Poštovani poslanici, govorim u vezi sa povredom Poslovnika, odnosi se na članove od 105. do 114, a pošto je celo poglavlje u pitanju, mislim da će da mi omogući predsednik Skupštine da ne čitam sve članove Poslovnika.
(Predsednik: Gospodine Šajn, da li ste me čuli da sam od bilo koga tražio?)
Pitam zato što je tako i propisano.
(Predsednik: Ja bih vama odobrio ono što drugima ne odobravam, a kamoli da vam uskratim nešto.)
Hvala. Verujem da oni koji imaju dugo iskustva u parlamentarizmu Srbije, naročito poslanici koji dugo sede u ovim poslaničkim klupama, da su se naslušali svega i svačega. Mi smo ovde u novom sazivu, dosta je poslanika ovde, kao što sam i ja, samo nekoliko dana, ali verujte mi da mi nije prijatno kad se spominje nečija majka, nečija kćerka, i sam sam otac dvoje dece. Zaista mi nije svejedno kad se na ovaj ili na onaj način demonstrira sila u ovom parlamentu. To je mnogo loša poruka građanima i evo šta se dešava kad nam vlast radi to što radi ovde. BETA 8. maja 2007. godine, dakle, danas, u 12,02 prenosi sledeće: Zrenjanin – šestorica mladića, muškaraca...
(Predsednik: Gospodine Šajn, ja nisam čuo da je neko nekom danas psovao majku ili pominjao kćerku. Ja bih reagovao. Podsetite me, molim vas, kad je to bilo, da mogu i naknadno da reagujem.)
Zamolio bih vas da mi dozvolite da koncipiram svoje izlaganje kako ja odlučim o tome, a da sada ne odgovaram na vaša pitanja, ako dozvolite.
(Predsednik: Da li ste vi rekli istinu ili neistinu? Ne mogu da vam dozvolim da iznosite neistine. Nisam čuo da je neko ovde nekome loše pominjao majku ili kćerku ili sestru.)
Gospodine predsedniče, dozvolite mi, ako hoćete, da u skladu...
(Predsednik: Ne mogu. Recite mi koji govornik je to rekao.)
To ne piše u Poslovniku, da sam dužan da imenujem govornika i pojedinca, već da govorim o situaciji u parlamentu. Ukoliko mi oduzimate reč, u redu.
(Predsednik: Vi sami sebi oduzimate reč.)
U redu, prihvatam...
(Predsednik: Samo vas pitam na čije to izlaganje replicirate, ko je povredio Poslovnik? Morate da navedete ime onoga ko je povredio Poslovnik. Jedva čekam da kažete ko je, da dobije sankciju.)
Ja vama verujem i to liči na način na koji je radio Parlament. Međutim, ja hoću na drugačiji način da nastupam...
(Predsednik: Znači, nije niko. Izvolite dalje.)
Hvala. To je direktno loša poruka građanima, jer, ovde piše Zrenjanin – šestorica mladića, muškaraca, noćas je pokušalo da uđe u zrenjaninsko naselje Dudara u kome žive Romi i pretili im nasiljem. Prema tvrdnjama stanovnika Dudare, policija ih je proteklih dana u više navrata upozoravala da postoji nagoveštaj mogućeg napada na njih.
Želim da kažem sledeće: govorio sam da mi je žao kada ste vi govorili o napadu na predsednika SRS Vojvodine. Pismeno sam reagovao kada su gospođi Vesni Pešić napali stan, takođe smo se njoj obratili da saučestvujemo sa njom u tom problemu i tom bolu koji je datog momenta imala.
Očekujem, takođe, od poslanika Skupštine da oni svojim ponašanjem u ovom parlamentu daju primer građanima Srbije kako se gradi jedna tolerantna zajednica, i očekujem reakciju svih na ovo ponašanje u Zrenjaninu. Hvala najlepše.

Nisam siguran, jer to mi ne piše ni u imenu ni u prezimenu.
Mislim da je predsedavajuća ozbiljno kršila Poslovnik i da je time ozbiljno dovela u pitanje ostvarivanje Ustava.
Podsetiću samo na član 101. Ustava, koji kaže da prvu sednicu Narodne skupštine zakazuje predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva, tako da se sednica održi najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata. Davno je prošlo 30 dana od proglašenja rezultata. Davno je prošlo vreme kada su ozbiljne političke partije u Skupštini Srbije morale da se dogovore.
Kao poslanik, želim samo da se ogradim i pred Parlamentom i u javnosti od takvog ponašanja, jer je narod Srbije doveden u jednu problematičnu situaciju. Iako je narod Srbije ovlašćenim ljudima, znači, poslanicima, dao mogućnost da se izjasne o određenim pitanjima, i to ovde u Skupštini, to se radilo na osnovu dogovora koji ste, gospođo Borka Vučić, organizovali, na osnovu sastanaka predstavnika poslaničkih grupa, i mislim da to nije u skladu sa Ustavom. Takođe, smatram da to nije u skladu sa Poslovnikom, koji daje mogućnost da se prekine sednica samo ukoliko ne postoji kvorum ili ukoliko treba da pribavite određeno mišljenje. Pošto ste pribavili mišljenje, to nije sada slučaj.
Vaš odgovor je bio da se Skupština ne zakazuje iz razloga što nije bilo potrebne većine, čime su ozbiljno uskraćena prava poslanicima u Skupštini Srbije. Hvala.

Poštovani poslanici, prvo što moram ovde da kažem, pošto sam saslušao gospodina Aligrudića, moram da pomenem da nemam broj telefona Borisa Tadića i Vojislava Šešelja, iako sam u kampanji napadan da pripadam bloku Srpske radikalne stranke.
Da imam brojeve telefona i jednog i drugog, rekao bih im ono što sam slušao za ovih nekoliko meseci od građana Srbije. Mogu da kažem da je ovo što se dešava u parlamentu jedna lakrdija.
Nije u redu da se u srpskom parlamentu ovako govori i zato je stav Romske partije da ne glasa ni za jedan ni za drugi predlog, jer predlozi i nekakva većina oko budućeg predsednika Skupštine nije rezultat našeg programskog dogovora, niti je rezultat kompromisa, rezultat jasne programske perspektive Srbije, već je rezultat politikantstva i demonstriranja sile – ko je na političkoj sceni Srbije jači, ne razmišljajući da se Srbija nalazi u ozbiljnim problemima, da građani teško žive u Srbiji, a najteže živi nacionalna romska zajednica u ovoj zemlji Srbiji.
Zaista poštujem to što je u Vladi Srbije, u kojoj je učestvovala SRS, gospodin Damjanović bio ministar; što je demokratski blok glasao da se donese Strategija o integraciji Roma Srbije i što je demokratski blok u vreme DOS–a govorio o pozitivnim stvarima, kako treba Romi da se integrišu, međutim, situacija se nije bitno promenila.
Da bismo mi glasali tim jednim glasom, koji neće odlučiti bitno u odnosu na sadašnji odnos snaga u parlamentu, u vezi sa sadašnjim dešavanjima, daćemo taj glas, kao simboličku potvrdu, svakoj vlasti u Srbiji ako bi ona stvarno htela da razmišlja o socijalno ugroženim kategorijama; o Romima kao socijalno najugroženijoj kategoriji u okviru toga i da ta većina hoće da brine o deci Srbije.
Naš program je bio veoma jasan: onaj ko bude stvorio većinu da glasa za antidiskriminacioni zakon u Srbiji, da bude konkretan i da usvoji u Skupštini deklaraciju o brizi o deci, da se sprovodi ono što je Vlada donela – Strategija o trajnoj brizi o deci; onaj ko bude glasao za to da se usvoji deklaracija o integraciji Roma u Srbiji, dobiće taj glas, danas jedan, kao simboličku podršku takvom programu, a sigurno će na sledećim izborima dobiti više glasova, jer će Srbija prepoznati političku lakrdiju u Skupštini, a na sledećim izborima prepoznaće neku drugu budućnost.
Zato molim sve političke partije, i one koji su dobili mnogo glasova, da se okrenu programima i zaborave razgovore o tome ko će biti ministar, sekretar, podsekretar. Možete pogledati kako smo mi radili –na svim pregovorima koje smo imali mi smo govorili samo o programima, nema papira na kome piše da smo razgovarali o nečem drugom. Insistirali smo na realizaciji našeg programa koji smo zastupali u toku kampanje.
Poražavajuća je, takođe, činjenica da u ovom parlamentu predstavnici manjina, uključujući i mene, kao predstavnika Romske partije, nisu bili pozivani na konsultacije povodom održavanja sednice ove skupštine.
Ne slažem se sa gospodinom Dinkićem da nije briga ovog parlamenta i poslanika pitanje Vlade. Zašto smo onda tu? Da li smo tu da radimo ono što je negirao Ustav, a to je da političke partije direktno preuzimaju vlast u Srbiji ili smo tu zato da narodni poslanici preuzmu vlast u Srbiji. Možda sam drukčije razumeo, ali sam tako shvatio deo izlaganja.
Zato molim sve poslanike u parlamentu, bez obzira kojoj političkoj partiji pripadaju, bez obzira ko od koga dobija direktive, da li su to birači ili neko drugi, da se svi dozovemo oko jedne važne stvari – da budemo odgovorni prema građanima Srbije, jer samo odgovorni poslanici mogu da donesu bolju budućnost Srbiji. Toliko, hvala što ste me saslušali. Nadam se da u budućnosti srpski parlament neće ličiti na cirkus; ja se obično šalim ovako – borio sam se da Romi izađu iz cirkusa, međutim, izgleda da sam ja upao u najveći mogući cirkus. Dajte da ne pravimo više cirkus od parlamenta.

Ne znam koji je to član Poslovnika koji reguliše aparthejd, ali nema veze, pošto je Ivica rekao da će po Poslovniku.
Samo bih još jednom da zamolim Skupštinu, kada su u pitanju nacionalne manjine, dajte da o nacionalnim manjinama ne govorimo u kontekstu potkusurivanja jedne ili druge političke ideje, jedne ili druge političke stranke.
Nacionalne manjine su u ovom parlamentu zato da bi postale vezivno tkivo, zato da bi ojačali Srbiju i zato da bi Srbiju poveli na put ka Evropi.
Kada govorimo o tome, mislim da je to slučajno gospodin Čedomir Jovanović zaboravio, ali ne treba da govorimo samo o specijalnom statusu ili kako je on već rekao posebno, kada su u pitanju Albanci. Romi su najugroženija socijalna grupa u Srbiji.
Romi su, pored Srba, kojih je 200 hiljada izbeglo ili su se interno raselili sa Kosova, najveća nacionalna zajednica koja je ostala bez svojih domova na Kosovu.
Preko 100 hiljada Roma je napustilo svoje domove na Kosovu, negde oko 50 hiljada ih je raseljeno interno u Srbiji, od toga 25 hiljada je popisano u dokumentima UNHCR–a, a isto dokumenat UNHCR–a govori da 25 hiljada Roma nije popisano. Negde oko 50 hiljada Roma je u zemljama EU i ne možemo, kada govorimo o posebnim brigama prema nacionalnim zajednicama, da u taj red ne svrstamo i romsku nacionalnu zajednicu.
Da se vratimo sada na pitanje izbora predsednika. Mislim da je nekorektno prema Tomislavu Nikoliću da govorimo da ovo nije bitno političko pitanje, pa ćemo da ga biramo zato što je on, ili oni koji će da ga biraju, zato što je pripadnik stranke koja ima najviše mandata. Ne, ne znam gde piše to demokratsko pravilo.
Ne znam koje je to prvo demokratsko pravilo uopšte i u kojem demokratskom udžbeniku piše. Znam samo jedno demokratsko pravilo, da većina u Skupštini u principu bira predsednika Skupštine iz najjače političke partije koja čini parlamentarnu većinu.
Prema tome, ukoliko je to parlamentarna većina, onda dajte da to tako deklarišemo, dajte da građanima Srbije kažemo jasno šta danas radimo, a ne posle da se kaže da poslanik Romske partije nije hteo da podrži predlog jedne ili druge partije zato što je ovako ili onako obojen. Ne, nego poslanik Romske partije ne može da podrži zato što ne govorimo građanima Srbije iskreno šta radimo danas.
Znači, moramo otvoreno da govorimo o predlozima, na pravi način da obaveštavamo građane Srbije i onda da možemo da tražimo odgovarajuće odluke i odgovarajuće glasanje pojedinaca.
U tom smislu, dajte ljudi uradite ono što je potrebno Srbiji. Srbiji je potrebna ozbiljna otvorena politika, a ne odmeravanje snaga političkih partija u parlamentu. Za to će da bude vremena tri meseca ili četiri godine, ali, dajte, završite taj posao, odgovornost je na vama, a nemojte da stavljate odgovornost onima koji ne mogu da učestvuju u većini, pa da kažete – malo su radikali, malo su demokrate. Ne, mi smo građani Srbije, birali su nas građani Srbije i dajte da učinimo svi nešto za Srbiju. Hvala.

Dame i gospodo, Romska partija i te kako razume situaciju u kojoj se nalazi srpski narod, i te kako razume situaciju u kojoj se nalazi Srbija. Međutim, moramo da istaknemo jedan momenat. Meni bi možda draže bilo danas da govorim o položaju Srbije i srpskog naroda, a da je neko drugi govorio o položaju Roma sa Kosova.
Međutim, kako su svi prethodnici to izbegli, dozvolite mi da u ovih par minuta iznesem par stvari.
Romska partija ne može da prihvati Ahtisarijev plan iz jednog prostog razloga, što nije sveobuhvatan, ne analizira stanje na Kosovu na jedan sveobuhvatan način i uopšte se ne bavi pitanjem povratka raseljenih i interno raseljenih lica. Kvalifikacije "mi ćemo da omogućimo", nisu ništa drugo nego "mi nećemo ništa da radimo".
Jednostavno, Romska partija se zalaže da moramo da definišemo da će se stvoriti uslovi za povratak i da će postojati ozbiljne garancije za povratak ljudi na Kosovo, i to svih onih koji to žele i koji izraze svoju dobru volju za to.
Dalje, kada govorimo o stvaranju jedne pozitivne atmosfere na Kosovu, da Romi mogu zaista da se vrate, onda moramo da govorimo da i po tom pitanju Ahtisarijev plan nije na adekvatan način uvažio specifičnosti romske zajednice, nije uvažio činjenicu da je 100 hiljada Roma izbeglo sa Kosova, i nešto više, i nije odredio opštinu na Kosovu u kojoj će moći da se koncentrišu Romi, i Romi u toj opštini zaista da mogu da ostvaruju sva svoja ljudska prava i sva prava zajednice o kojima se govori u tom planu.
Razočarani smo time što Ahtisarijev plan ne govori o jednoj strategiji dugoročnog razvoja i integracije Roma na toj teritoriji i mislimo da nije uvažio ni međunarodne standarde, ni Akcioni plan OEBS–a, niti određene stavove EU, jer svi ovde dobro znamo da je Srbija i Crna Gora bila pritiskana da donese strategiju o integraciji i davanju većih ovlašćenja Romima, a da isto to sada međunarodna zajednica ne radi na Kosovu. Mi se jednostavno zalažemo da i tamo mora to da se uradi, jer ako se to radi u Srbiji, ako se o tome govori u Vojvodini, onda ne vidim razlog da se o tome ne govori na Kosovu.
Još jedna stvar koja Rome nije tretirala na adekvatan način, to je činjenica da Ahtisarijev plan, kada govori o 10 mesta u parlamentu koji ne pripadaju Albancima, da se tu Romima daje jedno mesto, da ta kategorija nije dinamična, da ta kategorija ne definiše i ne podrazumeva povratak Roma na Kosovo.
Ukoliko se Romi budu vratili na Kosovo, onda njima ne pripada jedno mesto od 10, onda im pripada više i mislimo da ta činjenica mora da se usvoji, i da u tom pravcu mora ta definicija da bude elastična i ona ne može da bude jednom zasvagda definisana. Ako se Ahtisari zalaže za određene momente, za određena faktička stanja, onda on ne može da definiše faktično stanje koje je danas, da to stanje bude uvek i zasvagda, već on mora da se ozbiljno bavi datim trenutkom.
Zadovoljni smo što je pregovarački tim, nakon našeg razgovora, uneo u Rezoluciju da će pregovarački tim da zastupa interese svih nealbanskih zajednica. Očekujemo od pregovaračkog tima da će sve ove stvari o kojima smo govorili da argumentuje u Beču, da ih definiše na odgovarajući način.
Očekujemo da će u izveštaju, koji će da podnese ovom najvećem domu, do detalja da nas upozna na koje reakcije je naišao ovakav predlog, jer jednostavno smatramo da, ukoliko se to ne bude desilo, 100 hiljada Roma biće ozbiljan problem za Srbiju, biće ozbiljan problem za Evropu.
Stvaramo 100 hiljada pripadnika jedne potencijalne socijalne bombe, sa kojom se nije lako izboriti.
Mi u Romskoj partiji znamo da Srbija nije bogata zemlja, znamo da ne može sama da se izbori sa svim socijalnim slučajevima, znamo da su Romi najsiromašniji u siromašnoj državi i to zahteva jedan ozbiljan sveobuhvatan plan, koga jednostavno ne mogu da zaobiđu ti pregovori.
Ono što će Romska partija takođe da uradi, u narednih pet dana imamo susret sa Evropskim romskim forumom, koji je savetodavno telo Saveta Evrope.
Inače, svi članovi iz Srbije su članovi Romske partije. Mi ćemo putem tog tela i putem Saveta Evrope pokušati da diplomate ubedimo da oni moraju da podrže ovakvo pitanje.
Ono što moram da zamolim mog kolegu, gospodina Dačića, da sledeći put kada bude govorio o manjinama, govori o konkretnim manjinama, govori o konkretnim političkim partijama manjina i da ne definišemo šta će to da kažu manjine.
Ne govorim ovo u ime svih manjina, govorim u ime Romske partije, govorim u ime birača koji su glasali za Romsku partiju, a to nisu birači samo pripadnici romske zajednice, već svi oni birači koji su prepoznali u našem programu da govorimo o boljitku dece Srbije, da govorimo o boljitku socijalno ugroženih kategorija u Srbiji, zato smo dobili poverenje i o tome govorimo u parlamentu.
Takođe, saosećam sa ovim slučajem koji je imala SRS u Vojvodini. Ograđujem se samo od ovog dela gde se ocenjuje ko je to uradio, mislim da to treba da urade pravosudni organi.
Međutim, mislim da u ovom parlamentu svi zajedno, kao u ovom slučaju u Vojvodini koji se desio protiv vašeg člana, moramo isto tako da vodimo računa o bilo kojoj vrsti napada.
Nažalost, moram da kažem da ima takvih napada ne samo protiv vaših članova, ne samo protiv pripadnika romske zajednice, i da je to ozbiljan zadatak ovog parlamenta, da svi zajedno zaista istrajemo u stvaranju jedne pravne države, države u kojoj ćemo zaista da izgradimo drugačiju budućnost.
Hvala najlepše.