Mislim da su Vlada i predlagač zakona sasvim u pravu što ne prihvataju amandman, u tom smislu da niko nikoga ne tera negde da ode da radi. Ako neko hoće da radi u Beogradu, on ode i prijavi se u Beograd zato što jednostavno traži posao. Ako hoće da živi tamo više od osam dana, mora tamo da se prijavi, ne zato što neko njega tera, nego sve ostale.
Mislim da ništa neće doneti prihvatanje ovog amandmana, niti će razjasniti da li su Duško Jovanović i Slavko Dimić, koji dele pakete u Srbobranu, u SNS ili Romskoj partiji. Ne, ova dva člana su članovi DS i još jedan podatak više ko treba da se ispita, ko deli novac i pakete. Evo vam jedan prilog diskusiji, pa neka državni organi ustanove ko su ove dve osobe i kojoj partiji pripadaju. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, poštovani ministre, za Romsku partiju i za uopšte poslanički klub SNS, odnos prema sudovima nije privatna stvar. Ako govorimo o nekome ko preuzima određene nadležnosti državnih organa i sudova jedna nova institucija, a to su beležnici, onda ne možemo da govorimo da je položaj javnih beležnika položaj celokupne te institucije privatna stvar i da nas ne interesuje kako će oni da žive i kakve će uslove da imaju za rad, jer to je nešto što oni lično trebaju da reše i oni će već nekako na nekakav način da obezbede sebi egzistenciju.               
Da smo zaista mi u pravu da je to fundamentalna stvar od javnog interesa za celu Srbiju govori i citat jednog ambasadora u Republici Srbiji, a govori se o ambasadoru Francuske koji je rekao – uslovi zapošljavanja beležnika moraju da budu besprekorni. U sledećem citatu kažem – ne može se dovoljno naglasiti koliko je bitno da građani u tu instituciju trebaju da imaju poverenja.
Ako je to rekao neko ko je iz jedne ključne evropske zemlje, onda je odgovor vrlo jasan. Ne možemo da se ponašamo neodgovorno prema ovoj instituciji tako što ćemo da kažemo – ne trebaju oni da imaju dovoljno posla, ne trebaju oni da imaju određene mogućnosti da overavaju ugovore, pa ako i mi to radimo zato da bi obezbedili stotinu ljudi ili dve stotine ljudi koji će sutra da budu notari. Ne. Mi na taj način šaljemo jasnu poruku svim građanima u Srbiji, šaljemo jasnu poruku EU da Srbija radi ozbiljno na stvaranju jedne odgovorne, pravno uređene države.
Ukoliko prihvatimo da nam je nebitno kako će notari da žive samo korak dalje od toga jeste vraćanje na ono što smo gledali pre 10 godina, a to je da nam nije bitno ni kako žive sudije, da nam nije bitno ni kako žive tužioci, da nam nije bitno ni kako žive bilo koji nosioci javnih funkcija, a onda je sledeći korak stvaranje mogućnosti da lako možemo da ih korumpiramo, da lako možemo da kupimo njih za nekakvu sitnu šaku dinara i onda stvaramo jednu neozbiljnu državu.
Poštovani ministre, doživljavam ove vaše aktivnosti kao napor da stvorite ozbiljnu državu, da stvorite odgovornu državu, da stvorite državu koja će da bude garancija investitorima koji donose svoj novac, a i građanima Srbije koji u tim institucijama u ustanovi javnog beležnika traže garanciju za svoju imovinu, traže garanciju za sva ostala prava koja proizilaze iz tih mogućnosti i saradnje sa njima. To bih uporedio, vaše napore i kritike koje vam se upućuju, uporedio bih sa jednom situacijom koja nas danas zatiče.
Mi možemo relativno lako da donesemo zakon i da uđemo u proces rada javnih beležnika, a ukoliko nemamo stvorene preduslove već za mesec dana dođemo u istu situaciju kao što smo došli u situaciju da smo što se tiče mleka smanjili procenat štetnih elemenata, a da danas nismo u situaciji to da ispratimo jer nismo stvorili uslove da se taj zakon sprovodi, a nisu stvorili uslove oni koji su doneli taj zakon. Neko se dana suočava sa time da ne znamo šta da radimo i kako da izađemo iz situacije.
U tom smislu, ne razumem kad vas neki kritikuju da nemate političku volju da sprovedete ovo do kraja, a sa druge strane kritikuju činjenicu da ovo rešenje nudi nekoliko komisija. Nekoliko komisija jeste samo uslov da se brže dođe do tog cilja. Verujem da oni koji gledaju iz svoje perspektive i koji bi verovatno nešto uradili na tom polju da negde bude lakše, negde bude teže, da posmatraju i vaš rad, poštovani ministre.
Međutim, mi vas iz poslaničkog kluba SNS duboko uveravamo da ukoliko dođe do takvih stvari da ćemo mi zaista da pozovemo na odgovornost te nosioce funkcija i budite uvereni da do danas to zaista ide jednim dobrim putem, putem koji Srbiju definiše kao pravno uređenu zemlju. Ali, nemoguće je za sedam do osam meseci sve ispraviti. Ovo je jasan pravac koji definiše ovo ministarstvo i to je ono što pozdravljamo da želite da uspostavite ustanovu, instituciju koju će svi da poštuju, koju će da poštuju građani Srbije, koju će da poštuje međunarodna zajednica i u koju ćemo svi da imamo poverenja.
Ovo je još jedan korak, još jedan iskorak na putu da Srbija više ne bude država u koju ne veruju ni njeni građani, ni međunarodna zajednica i sa ovim bih izvršio današnje izlaganje, sa porukom ministru da mora da istraje i da će građanima biti mnogo jasne poruke iz ovog zakona. Hvala.

Zamolio bih vas samo da nam obrazložite, mislim da ste povredili član 109. i 108, kada je bilo u pitanju izlaganje gospodina Rističevića. Obrazložite nam, u čemu se sastojala po vašem stavu činjenica da je on zaslužio opomenu?

Javljam se po članu 107. zato što mislim da je povređeno dostojanstvo Skupštine, a ujedno se javljam iz činjenice da su spominjani koalicioni partneri SNS.

Hoću samo o Poslovniku. Od ovoga ću da odustanem.

Od ovog drugog ću da odustanem.
Želim samo da ukažem da hoću da budem konstruktivan. Zašto smatram da je povređen Poslovnik? Nedopustivo je da neko govori o krađi i da neko govori da se kralo na izborim, a da ne spomene ko je u izbornoj kampanji delio na dan izbora jednu patiku, a tri dana posle izbora drugu patiku, a da to govori da je to neko ko je u koaliciji sa SNS bio na izborima. Nisu ti glasovi išli ovoj izbornoj listi, nego izbornoj listi nekih drugih ljudi.

Evo, poslednja rečenica.

Kažem da to nije dobro.

 Poštovane dame i gospodo, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije u ime poslaničke grupe i da nam dostavi izveštaj šta se uradilo i koji su rezultati inspekcijske aktivnosti koji se vode u Kovačici povodom izgradnje fabrike za reciklažu i naftnih derivata i azbesta?
O čemu se radi? Negde 2005. godine je preko 2.500 građana opštine Kovačica podnelo peticiju kojom su jasno tražili da na teritoriji opštine Kovačica se ne gradi fabrika za preradu naftnih derivata i azbesta. Da zlo bude veće, izdata je lokacijska dozvola kao i građevinska dozvola za koje građani Kovačice smatraju da nisu u skladu sa pozitivno pravnim propisima koji su tada bili na snazi. Pored toga, postoje još neke druge opasnosti.
Naime, ta fabrika i skladište se grade na 350 metara od naseljenog mesta. Grade se u neposrednoj blizini deponije za šećernu repu. Ta šećerna repa se prerađuje u fabrici u Kovačici, koristi vodu koji su neposredni izvori pored tog skladišta koji treba da bude, i onda se postavlja pitanje i ja postavljam pitanje, koje logički postavljaju i građani Kovačice - da li ćemo da dovedemo u pitanje i korišćenje vojvođanske robne marke? Ukoliko taj šećer iz Vojvodine, ukoliko ti proizvodi iz Kovačice budu imali, sada imaju robnu marku Vojvodine, a proizvode se neposredno pored izvora opasnosti, da li je to referenca Vojvodine i Srbije za plasiranje svojih proizvoda u EU.
Smatram da ovo nije pitanje samo poslaničkog kluba SNS, da je to i te kako pitanje i predstavnika u parlamentu koji zastupaju i interese Vojvodine i Banata i koji žele da tu regiju afirmišu u Evropi. U tom smislu molim Vladu da nam dostavi informacije i da pod hitno preuzme odgovarajuće zakonom predviđene mere.
Da podsetim da već sedam dana u Kovačici na stotine građana štrajkuje, svako veče se održavaju mitinzi. Mi to ne vidimo na televiziji. Mi to ne vidimo u sredstvima javnog informisanja. Lično se pitam zbog čega, da li je ta Kovačica toliko daleko da ne možemo da vidimo o čemu se radi ili imamo neku drugu vrstu problema? Hvala.

Samo bih po amandmanu jednu konstataciju. Smatram da je ministarstvo vrlo dobro procenilo i izuzetno dobro odmerilo šta je to što treba da se definiše ovim zakonom, a šta je to što treba da se definiše kasnijim propisima.
U tom smislu samo bih dodao da nema potrebe da se diskutuje na ovaj način, jer niko ne pita zašto je bivša Vlada potpisala ugovor sa jednom nevladinom organizacijom iz Stare Pazove, u vrednosti od dva miliona evra, bez ikakvih konkursa, a da je toj nevladinoj organizaciji, koja je inače sa sedištem u Zemunu, a tamo radi projekte, uplatila 10% tih sredstava i sada ne znamo da li će ta organizacija da tuži Vladu Republike Srbije za ta sredstva. Usput je predsednik te nevladine organizacije bivši narodni poslanik Skupštine Srbije koji je podržavao vladajuću većinu.
Dakle, očigledno moramo tu da prihvatimo jedan novi način rada, jedan novi pristup, jednu novu transparentnost. U tom smislu smatramo da ste jako dobro odmerili način na koji ste definisali predmet kojim regulišete ovaj zakon i uopšte ovaj član. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, hteo sam samo da vas zamolim, u članu 107. Poslovnika u stavu 2. kaže se – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje. Moj imenjak, kolega Milivojević, govori da lideri vladajuće većine imaju jahte i direktno se obraća nama.
Koliko govorim srpski jezik, a ako ga ne razumem dovoljno, stvarno ću morati da tražim prevodioca, ali lideri su ljudi koji su vrlo konkretne osobe u srpskom jeziku. Ja sam predsednik Romske partije koja je član vladajuće koalicije i doživljavam da se i meni lično obraća i mislim da je povređen Poslovnik. Molim vas da ga opomenete sledeći put, da jasno pravi razliku u tome ko ima jahte, ko nema jahte i da ne ispada da jahte koje imaju neki poslanici iz drugih poslaničkih klubova mi posedujemo, jer zaista ih nemamo. Hvala.

Zaista ne znam, možda i ovo ja ne razumem dovoljno dobro, ali kolega govori da je on za nas šok terapija, kolega govori tako isto i stvarno je uvredljivo po članu 107. Mislim da ste trebali da ga prekinete, ali eto, prihvatiću i ovo da ne razumem. Naučiću valjda u toku rada u ovoj Skupštini malo bolje srpski jezik, pa ću da razumem šta to znači, ali za mene je to zaista uvreda, ne znam kako za druge kolege. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, želim samo da pročitam član 108. koji kaže – zbog povrede reda na sednici, predsednik Narodne skupštine može da izrekne mere opomene, oduzimanje reči itd.
Zaista ne mogu da pronađem uporište u ovom Poslovniku, za to što ste poštovanom kolegi Srđanu Milivojeviću dali reč na repliku. Replika na repliku ne može da bude. Nije spomenuo član o kojem govori. Ako je govorio po amandmanu, onda ne može da govori van teme kao što je govorio. Molim vas samo da mi to objasnite, da mi bude malo jasnije. Hvala.

Samo da vas podsetim, verovatno i ja isto ne razumem, ali mislim da ovde piše da vreme za koje se čita i citira Poslovnik da se ne računa u vreme, a vi ste gospodinu Marijanu Rističeviću kada je prošlo dva minuta odmah kazali da prekine, a on je otprilike 30 sekundi citirao Poslovnik. Tu je očigledno povređen Poslovnik. To je jedna stvar.
Druga stvar, tri puta uzastopce je neko iz onih redova komentarisao, dobacivao, a ni to se ne sme po Poslovniku, a vi niste reagovali.
Treća stvar, ako neko šeta, da li je to nervoza ili je nervoza kada neko strpljivo čeka pa onda komentariše?
Molio bih vas da mi ove tri stvari poučite. Moguće je da ne razumem dobro.

Hoću da vas upozorim na član 103. i da se vratim na slučaj gde ste mi rekli da nisam u pravu. U st. 1, 2, 3. i 4. člana 103. govori se da je poslanik dužan da navede član, a ne da ga citira. Citiranje člana nije replika, nego je zloupotreba. Dalje govori isti taj član – u slučaju iz stava 7. ovog člana, predsednik Narodne skupštine dužan je da vreme koje narodni poslanik koristi, zloupotrebljavajući pravo iz stava 1. ovog člana, oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi u pretresu o tekućoj tački dnevnog reda, ako je njegovoj poslaničkoj grupi preostalo vremena.
Dakle, vi ste citiranje, koje je deo zloupotrebe, morali da odbijete od ukupnog vremena, a za čistu repliku da mu date dva minuta. Molim vas da u celini tumačite. Vi verovatno znate šta znači tumačenje prava u celini, prema tome, molim vas da na to obratite pažnju. Čitao sam ovo i to piše. Vi možete da prepričavate kako hoćete to, ali pročitao sam da se zloupotreba odbija od vremena poslaničke grupe, a predsedavajući treba, čim oseti zloupotrebu, da to prekine. Dakle, ukoliko niste prekinuli, a neko je zloupotrebio, onda imate pravo i obavezu da mu to odbijete od vremena poslaničke grupe. Ako vi tog trenutka niste primetili da je to zloupotreba, onda ja zaista nisam kriv za to. Hvala vam.