Gospodine ministre, naša namera bila je da ovim amandmanom stvorimo uslov da se u skladu sa zakonom overa potpisa vrši i to tako da to bude obaveza kod registrovanja, u skladu sa Zakonom o registraciji. Međutim, vi ste u obrazloženju odbijanja ovog amandmana napisali da se amandman ne prihvata iz razloga što se Predlogom zakona overa potpisa na izmenama osnivačkih akata predviđa kao izuzetak, u čemu se slažemo, ona jeste izuzetak, ali samo u slučaju ako je to izričito propisano osnivačkim aktom i ako je ta obaveza registrovana u skladu sa Zakonom o registraciji, što jeste bila intencija, da ovaj moj amandman bude sastavni deo Zakona o registraciji.
Na taj način je članovima društva prepušteno da sami odluče da li žele da izmene osnivački akt overom ili ne, što će u praksi zavisiti od njihovog međusobnog poverenja, a u zavisnosti od toga i odluke da li žele ili ne da plaćaju naknade za takve overe. Naša poslanička grupa je mislila da je međusobno poverenje u društvima koja su tek u formiranju jedna od kategorija koje će verovatno dati i poneke neželjene posledice.
Prihvatamo u potpunosti ovaj treći deo obrazloženja koje ste dali, u kome kažete da „rešenje koje se predlaže amandmanom stvara nepotrebne obavezne troškove privredi, što je u potpunoj suprotnosti sa principom uspostavljanja minimalnih mogućih troškova administrativnog poslovanja u Republici Srbiji, koji je poštovan prilikom izrade ovog predloga zakona“.
Apsolutno se slažemo, dobra je vaša namera da uštedimo, ali kategorija poverenja među članovima društva možda nije sada, u ovom periodu tranzicije, u ovom periodu promene trebalo da ostane njima na volju, nego da bude zakonska obaveza. Hvala, gospodine ministre.

Ovo obrazloženje je izuzetno dobro i korektno je. Mišljenja sam da je samo trebalo izvršiti stepenovanje tih obaveza i kazati kad i u kom slučaju moraju, a kad ne moraju. Znam da stvara određene pravne i svakako administrativne i finansijske obaveze, ali teško je da jedan drugoga u samim društvima nateraju da sprovedu onaj deo promena koje su nekima prihvatljive, recimo, prihvatljive su jednom domu, a nisu prihvatljive drugom domu. Eto, to je bio naš, da kažemo, pokušaj da ovo uradimo ovako. Hvala.

Naša poslanička grupa je predložila da se u članu 14. u stavu 5. iza reči „i izvrše druge obaveze prema društvu“ zapeta zameni tačkom, a da se reči „u meri u kojoj je to potrebno radi izmirenja obaveza društva prema savesnim trećim licima“ brišu. Gospodine ministre, napominjem, „prema savesnim trećim licima“.
Ovim amandmanom smo hteli da se razdvoji odgovornost onih koji su ušli u društvo koju imaju prema društvu, prema državi, odnosno prema poreskim organima ili prema bilo kojim organima reda i odgovornost prema onima koji predstavljaju savesne članove društva i kojima treba da se izvrši naknada za bilo šta što bi bilo negativna posledica poslovanja ili postojanja društva.
U odgovoru za odbijanje ovog amandmana dali ste obrazloženje u kome se kaže da se „amandman ne prihvata iz razloga što se članom 14. stav 5. Predloga zakona propisuje pravna posledica prinudne likvidacije društva sprovedene zbog ništavosti osnivačkog akta, i to odgovornost članova likvidiranog društva za obaveze tog društva prema trećim licima“. Upravo se radi o trećim licima. „Taj stav uređuje odgovornost ograničeno odgovornih članova društva bilo da su komanditori, članovi društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionari, dok stav 6. istog člana uređuje odgovornost ortaka i komplementara. Nema potrebe da članovi društva koji su ograničeno odgovorni za obaveze društva unose kapital u to društvo ako je ono u postupku prinudne likvidacije, osim u delu koji je potreban da bi se izmirile obaveze tog društva prema savesnim trećim licima.“ Mislimo da je depoziciju odgovornosti trebalo razdeliti od društva prema savesnim trećim licima. Zbog toga smo i predložili ovaj amandman. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Ministarstva, saradnici Ministarstva, gospođo predsedavajuća, Zakon o privrednim društvima, po svom osnovnom svojstvu bazni zakon budućeg uređenja naše privrede i ekonomije, odgovorno i ozbiljno je razmatran u Poslaničkoj grupi PUPS. Uočili smo potrebu da se zakon usaglasi sa zakonodavstvom EU, ali i sa zahtevima nastalim iz praktičnih potreba privrednih društava, pa i državne administracije, u postupcima njegove primene.
Novi zakon o privrednim društvima je u odnosu na ranije važeći Zakon o preduzećima, a potom i na Zakon o privrednom društvu iz 2005. godine u stvari značajan iskorak u konačnom definisanju i utvrđivanju kompanijskih prava. Novi zakon je, po nama, za sada dobar pravni okvir za buduća privredna društva koja će se prilagoditi tržišnoj privredi, ali, sigurni smo, i slobodi izbora u novim okolnostima odgovornosti osnivača, vlasnika i korisnika privrednih društava.
Nesumnjivo je da su pojedine odredbe ovog zakona uslovljene kompleksnim društveno-političkim i ekonomskim ograničenjima u kojima danas živimo. Ovo se pre svega odnosi na podelu akcionarskih društava koja su gotovo isključivo poticala iz postupka privatizacije.
Poslanička grupa PUPS je svesna činjenice da naša zemlja ima vrlo malo akcionarske prakse koja bi omogućila da ona deluju kao otvorena društva u kojima su prepoznatljivi vlasnici kapitala, ali u kojima bi bili prepoznatljivi i benefiti koja društva stvaraju u svojim delatnostima za potrebe ove države, odnosno njenog naroda.
Svesni smo da imamo visok stepen neusaglašenih pojmova i odredaba iz zakona o privrednim društvima na Zapadu sa Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i ostalih finansijskih instrumenata kod nas u Srbiji. Bez obzira na to, veoma se zalažemo za to da se zakonodavni okvir i praksa odmah usaglase i da se omogući njihovo pravno dejstvo. Država Srbija i njeni organi moraju učiniti sve da se otkloni svaka neizvesnost u poslovanju domaćih i inostranih pravnih društava, bilo da su ortačka, društva sa ograničenom odgovornošću, komanditna društva ili akcionarska društva.
Poslanička grupa PUPS će podržati donošenje ovog zakona jer smatramo da će se njime izvršiti neophodno i obavezno usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, zatim, sa Zakonom o tržištu kapitala. Stupiće na snagu koncept jednodomnog i dvodomnog sistema upravljanja, a utvrdiće se i sva prava i obaveze akcionara, uz maksimalnu odgovornost direktora, ali i svih članova uprave društva.
Podržavamo sva dobra zakonska rešenja kojima se utvrđuje i obezbeđuje pravni položaj privrednih društava i precizno određuju osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak rada društava i druga pitanja od značaja za budući pravni položaj svih slobodnih preduzetnika u privredi Srbije.
Novi zakon uređuje pitanja delatnosti svih društava. Dobro je što novi zakon otklanja nejasnoće u odredbama o obavezama prilikom izrade osnivačkog akta društva. Takođe, dobro je što su sve delatnosti date opisno i što se time znatno bliže određuje uloga instituta javne nabavke. Dobro je što je postignuta jasna razlika kod uslova za sticanje prava na obavljanje delatnosti radi registracije društava uz postojanje prethodnog odobrenja nadležnog organa, što je bio uslov kod banaka, javnih društava, određenih akcionarskih društava itd.
Naša poslanička grupa podržava regulativu kojom se vrši registracija privrednih društava, preduzetnika, ogranaka i predstavništava stranih pravnih lica u Registru privrednih subjekata Srbije, što je sada konačno usklađeno sa Direktivom EU 2009/101.
Mišljenja smo da se ovim zakonom dobro regulišu pitanja mesne nadležnosti sudova prema sedištu društva, preduzetnika, odnosno mestu poslovanja. Takođe, dobro su propisane osnovne pravne forme društava, kao i definicije ortaka, komplementara, komanditora, članova društva i akcionara.
Poslanička grupa PUPS smatra da nije dovoljno dobro formulisana odredba o trajanju određenih društava, iako predlagač smatra da su te odredbe, u stvari, jasno definisane. Molimo da u daljoj raspravi imate to u vidu. Mislimo da mora biti isključena mogućnost prećutnog produženja postojanja društava i da precizno moraju biti propisane posledice koje nastupaju nakon isteka vremena za koje je društvo osnovano. U tom smislu, podneli smo i tehnički amandman.
Odredbe zakona o osnivačkom aktu i statutima društava, kao i o njihovim izmenama i dopunama, izazvale su kod nas određene nedoumice. Smatramo da će neke biti otklonjene amandmanima, a neke odredbe bi trebalo da predlagač povuče iz nacrta zakona.
Dobro je povučena i jasna je razlika između društava sa ograničenom odgovornošću i akcionarskih društava. Međutim, ta razlika nije stvar volje i mogućnosti osnivačkog akta, već je obaveza utvrđena i overena u skladu sa zakonom. Sva društva će prilikom izrade svojih osnivačkih akata morati već u pripremnom periodu za osnivanje da obezbede jasnu mogućnost izbora veće pravne zaštite, ne kroz nametnutu obavezu, već kroz veći izbor mogućnosti koje im se stavljaju na raspolaganje, za razliku od prethodnih zakonskih rešenja.
Poslanička grupa PUPS smatra da je novi zakon dao mogućnost da se obezbedi pravilna forma osnivanja, da se utvrdi pravi javni poredak društva, da se pravilno koristi poslovno ime društva, da se maksimalno zaštite ulozi članova društva i njihov kapital i da se pravno utvrdi i obezbedi poslovna sposobnost članova društva.
Nacrtom novog zakona konačno se regulišu sve odgovornosti i obaveze društva, a u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima. Zakon predviđa da društvo odgovara za troškove preuzete sa osnivanjem društva, ali i za sve troškove i odgovornosti iz poslovanja društva, što stvarno podržavamo. Zakon sprečava nepravilno korišćenje imovine društva, sprečava bilo kakvo oštećenje svih poverilaca društva, sprečava umanjivanje vrednosti imovine društva i štiti društvo, koje je obavezno da izvršava sve preuzete i ugovorene obaveze prema svojim članovima, poslovnim prijateljima itd.
Novim zakonom regulišu se pitanja sedišta i adrese društava, kao i pitanja poslovnog imena i učešća u pravnom i poslovnom prometu naše države. Zakon konačno reguliše pitanja zastupanja i zastupnika društva, uz mogućnost da društvo može zastupati fizičko i pravno lice. Priznanje punomoćnika po zaposlenju je dobro rešenje koje je uvod u praksu prokure, kao oblik zastupanja kroz poslovno punomoćje radi zaključivanja pravnih poslova i preduzimanja pravnih i administrativnih radnji za potrebe društava. Dobro je što po ovom zakonu prokura ne može istovremeno biti i nadležnost skupštine i nadležnost upravnog odbora, već samo nadležnost skupštine, s jasno određenim stavom da je prokura neprenosiva i da se ne može dati ovlašćenje za zastupanje drugom licu.
Poslanička grupa PUPS smatra da je dobro što je propisana odgovornost za štete koje može naneti zastupnik, ali i za štete koje mogu napraviti prokuristi prekoračenjem ovlašćenja koja su dobili.
Smatramo da je novi zakon dobro regulisao pitanje imovine, neto imovine i osnovnog kapitala koji se unosi u određeno društvo. Smatramo da je jasno definisana imovina društva koju čine sva materijalna i nematerijalna sredstva u vlasništvu, kao i druga prava koja društvo ostvaruje na tržištu ili u bankarskom sistemu.
Po našem mišljenju, Predlogom zakona pravilno su regulisani ulozi koji se unose u društvo. Podržavamo rešenje kojim je propisano da udeli u društvu mogu biti novčani i nenovčani i da se isti izražavaju isključivo u dinarima.
Dobra je formulacija kojom se regulišu status, obaveze i odgovornost privatnih preduzetnika. Na taj način se regulišu i statusna pitanja, osnivanje, poslovanje i prestanak odgovornosti svih preduzetnika. Odgovornost preduzetnika propisuje se i obavezom odgovornosti celokupnom imovinom za obavljanje registrovane delatnosti, što je od izuzetnog značaja u odnosu na prethodna rešenja koja smo imali u Zakonu o preduzećima i u Zakonu o privrednim društvima do 2005. godine. Detaljno su regulisana pitanja sedišta i mesta obavljanja delatnosti privatnih preduzetnika.
Novim zakonom reguliše se posebno pojam i osnivanje ortačkih društava. Sada se prvi put usklađuju obaveze i odgovornosti sa ostalim privrednim društvima. Ovim nacrtom regulišu se ulozi u ortačko društvo, pitanja prenosa udela, kao i pitanja vođenja ortačkih društava.
Novim zakonom regulišu se sva pitanja vezana za osnivanje i poslovanje komanditnih društava. Utvrđuju se kontrola, nadzor, odgovornost, prestanak statusa i način ulaganja u komanditno društvo. Propisano je da je komanditno društvo privredno društvo koje ima najmanje dva člana, od kojih najmanje jedan član za obaveze društva odgovara neograničeno solidarno, a najmanje jedan član odgovara imovinom ograničeno do visine svog neunetog dela.
Poslanička grupa PUPS smatra da je ovim zakonom dobro uređeno pitanje društava sa ograničenom odgovornošću. Dobro je što je isključeno ograničenje broja članova koje društvo može da ima, što je ukinuta knjiga članova društva, što je uvedena evidencija članova. Dobro je što se svojstvo člana stiče upisom u registar i što se osnovni kapital izražava u dinarima u iznosu od najmanje 50.000 dinara, što do sada nije bio slučaj.
Prema novim rešenjima upisani kapital se uplaćuje nakon registracije društva, a razrađen je sistem dodatnih uplata, kao i mogućnost izbora između jednodomnog i dvodomnog sistema upravljanja.
Dobro je što sada postoji mogućnost izbora više direktora koji mogu biti pravna lica, ukidanje upravnih odbora, kao i razdvajanje funkcije upravljanja od funkcije nadzora.
Poslanička grupa PUPS smatra da se Predlogom zakona dosta dobro utvrđuje kapital društava, uz generalnu primedbu da je naš zahtev da kapital bude javan, iz korektnih i konkretnih izvora prihoda. Dobro je da kapital bude prepoznatljiv i da ne potiče iz sive ili nepoznate zone i dobro je što se izražava u dinarima. Primarno ekonomsko okruženje u Srbiji je dinarsko i ono se koristi za merenje imovine, za merenje obaveza, za utvrđivanje kapitala, za merenje prihoda i rashoda u svim finansijskim izveštajima.
Poslanička grupa PUPS smatra da u ovom zakonu treba podržati odredbe koje omogućavaju povezivanje privrednih društava po načelu savesnosti, privredničke solidarnosti i međusobne odgovornosti. Posebno podržavamo odredbe vezane za stvaranje ogranaka privrednih društava sa stranim privrednim društvima u našem poslovnom prostoru.
Ovaj zakon je bazni i neophodni strukovni zakon, kojim se u njegovoj implementaciji moraju rešiti osnovna načela, a pre svega svi aspekti korporativnog upravljanja, izvršiti zaštita investitora i manjinskih akcionara, obezbediti registracija i pokretanje novih poslova radi većeg uposlenja naših radnika, izvršiti zaštita svih poverilaca u poslovanju, obezbediti jedinstveni pravni okvir za sve preduzetnike i obezbediti potpuni privredni ambijent za ulaganje stranih privrednih društava.
Želimo da napomenemo, kao poslanička grupa, da je neophodno da iz ovog zakona u najkraćem mogućem roku proistekne dvanaest ili jedanaest novih rešenja kojima će se pre svega definisati donošenje zakona o gradskom i građevinskom zemljištu, donošenje zakona o javnim delatnostima, koji bi regulisao korporativnu i privatizaciju javnih preduzeća, donošenje konzistentne regulative o javnoprivatnom partnerstvu. To su zakoni koji proističu iz ovog zakona. I, kao najvažnija mera, ona mera koja mora biti usmerena na to da se država konsoliduje i dovede u red u pogledu svojih osnovnih funkcija i kontrole trošenja.
Poslanička grupa PUPS smatra da ovaj zakon u najvećoj meri daje odgovore neophodne za stvaranje nove privredne baze za uspešno poslovanje svih malih, srednjih i velikih preduzetnika i stvaranje široke baze za novo upošljavanje stručne radne snage i visokoobrazovanih kadrova, uz prihvatanje određenih tehničkih amandmana neophodnih za otklanjanje nepreciznosti. Uz suštinsko poboljšanje rešenja određenih članova zakona Poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, gospodo ministri, na osnovu ovlašćenja šest narodnih poslanika i na osnovu dogovora s Regionalnom agencijom za razvoj, postaviću par pitanja predstavniku Vlade – kada će i pod kojim okolnostima izvršiti zaustavljanje demografskog egzodusa i privrednog propadanja istočne Srbije, i kada će se osigurati ravnomerni razvoj Republike na celoj njenoj teritoriji, a pre svega kroz hitnu revitalizaciju i unapređenje putne mreže između naša dva najvažnija koridora, Koridora 7 i Koridora 10, kroz istočnu Srbiju?
Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku – kada će se i pod kojim uslovima Vlada Srbije obavezati i izraditi ili objaviti uredbu o javnom tenderu ili koncesijskom konkursu za otvaranje komercijalne saobraćajne stručne hidrogliserske linije međunarodnim plovnim putem Dunavom, od Novog Sada, preko Beograda, do Đerdapa, odnosno Kladova?
Pitanje za Vladu Srbije, na osnovu zahteva mnogobrojnih nevladinih organizacija i građana opštine Golubac i Veliko Gradište – šta nadležno Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja kao i Vlada Srbije preduzimaju radi sanacije štete od kontinuiranog zagađenja vazduha, vode i zemlje, flore i faune, ljudi i životinja na teritoriji ovih opština koje godinama unazad dolazi iz Rumunije, sa deponije i jalovišta rudnika Stara Moldava ili Moldava Veke, a u čijem sastavu su vrlo visoke nedozvoljene koncentracije teških metala, olova, cinka, kadmijuma i dr.?
Poslednje pitanje, takođe na osnovu zahteva velikog broja građana opština Kladovo, Negotin, te velikog broja udruženja radnika na privremenom radu u inostranstvu, i sela u opštinama Negotin i Kladovo – kada će se i pod kojim uslovima izvršiti popravka oštećenja na kolovoznim saobraćajnicama, udarnih rupa i proširenje putnih pravaca Zaječar – Negotin, zatim u selima opštine Negotin i Požarevac, Veliko Gradište, Golubac, Donji Milanovac, Tekija, Kladovo?

Namera nam je bila da, ako se imaju u vidu činjenice koje smo izneli kroz danas postavljena pitanja, posebno skrenemo pažnju na to da u istočnoj Srbiji nema elektrificiranih pruga, nema gasovoda, nema rešene putne mreže, da spadamo u deo Republike Srbije gde je najniži kvalitet putne mreže, a da u tom delu naše zemlje živi, na površini od 7.133 km, mnogo vrednih i dobrih ljudi koji, nažalost, danas nemaju dovoljno mogućnosti da rade svojim sredstvima rada.
Zaista je potrebno da se broj zaposlenih, koji je nekad bio 94.000, a sada je 53.000 i stalno pada, po hitnom postupku…, a i da mere koje ste danas izneli pred srpskom javnošću budu primenjene odmah i neopozivo. Imajući u vidu da su to strateška pitanja, ona moraju biti institucionalno rešena i moraju sadržati konkretne predloge za hitno unapređenje kako putne mreže, tako i privrede u istočnoj Srbiji. Hvala.

U postupku dogovaranja o izmenama i dopunama Zakona o drumskom saobraćaju pravovremeno smo predložili, a na molbu svih udruženja prevoznika, i ne samo taksi prevoznika nego i prevoznika u drumskom saobraćaju, da se u predloženom tekstu predmetnih izmena i dopuna postojećeg Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, nakon člana 6. doda član 6a.
Taj član glasi: "Auto-taksi prevoz mogu obavljati pravna lica i preduzetnici čija je pretežna delatnost auto-taksi prevoz putnika, koji su za obavljanje te delatnosti registrovani u Registru privrednih subjekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i koji imaju odobrenja nadležnog organa lokalne samouprave za obavljanje auto-taksi prevoza putnika".
Smatrali smo, a i sindikat je to tražio, da bi navedena odredba trebalo da se promeni i da glasi: "Auto-taksi prevoz mogu obavljati pravna lica i preduzetnici čija je isključiva delatnost auto-taksi prevoz putnika, koji su se za obavljanje te delatnosti registrovali u Registru privrednih subjekata, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i koji imaju odobrenje nadležnog organa lokalne samouprave za obavljanje auto-taksi prevoza putnika".
U raspravi u načelu smo dali kompletnije obrazloženje zašto smatramo da je dato previše ovlašćenja lokalnim samoupravama kada se radi o auto-taksi prevozu. U obrazloženju ovoga zahteva za izmenu i dopunu člana 6. dali smo kao osnovni razlog Predloga zakona o izmenama i dopunama usklađenost sa zakonima i drugim propisima kojima je regulisana bezbednost saobraćaja, kao i specifičnost auto-taksi prevoza kao vrste javnog prevoza.
Naime, ukoliko bi ostao predlog da taksi-prevoz mogu da obavljaju lica kojima je taksi delatnost pretežna, ali i samo jedna od delatnosti kojima se bave, drastično bi se kršile odredbe pozitivnih propisa koje se tiču bezbednosti saobraćaja.
Predmetnim propisima je više nego jasno regulisan broj časova koje jedan profesionalni vozač može da provede dnevno vršeći ovu delatnost. Štaviše, izuzetno strogo su propisani i odmori koje ova lica moraju da koriste u toku obavljanja svoje delatnosti. Izuzetno bi teško bilo zamisliti da jedno lice obavlja u toku dana svoje ostale delatnosti, a da onda, nakon recimo osam časova, obavlja auto-taksi prevoz.
Gospodine ministre, molimo vas još jednom da ovaj predlog usvojite, jer mislimo da je izuzetno tehnički ispravan, zakonski potkovan i omogućio bi da se ovom delatnošću bave zaista samo oni koji se kod PIO obveznika registruju kao pravi preduzetnici.

Poštovani gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, mi smo ovim amandmanom hteli da još jednom pokušamo, imajući u vidu da su po trenutno važećim odredbama ovog zakona u članu 36. velika ovlašćenja preneta na lokalne samouprave i imajući u vidu da ne postoji neophodni zakon koji bi posebno regulisao materiju auto-taksi prevoza kao posebne delatnosti, da se ovim amandmanom predlože izmene i dopune kojima bi se ovlašćenja lokalne uprave smanjila, odnosno dovela da nivoa da one odlučuju o onim tekućim, tehničkim i organizacionim pitanjima u radu ove službe, a da se pitanja od veoma velike važnosti za organizaciju same službe na nivou Republike regulišu posebnim zakonom.
Treba imati u vidu da je Ustavni sud Republike Srbije za vreme važenja ovog zakona doneo preko 20 odluka kojima se utvrđuje povreda Ustava i Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, a od strane lokalnih samouprava, i da se trenutno vodi preko 1.000 postupaka pred raznim sudovima vezano za nadležnost Republike i lokalnih uprava.
U praksi se događalo da lokalna uprava dozvoli automobile stare do osam godina, sa euro tri, euro četiri motorima, a u zakonu toga nema. Želim da skrenem pažnju i gospodinu ministru, a i široj javnosti, da sada taksisti imaju obavezu da pojedinačno mesečno izdvoje i preko 23 hiljade dinara, a udruženja i preko milion dinara da bi mogli da opstanu na ovom tako strogom i tako zahtevnom tržištu. Hvala, gospodine ministre.

Za Ministarstvo za zaštitu životne sredine, rudarstvo i prostorno planiranje, imajući u vidu da je Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda u nadležnosti ovog ministarstva, a da je tim zakonom regulisano pravo na prodaju dozvola, postavljam pitanje koje glasi – Zašto dozvola za sportski ribolov ne važi za celu teritoriju Republike Srbije?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, gospodo saradnici, danas se pred nama nalazi jedan od zakona za koji smatramo da konačno treba da reši veoma veliki broj prisutnih problema u oblasti prevoza u drumskom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije.
Ovim zakonom zahtevaju se uređivanje pitanja i odnosa koji su predmet ne samo zakona, već i objavljivanja do sada velikog broja poslovnika, pravilnika, uredbi i direktiva koje konačno treba da prestanu da upravljaju ovim pitanjem, a da konačno počne da upravlja Zakon o drumskom saobraćaju.
Nova rešenja koja sadrži Predlog zakona otklanjaju poremećaje nastale na unutrašnjem saobraćajnom tržištu, preciziraju i popravljaju položaj svih privrednih subjekata koji obavljaju delatnost prevoza u drumskom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije i daju neka nova rešenja u prevozu robe, lica i stvari.
Mišljenja smo kao poslanička grupa da je zahtev velikog broja prevoznika, kako u drumskom saobraćaju, tako i u auto-taksi saobraćaju, opravdan i zahteva da ovaj zakon što pre bude prihvaćen i implementiran u svakodnevnoj praksi naših građana, privrednika, radi prevoza robe, usluga i ljudi.
Posebnu pažnju ću obratiti na osnovne probleme taksi prevoza, koji se mogu svrstati u nekoliko najznačajnijih grupa, i to: prvo, neodgovarajuća je zakonska regulativa i prevelika je samovolja organa lokalne uprave u toj regulaciji. Mislim da i ova rešenja koja je zakon dao ne sprečavaju nelojalnu konkurenciju i cenu usluga.
Nameravanim izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, i to u delu koji se odnosi na auto-taksi prevoz, zajednička intencija svih poslanika bi trebalo da bude da se ova oblast bar približno zakonski uredi, imajući u vidu njen nesumnjiv značaj za čitavo naše društvo.
Trenutna situacija u auto-taksi prevozu u Republici Srbiji je neprihvatljiva, a ovakvo stanje direktna je posledica nepostojanja odgovarajuće zakonske regulative. Naime, auto-taksi prevoz, što se tiče zakona kao forme propisa, regulisan je samo delom Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, i to sa svega četiri člana i ukupno osam odredaba, a u ostalom delu taksi prevoz je regulisan odredbama odluka lokalnih samouprava, kao podzakonskim aktima, što je dovelo do činjenice da se jedna privredna delatnost reguliše na nekoliko različitih načina i što stvara haos u svakodnevnoj primeni.
Kada se pridoda i činjenica da je gotovo svaka odluka lokalnih samouprava bila predmet ocene Ustavnog suda Srbije, i da je gotovo svaka u većim ili manjim delovima bila oglašavana kao neustavna, lako se može doći do zaključka da u oblasti pravne regulative u taksi i uopšte u prevozu vlada jedan veći haos.
Idealna situacija bi bila kada bi se doneo poseban zakon o taksi prevozu, bilo kao poseban zakon, bilo kao deo, nadamo se, budućeg zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, ali dok se stvari ne reše na ovaj način, dužni smo da kroz izmene postojećeg Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju bar na privremeni način rešimo neka od osnovnih pitanja, vezana za auto-taksi prevoz.
Prema predloženim amandmanima postiglo bi se nekoliko stvari. Prevashodno, izmenom člana 6. neophodno je regulisati pojam lica koja mogu obavljati auto-taksi prevoz, te je u tom smislu naš predlog da to može obavljati i samo pravno lice ili preduzetnik, čija bi jedina delatnost bila auto-taksi prevoz.
Osnovni razlog za ovu izmenu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju je usklađenost sa zakonima i drugim propisima kojima je regulisana bezbednost saobraćaja, kao i specifičnosti auto-taksi prevoza kao vrste javnog prevoza.
Naime, ukoliko bi opstao predlog da taksi prevoz mogu obavljati, odnosno obavljaju lica kojima je taksi delatnost pretežna, kako je u zakonu rečeno, pa su malo taksisti a malo nisu, ali samo jedna od delatnosti, drastično bi se kršile odredbe pozitivnih propisa koji se tiču bezbednosti saobraćaja. Predmetnim propisima više nego jasno je regulisan broj časova koje jedan profesionalni vozač može da provede dnevno vršeći ovu delatnost.
Štaviše, izuzetno strogo su propisani odmori koje ova lica moraju da koriste. Izuzetno teško bi bilo zamisliti da jedno lice u toku dana obavlja svoje ostale delatnosti, a tokom dana recimo osam časova rada vozi taksi, a onda krene da obavlja i svoje neke druge dopunske delatnosti. Navedeno postupanje ozbiljno bi ugrozilo bezbednost drumskog saobraćaja, lica i građana, te se najnovijim izmenama i dopunama iste moraju sprečiti.
Naša poslanička grupa je u tom smislu podnela amandman sa zahtevom da se briše "pretežna", a da ostane jedino zanimanje kao taksi zanimanje. Pored toga, auto-taksi prevoz, kao specifičan vid prevoza predstavlja veliku potrebu građana Republike Srbije, posebno u velikim gradovima, te bi bilo neozbiljno da ovu delatnost obavljaju pravna lica, uz obavljanje i drugih privrednih ili samostalnih delatnosti.
Takođe, po nama, neophodno bi bilo izmeniti član 9. predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, budući da su prema sada važećem Zakonu o prevozu u drumskom saobraćaju, i to odredbama člana 36, velika ovlašćenja preneta na lokalne samouprave.
Ponovo skrećemo pažnju da su lokalne samouprave sklone potpuno nakaradnom tumačenju odredaba zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, a posebno onih odredaba kojima se reguliše auto-taksi prevoz. U prilog ove tvrdnje svakako ide činjenica da je Ustavni sud u vreme važenja Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju doneo preko 20 odluka kojima je utvrđena povreda Ustava i zakona od strane lokalnih samouprava u oblasti auto-taksi prevoza, a posebno je indikativna činjenica da se trenutno vodi preko hiljadu postupaka ove vrste pred Ustavnim sudom Srbije, u kojima se proverava zakonitost i ustavnost gotovo svih podzakonskih akata donetih na teritoriji Republike Srbije kojima se uređuje ova delatnost.
Propisivanje odredbe po kojoj bi se na nesumnjiv način skrenula pažnja lokalnim samoupravama da moraju da se pridržavaju Ustava i zakona, iz koga crpe ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata, dala bi druge rezultate. Tako bi se, recimo, sprečilo da Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju propiše uslove koje mora da ispunjava taksi vozilo, a onda da lokalna samouprava donese odluku kojom zahteva i automobile stare do osam godina ili sa euro-tri i euro-četiri motorima, koji se u zakonu uopšte i ne pominju.
U ovom delu neophodno je još izmeniti član 35. predloženih izmena i dopuna, tako što bi se ubacio i deo koji se odnosi na oglašavanje. Svedoci smo da u Republici Srbiji preko 90% taksi prevoznika predstavljaju preduzetnici, dok ostali broj predstavljaju pravna lica koja obavljaju ovu vrstu prevoza.
Takođe smo i svedoci masovnih oglašavanja taksi asocijacija koje putnicima nude popust na cenu usluge koja je utvrđena pozitivnim propisima. U konkretnom slučaju ne radi se o privrednim društvima koja nude popust za usluge koje pružaju njihovi zaposleni, već su u pitanju usluge koje pružaju preduzetnici, članovi taksi udruženja koja posluju kao privredna društva i kao drugi oblici pravnih lica. Pravno lice nudi popust na uslugu koju pruža preduzetnik kao pojedinac, što je apsolutno nedopustivo, a ovakvim normiranjem bi se u potpunosti sprečile takve pojave.
Pojedinci smatraju da bi ovako predložena odredba, koja bi zabranila oglašavanje ispod minimalne utvrđena cene bila neustavna, međutim taj argument nikako nije validan. Ovim amandmanom direktno bi se štitila konferencija i sprečavao damping, a u brojnim zakonima imamo situaciju u kojoj se reguliše naknada za usluge, pa je tako zakonom o advokaturi zabranjena naplata honorara ispod 50% zvanično utvrđene cene. Zašto to ne važi u taksi uslugama?
Istovremeno, napominjemo da ove izmene nisu u suprotnosti ni sa Zakonom o oglašavanju, kao leks specijalisom propisom u oblasti oglašavanja, pa je tako dozvoljeno baviti se oglašavanjem i u drugim propisima, a kao klasičan primer je Zakon o bezbednosti saobraćaja kojim je zabranjeno oglašavanje specijalnih uređaja kojim bi se otkrivali uređaji za merenje brzine kretanja vozila, odnosno uređaji za otkrivanje radara.
Sa ovog mesta hteli bismo da napomenemo i apostrofiramo jako težak položaj auto-taksi prevoznika u Republici Srbiji jer do tog položaja dolazi zbog loše regulative uzrokovane opštim nezadovoljstvom taksi prevoznika i korisnika usluga, tj. građana, što krajnje štetne posledice ima i po celokupnu privredu Republike.
U formi preduzetnika ovu delatnost obavlja preko 17 i po hiljada taksi vozača po registraciji, od čega je samo oko sedam i po hiljada njih registrovano u Beogradu. Imajući u vidu činjenicu da je taksi služba postala svojevrsni otpad za osobe koje ostanu bez posla, došlo je do predimenzioniranja ove službe koja ne može više da istrpi sve uslove tehnike kojom se raspolaže u ovoj službi.
Ova činjenica ne ogleda se samo u nelojalnoj konkurenciji od strane osoba koje nisu registrovane za obavljanje ove delatnosti, već i od strane osoba koje su registrovane, ali ovaj posao ne obavljaju u skladu sa propisima.
Usled toga bi ubuduće država morala da se pozabavi osnovnim pitanjem u ovoj oblasti i to statusom taksi vozača, kao i drugih vozača u drumskom saobraćaju, a kroz rešavanje poreskih problema, kroz rešavanje nelojalne konkurencije, sankcionisanjem subjekata nelojalne konkurencija, i ne samo taksista, već i drugih asocijacija, što bi svakako najbolje bilo postignuto donošenjem zakona o taksi prevozu kao posebnom zakonu.
U danu za glasanje podržaćemo ovaj zakon pod jednim uslovom, da se opravdani i zaista racionalni i celishodni amandmani prihvate i budu sastavni deo ovog zakona. Hvala na pažnji.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, da li Vlada Republike Srbije preduzima mere za uklanjanje potopljene brodske flote u rejonu između „Đerdapa 1“ i „Đerdapa 2“, i od „Đerdapa 2“ do srpsko-rumunsko-bugarske tromeđe na Dunavu?

Godine 1944. potopljena je celokupna dunavska i crnomorska flota ratnih brodova, transportnih brodova i brodova bolnica u rejonu akumulacije „Đerdap 2“, u delu Dunava od Hidroelektrane do tromeđe Srbija–Rumunija–Bugarska. Ovi potopljeni brodovi, pretpostavlja se njih oko 200, ostali su velika prepreka za neometanu regularnu plovidbu Dunavom i u značajnoj meri velika ekološka prepreka za razvoj flore i faune Dunava, posebno migratornih riba, zbog nanosa mulja i peska koji se na njima talože. Teret u potopljenim brodovima je neutvrđenog porekla, sadržaja i kvaliteta, a pouzdano se zna da se u nekima nalaze i razne vrste minsko-eksplozivnih materijala i naprava, što predstavlja latentnu opasnost za brodove, teret i ljude u plovidbi pored tih objekata i nizvodna naselja.

Posebno želim da se da objašnjenje da li će i kada će se završiti strategija za upravljanje otpadnim vodama u Republici Srbiji. Ako imamo u vidu da 35% domaćinstava u Srbiji ima adekvatnu mrežu za otpadne vode, a čak 65% nema nikakvu mrežu i prečistače, već se otpadne vode direktno izlivaju u reke i jezera, sa oko 44.000 tona raznih otrovnih supstanci, ili sa oko 2.200 cisterni čistih hemijskih supstanci, i ako se tome doda ogromna količina neprečišćenih otpadnih voda koje se iz raznih privrednih delatnosti direktno ispuštaju u recipijente, ili vodotokove, onda se očekuje obavezno prečišćavanje svih otpadnih voda. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražim obaveštenje od nadležnih institucija, pre svega od Ministarstva i Vlade, za nekoliko pitanja vezanih za rečni saobraćaj, infrastrukturu i energetiku.

Da li će Republika Srbija zatražiti kredit od Evropske unije od 62 miliona evra za revitalizaciju brodskih prevodnica na Hidroelektrani "Đerdap 1" i Hidroelektrani "Đerdap 2", i da li će prevođenje putnika, brodova i robe biti i dalje potpuno besplatno, kao što je to od 1969. godine?

Hoće li se zatražiti izmene i dopune Međunarodnog ugovora o izgradnji i eksploataciji hidroenergetskog i plovidbenog sistema "Đerdap 1" i "Đerdap 2" po završenoj revitalizaciji agregata i prevodnica i da li će Srbija otpočeti naplatu za prevođenje domaćih i stranih korisnika?

Poznato je da su u periodu od septembra 1964. godine do maja 1972. godine jugoslovenski i rumunski graditelji izgradili i završili Hidroelektranu "Đerdap 1". Već od 1969. godine vrši se prevođenje putnika, brodova i robe bez ikakve naknade. Do danas je obavljeno više od 70.000 prevođenja brodova, sa 350.000 putnika i 200 miliona tona robe.

Kako predstoji revitalizacija objekata, potrebna su ogromna sredstva sa kojima bi se zadužila Republika Srbija, a prevodnice moraju da koriste sve evropske podunavske države. Zbog toga smatramo da je logično da bi i one morale da plate održavanje ovog, tako skupog sistema.

Pitanje koje je vezano za spekulaciju koja se danas pojavila u nekoliko dnevnih listova i novina, da je našoj vladi prošle godine stigla ponuda u vezi s izgradnjom reverzibilne hidroelektrane "Đerdap 3" kod Donjeg Milanovca i hidroelektrana na Bistrici, takođe je pitanje na koje tražimo dodatno obaveštenje.

Ideja o izgradnji ove hidroelektrane postoji još od sedamdesetih godina prošlog veka, postoji studija o izvodljivosti koja ukazuje da bi naša zemlja, ali i zemlje u okruženju imale velike koristi od njene izgradnje. Stoga tražimo obaveštenje od Ministarstva za infrastrukturu i energetiku dokle se stiglo na izgradnji generalnog projekta za ovu hidroelektranu, kada bi se mogao očekivati eventualni početak njene gradnje i da nas informiše dokle se stiglo u pregovorima sa rumunskom stranom, koji su vezani za eventualno buduće korišćenje voda Dunava, kao i potrebe ove hidroelektrane.

Posebno nas zanima kakve su namere vezane za slične planirane reverzibilne hidroelektrane u sistemu Bistrica na reci Lim. Hvala na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, gospodo saradnici, u postupku usvajanja važnih sistemskih zakona Narodna skupština Republike Srbije je pored ostalih obaveza stalno imala i obavezu da se zakoni usklade sa propisima Evropske unije, delimično ili potpuno.
Ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji je potpuno usklađen, iako ne postoje posebni odgovarajući propisi EU po kojima se obezbeđuje usklađivanje propisa.
Moramo imati u vidu da kod donošenja ovog zakona ne postoje odredbe primarnih izvora prava EU koje se odnose na Predlog zakona, a takođe ni sekundarni izvori prava koji bi bili uzeti u obzir prilikom donošenja ovog zakona. Ističemo i činjenicu da u izradi Predloga zakona nisu učestvovali razni konsultanti, na šta je do sada jedan broj narodnih poslanika stavio primedbe i prigovore.
Prema iznesenom, ovaj zakon će predstavljati naše uniformno rešenje ozbiljne i odgovorne materije, bez čijeg usvajanja stoje neki poslovi vezani za planiranje i izgradnju, za blokadu građevinske operative i blokadu svih zavisnih podizvođača, odnosno izvođača i proizvođača opreme i sredstava koja se troše u građevinarstvu.
Donošenjem ovog zakona se eliminišu sve obaveze proistekle iz odredaba SSP između EU i sadašnjih ili budućih država članica.
Zakon uređuje uslove i način korišćenja prostora, zatim, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta, izgradnju objekata, vršenje nadzora nad primenom odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, inspekcijski nadzor, kao i sva druga pitanja od značaja za uređenje prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta.
Neophodno je da napomenemo da se odredbe ovog zakona ne odnose na izgradnju objekata koji su statusno određeni kao vojni objekti. Takođe se ne odnose ni na izgradnju objekata kojima se određuje status rudarskih objekata, što je takođe vrlo važno.
Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji nude i utvrđuju originalno, naše, srpsko rešenje, kojim se sada svi pravni izrazi vezani za urbanu obnovu i izgradnju, za zemljište, postavljaju u kontekst svih titulara svojine i svih depozitora odgovornosti, kako za neizgrađeni deo, tako i za izgrađeni deo naših urbanih planova i izgradnje zemlje.
Date su dobre definicije i PUPS smatra da su one održive i funkcionalne, i to pre svega definicija naseljenog mesta, definicija grada, sela, definicija građevinskog područja, građevinskih kompleksa, investitora, izvođača radova itd.
Nama je posebno važno da se sada efikasno definišu ekonomski objekti za gajenje životinja, od objekata za krupne životinje do objekata za skladištenje poljoprivrednih proizvoda, kao što su ambari, koševi, hladnjače, proizvodne hale itd., što je od izuzetnog značaja za poljoprivredu.
U praksi će upravo ove tačne i precizne definicije doprineti da se pravilno razreše sva pitanja linijskih infrastrukturnih objekata, kao što su javni putevi, dalekovodi, naftovodi, nadzemni objekti u sklopu građevina.
Zakon precizno reguliše sve vrste radova koji prethode građenju objekata, a odnose se na: rušenje postojećih objekata, izmeštanje postojeće infrastrukture na parcelama, raščišćavanje terena, te obezbeđenje prostora za dopremu i smeštaj građevinskog materijala i opreme za samu gradnju, građenje i postavljanje objekata, ugradnju instalacije i opreme privremenog karaktera, kao i na obavezno obezbeđenje sigurnosti susednih objekata, odnosno poštovanje visokozahtevnih radova na statici, nosivosti i izdržljivosti terena na kome se gradi.
U Predlogu zakona više nije dozvoljen bilo kakav komoditet ili bilo kakvo izbegavanje pravila struke, niti izbegavanje odgovornosti za kvalitet i trajnost izgrađenih objekata.
Nama u Poslaničkoj grupi PUPS bilo je važno, pored ostalog iz ovog zakona, da se sačuvaju svi elementi zaštite životne sredine u kojoj se na osnovu urbanističko-tehničkih dokumenata sprovode planovi i grade tzv. pametni objekti, koji će na osnovu SWOT analize zaštititi sve ciljeve i principe prostornog razvoja i planiranja i sve principe i propozicije zaštite, uređenja i daljeg razvoja prirode i prirodnih dobara.
Zadovoljni smo što zakon nameće potpuno poštovanje principa prostornog razvoja i distribucije stanovništva, kao i principe mreže naselja i javnih službi, uz koncepciju i propozicije prostornog razvoja privrede.
Poslanička grupa PUPS je svesna da se ovim zakonom moraju uskladiti suprotstavljene i teško uskladljive mere zaštite, uređenja i unapređenja prirodnih i kulturnih dobara sa neophodnim potrebama koje nameću projektovane planske ciljeve zajedničkih prostornih i razvojnih obeležja za potrebe naših građana. Smatramo da su koncepcija i propozicija prostornog razvoja privrede usklađeni sa merama uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje, ali i sa merama zaštite životne sredine.
Predlog zakona, po nama, pravilno definiše sve regulacione planove, kako nižeg tako i višeg reda i značaja, a naročito planove generalne regulacije prostora i planove za podelu prostora na posebne celine i zone.
Mislimo da su ovim zakonom koridori i kapaciteti za saobraćajnu, energetsku, komunalnu, poljoprivrednu i drugu infrastrukturu obavezujući i da se stavljaju u kontekst svih planova detaljne regulacije sa propisima, zabranama izgradnje do njihovog konačnog donošenja i usvajanja.
Saglasni smo i podržaćemo nastojanje zakona da svi objekti poštuju stroga pravila uređenja i građenja po celinama i zonama za koje nije i za koje jeste predviđeno donošenje plana detaljne urbanističke regulacije, što do sada nije bilo. Na taj način se više nikada neće pojavljivati potreba legalizacije objekata, bila ona naknadna ili privremena, jer se neće doći u takvu situaciju da se prizivanjem naknadne pameti prizna nešto što nije ispunilo niti jedan od obavezujućih elemenata iz člana 26. zakona, koji zaista podržavamo.
Mišljenja smo da zakon sada kompleksno sagledava i planove detaljne regulacije za delove naseljenih mesta, za uređenje neformalnih naselja, za uređenje zone urbane obnove, za uređenje infrastrukturnih koridora, kao i za uređenje objekata opšte, komunalne i energetske infrastrukture, usklađene sa planom jedinica lokalne samouprave. Možda je pozitivno što se sada veliki deo tih obaveza vraća lokalnim samoupravama.
Mišljenja smo da zakon sada kompleksno sagledava i planove detaljne regulacije za delove naseljenih mesta za uređenje situacija koje do sada nisu bile uređene, a odnosile su se na zaštićena prirodna dobra.
Poslanička grupa PUPS je u analizi Predloga zakona posebno ocenjivala zakonska rešenja vezana za planove detaljne regulacije prostora na kojima se planira i gradi, imajući u vidu da se ovim delom zakona regulišu pitanja iz nadležnosti lokalnih samouprava. Zakon je dobro definisao granice plana i obuhvat građevinskog područja, detaljnu namenu zemljišta; pravilno se utvrđuju regulacione linije ulica, javnih površina, nivelacione kote tih površina, kao i koridori kapaciteta za saobraćajnu, komunalnu i drugu infrastrukturu.
Podržavamo jasna, određena pravila uređenja i pravila građenja koja zakon propisuje po celinama i zonama, kao i propisane druge elemente od značaja za lokalnu regulaciju. Zadovoljni smo rešenjima koja zakon posebno daje za pravila uređenja područja sa posebnim namenama kroz koja se ustanovljava obavezni stepen komunalne opremljenosti građevinskog zemljišta po celinama ili zonama, minimum uslova za uređenje površina i objekata za javne namene i, što je za nas posebno važno, određuju se uslovi i mere zaštite prirodnog i kulturnog nasleđa, uslovi za životnu sredinu i opšti uslovi za uređenje prostora važni za život i zdravlje ljudi i posebno osoba sa invaliditetom, što do sada nije bio slučaj.
Poslanička grupa PUPS podržava rešenje iz ovog predloga zakona, posebno deo zakona u kome su utvrđeni dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja koji moraju biti usklađeni po redu nadležnosti, od lokalnog, opštinskog, do regionalnog i republičkog nivoa.
Obaveza javnog uvida u sva dokumenta prostornog i urbanističkog planiranja će ovim zakonom zaživeti u punoj meri i ostvariće dominantan uticaj onih stranaka i građana koji će najviše osećati pravno dejstvo tih dokumenata.
Sa dužnom pažnjom, polazeći od principa odgovornosti i principa domaćinskog poslovanja, naša poslanička grupa sagledala je rešenja koja proističu iz prava korišćenja prostora na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, a u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2003. godine. Saradnici gospodina ministra i ministar znaju o čemu pričamo, odnosno o potrebi da se od ovog datuma nadalje stvari regulišu drugačije.
Konverzija prava po ovom osnovu, koja je data jedinicama lokalne samouprave nadležnim za imovinsko-pravne poslove, izazvala je i kod nas i uopšte u javnosti Srbije potpuno suprotstavljena mišljenja i konflikte, kako pravne tako i ekonomske prirode, bez uspešnog okončanja sukoba interesa izvan sudskih procesa. Nije jednostavno da se pravo na konverziju korišćenja u pravo svojine utvrđuje u korist jedinice lokalne samouprave, a da se isto procesuira i prosuđuje na nivou Republike.
Smatramo da bi rasprava u načelu i amandmani i rasprava u pojedinostima trebalo da daju odgovor na pravilnu primenu svih prava iz dugoročnog zakupa na neizgrađenom ostalom zemljištu u državnoj svojini, a u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji iz 2003, 2006. i 2009. godine.
Podržavamo nastojanje države da se u međunarodnim ugovorima što pre urede i sprovedu definitivni sporazumi o pitanjima sukcesije radi nesporno utvrđenog prava korišćenja zemljišta, koje se može konvertovati u pravo svojine uz naknadu, a po okončanju propisanog postupka za povraćaj te imovine.
Mišljenja smo da treba zabraniti konverziju zemljišta u posedu privatizovanih privrednih subjekata u gradsko građevinsko zemljište, bez obzira na cenu naknade za konverziju u višestrukom iznosu, koju bi Vlada propisala, jer se time obesmišljava cilj privatizacije a to je nastavak proizvodnog programa i socijalni program za upošljavanje u subjektu privatizacije koji želi konverziju.
U postupku analize Predloga zakona o planiranju i izgradnji naša poslanička grupa je naišla na vrlo komplikovano pitanje restitucije, odnosno pitanje povraćaja imovine nacionalizovane posle Drugog svetskog rata.
Svesni smo činjenice da su sve političke partije u proklamovanim ciljevima i prioritetima pokušale da, u saradnji sa udruženjima građana za povraćaj oduzete imovine, pravilno utvrde i reše postupke povraćaja imovine koja je nacionalizovana.
Mnogo nas je opterećivalo pitanje konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu koje je nekada pripadalo drugim vlasnicima i korisnicima, jer bi u najvećem broju slučajeva moralo da dođe do primene velikog broja zakona koji regulišu pitanje oduzimanja imovine, pitanje postupaka za njihovu naknadu, pitanje legalizacije i pitanje pravilne naknade, bilo u naturalnom, fizičkom ili novčanom obeštećenju.
Poslanička grupa PUPS će se zalagati za javni interes u najširem mogućem smislu, koji mora biti zaštićen efikasnim okončanjem započetih postupaka restitucije, uz obezbeđivanje svih zakonom zasnovanih uslova i principa za povraćaj imovine licima koja na to imaju pravo.
U danu za glasanje PUPS će podržati ovaj zakon. Hvala na pažnji.

Najpre da uvaženom kolegi repliciram u smislu da je Odbor za poljoprivredu, na kome je bilo i predstavnika SRS, jasno zauzeo stav i odredio se prema rešenjima koja su data u budžetu. Vaši predstavnici nisu izuzeli mišljenje niti po jednoj od odrednica aplikacija koje su predviđene za budžet.
Normalno da je budžet Republike Srbije opterećen sa svim problemima vezanim za agrar i da su rešenja dobro predložena. Normalno, biće problema u njihovoj realizacije, kao i u realizaciji svih drugih programskih načela koje je Vlada, odnosno Ministarstvo za poljoprivredu dalo.
Kada pominjete PUPS, mi smo se ne jedanput u svim našim nastupima, u svim izjavama jasno odredili oko statusa penzionera, odnosno poljoprivrednih penzionera. Čini nam se da smo rešenja koja su data, koja su i nacrtom zakona, o čemu će kasnije biti reči kroz amandmane na Zakon o penziono invalidskom osiguranju, dali prava rešenja i da su naši penzioneri sa oduševljenjem prihvatili rešenja koja su data posebno kada se radi o penzionerima iz grupe poljoprivrednih penzionera.
Želim da napomenem da se upravo u toku dogovaranja o usvajanju ovog zakona, kao zakona koji ide uz sistemski zakon koji se zove budžet Republike Srbije, na terenu vršilo oslobađanje velikog broja poljoprivrednih penzionera od obaveze prema PIO osiguranju tamo gde ga oni nisu mogli isplatiti.
Morate imati u vidu i to da ako se nešto unosi u budžet, odnosno plati obaveza skupljanja tih doprinosa za penziono invalidsko osiguranje, onda se ona i troši onoliko koliko se unosi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, Poslanička grupa PUPS je kao i uvek kod donošenja određenih statusnih zakona razmatrala njihova rešenja i u danu za glasanje podržaće Predlog zakona o duvanu kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću. Želimo da kažemo da Uprava za duvan, kao organ uprave, koji je u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija, učestvuje u pripremama Nacrta izmena i dopuna ovoga zakona, kao i da je postupio pre svega po direktivi EU, u kojoj smo se obavezali da preko jedinstvene Uprave za duvan doneseno adekvatna rešenja koja će biti u saglasnosti sa direktivama EU.

Kada se radi o usklađivanju sa aktuelnim propisima kojima se uređuje registracija privrednih subjekata koji se bave ovom, za nas, tako važnom delatnošću, pre svega, važnom za poljoprivrednike određenih naših regiona, smatramo da je ovo usklađivanje propisa neophodno i da je ono došlo u pravo vreme, kako bi se u narednoj sezoni zasnivanja ove kulture pravovremeno mogle preduzimati mere koje su ovim propisima EU uređene.

Sprovođenje preporuke jedinica za Sveobuhvatnu reformu propisa, skraćeno SRP, prema kojoj je potrebno propisati mogućnost da se prevoz duvanskih proizvoda vrši zajedno sa drugim proizvodima, ako su od njih odvojeni u zasebnim pakovanjima, takođe je doprineo ili će doprineti da se brže i efikasnije sprovode sve odredbe ove evropske direktive, koje nameću određene postupke kako u stručnom tako i tehničkom pogledu.

Poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati oba ova zakonska rešenja. Hvala.