se postavlja ozbiljno pitanje da li ne postoje sve matične knjige, da li su neke izgorele, pa na osnovu toga moramo da imamo kopije i da na druge načine dokazujemo.
Hajde da stavimo tačku na ovo pitanje. Za sve one za koje ste vi potpisali 2007. godine, da se vraćaju u Srbiju zato što su u nekoj evropskoj zemlji pa nemaju dokumenta i budu vraćeni ovde, na osnovu tog ugovora o readmisiji, sigurno da je vrlo ozbiljno pitanje, sigurno da to jeste opterećenje za Srbiju, ali, sigurno da za to nije glasao niko iz ovog poslaničkog kluba, niti sam ja glasao tada, koji sam bio samostalan poslanik. Ja sam vam na to skretao pažnju.
Dakle, moramo da preuzmemo odgovornost, ova vlada i za onog što ste vi radili i za ono što se danas radi, da bi se ispravila još jedna loša stvar koja je urađena unazad 10 godina.
Samo ovo. Vi ste u pravu kada lutaju ciframa oni koji nemaju procene. Tada sam govorio da će 50.000 ljudi da se vrati i do sada je oko 20.000 dobilo dokumenta i to možete vrlo lako da vidite iz informacije UNHCR i drugih. Ostalo je, otprilike, oko 30.000 ljudi. Od tih 30.000 ljudi, 6.500 nisu upisani u matične knjige, a onaj drugi broj, 23-24 hiljade su ljudi koji jesu upisani u različite matične knjige, ali nemaju lične karte. I tada su naše procene bile vrlo jasne, ali tada ste nam govorili da je to u redu. Tada ste nas ubeđivali zajedno sa Romskim nacionalnim savetom da sredstva koja dobijete ćete da utrošite u integraciju tih ljudi. Onda kada smo morali da štrajkujemo u Beogradu i na drugim mestima, da vaši gradonačelnici iz vaše vlasti umesto da prodaju mesta na kojima se ti ljudi nalaze, tim novcem naprave lična dokumenta tim ljudima, gradili ste im kontejnere, gurali ste ih pored azila za pse i sada se brinete, jer vi se 20 godina bavite vrlo intenzivno problemom tih ljudi, a te ljude poznajete onog trenutka kada trebate za vreme izbora da im date jedan par patika i to jednu patiku im date pre izbora, drugu patiku posle izbora, da vas slučajno ne bi prevarili, da vam ne bi napravili problem.
Prema tome, moj je predlog da uozbiljimo ovu raspravu i da jasno kažemo da oni koji su 2007. godine i 2008. godine potpisali te ugovore stvorili su ovakvu situaciju, a mi sada te ljude, za koje smo preuzeli odgovornost, da budu u ovoj državi možemo jedino ponovo da preuzmemo odgovornost. Najbolje bi bilo da vi pregovarate sa EU i kažete da ostanu tamo, da vi nećete više da ih primite, pa da vidimo gde je ta vaša evropska opredeljenost o kojoj smo čuli pre neki dan. Niti ste pregovarali za te ljude, kao što treba, niti za ekonomske uslove kako da se izvozi iz Srbije u narednim godinama, 2014. godine, nego je samo bilo – dajte nam pozadinu i mi ćemo da uradimo sve što kažete samo da budemo ekskluzivni zastupnici evropske ideje. Ta ekskluzivnost i radimo sve što treba samo da budemo evropejci je dovelo do ovoga. Pitanje trebate da postavite toj vladi koja je tada bila i vama kao delu Vlade koja je to radila. Moram da se izvinem DSS, jeste tada bio premijer Koštunica, međutim nije to bila vaša aktivnost koju ste radili tada. U toj Vladi su radili neki drugi to i u toj Vladi je bio Milan Marković i drugi ljudi koji su neke aktivnosti sprovodili i moramo da kažemo jasno na čijoj strani je krivica. Hvala.

Gospođo Čomić, verujem da ste vi mene pažljivo slušali, ali iz stenograma može da se ustanovi da očigledno neke stvari niste dobro zapamtili šta sam rekao.

Prvo, nisam rekao, niti da sam ja, niti da je poslanička grupa SNS protiv Zakona o readmisiji. Ako pažljivo pogledate stenogram iz 2007. godine, pitanje koje sam ja vama tada postavio, odnosno koaliciji koja je predložila tad, a koji je došao iz dela koalicije koju ste vi vodili, jeste upravo bilo slično formulisano kao danas ovo o čemu vi govorite.

Rekao sam samo da bi se dobro razumeli, to pitanje ste trebali 2007. godine da postavite vašim ministrima, da zajedno sa njima odgovorite meni na moje isto takvo postavljeno pitanje, i danas da to pitanje više ne postavljamo ponovo ovde u Skupštini, jer ste 2007. godine to pitanje zanemarili.

Onda se pita, da li ste vi od 2007. do 2012. godine postali brižniji, ili ste gubitkom vlasti postali brižniji i gledate drugačije na socijalno ugrožene kategorije, ili jednostavno govorimo onako kako nam padne na pamet, a to mislim da nije baš uloga poslanika. Ja sam i 2007. godine govorio tako, i danas govorim tako. Što se tiče podataka, verujte mi ja ih nisam izmislio.

Preuzimam obavezu da vam dostavim materijale koje sam ja koristio za pripremu ove sednice, gde su rađene procene ozbiljne međunarodne organizacije i koje u izveštajima i Ombudsmana i svih barataju sa određenim podacima, međutim, očigledno te podatke nismo razlučili šta to znači da se upišu u matične knjige i da dobiju državljanstvo, šta znači drugi podatak, taj drugi podatak je da dobiju lične karte. Dakle, nisu proizvoljni podaci. Uzimam za obavezu da vam to pošaljem. Nismo protiv Zakona o readmisiji.

(Predsedavajuća: Vreme.)

Poslednja rečenica. Već samo govorimo da nisu stvoreni uslovi, a mi smo i tada govorili, koji su obećavani da će da se stvore za te ljude koji su se vratili. Zato ste bili u situaciji da se ukine beli šengen. Ne zato što je donet zakon, nego zato što nisu ispunjeni uslovi za to. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao nameru da se bavim polemikom o tome ko ima autorstvo nad ovim zakonom, međutim pošto je uvaženi kolega profesor iz DS upravo to pitanje otvorio, želeo bih njega i njegove kolege iz DS samo da podsetim na jedan splet događaja koji verovatno svi oni ne znaju, ali čisto da se podsetimo na neka dokumenta i da vidimo da nije to baš tako.

Godine 2006. doneta je strategija o integraciji i davanju većih ovlašćenja Romima. Sticajem okolnosti, tada sam bio predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta i tada smo mi u tom dokumentu prvi put jasno rekli da moraju da se stvore uslovi da se pravno nevidljiva lica, praktično učine pravno vidljivim i da se stvore zakonski uslovi da se to zaista desi.

Godine 2007. u mandatu kada je Romska partija bila parlamentarna stranka, gospodin Davor Arko predstavnik UNHCR je u razgovoru sa mnom dogovorio da se inicira tada u Vladi donošenje takođe tog zakona. Međutim na sastanku sa ministrom Markovićem od svega toga nije ostalo ništa jer gospodin Marković nije jednostavno bio spreman da tako nešto uradi. Da to nije bila puka izmišljotina, jer ja ne pričam priču koji sutra vi možete ili sada da demantujete, samo ću da vam pročitam šta je rekao gospodin Ombudsman povodom tog pitanja i on kaže ovako – istaknuto je i da je Ministarstvo za državnu upravu tokom rasprave države i civilnog društva o načinu rešavanja ovog problema zauzelo stav da rešavanje problema pravno nevidljivih dovoljno bolja primena postojećih propisa.

Dakle, on vrlo jasno kaže da nema potrebe da se donose novi propisi i dalje kaže da tih pet miliona dinara koje je on izdvojio i još 70 miliona evra koji su dobijeni tada u Vladi Republike Srbije za integraciju Roma, su dovoljna sredstva da se to pitanje reši bez promene zakonodavnog okvira.

Očigledno da tada nije bio u pravu, očigledno da nas nije obaveštavao o tome šta radi, očigledno da se meša u posao koji ne zna, a da ne kaže ni ministarki pravde, ni državnom sekretaru u Ministarstvu za pravdu i to je jedan od razloga zašto smo mi zauzeli kao Romska partija vrlo jasan stav prema politici DS u odnosu prema Romima.

Ništa manje nisu bili korektni ni vaši koalicioni partneri i Nacionalni savet čiji je predsednik bio vaš koalicioni partner tada, a nadam se da danas neće više da bude ni državni sekretar i da ćemo na taj Nacionalni savet i te kako da stavimo tačku na njega jer nije sproveo ono što treba, ćutao je sve vreme, sedeo ovde u poslaničkim klupama i verovatno iz nekih vama ličnih odnosa sa tadašnjim koalicionim partnerima nije došlo do toga.

Zašto taj zakon predlaže neko iz Narodne skupštine ako vi smatrate da je nebitno šta kažu predstavnici Saveta Evrope i gospodin Tomas Hanorge? On kaže da očekuje ozbiljnu pomoć parlamenta u rešavanju ovog problema.

Ne vidim ni na jedan drugi način da parlament pomogne, sem na taj način da predloži zakonski projekat.

Očigledno je da mi danas imamo sukob dve političke filozofije u Srbiji. Jedna politička filozofija jeste – ja vas razumem, da vi očekujete da sve uradi Vlada, da Vlada bude izvršna i zakonodavna vlast, da Vlada ne treba da ima kontrolu, da Vlada ono što inicira može da se usvoji u parlamentu, ali dok Vlada ne donese određeno rešenje, molim vas, gospodo, niko u ovoj državi nema prava da se meša u njen posao. Danas je to malo drugačije. Imamo zakon koji su inicirali poslanici, poslanička grupa SNS, u okviru koje je i Romska partija i mislim da je to kvalitetno.

Ustav jasno govori o tome ko ima pravo da inicira zakone, ko ima pravo da donosi zakone. Danas je drugačija stvarnost. Ta stvarnost ide upravo u onom pravcu da se borimo protiv korupcije i da počnemo na ove teme.

Sam ovaj zakon uspostavio je jedan balans između dve stvari. Sa jedne strane imamo pravno nevidljive osobe, koje iz razloga što ne poseduju, što im nije priznata, nije evidentirana činjenica njihovog rođenja, koja ne podrazumeva samo mesto i datum, koja podrazumeva ime, prezime, pol i ostale elemente koji su potrebni da se unesu u matične knjige, da jedan deo stanovništva, tu se radi oko šest i po hiljada ljudi, ne mogu da učestvuju u ostvarivanju svojih osnovnih prava. Sada govorim samo o pravu upisa u matične knjige rođenih i da bi dobili državljanstvo.

Naravno, slažem se sa kolegama i koleginicama koje su govorile, da mi još uvek nismo stvorili adekvatan pravni okvir da ti ljudi uživaju ta prava, jer ukoliko ne promenimo Zakon o ličnoj karti, ukoliko ne definišemo na nov i kvalitetan način kako će ljudi iz Belvila, koji su proterivani na najgori način, kako će raseljena lica sa Kosova, bez obzira da li su oni Romi, Srbi ili pripadnici druge nacionalne zajednice, iz razloga što su izgorele matične knjige, iz razloga što su proterani sa tih teritorija, kako će oni da dođu do lične karte iako imaju potvrdu o državljanstvu, iako imaju izvod iz matičnih knjiga rođenih, ali jednostavno ne mogu da dobiju ličnu kartu jer nemaju one elemente o kojima se govori, o mestu stanovanja, a svi vi znate da, između ostalog, za mesto stanovanja, za razliku od mesta prebivališta, sadašnji zakonski propisi traže i da bude adresa jasna, da ima kućni broj i da ima, ako je stambena zgrada, broj stana i broj sprata.

U tom pravcu smo kao Romska partija predložili jedno novo rešenje. Ušao je taj zakon u proceduru. Predložili smo ga ne sa idejom da preduzimamo autorsko pravo na njega, očekujemo da će na jednoj od narednih sednica i to da bude predmet rasprave, nego naprosto da se ta pitanja pokrenu. Nije bitno ko će da pomogne da 30.000 ljudi u Srbiji dobiju ličnu kartu, bitno je da 30.000 ljudi zaista dobije lične karte, da 30.000 ljudi, od čega je veliki broj Roma, glasaju za taj nacionalni savet, a ne da bude izmanipulisan, jer očigledno da su bili upisani, morali bi da kupujemo malo više patika, malo više šporeta, malo više para da stavimo u džepove, pa da u prošle izbore za Nacionalni savet kupimo tih 30.000 Roma ili socijalno ugroženih, o kojima vi govorite. Verovatno da nekome to nije odgovaralo tada da radi, jer su procenili da taj novac koji imaju je sasvim dovoljan da kupi taj deo birača koji mu odgovara.

Naš zadatak, Romske partije, u okviru poslaničke grupe SNS, jeste da u ovom mandatu, i to je bilo naše obećanje građanima, upravo stavimo tačku na takvo ponašanje, stvorimo mogućnost za drugačije ponašanje u Srbiji i upravo ti socijalno ugroženi budu dostojanstveni ljudi ove zajednice. To ne govorim samo o Romima, govorim o svim onim drugima.

Nije odbrana Kosova samo pitanje teritorije, odbrana Kosova jeste i odnos prema ljudima koji su napustili tu teritoriju, a ne mogu da dobiju lična dokumenta. Sve su to razlozi iz čega mi podržavamo ovaj zakon. Sve su to razlozi zašto mislimo da je dobro da je ovaj zakon ušao u proceduru.

Preporučujemo i Zakonodavnom odboru i gospodinu Cvijanu kao nekome ko zastupa ovaj zakon da zajedno danas i stura radimo na njemu da dobijemo najbolju moguću formu iz vrlo jednostavnog razloga. Država koja se nalazi u jednom posleratnom periodu, država u ime koje je 2007. godine neko potpisao da će da prihvati sve one ljude koji nemaju lična dokumenta iz EU sa teritorije bivše SFRJ, da se nastane u Srbiju, a to je uradila tadašnja vlast. Ta država mora da povlači ovakve poteze, mora to pitanje da reši.

Mi imamo dve mogućnosti, da ostavimo haos, da nam se neki ljudi pretvaraju u kriminalce ili da jednostavno državu dovedemo u jedan normalan pravni okvir.

Ne bih se više zadržavao na ovome. Preneo bih i to da je veliki broj ljudi ovde koji su ranije bili u nevladniom sektoru, da je veliki broj ljudi ovde koji se zaklinju u demokratiju. Mislim da ovaj zakon, koliko god bio dobar, neće moći dobro da se sprovede i uz angažovanje svih i da u tom pravcu imamo i te kako čvrsto obećanje u razgovorima sa predstavnicima međunarodnih organizacija da oni pomognu da se ovo pitanje što pre reši.

Još jednom odgovor zašto je ovo prvi zakon u nizu ovih zakona. Prvo mora da se stvore uslovi da se neko upiše u matičnu knjigu rođenih. Sledeća stvar jeste kada dobijemo dokumenat koji priznaje tu činjenicu, onda moramo da promenimo i neke druge zakone, verovatno i Zakon o matičnim knjigama, verovatno i Zakon o ličnoj karti, ali ovim smo stvorili prostor da u naredna tri-četiri meseca započnu postupci da ti postupci teku i da jednostavno danas počnemo nešto konkretno da radimo, a ne da imamo izgovor – nećemo danas da menjamo, da učinimo onaj prvi korak jer još nismo učinili onaj deseti korak. To je jedna nova filozofija. Nemojte da bacamo prašinu u oči da ne možemo ništa da uradimo. Hajde da se povedemo, to je predlagač i imao kao ideju vodilju, hajde da učinimo prvi korak koji je najbitniji u rešavanju jednog problema. Naravno da svi ovi koraci o kojima vi govorite moraju da dođu.

Što se tiče sledećeg zakona, o javnom beležništvu, zamolio bih Zakonodavni odbor i gospodina Cvijana da prihvate jednu ideju i da to bude njihov amandman, da otklone jedan diskriminatorski element u postojećem Zakonu o javnim beležnicima, a taj element je sledeći. U postojećem rešenju govori se da na teritoriji države gde je određen jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi stvara određene obaveze javnim beležnicima da imaju iz redova te nacionalne manjine ili u dogovoru sa prevodiocima, da se obezbedi tim ljudima mogućnost da se radi na jezicima te nacionalne manjine. Nije to ni čudo.

Predstavnik romske nacionalne zajednice, koji je morao više da brine o nekim drugim stvarima u prošlom mandatu, da li će Nacionalni savet da se bavi pitanjima privrede i organizuje javne radove, umesto da ovde kaže – stanite malo, mi rešavamo pitanje nacionalnih zajednica koji su koncentrisani na severu Srbije i na jugu Srbije, ali i dalje rešavamo pitanja nacionalnih zajednica koje su dispenzorne i koje su nastanjene na celoj teritoriji Srbije i koji nemaju službenu upotrebu jezika, a onda dolazimo do sledeće stvari, da u Vojvodini, zahvaljujući takvoj filozofiji, Zavod za očuvanje kulture postoji za nacionalnu zajednicu koja broji 50.000 stanovnika u Vojvodini, a ne za romsku, koja ima 80.000 stanovnika.

Dalje, da se finansira Nacionalni savet u Vojvodini, one nacionalne zajednice koja broji 20.000 stanovnika, ne one koja ima 60.000 stanovnika, pa da u Srbiji u Zakonu o javnim beležnicima imamo obaveze da u nekim sredinama gde je službeni jezik pripadnika onih nacionalnih manjina koji ima 20.000 ukupno u zemlji i imaju beležnike, a nacionalna zajednica koja broji pola miliona ljudi u Srbiji, o čemu govore dokumenti, nemaju.

U tom smislu bih zamolio gospodina Cvijana da rešenje koje smo mi predložili na Zakonodavnom odboru bude vaše rešenje, jer druga procedura ne postoji i ukoliko to ne bude pravno moguće, mi ćemo da predložimo sigurno zakon u tom pravcu. Postoji još jedna stvar, smatramo kada je u pitanju komisija koja imenuje kandidate, a upravo oko toga se saplela sadašnja bivša Vlada, da ona treba da broji više članova i da se stvori mogućnost kroz rad ministra pravde da to ne bude samo u Beogradu, da ona ima više članova, da se da mogućnost ministru da imenuje veći broj članova u komisije i da komisija možda zaseda i u Novom Sadu, možda u Beogradu, možda na jugu Srbije, jednostavno da može da taj posao da odradimo onako kako treba. Zahvaljujem se.

Javljam se samo povodom komentara pošto je pomenuta Romska partija. Oni koji su bili u parlamentu 2007. godine, a i DS sa kojim smo sarađivali 2007. i 2008. godine u Novom Sadu, u Vojvodini, a istovremeno u Beočinu smo sarađivali u vršenju vlasti sa SRS u to vreme, govori vrlo jasno da Romska partija nikada nije tražila, niti sada traži da vodimo kadrovsku politiku na osnovu političke pripadnosti određenih kadrova. U tom smislu sigurno nećemo tražiti da neko u NBS bude samo zato što je pripadnik određene političke partije. Ako neko smatra da je to loše u ovoj državi, onda zaista ne da mu nije mesto u partiji koja želi da se nazove DS, nego mu onda verovatno nije mesto ni u ovom društvu. To će najbolje da objasne predstavnici i zaštitnici demokratije u Srbiji.

Želim još nešto da razjasnim i mislim da tu treba da stavimo tačku. Kada je reč o Romskoj partiji, sarađivali smo sa mnogima. Kao što nismo bili sekretari i u Vladi Bojana Pajtića, a i te kako smo mu pomogli, tako nismo insistirali ni na ministarskim mestima u ovoj Vladi, a sigurno smo doneli većini više glasova nego neke partije koje sada jesu tamo. Za nas je uvek bio princip da to bude kvalitet, da to budu ljudi koji čine dobro Srbiji, da to budu ljudi koji će da pomognu i socijalno ugroženim ljudima u Srbiji i srpskom narodu u celini, kao i svim građanima Srbije.

U tom smeru vas molim, da oni koji su radili i zapošljavali ljude po partijskoj pripadnosti, a danas jesu razlog zbog kojih oni moraju da se menjaju zato što su oni napravili grašku i nezakonita stvar koja je greška, mora da se menja na ovaj način. U tom smislu mi i podržavamo ovaj zakon i prihvatamo ga način menjanja nezakonitih stvari koje je činila ranija vlada, ne koristim drugi termin. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo ovo kasno vreme sigurno da ne može da se obrati u javnosti, a mislim da je vrlo bitno da se obratim gospodinu Saši Jankoviću i da pored svih onih lepih reči koje su izgovorile kolege, lično mislim, i kao Romska partija nema potrebe da to ponavljamo.

Jedino ono što moram da kažem je koleginici jednoj koja je rekla da sa ove strane SNS sede ljudi koji nisu glasali za Sašu Jankovića. To jednostavno nije tačno. Ovde sede neki ljudi koji su mnogo ranije počeli da sarađuju, nego neki koji su počeli da se danas pozivaju na saradnju sa njim i kao predsednik Romske partije i član poslaničke grupe SNS sećam se da smo sarađivali i pre nego što je postao Zaštitnik građana 2007. godine, podržali njegovu kandidaturu, glasali za njega. Mislim da je jako neprijatno da se takve stvari spočitavaju u ovoj dobroj atmosferi, da pokušaju da se takvi stvari nametnu kao što je koleginica malo pre rekla, ali šta da radim dešava se i to.

Ne bih koristio puno lepih reči o vašem radu o tome sam govorio i ranije i na drugim mestima i dovoljno je da ako kažem da se pridružujem svim tim lepim rečima. Govorio bih o nekim drugim stvarima koje očekujem od vas, koje kao Romska partija mislimo da bi trebali zajedno da radimo na tome i kao parlamentarna stranka i kao zajednica.

Prvenstveno mislim da bi trebalo da poklonimo mnogo više pažnje socijalno ugroženim kategorijama, jer upravo su te kategorije koje najteže dolaze i do vas i do drugih institucija. Kao jedan primer navešću dešavanja u opštini Vlasotince gde se desilo, da recimo, osoba koja radi u Ustanovi za socijalnu zaštitu, prilikom izbora, obišla je sve kuće socijalno ugroženih kategorija, ne treba da govorim da su Romi jedna od najugroženijih kategorija, i da je pretila da mora da se glasa onako kako ona zahteva, jer u suprotnom biće im ukinuta socijalna pomoć. U tom pravcu, očekujem od vas da zajedno radimo po tom pitanju, da u naredne četiri godine zaista stvorimo uslove da upravo ti socijalno ugroženi ne budu više taoci onih koji im dele ono što im deli država, a predstavljaju kao da i to oni dele, kao da je to neka njihova dedovina je jednostavno radi se osnovnoj slobodi da bira i da bude biran. Ukoliko to budemo poklonili socijalno ugroženim kategorijama onda ćemo zaista moći da stvorimo jedan kvalitativno novi pomak u ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava u Srbiji.

Druga stvar koju želim da prenesem i mislim da treba da radimo zajedno na tome, vi ste u svojim izveštajima govorili o izborima za nacionalne savete, međutim, mi smo danas svedoci da ne legitimno izabrani ljudi, da ljudi koji su izabrani tako što posle jedan sat posle podne drugi posmatrači mogli da uđu, da ti ljudi danas potpisuju upravo zahtev o kojima je poštovani kolega govorio, a ti ljudi nemaju ni legitimitet, ni legalitet i o tome je govorio i gospodin zaštitnik građana. Ako nije verovati meni, onda verovati njemu. Mi moramo sa tom praksom da prekinemo.

Moramo najozbiljnije da istražimo tu situaciju zajedno. Novi je sastav skupštine, vi dobijate novi mandat i ne možemo da dozvolimo da se manipuliše sa socijalno ugroženima, sa najugroženijom manjinom, da njihovo predstavničko telo zloupotrebljava određene stvari, određene pomoći koji su imali od određenih političkih centara moći.

Ukoliko to ne budemo uradili, onda svo vaše nastojanje da napravite dobar izveštaj o Belvilu, koji jeste uradili, svo vaše nastojanje da govorite o dešavanjima u Bloku 61, sve to pada u vodu jer, jednostavno, oni koji trebaju da predstavljaju zajednicu, oni se bave privredom tako što rade javne radove. Oni se bave nekim drugim stvarima što ne stoji u zakonu o nacionalnim savetima. Tu očekujemo zajedno sa vama da učinimo jedan važan iskorak i da Srbija u tom pravcu učini određene promene.

U tom pravcu moram da obavestim jednu koleginicu koja je pre nekoliko dana rekla da je njena poslanička grupa glasala za Zakon o nacionalnim savetima i za Zakon o nacionalnim manjinama, da iskoristim vaše prisustvo da im prenesem da sa gospodinom Ekartom u OEBS, u kome ste i vi radili u to vreme, nije ni ona niti njene kolege pripremale model za izbor Nacionalnog saveta, nego da smo upravo mi to pripremali, ali eto toliko o tome koliko su neki ljudi obavešteni, koliko ljudi sebi apriori uzimaju ekskluzivitet da su oni sve uradili ono što treba. Upravo iz tih dana datira naša korektna saradnja i upravo iz tih dana imamo određeno formirano mišljenje o vama i upravo iz tih razloga na ovaj način vam se obraćam time što postavljamo zadatke za budućnost, a ne na taj način što pričamo o tome šta se dobro uradilo.

Sledeća stvar koja je bitna i da to očekujemo od vas da dokumenat koji ste radili, koliko mi je poznato, sa UNHCR, koji se odnosi na dobijanje dokumenata po skraćenom postupku je izuzetno bitna stvar, jer na taj način stvorićemo uslove da u ovom mandatu, ono što nije uradila vladajuća koalicija u prošlom mandatu, jednostavno, svi građani Srbije budu pravno vidljivi, dobiju svoja dokumenta i ne bude to razlog zašto im se uskraćuje veliki broj ljudskih i manjinskih prava.

Očekujemo taj predlog zakona. Zajedno sa vama eventualno da uradimo dodatne napore i da zaista to bude jedan od zakona koji će u ovoj skupštini da bude jednoglasno usvojen.

Sledeća stvar na kojoj mislimo treba da se uradi dosta, možda je to jedna od malih kritika vama, Zakon o državnim službenicima jasno govori o članu 5, koji je 2007. godine predložila Romska partija, usvojen je, da mora u državnim ustanovama da se ostvari učešće manjinskih zajednica.

Ne znam da li je gospodin Dragan dobio rešenje o stalnom radnom odnosu, znam da je gospodin Rajko Đurić bio, ali mislim da na tome ne možemo da se zaustavimo, da upravo vi morate da pokažete svojim primerom sliku svim ostalim ustanovama, jer govorimo da socijalno ugrožene kategorije, da Rome moramo da obrazujemo. Sa druge strane, imamo gospodina Dragana o kojem govorim, o čoveku koji je diplomirao prava, koji je 20 i nešto godina obilazio pragove različitih institucija, od onih najdemokratskije opredeljenih do onih drugih, i taj čovek, nažalost, nema radno mesto, nije mogao da se zaposli. Ne želim da ulazim zbog čega nije hteo, ali činjenica je da nije.

Očekujem od vas da budete jedan od onih koji će da napravi prvi iskorak i na taj način pokažemo svima ostalima šta treba da se radi.

Takođe vam predlažemo da u saradnji sa Evropskom komisijom i OEBS, sticajem okolnosti sutra imam jedan sastanak sa predstavnicima OEBS, koji imaju izuzetno važna sredstva za sprovođenje dekade i imamo 7. sa visokim predstavnicima Evropske komisije takođe još jedan sastanak, gde iniciramo zajedničku aktivnost koja će vama, parlamentu i Vladi Republike Srbije da omogući da uradite kvalitetniji monitoring, da dobijete bolje informacije na terenu, jer sigurno da jedan od razloga zašto ne možete da uđete u dubinu pitanja u sve strukture jesu i pitanje postojanja vaših kapaciteta. To ću da prenesem već sutra na razgovorima tu informacija i 7.

Siguran sam da, ukoliko ove stvari uradimo, ćemo napraviti jedan kvalitetan pomak i sigurno da više nećemo da govorimo o situaciji da Nacionalni savet manipuliše nacionalnom zajednicom samo zato što je eksponent određenog centra političke moći. Sigurno da nećemo da govorimo da se do 100 miliona evra potrošilo za proces integracije Roma, a da jednostavno rezultati su nikakvi u tom smislu da se ništa nije uradilo, a da se mnogo malo uradilo u odnosu na količinu para koja se potrošilo. Ukoliko to budemo uradili mislim da ćemo svi zajedno i četvorogodišnji mandat ovog parlamenta, a i petogodišnji mandat vaš budući moći da zaključimo zajedno i da kažemo da smo učinili nešto značajno za socijalno ugrožene ljude, a kažu da je demokratija dobra onda kada brine o najugroženijima i o onima koji imaju najmanje prava. Hvala.

Zaista ne mogu, ako je ovo pravi Poslovnik, da pronađem član 19. stav 5, jer u ovom Poslovniku imaju u članu 19. samo dva stava. To je jedna stvar. Ne mogu da znam na šta se poziva gospodin Jovanović. Verovatno ima neki peti stav koji ne piše u ovom zvaničnom dokumentu.
Druga stvar, ako su svi poslanici samostalni i mogu da razmišljaju, ne moraju da idu po mišljenje u Krunsku gde sedi sada čovek koji je sve vodio. Ne razumem da poslanici koji su članovi Vlade ne mogu da imaju svoje mišljenje…
(Predsednik: Molim narodne poslanike da dozvole govorniku da završi.)
… posle pročitanog teksta ili posle saslušanog ekspozea. Verujemo u vas, da ste loše radili i verujemo da ćete loše i da komentarišete. Jednostavno, pročitajte, imate svoje mandate. Ne morate i sada po svako mišljenje da idete u Krunsku, jer gospodin više nije predsednik Srbije.

Povreda Poslovnika. Radi se o odnosu na ono što vi volite u odnosu na to što vi dozvoljavate, predsedniče. Uz svo poštovanje vas kao mladog čoveka, obrazovanog i tolerantnog, ja vas zaista molim da ukoliko gospodin Vučić hoće još jednom da se javi, da mu dozvolite i time da se prekine, da bi to bio isti odnos između dve osobe.
Računam da je ovo ozbiljna institucija, da ovde ima 250 ozbiljnih ljudi i danas smo došli da govorimo o Vladi, došli smo da kažemo ko šta podržava i ja bih samo da iskoristim ova dva minuta da kažem da je za nas bitno da podržavamo Vladu, jer mislimo da ona ima jedan socijalno odgovoran program i to treba da čujemo, a ne da slušamo ovakve stvari.
Vi imate pravo, ja se vama još jednom izvinjavam kao predsedniku, da raspolažete svim svojim vremenom i tolerancijom, ali, ja vas samo molim da shvatimo da je ovo vreme Skupštine i da vi jednostavno to prekinete. Eventualno, dozvolite još jednu repliku i molim vas da prekinete. Inače, ovo liči na cirkus.

Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo, imam odgovornost, kao predstavnik romske partije i kao jedini predstavnik nacionalne zajednice koja je jedna od najbrojnijih u Srbiji, kada govorimo o manjinama, da odgovorim na pitanje – zašto ćemo mi da glasamo za ovaj Zakon o Vladi i zašto je za nas prihvatljiv ovaj model organizacije Vlade u funkciji ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava.

Moramo da budemo svesni toga da se nalazimo u trenutku kada imamo Ombudsmana, koga nismo imali u vreme kada je Rasim Ljajić bio ministar za ljudska i manjinska prava, da imamo Zaštitnika građana koga nismo tada imali, ali da i u jednoj i u drugoj instituciji već godinama, iako se bave pitanjima Roma, iako troše puno para vezano za ta pitanja, iz EU nemaju predstavnika Romske nacionalne zajednice.

Postavlja se pitanje – da li je forma ili suština bitna? Da li je bitno da imamo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, kao kod gospodina Rasima Ljajića, a da jednostavno, u to vreme kada je bio i pre toga, a da nemamo predstavnika Romske nacionalne zajednice? Da li je dobro da imamo savet ….

(Ivan Andrić, sa mesta: Rasim je sa vama u koaliciji.)

Kažu da ne treba da se dobacuje. Dozvolite da završim. Čućete odgovor i na to.

Zatim, Vlada 2008. godine formira Savet za integraciju Roma, kozmetički vrlo bitno telo, formalno utemeljeno, ali na čelu tog Saveta ne može ni potpredsednik da bude Rom, jer verovatno ne zaslužuju da imaju takvu funkciju, pa da čuju neke stvari. Za razliku od toga, ja sam dobio uverenja od svojih koalicionih partnera u SNS da u Savetu za integraciju Roma, koji će da postoji u ovoj vladi, i te kako ozbiljnu funkciju će da imaju sami Romi, koji će zajedno sa većinskim narodnom i sa ostalim nacionalnim zajednicama suštinski da učestvuju na razvoju svojih politika. Mnogo je bitnije da zajedno realizujemo politike, nego da imamo tutore koji stoje na čelu nekakvih organa i predstavljamo međunarodnoj zajednici da su oni neki zaštitnici nečega.

Uverenje smo dobili i zato i glasam da će buduća vlada da razgraniči nekoliko stvari. Jedna stvar jeste administrativno-tehnički rad, i u tom smislu će da postoji sekretarijat. To sam dužan da kažem upravo biračima sa kojima sarađujem, da je bitno da sekretarijat bude administrativno-tehničko telo, a ne politički centar moći. Onda, imamo s jedne strane jedan centar političke moći, s druge strane imamo savet kao centar političke moći, s treće strane imamo nacionalni savet kao centar političke moći, a na sva ta tri mesta šeta jedna te ista osoba i drži onako dobro u vazalni odnos celu nacionalnu zajednicu. Tu dobijamo odmah odgovor i na ovo pitanje zbog čega je bitno da se takav odnos ima prema službenicima.

Meni nije jasno kada kolega iz LDP-a kaže – nečiji partijski drugovi biće otpušteni. Kako da budu otpušteni kada nije bilo partijskog zapošljavanja? O čemu mi onda govorimo? Ili je bilo partijskog zapošljavanja? Zapošljavali su se oni koji su lepili plakate, govorim o romskoj nacionalnoj zajednici, koji su delili pakete, a ne znamo odakle su ti paketi deljeni u kampanji. Upravo ti ljudi koji su delili dobijali su da vode proces integracije Roma na lokalnom nivou.

Da objasnim kolegi zašto govorim i zašto kažem da nije kriv ni SPS, ni Rasim Ljajić, ni neko drugi u toj vladi. Vi jako dobro znate, ako ne znate, evo prvi put da čujete, ekskluzivno pravo na Rome je imala jedna druga politička partija u toj vladi. Vi niste mogli ništa da uradite ako ne dobijete potvrdu ili odgovor od te političke partije. Ne govorim koja je to politička partija, možda će neko da replicira pa će sam da se javi i kazaće – ja sam ta osoba, ja sam ta politička partija koja je sve to radila u onoj vladi. Dakle, Rasim Ljajić, SPS, G 17 plus jesu za nas prihvatljivi partneri, jer oni nisu učestvovali u tome, ali su morali da prihvate od jedne druge partije taj uslov, da se ne mešaju u svoj posao, jer to je značajno biračko telo koje treba nekome da služi. Nadam se da vi prepoznajete ko je to.

Da sve ovo o čemu govorim, a govorio sam i u kampanji to, da sve što govorim nije puka kozmetika, nije nešto bez veze, podsetiću vas da je juče bio zamenik ambasadora Evropske komisije ovde, da je bila šefica Misije Saveta Evrope ovde, da je bio gospodin koji u Varšavi vodi pitanje integracija Roma, a gospodin Dereta jako dobro zna da taj osmeh znači podržavanje meni jer je radio u nevladinom sektoru puno i puno puta se slagao sa nama oko toga. Ljudi su vrlo jasno rekli juče da u Srbiji mora da se nadgleda situacija zloupotrebe položaja Roma, a sigurno nisu rekli to zbog toga jer je nova buduća vlada kriva za to. Vrlo jasno su rekli da mora da se formira baza podataka o politici nacionalne strategije, o Romima.

Pitam, neko ko je uzeo ekskluzivno pravo u Vladi Republike Srbije da rešava to pitanje, toliko godina mu je trebalo to da uradi? O kakvim uspesima mi pričamo? Gospođa Delević najbolje zna, mada je ona najmanje učestvovala u ovim stvarima o kojim govorim, koliko je desetina miliona evra došlo iz Evropske komisije za rešavanje upravo ovog gorućeg pitanja. Kao zaključak toga, ne idu u azil Romi, u azil idu socijalno ugroženi iz Srbije, a najviše je Roma i zato je najveći broj Roma u tome.

Zato mi kao romska partija u okviru koalicije okupljene oko SNS zalagaćemo se uvek za socijalno ugrožene kategorije, za njihova prava i sa punim uverenjem da će ova vlada, ovako struktuirana kao što je u ovom zakonu, istinski da se bori, istinski da sprovodi tu politiku koju je obećala. Možda malo manje populističkim formulacijama u Zakonu o Vladi i formiranje nekakvih velikih funkcionalnih tela, ali bavljenjem konkretnim stvarima, a konkretna stvar je sledeća. Ne može jedna Vlada da se hvali time da je afirmativnim merama Kancelarija za inkluziju u AP Vojvodini, koju vodi ista ta politička partija o kojoj sam govorio, upisala 200 studenata afirmativnim merama, a da ne kaže istovremeno da je pomogla da samo 15 studenata diplomira jer im nisu stvoreni uslovi za studiranje. Kakvo je to onda vođenje politika? Kakvo je to igranje brojki? Bolje da mi upišemo 40 studenata i da 30 diplomiraju, nego 200 njih a da 15 diplomiraju, jer veći je kapital onda stvorila Srbija u odnosu na ovaj rezultat koji će da bude rezultat ove vlade, nego rezultat koji je ostvarila prošla vlada.

Što se tiče Zakona o službama bezbednosti, imam jedno pitanje. Da li vi govorite da je neosnovano donet zakon, da je neosnovano utemeljen zakon kojim su data ovlašćenja Borisu Tadiću da imenuje takvu strukturu vlasti? Onda, ako Ustavni sud prihvati vaše rešenje, pitam da li su neki ljudi onda vršili neovlašćeno vršenje funkcija? Znate šta se radi za to. Znate kako ste se obračunavali sa vašim političkim protivnicima koji nisu hteli da se sagnu na ucene koje ste vršili. Ako je to tako, i Ustavni sud to uradi, onda neko mora debelo da odgovara za ono što je radio. Ukoliko Ustavni sud ne donese takvu odluku, onda se ne radi o novom ovlašćenju koje dobija predsednik Nikolić, nego se radi o novom načinu korišćenja tog ovlašćenja, da može da ima drugu širinu u imenovanju kadrova, a ne da koncentriše celokupnu vlast u svom kabinetu u jednim rukama.

O tome nemate, gospodo, prava vi da odlučujete, o tome je odlučio narod na izborima, dao je predsedniku mandat. Ovde piše da predsednik imenuje i razrešava. Ako vi mislite da se on plaši od pojedinaca u svojoj političkoj partiji, kao što su nekog drugog predsednika ucenjivale njegove partijske kolege zarad fotelja, onda se varate i bićete sigurno uvereni u to. Mi, saradnici i koalicioni partneri SNS-a, pomoći ćemo vam u tome, ukoliko se ne daj Bože pretvori u ono što je bilo, ali ja ne bih danas sedeo ovde da ne verujem da je Tomislav Nikolić drugačiji, ne bi mu dali poverenje da je drugačiji i ne bi govorili danas da mislimo da je on nesposoban da se odnosi prema pojedincima, jer njegova odgovornost prema onome što mu je narod dao nalaže mu da se i te kako drugačije ponaša.

To su razlozi zbog kojih ćemo da podržimo sve zakone. Očekujemo od budućeg mandatara da u što kraće vreme od početka formiranja Vlade zajedno sa svojim ministrima formira savet za integraciju Roma, za koji imamo dogovor da ćemo mi u njemu da damo najznačajniji doprinos, da se nastavi saradnja sa Kancelarijom inkluzije i da ostvarimo ono o čemu smo se dogovorili sa međunarodnim zajednicama pre nekoliko dana. Mnogo je bolje da se milion evra uputi, od celih desetina miliona evra, kao što smo mi kada smo bili u saradnji u vlasti 2007. godine obezbedili milion evra od kojih su 300 učenika u Vojvodini imali stipendiju, imali mentore i ti ljudi su dobro završili srednje škole, ali posle toga dođe neka druga garnitura, dođu ljudi koji su zaseli u institucije i pokazali da ništa ne vredi institucija ako u njoj sede pogrešni ljudi.

Mislim da je ovde suština pitanja da ne treba da govorimo puno da li postoji ministarstvo, i u tome podržavam izlaganje gospođe Jorgovanke Tabaković, da je bitno da ta vlada bude efikasna, da ima rezultate i da posle četiri godine možemo da kažemo da smo više studenata dobili u odnosu na ovu vladu, da je manje gladnih u odnosu na ovu vladu, da imamo u većem broju naselja vodu nego u ovoj vladi i da je ova vlada po pitanju integracija Roma i ugroženih kategorija, po pokazateljima rezultata bolja nego ona vlada što je bila, jer jednostavno ne možemo javne politike da pretvaramo u "endžio sektor" i u zadovoljavanje svojih partijskih interesa. Hvala.

Kao predsednik Romske partije i za romsku nacionalnu zajednicu od izuzetnog značaja je izbor Nebojše Stefanovića za predsednika parlamenta, jer time se prekida tutorski odnos dela većine koja je bila do sada, koja je svojim tutorskim odnosom vodila Romski nacionalni savet. Nije se libila da na sednicama Nacionalnog saveta šalje svoje predstavnike i da na taj način upravljaju značajnim stvarima, a danas smo čuli, pošto smo prvi put stvorili mogućnost da predstavnici Evropske komisije, OEBS, Saveta Evrope jasno kažu da je za integraciju Roma ušlo oko stotinak miliona evra i upravo gospodin Nebojša Stefanović je taj koji će da pomogne da ovaj visoki dom, zahvaljujući tom elementu parlamentarne kontrole, kontroliše sve stvari i na kraju da stanemo na put i tome. Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, pokušaću u narednih par minuta samo da kažem da ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom, da nije u skladu sa onim što ste napisali u obrazloženju a to je da Predlog zakona sadrži rešenje koje obezbeđuje srazmernu zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina i da je ovaj zakon tipičan primer situacije - ovom rukom vam dam, a ovom rukom vas šibam da ne možete da uzmete to što vam dajem.
Da pokušamo zajedno da pratimo brojke i da vidimo da li je to tako. Prvo, da li se slažete... Ne morate da izađete za govornicu, dovoljno je ako mi klimnete glavom kod određenih principa. Prihvatiću klimanje glavom, ne morate da kažete. Da li se slažete da, po zakonu, broj odbornika u jedinicama lokalne samouprave nije fiksna stvar i da mogu da biraju da broj odbornika bude između 19 i 75? Da li se slažemo oko toga? Znači, slažemo se. Ministre, zamoliću da me saslušate. Pokušaću da objasnim zašto je ovo rešenje u suprotnosti sa Ustavom i sa duhom ovog zakona.
Prvo, broj odbornika u jedinicama lokalne samouprave nije fiksna stvar. Možemo da imamo različit broj odbornika, može da bude 19, 20, 30, 75. Druga stvar, ukoliko se broj odbornika povećava odlukom opštine onda bi trebalo da jedan odbornik vredi manje birača, a ne da vredi više birača, jer što ima više odbornika u odnosu na isto biračko telo prirodni prag je sve manji, a ne da povećanje broja odbornika povećava biračko telo. Šta sada pokazuju cifre? Pokazaću na jednom primeru šta teoretski može da se desi. U Kovačici ima oko 22.000 birača. Ako računamo izlaznost negde preko 50%, realno je da izađe oko 11.600 birača. Dalje, ako to posmatramo videćemo da u Kovačici jedno mesto vredi... Za nas je ovo vrlo bitna stvar, jer od nje zavisi naša direktna zastupljenost u organima lokalne samouprave. Znači, između 260 i 290 glasova nam treba u opštini Kovačica da predstavnici manjina budu u opštini. Međutim, po istom ovom zakonu moramo da sakupimo 390 potpisa. Dakle, moramo da imamo 130 potpisa više u odnosu na ono što moramo da dobijemo na izborima.
Ako se sada spustimo u teoretisanje po ovom zakonu imamo sledeće rezultate: na isti broj birača, na istu izlaznost preko pedeset i nešto posto, ako imamo 30 odbornika treba nam 433 birača, a 300 glasova.
Međutim, na 45 odbornika treba nam 289 birača da bismo dobili prirodni prag, a moramo da imamo 450 birača koji će da overe potpise. Na 60 birača 216 je potrebno za prirodni prag, a 600 birača mora da overi potpise. Sigurno da je kod većinskih partija to drugačije ako govorimo o 5%. Ne bih ulazio u to jer nismo analizirali i ne bih komentarisao taj deo pitanja, verovatno da i tu ima određenih slabosti, ali naprosto dajte da pokušamo eventualno da nađemo neko drugo rešenje.
Za mene je prihvatljivo i ovo rešenje, ukoliko ministar prihvati, da tu nađemo nekakav izlaz, da promenimo amandman ili Odbor da da svoj amandman; ukoliko ima veći broj da onda barem imamo granicu sa 200 birača da mogu manjine da predaju liste. Ukoliko prihvatimo da u opštinama gde je preko 20.000 birača možemo da overimo listu sa 200 birača i da tu listu možemo da predamo... Zašto je to bitno za romsku nacionalnu zajednicu? Razlika između romske nacionalne zajednice i drugih manjina jeste u tome što se Romi nalaze u celoj Srbiji. Nemojte da kažnjavamo Rome zato što žive u svim opštinama Srbije, što imaju dobar odnos sa građanima Srbije, što se ne koncentrišu i u toj koncentraciji, u stvari, ne izvlače određene povoljnosti u izbornom postupku. Tu je razlika između Roma i drugih nacionalnih zajednica.
Molim vas još jednom da ovo prihvatite, jer zaista bismo doprineli da romska nacionalna zajednica učestvuje na jedan nov način u organima lokalne samouprave.

Da bismo raspravu učinili efikasnijom, ja ću tokom ova dva minuta govoriti i o ovom drugom amandmanu, da se ne bih više javljao.
Problemi o kojima ste vi govorili, a koje smo mi pokušali da otvorimo amandmanom koji sam podneo u ime Romske partije, upravo se odnose na to da pokušamo da obezbedimo zastupljenost svih u lokalnim organima vlasti ne favorizujući one koji su veliki u momentima kada je pitanje da li je to realno ili nije. U prilog tome ide i naš amandman i ja ću sigurno da povučem taj amandman ukoliko se nađe rešenje koje će da zadovolji i ove stavove SPS-a i DSS-a. Možda ne bi bilo loše da se na konsultacijama to objedini u jednu zajedničku priču.
Sigurno da je mnogo bolje ako i manjine imaju ista pravila kao i većinske partije, a ovo bi otprilike rešilo i pitanje manjina, njihove zastupljenosti u parlamentu. Mislim da je nelogično da govorimo da hoćemo da pomognemo manjinama, pokrećemo afirmativne akcije, a onda u jednom trenutku, kada imaju isti broj glasova ili iste količnike kao velike partije, kažemo - tu je granica. Znate, sada kada imate isti broj glasova, sada ne možete, isti količnik, sada tu ne može, tu je granica, jer oni su tamo za prvog, drugog, trećeg i četvrtog odbornika imali malo više.
Mislim da se tu ruši ceo duh zakona. Tu se, u stvari, otvara put nečemu drugom. Opet kažem da su Romi tu najviše oštećeni, zato što Romi u Srbiji žive skoro u svim opštinama, gde mogu da imaju jednog ili dva odbornika i onda će oni da dobiju nijednog ili ćemo tog jednog kojeg su dobili da im oduzmemo. Još jednom molim predlagača zakona, nemojte da pravimo zakone samo prema meri manjina koje su koncentrisane na jednom delu teritorije. To je problem i za Srbe na Kosovu. To je ozbiljan problem za Srbe na Kosovu koji žive u opštinama u malom broju, u graničnim opštinama.
Dakle, mi ovim izbornim zakonom podstičemo na duže staze, govorim o periodu od 40, 50, možda i 60 godina, da se manjine koncentrišu na jednom delu teritorije, kako bi ostvarile svoja izborna prava, umesto da podstičemo da se integrišu.
U tom pravcu ide i moj amandman i ukoliko se bude našlo rešenje o kome razmišljaju predstavnik DSS-a i predstavnik SPS-a, mi ćemo sigurno u toj situaciji da povučemo ovaj amandman. Govoriću o celom članu, da mi ne zameri predsedavajući, da ne bih posle komentarisao. Za nas je bitno da se vodi računa o zastupljenosti svih političkih partija koje su ostvarile količnike o kojima ste govorili. Znači, krajnje pitanje koje treba da se postavi kod raspodele poslednjeg mesta u skupštini, i kriterijum, treba da bude zastupljenost svih političkih partija ili lista u skupštini opštine. Zamislite vi da jedna manjina sve prebrodi, na kraju ima isti količnik kao velika partija, i kaže se – izvinite, vi ne možete, prirodno je da velike partije imaju veći broj birača nego manjine. Zato bih zamolio da na tim konsultacijama, eventualno, i ovo pitanje zajedno raspravimo.
I, ovo je poslednji komentar: slažem se ja da je mišljenje Saveta Evrope onakvo ili ovakvo, međutim, ako je Ustav jasan, a jeste jasan, onda sam ja prvenstveno za to da se Ustav u Srbiji primenjuje. Zaključci Saveta Evrope se primenjuju samo onda kada su u saglasnosti sa Ustavom, a Ustav se primenjuje uvek i bez obzira na materiju. Znači, ne možemo mi da prihvatimo argumentaciju tipa "znate, meni su rekli stručnjaci u Savetu Evrope da baš nije u skladu sa evropskim standardima". Mi ovde radimo po Ustavu Srbije, a zaključke Saveta Evrope, sve te konvencije moramo i treba da prihvatimo, ali u onom momentu kada dajemo manje prava nego što je definisano u tim aktima.