Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7106">Srđan Šajn</a>

Srđan Šajn

Romska partija

Govori

Samo želim da završim sa poslednjom rečenicom, da kažem da je reakcija na to da vi imate ministarstvo i Vladu od koje imaju strah kriminalci mnogo bolja nego da imate Vladu od koje i njeni članovi imaju strah i građani. Hvala.
Poštovane dame i gospodo, mislim da moramo da razjasnimo jednu stvar. Govorim o članu 107, o povredi dostojanstva Skupštine.
Danas ne govorimo o članovima Vlade i ne govorimo o ljudima koji su već članovi Vlade. Govorimo o kandidatima. Odbori kada vrše parlamentarnu kontrolu, vlasti onda vrše kontrolu vlasti u odnosu na one članove Vlade koji su već imenovani. Kandidati prvo moraju da dobiju poverenje Skupštine, moraju da dobiju mandat da rade i onda kada budu u tom kapacitetu se pojavili pred odborom, onda možemo da govorimo o parlamentarnoj kontroli vlasti.
Zato vas molim predsedniče da u skladu sa time dovedete diskusiju u pravi kolosek i da govorimo o ekspozeu i o izboru kandidata za buduće ministre. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, mislim da ste povredili Poslovnik time što niste kolegu poslanika zamolili posle intervencije u sali koja takođe jeste vrsta povrede Poslovnika, da ga zamolite zaista da precizira vrlo jasno šta je mislio kada je to rekao i da jasno razdvoji da ta metafora koju je upotrebio može da se razume na dva načina.
Može da se razume na jedan način da je zaista ova Vlada koncentracioni logor i da ona menja posteljinu, a može da se razume i na taj način da je govorio samo o promeni nečeg drugog.
Zamolio bih kolegu, ne samo zbog žrtava koje je pretrpela njegova porodica, već zbog žrtava koje su svi ljudi pretrpeli u toku Drugog svetskog rata i koncentracionih logora, da zaista jasno kaže o čemu je mislio, da bude vrlo precizan i mislim da ne treba da se igramo sa takvim stvarima. Hvala.
Poštovani gospodine Kovačeviću, razumem vas da svako može da tumači umetničko delo na ovakav ili onakav način. Međutim, nadam se da i vi mene razumete, da to nisam rekao zato što ne mogu da razumem neko umetničko delo, možda ne tako dobro kao vi, možda zaista ne tako dobro kao neki drugi ljudi, ali govorim vam kao građanin Srbije. Ne ni kao Rom, nego ko dolazi iz države u kojoj je stradao veliki broj građana te države zato što su pripadali ili Srbima ili Jevrejima ili Romima.
Samo zbog toga sam vas zamolio da ono što može da se tumači na različite načine u Skupštini na vrlo jasan način preciziramo i šaljemo jasne poruke. Ukoliko sam vas dobro razumeo, pokušali ste, možda ne dovoljno vešto, da govorite o tome da je promenjena samo forma, da iza toga ne suštine, ali srpski jezik je dovoljno bogat i srpska literatura je dovoljno bogata da svojim primerima to na jasan način definiše, a da ne moramo da ulazimo u takve metafore koje zaista mogu da dovedu do problematičnosti.
Verujte mi da sam prvi koji ne bi podržao jednu nacističku priču u Srbiji, koji ne bi podrđao priču koja je vezana za Holokaust i to je moje duboko uverenje, a verujem da i vi to isto mislite. Hvala.
Dame i gospodo, samo bih kratko. Javio sam se pre nego što se gospodin Babić javio i zato samo u jednoj rečenici da kažem  da se u potpunosti slažem sa njim. Govorim sada kao predstavnik Romske partije, koja je član ovog poslaničkog kluba, da i u srcu i u duši delimo one vrednosti o kojima ste vi, gospodine Babiću, pričali i da, kao što sam rekao za izlaganje kolege koji je govorio iz jedne druge poslaničke grupe, koja imala konotacije vezano sa fašizmom itd, upravo ovde želimo jasno da kažemo da ni 1%, ni 0,01% takvih vrednosti ne možemo da prihvatio i da, jednostavno, moramo da stanemo svi zajedno na stranu Srbije. Hvala.
Dame i gospodo, samo bih rekao par rečenica u prilog toga zašto je ministar u pravu i Vlada, kada imaju takav stav.
Mi možemo da donesemo najbolji mogući zakon, međutim, ako on ne odgovara trenutku u kome treba da sprovodi, onda zaista teoretski možemo da ga podržimo sa različitih pozicija, ali u praksi on donosi loše rezultate.
U tom smislu, hoću samo da navedem jedan primer, upravo kad je u pitanju Vojvodina i rad vojvođanske administracije, na koji način se vidi da je zaista bitno da imate uređen pravni sistem, da imate uređenu državu, da imate uređene državne organe i onda možete da govorite i o odgovarajućim efektima određenog zakona.
Vi ste spominjali informisanje na republičkom nivou. Reći ću u jednom primeru informisanja na vojvođanskom nivou i videćete da je zaista u pitanju kakav vi sistem imate, a ne samo kakav zakon imate. Iako postoji odluka Skupštine Vojvodine o finansiranju jednog lista u Vojvodini i to od 2006. i 2007. godine, odlukom ne Vlade AP Vojvodine, nego odlukom sekretara u Vladi AP Vojvodine, je došlo do nefinansiranja tog lista, iako o tome nije doneta odluka na Skupštini AP Vojvodine.
Dakle, to vam je tipičan primer situacije da mi možemo da donosimo odluke u skupštinama opština, u Skupštini Vojvodine, u Skupštini Srbije, a ukoliko ne uredimo sistem, mi smo i dalje tamo gde smo bili, u jednoj državi koja ne funkcioniše.
Dakle, zašto je u pravu ministar? Mi moramo kroz različiti set mera da uredimo državu i zato i jesmo u procesu pristupanja EU, da ne postavljamo danas zahteve koje možda treba da ispunimo za pet godina, jer jednostavno, mi danas nismo u situaciji da odgovorimo tom trenutku. Zato će mnoge stvari da ostanu nekažnjene i zato ne možemo da odgovorimo datog trenutka kroz ove procedure o kojima vi govorite, jer da bi to uradili, moramo da imamo nezavisno sudstvo, a mi još uvek jesmo u procesu stvaranja nezavisnog sudstva. Moramo da imamo nezavisne prekršajne sudove, jesmo u procesu stvaranja toga, ali, jednostavno imamo ozbiljna opterećenja od ranije.
To je jedini razlog zašto mi moramo da stvorimo mogućnost da na odgovarajući način reaguje, brzo i efikasno, u određenom trenutku Vlada i na taj način da zaista stvorimo garanciju svim građanima da neko za te građane datog trenutka brine, a to je Skupština Republike Srbije, koja kontroliše Vladu. Ukoliko Vlada donese određen stav, onda postoji i Ustavni sud i svi koji mogu to da regulišu.
Dakle, moramo da se izborimo za funkcionisanje sistema, a ne za parcijalna rešenja koja prikazujemo kao sistem. Hvala.
Poštovane dame i gospodo, ja bih samo par rečenica u prilog tome zašto ću kao poslanik Romske partije i član poslaničkog kluba SNS da podržim ovaj zakon.
Jednostavno, ovo je samo kontinuitet donošenja propisa koji su iz evropske agende. Ovo je nastavak socijalno-odgovornog odnosa prema državi. To se vidi iz same činjenice da su socijalno najugroženiji oslobođeni takse u onom delu ili nadoknade kada treba da plate da bi došli do određenih dokumenata.
Dozvolite mi da kažem nešto u prilog tome zašto jeste dobro i zašto moramo da prekinemo sa demagogijom kada govorimo o tome da li neko treba da ima velike plate. Nisu svi državni službenici u istoj situaciji. Nisu u istoj situaciji u nekoj opštini pet državnih službenika koji su zaposleni zato što su kumovi i politički pripadnici, njih petoro rade na istom poslu i, s druge strane, ljudi geodeti koji jedan radi za njih dvoje. Ako uzmete da ovde njih petoro radi na jednom radnom mestu, a ovde jedan radi za njih dvoje, onda bi logično bilo da svi oni koji zastupaju koncept liberalnog kapitalizma kažu – pa on treba da ima deset puta veću platu, jer pet puta dva jeste 10.
Jednom za stalno moramo da prekinemo sa tom demagogijom da svi možemo da imamo iste plate, da svi možemo isto da dobijamo i da ćemo na taj način da stvorimo neku bolju i bogatiju Srbiju. Ne, tako se stvara siromašna Srbija ako dobijamo svi isto, tako se stvara loša Srbija i tako se neguju loše generacije.
Moramo da prekinemo sa time da nam opštinske uprave, da nam ministarstva, da nam različite sredine budu mesta za zapošljavanje onih koji nigde drugde ne mogu da se zaposle.
Smatram da je ovo vrlo odgovoran odnos, upravo vas, ministre, i ljudi koji su pripremali ovaj zakon i da na taj način definišemo jednu drugačiju politiku, da definišemo stvaranje i planiranje kadrova u odnosu na ono kakvi su zahtevi i potrebe tržišta i da ukoliko budemo tim stopama krenuli mi zaista možemo da odgovorimo u narednih pet, šest godina jednom bitnom zahtevu EU, a to je da se racionalizuje broj državnih službenika, koji su danas nama jedno ozbiljno opterećenje.
Ja bih sa time završio. Ne bih ponavljao sve ono što su govorile moje kolege. To su dovoljni razlozi, ono što su kolege govorile i ovo o čemu sam govorio danas, da mi podržimo ovaj zakon, jer njega vidimo kao zakon o legalizaciji, koji je u proceduri i sve one zakone kao nešto što treba da uvede red i u neformalna naselja i na taj način da zaista različite strukture stanovništva izvadimo iz bede, siromaštva i damo im jednu bolju mogućnost. Hvala vam lepo.
Poštovane dame i gospodo, ja se nadam da će predsedavajuća da bude tolerantna prema meni isto kao i prema drugima, kada je u pitanju koliko govorim o amandmanu. Jer, naprosto, neke stvari moramo da prokomentarišemo.
Mislim da su u pravu neki ljudi koji govore da bi trebala da se napravi specifikacija, ne samo kada je došlo, koliko je dugova, nego i po čijem nalogu su određeni putevi ili određene usluge rađene. Ja zaista ne razumem da li je to rađeno pre dva, tri meseca, ili su neke stvari rađene i za vreme izborne kampanje i zaista ne znam u kojim naseljima, u kojim ulicama i na kontu kojeg kilometra, metra ili širine puta se radila kampanja i onda se dobijali određeni glasovi i ne znam čija je to kampanja finansirana? Da li je na taj način finansirana kampanja ove vlade?
Zaista, ja sa nekim stvarima mogu da se ne složim, mogu da kažem da to nije dobro, ali mi moramo pravim imenom i prezimenom da nazovemo neke stvari. Mislim da to moramo svi narodni poslanici da prihvatimo. Neodgovorno je da mi ne realizujemo obaveze koje je bilo koja vlada preuzela, prema bilo kom subjektu. To je naša obaveza. Ali, isto tako, neodgovorno je da mi govorimo da ne trebamo mi da platimo dugove koje smo danas napravili, pa za četiri godine da kritikujemo nekoga ko plaća naše dugove za koje smo se mi zadužili. Ako smo se mi zadužili, onda barem da ostavimo to onima koji plaćaju naše dugove, da ćutimo i da ih pustimo da to plate, a ne – em neko plaća naše dugove, em ih mi kritikujemo što to plaćaju i govorimo da je to neodgovorno.
Možda je odgovornije nešto drugo – da ne platimo ništa od naših dugova, ali onda je u pitanju Srbija, onda nije u pitanju jedna politička stranka, jedna politička partija i jedna vlada.
Dakle, mi napokon moramo da počnemo dve stvari da radimo. Prvo, da shvatimo da svaka vlada koja je napravila obavezu, Srbija to mora da plati. Ali, odgovor na to ne treba da bude da je to loše, nego odgovor na to treba da bude – ko je te dugove napravio, koji su putevi, koje su usluge rađene, po čijem vrhovnom nalogu je to rađeno i ko snosi za to odgovornost? Kad budemo počeli na taj način da radimo, imaćemo jedan red i znaćemo o čemu se radi, jer, svaka stvar dobija svoje pravo ime i prezime. Ovako, ja sam iz vaših diskusija dobio utisak, pošto i mi kao mala Romska partija učestvujemo u ovoj koaliciji, da je Romska partija uradila kilometre puteva po romskim naseljima i da smo se sa tim kilometrima puteva fotografisali, dobili glasove za ta naselja i zahvaljujući tome sada učestvujemo u ovoj izbornoj koaliciji. Nešto se ne sećam da je to baš tako bilo, a oni koji se sećaju tih vremena, bilo bi dobro da ovde barem istinu govore. Hvala.
Poštovane dame i gospodo, slažem se sa kolegom vezano za Apatin, međutim bolje bi bilo da govori o Monoštoru, pošto dolazi iz opštine Sombor.
U Apatinu gradonačelnik nije isti kao gradonačelnik u Somboru, pa dok je gradonačelnik Apatina zaista izdvajao sredstva iz lokalne samouprave i gradio taj put. Bio sam tamo, ne znam da li ste i vi bili, ali sam isto tako bio i u Monoštoru, gde je jedno udruženje za vreme izbora za jedan mali put ili, bolje da kažem malu stazu, rekao - to smo mi uradili. Vi najbolje znate za koju političku partiju je predsednik tog udruženja radio kampanju. Kada smo mi došli da razgovaramo sa njima, kažu građani – znate oni nama daju, oni nama pomažu, oni nama grade Monoštor. Ko sada to plaća? Najbolje bi bilo da oni koji su bili tamo i govorili – mi gradimo, mi radimo, mi poštujemo vas, da pokupe sada pa da plate to. Umesto toga, mora da plati neko drugi.
Slažem se sa kolegom iz LDP, ako gledamo pravno teoriju, onda kažemo država to je skupština, jer građani prenose svoj suverenitet putem izbora na Skupštinu Srbije, međutim moram da se složim i sa nečim drugim, da država danas u Srbiji je urušena zahvaljujući tome što se dugo, dugo vremena urušavala.
Moram da ponovim ono što sam ponavljao onda kada smo govorili o onom amandmanu da mi imamo situaciju da, recimo, imate u državnoj upravi, koja treba da opslužuje nekoga ko predstavlja državu, da imate ljude koji ne znaju to da rade. Pitam se da li mi možemo da koristimo klasične definicije države u našoj državi koju smo svi zajedno urušili?
Još jednom govorim, možda je odgovornost male partije kojoj ja pripadam i poslaničke grupe ove u narednih 10 godina ne toliko velika kao ostalih, ali mi smo svi učestvovali u tome da se uruši država. Mi moramo jednom svi zajedno da postanemo odgovorni prema toj državi da izgradimo državu, da država počne da funkcioniše i da prekinemo više. U tom smislu sam ja govorio. Očigledno se nismo dobro razumeli. Da jasno kažemo građanima – ovaj put vam gradi država Srbija, jer je on deo javnog duga. To nije niko doneo, ni od svoje kuće, ni od svojih roditelja i ne trebate zbog toga za nekoga da glasate, jer jednostavno uzeo je vaše da bim dao polovinu od toga, a onu drugu polovinu morate da plaćate kako znate i umete. Možda se nismo dobro razumeli, ali sam sada pokušao replikom, pošto sam dva puta pomenut, samo da kažem.
Dakle, mi moramo ozbiljno da promenimo svoj odnos prema tim građanima jer oni plaćaju, a svi mi jesmo i građani i moramo da promenimo svoj odnos prema toj državi, upravo o kojoj govori kolega iz LDP. Mi možemo u teoriji da pričamo šta god hoćemo. Međutim, u praksi imamo državu kakva jeste. U praksi imamo situaciju da to javno preduzeće jeste država, u praksi imamo da agencije jesu država, u praksi imamo da Vlada jeste država, u praksi imamo da smo 10 godina to radili.
Prema tome, svaka teorijska rasprava o nekim drugim državama ne može da se primeni ovde. Da li se puno učinilo za poslednjih godinu dana u izgradnji države? Tvrdim da jeste. Da li smo zadovoljni? Ja lično nisam zadovoljan sa time? Mislim da u nekim stvarima treba i dalje da se menja situacija, ali mi smo jednostavno uradili veliku stvar što smo stvorili uslove da zaista krenemo polako u izgradnju jedne pravne države u kojoj će jednostrano da bude, ono o čemu je govorio kolega iz LDP, da se zna šta je javno preduzeće, da se zna šta je Vlada, da se zna šta je Skupština Srbije. Međutim, mi živimo u situaciji kada građani još uvek misle da je to ono što je bilo ranije i još uvek se obraćaju ne državi, ne Skupštini, nego obraćaju se svemu i svačemu, misleći da je to Srbija u kojoj treba da žive.
U tom smislu govorim da je ovo prilika da kroz ovaj amandman ne branimo praktično stare navike, nego da kažemo šta je crno, da kažemo šta je belo i da kažemo šta je to kakvu državu mi hoćemo i kakva država zaista može da bude deo EU. Sve ostalo mislim da jeste demagogija i da nam to više ne treba. Hvala.
Poštovane dame i gospodo, poštovani gospodine Veselinoviću, samo da vam kažem, ne bi bilo dobro da se ovde iznose neistine. U Skupštini Grada Novog Sada Romska partija…
(Predsedavajuća: Gospodine Šajn, podsetiću vas da treba prvo da kažete koji član Poslovnika je povređen i obrazložite povredu Poslovnika.)
Član 107. Znači, nije Romska partija u pitanju, nego Romska demokratska stranka i to je ista ona partija kojoj ste vi overili mandate i koja je u koaliciji sa vama u Odžacima.
(Predsedavajuća: Gospodine Šajn, molim vas, pridržavajte se Poslovnika.)
Kolega je rekao…
(Predsedavajuća: Da, ali vi ste se javili povodom povrede Poslovnika.)
O tome i govorim.
(Predsedavajuća: Dobro, ali nemojte da replicirate.)
Ne repliciram, nego samo želim da obrazložim u čemu jeste povreda Poslovnika, jer je narušeno dostojanstvo Skupštine, poštovana predsedavajuća.
Samo ću još jednom da kažem, možda ne znam najbolje da se izjasnim kao neki drugi, ali ja ću pokušati onako kako znam, korišćen je pogrešan podatak. Podatak nije da je u koaliciji Romska partija, nego da je u koaliciji Romska demokratska stranka, i to ona stranka kojoj su overili mandate DS kada je bila na vlasti u Novom Sadu na početku i ista ona partija koja je sa njima u koaliciji u Odžacima. Samo sam, istine radi, hteo da kažem o čemu se radi. Samo toliko.
Još ranije sam se javio. Vi tada niste bili tu, pa je vaša koleginica rekla da ne daje replike, ali pošto vi dajete, onda da se javim. Samo da vas podsetim o čemu se radi da ne bi ispalo da sam promašio temu. Radi se o tome da je kolega rekao da nemam pravo da zastupam Rome i da budem opravdan pred vama da mi ne bi oduzeli reč.
Dragi kolega, vi jeste u pravu da ja nemam pravo da delim paketić Romima za razliku od vas koji imate. Međutim, razumem da vi niste čitali program Romske partije u kojoj stoji da mi predstavljamo socijalno ugrožene kategorije, ali ne razumem da vi niste čitali vaš program i da u vašem programu nigde ne piše da treba da radite ono što ste radili, da na sednici Nacionalnog saveta postavite čoveka iz DS koji će da bude tutor tim organizacijama. To vreme je prošlo. To morate da prihvatite. Nije slučajno zašto se član glavnog odbora DS, koji je Rom, ne slaže sa vašom politikom.
O čemu se radi? Radi se o jednom pravu. Mogu u svom programu, zajedno sa svojim članovima, da definišem koga hoću da predstavim i u demokratiji niko nikome ne može da natura koga on želi da predstavlja. Mi smo se opredelili, u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonom, predstavljamo Romsku nacionalnu zajednicu i socijalno ugrožene kategorije. Ako neko ima sa tim problem, neka pokrene inicijativu da se promeni Ustavu, da se promene zakoni u Srbiji, ali onda mora da zna da je u programu njegove partije koja se definiše kao levica to prihvaćeno i oni su glasali za to. Zaista ne bih da vređam neke druge vaše članove i sada da vam pričam šta znači levica i ko može da vodi levicu. Hvala.
Poštovane dame i gospodo, samo jednu rečenicu vezano za Vranje i kulturu. S obzirom na multietičnost te opštine, s obzirom na zaista dobre odnose ljudi koji žive u toj opštini, mislim da je od izuzetnog velikog značaja da ministar uradi ovako kako je rekao, jer zaista podsticanjem takvih aktivnosti na jugu Srbije, u Vranju, zaista pokrećemo Srbiju u pravcu multietičnosti i Evrope o kojoj govorimo. Hvala.
Član 107.
Poštovane dame i gospodo, zaista su to bitne teme o kojima govorimo, jer, radi se o korupciji, ali ja ne vidim kakve to veze ima sa ovim amandmanom? Naročito, kakve to ima veze da nazivamo državu u kojoj živimo imenom koji ja ne smem ni da kažem, neke životinje, ili da govorimo nekome da govori ovako ili onako? Mislim da je to neprimereno Skupštini, neprimereno Poslovniku i dajte da se vratimo na dnevni red. Ja vas molim, predsedavajuća, da u tom smislu kanališete raspravu. Hvala.
Poštovane dame i gospodo, nekoliko stvari je vrlo bitno za ovaj amandman. Prvo, stvar koja se tiče formalno-pravne prirode. Moram to da objasnim sada kako je došlo do određenih stvari. Kada sam podneo amandman u izvornom smislu to je bilo na delu 4.8.1. i pokušao sam Kancelariji za ljudska i manjinska prava da objasnim da se radi o jednoj organizaciji, dakle, organizacija kao što je Crveni Krst, međunarodna organizacija, ima status međunarodne nevladine organizacije. Međutim, onda sam od stručnjaka iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava dobio informaciju - da bi to bilo transparetno, razvijte po klasifikacijama, da se zna tačno šta je za troškove, šta je za putovanja, šta je za prostore itd.
Onda sam ih poslušao, misleći da su stručnjaci, pošto rade već najmanje sedam, osam godina u toj ustanovi i zaduženi su ljudi za to, misleći da je to jedan od segmenata Kancelarije za ljudska i manjinska prava od prošlih vlada koji funkcioniše, da nije ista kao onaj deo koji je namenjen samo za integraciju Roma. Onda to uradim. Međutim, onda Odbor za zakonodavstvo kaže to nije dobro i potvrdi ono što sam ja rekao dami iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava da ovo nije radno telo Vlade i da kao radno telo Vlade ne treba na taj način finansira, kako oni predstavljaju.
Usput, da bude stvar još kompletnija, dobijemo u obrazloženju i u stavu Vlade, koji je verovatno opet ta kancelarija pisala, da to nije održivo. Sada ne znam da li nije održivo što oni ne znaju, da li nije održivo što postoji politička volja iz Saveta Vlade za integraciju Roma, koji je rekao da se to finansira i Odbora za finansije koji je podržao to. Šta sad tu nije održivo? Ili je održivo to što oni ne znaju, pa su juče mislili da to treba, a danas su shvatili da su napravili grešku, pa sutra kad postavimo pitanje – šta rade ti kadrovi u Vladi koji se već godinama tamo zamajavaju, onda se postavlja pitanje gde je problem? Pa, problem jeste u tome što ljudi daju pogrešne instrukcije.
Da bi to ispravili, danas ću napraviti ispravku ispravke amandmana. Vratiću to ponovo na 4.8.1, kao što je to bilo, i da rešimo taj problem formalno-pravne prirode, da ne bi u to ulazili.
Sada, da pređem na suštinu. Vezano za suštinu, ja zaista nisam kriv, a ni vi iz Ministarstva za finansije, što Kancelarija za ljudska i manjinska prava prošle godine nije potrošila 20 miliona, kada sam ja ovde kritikovao da je direktor nesposoban, pa je napokon posle toga smenjen i sada se u obrazloženju amandmana poziva na to – mi smo morali tih 20 miliona koje smo podelili prošle godine da platimo ove godini. Nije odgovornost ni ove Skupštine, ni ministra za finansije, nego je odgovornost te kancelarije i nesposobnih ljudi koji tamo još uvek sede.
Druga stvar, da li će da se ugrozi Dekada Roma ovim amandmanom? Ne znam od kad su oni počeli da se brinu za to, verovatno što su tim konkursom od 20 miliona 16 miliona podelili organizacijama koje se bave izborima, koje se bave svim nekim stvarima, pa usput, kaže, bavićemo se i romskim pitanjem. To su organizacije koje su pomagale neke političke opcije. Dajte da zagrebemo, da vidimo koje su to nevladine organizacije dobile, pa svi mi poslanici znaćemo ko se finansira iz tih izvora.
Postavljam pitanje – da li je nama bitnije da na toj klasifikaciji mi finansiramo i dalje političke prijatelje u NGO sektoru ili treba da ispoštujemo stav 30-ak nevladinih organizacija koje su osnovali Romi i koji su rekli da je ta raspodela sredstava bila kriminalna?
Mojim amandmanom samo smo pokušali da izmenimo strukturu tih sredstava. Zašto je to bitno za Srbiju? Zašto je to bitno za Rome? Zašto je to bitno i za naš put ka EU? Mi ne možemo u kapacitetu bilo koje nevladine organizacije koju finansira ta ustanova da sednemo ni sa jednim komesarom EU, ni sa jednim zamenikom direktora EU, niti da koristimo razvojne centre Budimpešte, koji se tiču tih projekata, ali u kapacitetu Romske interparlamentarne organizacije, mi smo samo za dva meseca to uradili.
Uspeli smo da pokrenemo razgovore u Direktorijatu za obrazovanje, da recimo Budimpešta, koja jeste u EU, koristimo njene kapacitete, upravo, ministre, ono što ste vi rekli, da napravimo projekte, jer nemamo projekte, da s tim projektima mogu da se finansiraju određene stvari.
Sad pitam - ko je taj ko hoće da koči takav put, pa da umesto na takve stvari, sredstva upotrebi da finansira neke svoje organizacije kojima se politički možda zadužio nekada? To neka rasprave oni sa njima sami.
Šta je suština svega ovoga? Da mi u Vladi Republike Srbije moramo da uspostavimo alate koji će da dovedu do toga da se u Ministarstvu privrede koriste sredstva iz opštih sredstava i za integraciju Roma, a to do danas nemamo jer ne postoje projekti. Upravo je to ono o čemu ste govorili ljudima – daćemo pare, ali nema projekta. Druga stvar, da ojačamo zajednicu koja može ravnopravno da nastupi u traženju tih projekata sa svima ostalima.
Ovim amandmanom se stvara taj poslednji alat u nizu. Isfinansirali smo u Ministarstvu urbanizma deo sredstava da se rade projekti i da se pripremaju projekti za infrastrukturna pitanja i za stanogradnju. Dužan sam svim poslanicima da kažem i to moram da kažem, ne za stanogradnju, ne na taj način da se nekome pokloni stan, već smo vodili razgovore sa Svetskom bankom da se finansira iz posebnih sredstava sa svega 1,5% kamate, stanogradnja za socijalno ugrožene, gde će ljudi da dobiju i zapošljavanje, da li kroz staklenike i plastenike, gde, opet, postoje posebna stimulativna sredstva iz međunarodnih finansijskih organizacija, ali da ti ljudi otplaćuju svoje stambene jedinice.
Dakle, ne da poklonimo 50 stanova, nego da izgradimo 1000 stanova, da se pokrene građevinska industrija u Srbiji, da ljudi na osnovu toga što imaju, dobiju stambenu jedinicu, kao socijalni stan, koji dobiju posao kroz staklenike i plastenike. Međunarodne finansijske organizacije žele pod posebnim uslovima da to kreditiraju, mnogo povoljnije nego što danas imamo zaduženja i da onda, na taj način, ti ljudi dugoročno otplaćuju svoje stambene jedinice, jer rade i na taj način da ceo ovaj projekat bude stvar koja će da smanji etičku distancu a ne stvar koja će da da mogućnost, kao što smo im 10 godina obećavali – dobićete besplatne stanove, pa ih raselimo iz Gazele, pa im onda na jedvite jade kupimo besplatne kontejnere, pa onda te kontejnere preselimo u šume i onda se posle pitamo šta to radimo. Onda nam dođe neko i kaže - pa to što vi radite to je strašno.
Dakle, molim ministra za odgovor i da vidimo šta možemo da uradimo. Postoji jedna mogućnost to je da ja pravno-tehnički uredim taj amandman, a to sam već uredio, i da se onda ispoštuje tako. Ukoliko ne, da se dogovorimo da to eventualno bude iz budžetskih rezervi, da se u narednih par meseci dogovorimo. Radi se o ukupnim sredstvima u iznosu od četiri miliona u Kancelariji za ljudska i manjinska prava i u pitanju je 2,5 miliona. To smo na sednici Saveta Vlade juče konstatovali da bi trebalo da se uradi, da se odvoji 2,5 miliona Ministarstvu kulture za muzejsko-galerijske aktivnosti i odgovor na ono pitanje koje postavljam svima da li u Beogradu postoji takav muzej? Da, u Beogradu postoji takav muzej. Da li taj muzej ima eksponate u Beogradu? Da, taj muzej ima eksponate u Beogradu. Da li je to jedan od najboljih muzeja na Balkanu? Da, jeste, jer ne postoje drugi takve vrste. Da li mi možemo taj muzej da podupremo sa 2,5 miliona dinara? Ja mislim da bi trebalo.
Dakle, mi imamo dve mogućnosti, da danas Skupština i vi ministre budemo žrtve određenih administrativnih radnika, jer na sednici odbora, kada je usvojen predlog, i vi ste bili svedoci, zamenik direktora Kancelarije kaže da je to u redu i da prihvata. Direktorica Kancelarije je na godišnjem odmoru, a neka službenica vama kaže da ona ne daje saglasnost za ovo. Sada pitam – ko je bitniji, službenica koja komunicira sa službenicima u Ministarstvu finansija ili zamenik direktora koji na sednici odbora kaže da je to u redu? Dakle, zaista ne znam kako funkcionišemo.
Prihvatam i još jednom molim ministra za pomoć u tom smislu, da tehnički ovaj amandman možda treba da se dotera i tu vas zaista molim za tu tehničku pomoć ukoliko treba nešto da se uradi, ili, ukoliko vi kao ministar finansija kažete da to pitanje možemo zajedno sa vama da rešimo kroz budžetske rezerve u narednih mesec do dva dana. Ali zaista treba zajedno da donesemo određena rešenja.
Ne mogu da razumem da u Srbiji i u tom budžetu postavljamo pitanje za 6,5 miliona, a neki ljudi su ranije potrošili, da vam ne pričam da je u jednom ministarstvu, izvinjavam se što toliko vremena govorim, jedna slikovnica koja se bavila integracijom Roma koštala par stotina hiljada evra. Par stotina hiljada evra je 10 puta više nego što se traži ovde. Ovde se isključivo radi o tome, još jednom ponavljam, da ta zajednica može, da vaše ministarstvo, Ministarstvo privrede, da Ministarstvo životne sredine, da Ministarstvo obrazovanja, stave na sto projekte i svi da kažemo – nemamo kapaciteta u Vladi da to uradimo. Hoćemo, imamo političku volju, imali smo je i pre pet godina, imali smo i pre šest godina, imamo je i danas, ali nema tih projekata.
Izvinite, ali za mene je odgovor na ovo pitanje odgovor da li iskreno hoćemo da stvorimo alate, da iskreno dobijemo projekte na sto i da te projekte iskreno i podržimo. Ministre, ukoliko nemamo tih alata, doći ćemo u situaciju, kao što ste rekli za ustanove kulture – ja hoću, ali dajte mi projekat, nema ko da napravi. Da li mislite da taj projekat može da napravi Kancelarija za ljudska i manjinska prava, gde ima u Odeljenju za integraciju Roma pet zaposlenih ljudi koji ne znaju da napišu jedan poslovnik? Isto tih pet ljudi nisu znali da napišu poziv za sednicu Saveta za ljudska i manjinska prava. Isto ti ljudi su morali da rade, da dobiju mentora od Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, da bi radili elementarne stvari koje im nalaže sistematizacija radnih mesta.
Ne želim sada da budem maliciozan i da ulazim u tu situaciju, kao i ko su ti ljudi, odakle su i kako su došli, ali imamo ozbiljno pitanje – ili hoćemo da Vladu učinimo efikasnom i da prevazilazimo te probleme, da možemo kvalitetno da otvorimo i poglavlje 22. i poglavlje 23. U suprotnom, mislim da ćemo zaista imati jedan ozbiljan problem i onda ćemo svi zajedno videti do čega će to da dovede. Hvala puno.
, Istine radi moram i o odnosima zaista da kažem da što se vas ministre tiče, nekoliko puta smo imali takve intervencije i uvek smo nailazili na vašu dobronamernost. Zajedno sa vašim saradnicima smo sve to radili i na odgovarajući način su pomogli da se to formuliše.
Nekoliko puta sam i u svom izlaganju rekao da ovo zaista nema nikakve veze sa odgovornošću koja se tiče Ministarstva finansija, da smo tu imali zaista pouzdanog saradnika, kao i pouzdane saradnike i u nekim drugim ministarstvima. Naprosto, Kancelarija za ljudska i manjinska prava jeste problem. Prošli put sam napisao pismo premijeru. Tadašnji direktor je bio smenjen i došla je nova direktorica. Očigledno da u toj kancelariji ima po dubini ozbiljnih problema.
Istog momenta ću učiniti to o čemu ste govorili, da o tome napišem izveštaj. Smatram da je to deo naše zajedničke odgovornosti. Vaš odgovor upravo smatram kao odgovor svima onima koji su zlonamerni i koji kažu da u ovoj vladi nema odgovornosti, nema dijaloga, nema dogovora. To nije tako i možemo zaista kažemo ono što mislimo i da možemo da nađemo najbolje moguće rešenje. Hvala.