Poslanička grupa PUPS-a je podnela amandman na član 21. Nacrta zakona, s predlogom da se doda novi član 21. i da glasi: "Radi očuvanja i zaštite ribljeg fonda, ustanovljava se lovostaj za sve ili pojedine vrste riba na ribarskom području, kao i zabrana lova riba koje nemaju propisanu veličinu. Ministar bliže propisuje mere za očuvanje i zaštitu ribljeg fonda ".
Iza ovog člana 21, dodali smo dva nova člana, 21a. i 21b, koji glase: "Ministar posebnim aktom utvrđuje zaštitu i održivo korišćenje crnomorskih migranata iz porodice jesetra (acipenseridae) i haringa (clupeidae) u zaštićenom prirodnom dobru ''Radujevac'' na Dunavu, a u skladu sa međunarodnom CITES konvencijom''.
U članu 21b. predvideli smo da se, radi praćenja stanja životne sredine i zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda u ribolovnim vodama, osniva Savet za zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda Srbije. Savez bi imenovala Narodna skupština Republike Srbije.
Savet nije agencija, on prati primenu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, usvaja program monitoringa i mera zaštite i očuvanja ribljeg fonda u Republici Srbiji i podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o svom radu, ne Ministarstvu, ne nekom drugom telu, nego Narodnoj skupštini.
''Program monitoringa iz stava 3. ovog člana predlaže Ministarstvo i zaključuje ugovor s organizacijom koja ispunjava propisane uslove u pogledu kadrova, opreme i prostora.
Ministar određuje organizacije iz stava 4. ovog člana koje ispunjavaju uslove za vršenje monitoringa i sa njima zaključuje ugovor.''
Želimo da napomenemo, kao posebnu vrstu obaveza koje proističu iz predloga ova tri člana zakona, da, prvo, Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune, Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju divlje flore, faune i prirodnih staništa, Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja, kao i ratifikovani sporazumi u oblasti ribarstva, obavezuju Republiku Srbiju da se moruna, jesetra, pastruga i haringa zaštite u svom prirodnom plodištu, a na kraju migratornog puta, od ušća Dunava u Crno more, do Hidroelektrane ''Đerdap 2'', odnosno ''Radujevca'' na tromeđi Srbije, Bugarske i Rumunije.
Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 66/91 do 53/95), Zavod za zaštitu prirode Srbije doneo je rešenje o prethodnoj zaštiti prirodnog dobra „Radujevac“, kojim je utvrđena obaveza korisnika ribarskog područja radi održivog ribarenja i dozvoljenog izlova migratornih riba familija acipenserida i klupeida, zbog ulova ribljeg mesa i čuvenog crno-kladovskog kavijara.
Upravljanje prirodnim bogatstvom Srbije mora biti usklađeno s međunarodnim propisima koji se odnose na migratorne vrste, bilo da su ptice, ribe, divljač ili nešto drugo.
Potrajnost privrednog prinosa divljači, riba i ptica odnosi se samo na period u kome migratorne vrste zadovoljavaju svoje ekološke, biološko-genetičke i druge potrebe u privremenoj prirodnoj baštini Republike Srbije, vrste, količine, period, način i metode ulova migratornih vrsta. Iz tih razloga, uređuje se CITES dozvolom i našim propisima.
Predlaže se uvođenje institucije Saveta za zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda Srbije, u koju bi Narodna skupština imenovala predstavnike nauke, korisnike ribarskog područja i samih ribara i ribolovaca. Savet bi pratio primenu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda. Hvala.

Poslanička grupa PUPS-a predlaže da se Predlogom zakona omogući postavljanje kaveznih sistema ili drugih objekata za uzgoj ribe u ribolovnoj vodi i da to odobri nadležno ministarstvo. Nema logike da se u susednim državama, odnosno u teritorijalnim vodama Hrvatske, sa 146 kilometara, i Rumunije, sa 220 kilometara, odobrava postavljanje ovih kaveza, a na našoj teritoriji ne.
Članom 25a. predlažemo: ''Na ribolovnoj vodi zabranjeno je izvođenje radova kojima se narušava morfologija terena i integritet prostora, vrši opterećivanje glavnog vodotoka i njegovih pritoka industrijskim, otpadnim i fekalnim vodama, ribolov u doba migracija (jesen, zima, proleće), kao i u vreme mresta, po vrstama riba, pregrađivanje ribljih migratornih i mresnih puteva, bacanje i deponovanje organskog i neorganskog otpada u korito reke i njenih pritoka, promena vodnog režima (vodostaj) za vreme mresta riba, ribolov nedozvoljenim alatima, mrežama i sredstvima koja oštećuju jedine, uklanjanje prepreka u vodotoku, čime bi se ugrozilo prirodno stanište, ugrožavanje očuvanja prirodnog genetskog fonda i biodiverziteta'', a ne dozvoljava se postavljanje kaveza.
Mislimo da je ovo nepopularna mera, da je ona sprečila privrednu aktivnost mnogih privrednih subjekata koji se ovom delatnošću bave i da bi istu trebalo odobriti. Nerazumno je da u istim tim vodama rumunski ili bugarski ribari koriste haringu, koriste druge vrste riba, a mi ne možemo koristiti ono što u Dunavu imamo.

Poslanička grupa PUPS-a smatra da bi se, pošto su povezani, u čl. 27. i 29. morale izvršiti izmene, u smislu da se kod člana 27. stav 3, na koji je stavljen amandman, reči: „osim za hidroenergetska postrojenja instalisane snage veće od jedan megavat“ brišu“.
Ne razumemo potrebu da se ovim članom, kako je dato u Predlogu zakona, veliki hidroenergetski sistemi amnestiraju od odgovornosti za događanja u biodiverzitetu velikih reka. Tražimo da se ta odredba vrati i da ostane i dalje u zakonu kao obaveza velikih hidroenergetskih sistema da u svojoj eksploataciji, odnosno u eksploatacionim poljima, ne mogu vršiti nijednu radnju koja bi bila direktno ugrožavanje hidroenergetskog potencijala, odnosno biodiverziteta naših voda.
Kada se radi o članu 29, u slučaju da dođe do promene fizičkih, hemijskih ili bioloških odlika ribolovne vode, koje bi štetno delovale na riblji fond, moraju se primenjivati mere spasavanja, odnosno uklanjanja određenih posledica koje nastaju nepravilnim pristupom zaštiti ribljeg fonda, kao jedne od mera koje ovaj zakon propisuje.
Predlažemo da su korisnici koji vrše ove aktivnosti iz st. 2. i 3. člana dužni da, po izvršenom ribolovu, podnesu izveštaj Ministarstvu, u kome bi eksplicitno objasnili šta su spasavali, a šta su sanacioni ribolovi koji bi mogli da budu i ekonomske prirode, ako bi se riba stavila u promet. Hvala.

Poslanička grupa PUPS-a smatra da bi ovim amandmanom na član 32, a kasnije i na član 33, bilo uputno da se ovim zakonom razdvoji dozvole za privredni ribolov, kao javna isprava kojom ribar stiče pravo na privredni ribolov, i dozvola kao godišnja ribolovna karta, koju bi izdao korisnik ribarskog područja, kao i da se razdvoji dozvola za sportski ribolov, odnosno rekreativni ribolov, kao pojedinačno pravo svakog sportskog ribolovca, s tim da on poseduje kartu Ministarstva, odnosno Republike Srbije, za sve ribolovne vode na teritoriji Republike Srbije i autonomne pokrajine, i ribolovnu kartu koju će mu izdavati korisnik ribarskog područja, sa cenom koštanja koju on određuje.
Prema ovom nacrtu, gde smo podneli amandmane na čl. 32. i 33, razdelila bi se obaveza isplate ribarskih karata, odnosno ribolovne dozvole, Ministarstvu i ribarskih karata, odnosno ribolovnih karata i privrednih ribara i školskih ribolovaca koji bi se bavili rekreativno tim ribolovom. Smatramo da se na ovaj način tačno utvrđuju odgovornosti i jedne i druge kategorije ribolovaca koji se bave sportskim ili privrednim ribolovom i tačno utvrđuje ko izdaje karte, šta korisnici ribarskog područja vrše za račun Ministarstva za zaštitu životne sredine i ekologiju. Hvala.

Poslanička grupa PUPS-a smatra da se ovim članom 39, kao krucijalnim i baznim članom Nacrta zakona o zaštiti i održivom razvoju ribljeg fonda, u stvari, utvrđuje i određuje pravo, tj. izmenom se uvodi jedinstvena dozvole za rekreativno i sportsko ribarenje na celoj teritoriji Republike Srbije, čime bi se omogućila efikasnija i brža evidencija rekreativnih i sportskih ribara, a time i da se vrši rekreativni i sportski ribolov u više ribarskih područja, ako za to ima mogućnosti od strane samog pojedinca, odnosno nosioca prava na sportski ili privredni ribolov.
Predlogom novog člana 39a. precizira se ribolovna karta za rekreativni ribolov, kao isprava za obavljanje rekreativnog ribolova na određenom ribarskom području, koju izdaje korisnik, a korisnik izdaje ovu ispravu i određuje njen sadržaj, odnosno rok važnosti i cenu koštanja.
Molim predstavnike Ministarstva da ovakav član usvoje.

Poštovana gospođo Čomić, opet dolazimo u situaciju da ne kažemo, prvo, šta je na Odboru za zaštitu životne sredine prihvaćeno u vezi s ovim amandmanom. Hvala.

Poslanička grupa PUPS-a je podnela amandman na član 63, s predlogom da se on promeni i da glasi: "Ugovori o ustupanju ribarskih područja koji su na snazi u momentu stupanja na snagu ovog zakona, prestaju da važe do kraja 2009. godine.
Ministarstvo nadležno za poslove ribarstva će, najkasnije do kraja 2009. godine, raspisati konkurs za dodelu ribarskih područja na korišćenje".
Smatramo da se ovim amandmanom član 63. zakona određuje da se dosadašnja podela ribarskih područja, koja je nedavno završena, zaustavlja, obustavlja, da nema povratnog i naknadnog dejstva, i da će se novim konkursom ribarska područja podeliti saglasno svim usvojenim i predloženim odredbama zakona o održivom razvoju i ribljem fondu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, danas vodimo objedinjenu načelnu raspravu o izuzetno važnim zakonskim predlozima, a od svih ponuđenih zakonskih predloga u tačkama 2 - 14. dnevnog reda posebno ističemo važnost krovnog zakona, a to je zakon o zaštiti prirode. Po našem mišljenju, on bi trebalo da bude na prvom mestu, jer iz njega proističu ostali zakoni koje danas razmatramo u ovom setu zakona, a koji se bave sistemom zaštite očuvanja životne sredine, očuvanja prirode i njene biološke i predeone raznovrsnosti.
PUPS smatra da svi ponuđeni zakoni iz oblasti zaštite životne sredine i prirode nameću potrebu da se noveliraju pravne norme koje uređuju ovu oblast. Sa druge strane, deo su procesa obaveznog usaglašavanja sa međunarodnim normama. To bi zajedno trebalo da da kvalitetne i jasne, na nauci utemeljene zakone o upravljanju, zaštiti, očuvanju i racionalnom korišćenju prirode i resursa Republike Srbije.
Predloženi nacrti zakona iz ovog seta o zaštiti prirode zasnovani su na dobroj promisli da se njima utvrdi daleko veći broj izvora prava korisnika i upravljača svih prirodnih resursa Srbije, a pre svega zemljišta, vode, vazduha, domaće i divlje flore i faune.
Privredno i ekonomski nedovoljno funkcionalna država, kakva je naša, stavljena je pred ogroman i težak izazov da u svoje najvrednije resurse, na osnovu međunarodno utvrđenih obaveza i ratifikovanih ugovora u oblasti zaštite biodiverziteta, sa skromnim potencijalima vlastitih sredstava, opravda dostignuti stepen zaštite i očuvanja prirode. Dostignuti stepen demokratskog i tehničko-tehnološkog razvoja, u svim različitostima, a u specifičnom prostoru Republike Srbije zahteva novu i bolju pravnu regulativu od postojeće.
Parlamentarna uloga u ovom najvećem izazovu za opstanak, održivi razvoj, unapređenje i korišćenje naše prirode, kao i naše okoline, sastoji se u kontroli izvršavanja direktiva, uredbi, agendi i konvencija koje zajedno sa domaćim zakonima, uredbama, propisima i pravilnicima treba da omoguće da na celovit i strogo kontrolisan način bude regulisan odnos prema očuvanju staništa, predela i biološke raznovrsnosti naše zemlje. Parlament mora da se stara i da zahteva od Vlade, ministarstava i drugih organa da ne ugroze složenost, kompleksnost, međuzavisnost pojava i procesa u životnoj sredini i da istovremeno ostvare integrisani pristup i definisanje uslova za normativno uređivanje svih načela u oblasti upravljanja prirodnim vrednostima, pre svega u zaštiti biološke i predeone raznovrsnosti.
Parlament ima ulogu i dužnost da, kao pravni staratelj nad nacionalnim blagom, resursima i prirodnim dobrima od posebne važnosti, zaštiti zakonima koje donosi jedan od najvećih i najlepših biodiverziteta Evrope.
Naš biodiverzitet je uslovljen biogeografskim položajem koji omogućuje rasprostranjenje različitih elemenata flore i faune i geno elemenata; velikom raznovrsnošću ekoloških, klimatskih, orografskih i geoloških uslova; mozaičnim rasporedom staništa; razvođem tri velika morska sliva (Crnomorskog, Jadranskog i Egejskog); posebno važnim položajem na svim faunističkim migratornim rutama ptica i divljih riba; refugijalnim prostorima kanjona, klisura i pećina u krasu.
Posebno treba istaći da se ovim setom zakona, pre svega zakonom o zaštiti prirode, parlament Srbije obavezuje da dobro usaglasi pravnu regulativu koja će unaprediti jedan od najvećih vaskularnih sistema flore u Evropi, sa koeficijentom 0,718, koji se nalazi ispred Grčke, Bugarske, Rumunije i drugih mnogo razvijenijih zemalja. O vrstama je govorio ministar.
PUPS smatra da je zaštita, očuvanje i korišćenje ovako bogatih prirodnih resursa, koji čine 43,4% ukupnog broja od svih grupa životinja u Evropi, od izuzetne važnosti. Dobrim zakonskim okvirom i regulativom koja je u nadležnosti ovog parlamenta treba da se ostvari važna i odgovorna kontrolna uloga nad ministarstvom koje izvršava njegove zadatke.
Ekonomski smisao i veoma visoka vrednost bioloških resursa naše zemlje za socijalni i ekonomski razvoj životno su značajni za populaciju koja je nosilac i izvršilac ekonomsko-društvenih razvojnih planova, programa, osnova i projekata za održivo korišćenje obnovljivih prirodnih resursa naše zemlje.
Ustav naše zemlje je precizno definisao da su sve te vrednosti državna svojina, nacionalno blago kojim upravlja parlament zemlje, a zakone sprovode nadležna ministarstva i organi.
Ponuđeni set zakona urađen je u osnovi na bazi propisanih sistema mera iz programa "Natura 2000", Emerald mreža, a usaglašen je sa direktivom Saveta od 21. 5. 1992. godine 9243, pa do direktiva i konvencija 0024 do 220 iz 2006. godine.
Nacrti zakona uglavnom su obuhvatili sve propise i definicije koje eliminišu prazninu u pravnom vakuumu nastalom raspadom prethodnih državnih uređenja, dugogodišnjim sankcijama i u tranzicionom periodu. Bilo je nemoguće donositi pozitivne zakonske propise, a još je manje bilo moguće bilo šta od toga u praksi primeniti u takvom okruženju.
Nedostatke u predlozima zakona iz ovog seta pokušaće da otkloni ogroman broj amandmana koje je svaka politička opcija podnela i koji bi trebalo da budu pozitivan prilog prilagođavanju stvarnih subjekata pravne odgovornosti ponuđenim zakonima. Na primer, samo propis iz HASAP sistema obavezuje naše proizvođače da izvrše tehnološko-tehničke pripreme za primenu propisa, koja košta između 10.000 i 15.000 evra. Naš pojedinac, naša država ne raspolože tim sredstvima, kao ni naši pravni subjekti koji su izloženi osposobljavanju uz ogromne materijalne troškove.
Zakon o zaštiti prirode, kao krovni zakon iz ovog paketa, kojim se bliže reguliše zaštita, očuvanje i korišćenje prirode i prirodnih resursa, predvideo je glavne tokove i uslove za izradu i donošenje zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, kao posebnog zakona, koji zbog toga što je 90% preuzeto iz zakona u oblasti poljoprivrede i vodoprivrede neminovno upućuje na načelnu raspravu sa ozbiljnim pristupom.
Nameće se odmah mišljenje da nisu sveobuhvatno sagledani problemi ribolova, niti su otklonjene bitne primedbe na dosadašnji Zakon o ribarstvu, a nisu kompletno sagledana ni zakonska rešenja kako su ispraćena u direktivama i konvencijama, tako i u praktičnoj primeni ovog zakona.
Osnovno načelo o preciznom utvrđivanju veličine, kvaliteta i kvantiteta ribljeg fonda Srbije u oblasti divljih i gajenih vrsta je neutvrđen uslov, koji je Ustavom u članu 87. definisan kao državna svojina i nacionalni resurs. Utvrđivanje ribarskih područja radi održivog korišćenja ribljeg fonda na ribarskim vodama Srbije ovim predlogom zakona ponovo se, sa predlogom ovlašćenja, neustavno pripisuje i dodeljuje ministarstvu.
Nacionalnim resursom i zaštićenim prirodnim dobrom ZPD-a, preko zakona o održivom razvoju, korišćenju i zaštiti, može upravljati i raspolagati samo parlament, koji je lice države, a ne ministar po slobodnoj volji i nahođenju, koji je službenik te države i tog parlamenta.
PUPS smatra da se kontrolna uloga parlamenta ogleda upravo u tome da dodeljivanje i ustupanje ribarskih područja na korišćenje, kao i svakog drugog područja sa nacionalnim resursima, mora biti raspoređeno zakonskom regulativom, koja mora biti primenjena bez odlaganja. Ribarska područja su sada dodeljena javnim preduzećima, udruženjima sportskih ribolovaca, koja nisu privredna društva, i privrednim društvima kao što su "Grand kafa" ili "Rivers gard", koja sigurno nisu tehnički i stručno opremljena za obavljanje delatnosti, već su iste dobile iz sasvim drugih razloga.
Predlagač ovog zakona smatra je uvođenjem privrednog društva ili javnog preduzeća u kategoriju budućih korisnika ribarskih područja rešio problem, ne ulazeći u osnovnu formu, načelo i primenu člana 84. Ustava koji određuje da svi imaju jednak položaj u konkurentnosti na tržištu, pa i na ovom tržištu. Korisnici moraju biti pravna lica, pa i javna preduzeća, ali nikako ne mogu biti nosioci pravnih normi osnovne organizacije sportskih ribolovaca, koje su udruženja građana.
Bliža određenja dužnosti i materijalnih odgovornosti korisnika ribarskih područja u realizaciji mera i očuvanja ribljeg fonda Srbije su data konfuzno. Nisu precizirane ni po nomenklaturi, ni po stepenu prioriteta, ni po stepenu odgovornosti za njihovo izvršenje ili neizvršenje.
PUPS smatra da zakon koji ne sadrži jasno definisane mere očuvanja, zaštite i korišćenja prirodnog resursa postaje samo jedino pravo ministra kao pojedinca da o tome odlučuje, ugovara i određuje visinu naknada, da određuje privremene mere.
Uvođenje obaveze polaganja ispita za sportske ribolovce, privredne ribolovce i ribočuvarsku službu je u delimičnoj nadležnosti predlagača ovog zakona, koji samo treba da predloži programe za obuku i polaganje kod stručnih komora.
Mere za zaštitu održivog korišćenja ribljeg fonda nisu jasno nominovane ni po titularima nosioca, ni po depozitorima odgovornosti. Korisnik ribarskog područja nema stručnu službu ni kapacitete da odredi i proglasi riblje plodište, te njegov pravni okvir treba zadržati u sferi predlagača, dok bi Ministarstvo bilo obavezno da izradi stručnu ekspertizu i proglasi riblje plodište. Obaveza poribljavanja u ribolovnim vodama, kao i translokacija riba koju mora da obavlja korisnik, predložena je veoma labavo i deklarativno i potpuno je prepuštena korisnicima ribarskog područja koji svojim planom gazdovanja sami za sebe određuju kada, gde i sa čime će poribljavati, dok će Ministarstvo kabinetski davati saglasnost na njihov plan poribljavanja.
Smatramo da za vidno degradirani i osiromašeni riblji fond Srbije Ministarstvo mora čvrsto propisati količine, vrste, vreme i način poribljavanja samo autohtonim vrstama riba. U sklopu siromašnih mera zaštite i održivog razvoja ribljeg fonda, Ministarstvo je predložilo amnestiju velikih hidroenergetskih sistema preko jednog megavata snage od odgovornosti za negativan uticaj na floru i faunu usled eksploatacije i dnevnih poremećaja u vodostaju.
Kontrolna uloga parlamenta se sastoji u tome da ne dozvoli Ministarstvu usvajanje ovakvog člana koji bi onemogućio negativno upravljanje i stvorio negativne posledice na ovako važan resurs kao što je riblji fond.
Obavezivanje korisnika dovodnih, turbinskih i drugih kanala, kao i korisnika brana, da obezbede adekvatne riblje prolazne staze je više deklarativno i proizvod je usaglašavanja naših akata sa evropskim aktom, umesto da je limitirajuća mera do krivične odgovornosti odgovornih lica, pa i do odgovornosti oduzimanja ribarskog područja, za sprovođenje ove mere.
Nedostatak kontrolne uloge parlamenta je evidentan, te se predlaže uvođenje saveta za ribarstvo sa jasno definisanim ovlašćenjima i odgovornostima.
U ovom nacrtu zakona posebnu nedorečenost izazivaju odredbe o dozvolama za privredni i sportski ribolov i o dozvolama korisnika ribarskog područja. Zakon mora da definiše unapred znani osnov plaćanja naknade koju privredni i sportski ribolovac plaća za dobijanje jedinstvene dozvole Ministarstvu na ime naknade za korišćenje ribljeg fonda Srbije. Naknada treba da se uplaćuje Ministarstvu, dozvole treba da budu jedinstvene za Srbiju i da ih uslužno distribuiraju korisnici ribarskog područja. Ideja Ministarstva da dozvole za privredni i sportski ribolov i naknadu koja se plaća korisniku ribarskog područja treba izdavati i naplaćivati preko organa lokalne samouprave neodrživa je, jer je skupa, pošto zahteva potpuno novu infrastrukturu.
Ribarska karta za privredni ili sportski ribolov je pravo korisnika ribarskog područja i on će određivati cenu i način distribucije, a svako ko ima interese izdavaće ih što više i približiće ih onima kojima ih izdaje.
Veliki problem i nedorečenost u ovom zakonu predstavlja to što promet riba nije definisan ni u sferi izlova i pripreme za prodaju, niti u sferi zoohigijene, sanitarno-tehničkih, tržišnih, a posebno ne finansijskih uslova. Ovaj zakon nije nadležan da odredi i formuliše poreske obaveze preduzetnika koji ribu pod bilo kakvim uslovima stavljaju u promet direktno sa čamca u objekte za konzumiranje, bez kontrole veterinara, inspektora ili bilo kog drugog predstavnika organa.
Poštovani gospodine ministre, na predlog zakona o održivom razvoju i očuvanju ribljeg fonda podneli smo 40 amandmana. Ukoliko se kroz amandmane i raspravu o njima prihvate oni koji bitno uređuju ovaj zakon i doprinose tome da se postigne zadovoljstvo 150.000 - 300.000 sportskih ribolovaca i 2.000 privrednih ribolovaca, kao i svih naučnih institucija koje su se bavile ovim pitanjima, mi ćemo podržati ovaj zakon. U suprotnom, ne možemo ga podržati. Hvala na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dugo je odlagana potreba da se u oblasti uređenja proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja, kao i u oblasti upravljanja organskim i neorganskim otpadom, te zakonom o ambalaži i ambalažnim otpadom izvršena harmonizacija propisa sa Evropskom unijom i da otpočne stroga primena domaćih propisa u ovoj oblasti. Obezbeđenje nuklearne radijacijske sigurnosti, odgovorno rukovanje i uništavanje hemijskog oružja stalni su i težak zadatak na koji se mora dati odgovor koji uliva potpunu sigurnost i sprečava bilo kakve incidentne situacije i posledice po stanovništvo i objekte.
Obezbeđivanje uslova za eventualno suzbijanje zloupotrebe u korišćenju radioaktivnih i nuklearniih materijala, kao i u korišćenju hemijskih materijala nameće najstrožiji i najviši nivo odgovornosti svih faktora u sistemu bezbednosti.
Zakonski osnov za formiranje nezavisnog regulatornog tela koje će sprovoditi i vršiti kontrolu nad zabranom razvoja, proizvodnje i kontrole hemijskog oružja postojao je i do sada, ali razvoj ovih oružja u svetu zahteva novu regulativu.
Agencije koje se predviđaju kao najbolji odgovor na važeću i novu regulativu radi povećanja efikasne kontrole i nadzora nad primenom ovih sredstava nisu same po sebi dovoljna garancija. Neophodna je briga svih odgovornih faktora u lancu staranja za primenu ovog zakona, koji bi definitivno eliminisao čak i postojanje ideje da se neko može baviti razvojem, proizvodnjom ili upotrebom hemijskog oružja u našoj zemlji.
Pored nekoliko proceduralnih i tehničkih amandmana na ovaj predlog zakona, poboljšanje kvaliteta rešenja u zakonu, PUPS će dati podršku za usvajanje zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja, kao i njegovom uništavanju.
PUPS smatra da su zakoni o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearne sigurnosti i o zaštiti od nejonizujućih zračenja još jedan korak potpune harmonizacije propisa u ovoj oblasti sa svetskom regulativom nuklearne i radijacijske sigurnosti.
Poštujemo potrebu da se definišu svi pravni osnovi za uspostavljanje neophodnih kapaciteta za sprovođenje efikasnog nadzora nad primenom mera koje ovi zakoni propisuju, a koji se odnose na zaštitu od zračenja, na obezbeđivanje nuklearne sigurnosti, na sigurno upravljanje radioaktivnim otpadom, te na sigurnost svih transportnih nuklearnih i drugih radioaktivnih materijala kroz našu zemlju.
Republika Srbija se već obavezala kao država potpisnica da ispuni sve zahteve iz Bečke konvencije, Konvencije o obaveštavanju o nuklearnim nesrećama, Konvencije o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala itd. Ovi zakoni samo treba da budu most između međunarodnih propisa koje donosi ANE-OECD, MOR (Međunarodna organizacija rada), FAO ili druge organizacije ili naših propisa po vlastitom monitoringu.
Predlog preuzimanja obaveznih mera koje su navedene u standardima, a sadrže detaljna uputstva i vrše procenu nivoa unutrašnjeg izlaganja, procenu nivoa izlaganja spoljašnjim izvorima zračenja, zaštitu pacijenata od zračenja, kao i preporuke za unapređenje zaštite i sigurnosti korišćenja izvora jonizujućih zračenja u našoj zemlji su dosta dobro primenjivane. Međutim, mere koje se moraju sprovoditi pri korišćenju, rekonstrukciji i modifikaciji istraživačkih i medicinskih reaktora pokazale su da na pojedinim mestima ima neznatnih sitnih propusta koji se moraju u hodu otklanjati, jer to propisuju mere sigurnosti iz 35-S1, 35-S2 sistema do 50-C-S sistema.
PUPS odbija da bilo kada pruži podršku za izbor lokacije nuklearnog objekta po bilo čijim standardima sigurnosti i po bilo čijoj preporuci na teritoriji Republike Srbije. PUPS smatra da je naša zemlja bogata obnovljivim izvorima energije kao što su sunčeva toplota, vetrovi, bio masa, itd. Direktive za upravljanje radioaktivnim otpadom WS-R-2 kao i preporuke za klasifikaciju radioaktivnog otpada za kontrolu emisije radioaktivnosti u životu i u životnoj sredini, kao i direktive za bezbedan transport radioaktivnih materija iz TS-R-1, više su nego ukomponovane u nacrt ovog zakona.
Ono što je za PUPS zabrinjavajuće pitanje je materijalne, tehničke i tehnološke, te stručne i kadrovske spremnosti u slučaju vanrednih događaja iz GS-R-2. Nesporno je da je direktiva dobro postavljena, te da su postavljeni i administrativni kapaciteti potrebni za nadzor radi obezbeđenja nuklearno radioaktivne sigurnosti, ali potrebno je znati značajno više uraditi u smislu materijalnog obezbeđenja u slučaju vanrednih događaja. Direktive za uspostavljanje i sprovođenje programa osiguranja o svim nuklearnim i radioaktivnim aktivnostima u našoj zemlji su doslovce implementirane i iste se primenjuju u našoj praksi.
PUPS potpuno podržava donošenje ovog zakona zbog uvođenja novih viših standarda u sprovođenju mera zaštita od jonizujućih zračenja te radi efikasnije primene zakona i striktnog celovitog nadzora nad izvorima zračenja.
Predlog zakona o hemikalijama trebalo bi da bude razlog za uređenje oblasti upravljanja hemikalijama u skladu sa EU, jer dosadašnja pravna regulativa nije obuhvatila sve oblasti već je više propisa uređivalo uslove za stavljanje u promet hemikalija kao i način uređivanja uticaja hemikalija na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Propisi koji su se odnosili na uslove koje moraju da ispunjavaju pravna i fizička lica koja proizvode i vrše promet hemikalija uređivana su drugim propisima u više zakona a ne ovim posebnim zakonom.
Ovim zakonom država se sada obavezuje da se sa jednog mesta odgovorno, stručno i naučno izvrši klasifikaciju svih otrovnih materija koje se stavljaju u promet. Ovo se odnosi ne samo na sredstva za zaštitu bilja i biocidnih proizvoda već i na hemijske supstance koje predstavljaju opasnost na kancerogene, mutagene i toksične procese po živi svet i okolinu, pa i na samu reprodukciju živih organizama.
Pored te obaveze, klasifikacija države se odnosi na opasnost svih otrovnih materija, supstanci i smesa po osnovu definicije otrova, daje drugi pristup klasifikacije u domaćim propisima. Ovakvim pristupom, klasifikacijom i obeležavanjem hemikalija, država obavezuje proizvođače, kontrolni organ, distributera i krajnjeg korisnika da budu konačno i trajno informisani o svojstvima hemikalija, šta one uzrokuju, šta pospešuju, kakve su opasnosti od neadekvatne upotrebe i da li postoji štetnost po proizvod ili građanina koji proizvod konzumira.
PUPS podržava predloženu meru u Predlogu zakona, u kojoj se i država i distributeri i konzumenti obavezuju na rigoroznu i permanentnu procenu uticaja hemijske supstance na zdravlje ljudi i životnu sredinu koja mora biti javna i unapred objavljena.
Za pohvalu je pomeranje granice procene rizika od opasnosti u korišćenju hemijskih sredstava između naših i evropskih propisa, jer to je još jedna skala više u smanjenju rizika i daje garanciju da na listi hemikalija neće ući bilo koje sredstvo prepoznato kao iole rizično. Naša lista zabranjenih hemikalija je mnogo uža u odnosu na listu EU, što je dobro za ovaj period tranzicije i što PUPS podržava, jer je naše područje, zbog poznatih zbivanja, od sankcija, preko bombardovanja, bilo označeno kao rizično.
Eliminisanje supstanci koje izazivaju zabrinutost, a posebno određeno utvrđivanje kvaliteta deterdženata, u oblasti njihove biorazgradljivosti, uverava nas da država ima ozbiljnu nameru da harmonizacijom uputstava i odredaba EU bude još stroža u eliminisanju bilo kakve opasnosti od unošenja neželjenih supstanci u našu zemlju.
Integrisano upravljanje hemikalijama, uz potpuno učešće države i njenih organa, strateški pristup domaćem i međunarodnom upravljanju hemikalijama, kao i potpuna klasifikacija, obeležavanje i kontrola skladištenja hemikalija i njihove upotrebe, te praćenje karence upotrebljivosti deterdženata i drugih hemikalija, garantuju da će se ovim zakonom na našem tržištu uvesti red koji je tako neophodan. PUPS smatra da država ne može odustati od ove obaveze, kako je najavljeno i da tranzicioni period i ekonomska kriza, te siromaštvo, ne mogu nikoga amnestirati od odgovornosti za pravilnu upotrebu hemijskih sredstava.
Zakon o biocidnim proizvodima je bliže određenje hemijskih proizvoda i supstanci, a on proizilazi iz Zakona o hemikalijama. Hemijske supstance i smeše koje se sastoje kod mikroorganizama, gljiva, virusa ili komposta i drugih materija, u oblasti proizvodnje, prometa i korišćenja, uređuju se ovim predlogom zakona. Država ima obavezu da uredi ovu oblast, kao članice EU, i da propisima prilikom stavljanja biocidnih proizvoda na tržište, preko referentnih ustanova i laboratorija, izvrši procenu tehničkog dosijea i donese odobrenje u stavljanje u promet.
PUPS će podržati rešenja iz ovog zakona, uz veći broj tehničkih amandmana, podnetih u smislu popravke stručnih rešenja u nacrtu zakona. Predlog zakona o upravljanju otpadom i Predlog zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu su kompatibilni zakonski projekti koji su u najvećoj meri dali odgovor na rešavanje jednog od najvećih problema koji ima naša zemlja, a to je odlaganje komunalnog organskog i neorganskog otpada i izrada i odlaganje ambalaže i ambalažnog otpada.
Dugo su se vodile polemike oko izrade važnog dokumenta koji bi predstavljao nacionalnu strategiju, a za racionalno upravljanje otpada na nivou Republike Srbije. Možda je ovaj zakon pravo rešenje i možda će on doprineti da se delimično ili totalno sredi ova materija koja je tako važna. Načela i instituti održivog razvoja zaštite životne sredine, kao i upravljanje otpadom i ambalažnim otpadom, uglavnom su postignuti ovim Predlogom zakona, a PUPS je podneo nekoliko amandmana koji bi trebalo da poboljšaju zakonska rešenja. Pružićemo podršku u usvajanju ovih zakona. Hvala na pažnji. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam nekoliko amandmana na set zakona o pravosuđu. Svi amandmani su pravno mogući i bilo bi racionalno da su i prihvaćeni.
U raspravi prethodnih dana, sve moje uvažene kolege i narodni poslanici izložili su veliki broj amandmana, koji su, takođe, bili dobro obrazloženi, razumni i prihvatljivi i svi oni bi trebalo da postanu sastavni deo svih naših zakona. Hteo bih da skrenem pažnju na nekoliko činjenica vezanih za moj amandman.
Prilikom izrade programa podrške opštinama istočne Srbije, tj. Pirotu, Knjaževcu, Zaječaru, Sokobanji, Boljevcu, Boru, Majdanpeku, Negotinu, Kladovu, Babušnici, Beloj Palanci, Dimitrovgradu, Svrljigu, Crnoj Travi i Vlasotincu, koji je važio kao evropski program od 2004. do 2006. godine, tadašnja Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji, predvođena Mauricijom Masarijem, dala je saglasnost da se neće raditi dalja centralizacija Srbije, u sva tri oblika vlasti – podjednako u zakonodavnoj, sudskoj i izvršnoj, da će se učiniti sve što je potrebno da građani iz mešovitih prigraničnih opština između Srbije, Bugarske i Rumunije ostanu na svojim ognjištima.
Jedan od najvažnijih projekata, koji su imali svrhu da zadrže građane, bila je i reforma pravosuđa. Ovo obećanje Evrope nije ispunjeno ovakvim setom zakona. Istovremeno, samo iz opština Negotin i Kladovo, 8.000 građana je zatražilo i dobilo otpust iz državljanstva Republike Srbije, što je krajnje alarmantno.
Drugo, prilikom sagledavanja stanja i problema u našem pravosuđu, u okviru Stalne konferencije opština i gradova Srbije, u pomenutom periodu, od 2004. do 2006. godine, konstatovano je sledeće: u velikom broju povređeno je pravo na pravično suđenje građanima i pravnim licima; u značajnoj meri se uzurpira pravo na neometeno uživanje imovine; prekomerno se krši pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života; krši se pravo na slobodu izražavanja, a i pravo na slobodu i bezbednost kretanja svih građana.
Sva ova obeležja našeg pravosuđa, uglavnom, proizlaze iz prevelike sporosti sudova, iz nedostatka kadrova, adekvatne tehnike i loše pripreme rasprave, loše pripreme ročišta, u parnici i u krivici.
Neophodno je da se podsetimo da se, zbog kršenja ljudskih prava i zbog zahteva za povraćaj nezakonito stečene imovine, zbog dužine postupka parnica i krivica, preko tri godine, protiv Republike Srbije, pred Evropskim sudom za ljudska prava, razmatra 690 predstavki, a u 2003. ih je bilo svega 101. Novi šematizam organizacije sudova neće doprineti efikasnosti sudova, a izazvaće masu direktnih i kolateralnih šteta, na koje moje poštovane kolege ukazuju već nekoliko dana u ovoj raspravi.
Posebnu problematiku u praktičnoj primeni sudskih odluka i rešenja, na način kako je to ovom šemom pravosuđa predviđeno, sačinjavaće rad izvršnih sudskih odeljenja i agencija za prinudnu naplatu potraživanja po pravnosnažnim istražnim odlukama. Ovim zakonskim rešenjima, veliki broj građana Srbije dovodimo u neravnopravan položaj, jer ih obavezujemo da putuju čak i 300 km radi obavljanja određenih procesno-pravnih radnji radi naplate potraživanja.
Prelazak određenih nadležnosti u uviđajnom postupku, po osnovu krivičnih dela i po osnovu dela iz bezbednosti u saobraćaju, sa istražnih sudija na tužilaštva – dovešće veliki broj građana u situaciju da satima čeka u neadekvatnim uslovima na izvršenje uviđajnih i procesnih radnji.
Moji amandmani na zakon o sudovima prekršajnog, osnovnog i višeg nivoa, kao i o tužilaštvima, imaju za cilj da se spreči oduzimanje još jednog statusnog obeležja malih palanki i mesta u jugoistočnoj Srbiji, svakako, i u celoj Srbiji. To bi sigurno doprinelo brzoj decentralizaciji Srbije, smanjenju negativnih demografskih trendova od sela ka gradu, a život ljudi u malim građanski mešovitim sredinama učinilo dostojnijim i ispunjenijim.
Moram da istaknem žaljenje što u ovom setu zakona nije predložen transparentni postupak imenovanja i unapređenja sudija, prekršajnih sudova i tužilaca. Smatrao sam da bolje treba definisati mandat specijalnog tužioca za organizovani kriminal, kada smo morali da usvojimo propise za regulisanje mera za uspostavljanje efikasnijeg sistema za sprovođenje svih istražnih postupaka.
Hitan postupak za usvajanje neophodnih zakona u pravosuđu morao je, zbog aktuelnih zbivanja u društvu i državi, da se najpre primeni, tj. da se usvoji zakon o privremenom blokiranju i sprečavanju sumnjivih finansijskih transakcija; da proširi odredbe Zakona o sprečavanju sukoba interesa u vršenju javnih funkcija, posebno za sudije i tužioce; da se donese zakon o utvrđivanju odgovornosti pravnih i fizičkih lica za dela korupcije; da se usvoji set zakona i uredaba kako bi nacionalna revizorska institucija mogla da ostvaruje svoju funkciju; da se usvoji zakon o javnom redu i moralu, da nam deca manje stradaju od prostitucije, od noćnog života i od droge i da se smanji opšta društvena agresivnost.
Amandman koji sam podneo na član 4. tačku 12. Predloga zakona je pravno moguć. Amandman je stručno i temeljito izveo dokaz da se u Negotinu, odnosno za Negotin i Kladovo, mora zadržati viši sud, jer su ovo opštine na međunarodnom plovnom putu Rajna-Majna-Dunav-Odesa. Ove su opštine na dva međunarodna granična prelaza, sa Rumunijom i Bugarskom, odnosno opštine sa dve velike hidrocentrale i više nacionalnih preduzeća, kao što su ''Nacionalni park'', "Omladinski kamp", "Srbijašume" i "Srbijavode". Svi ovi tzv. veliki poreski obveznici završavaju posao u višim sudovima, a ne u nižim sudovima.
Dame i gospodo, prethodnih dana je iskazana u ovoj raspravi određena zabrinutost uvaženih narodnih poslanika za to kako će glasati narodni poslanici koji su podneli amandmane. Mišljenja sam da ćemo glasati za svoje amandmane, u nameri da se pravosuđe uredi bolje, kako zbog građana Srbije, tako i zbog zaposlenih u sudstvu. Hvala.