Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, saradnici ministra, donošenje zakona o prostornom planu RS na osnovu odredaba člana 35. stava 1. Zakona o planiranju i izgradnji događa se u vrlo specifičnim okolnostima, koje će bitno uticati na izgled, sadržinu i značaj rešenja daljeg prostornog razvoja za period 2010-2020 godine.
U poslaničkoj grupi PUPS, sigurno sada najupućenijoj grupi koja je učestvovala u donošenju svih prethodnih planova prostornog razvoja Srbije, dugo se i odgovorno raspravljalo o tim okolnostima, a pre svega o činjenici da se prostorni plan donosi u periodu kada nisu potpuno definisani i prepoznati svi pravci prostornog razvoja za celu teritoriju RS, imajući u vidu prioritete u procesu pregovaranja o KiM, kao o integralnom delu teritorije naše zemlje.
Drugo, u prostoru i vremenu kada još nije definisano i utvrđivano kakva će biti trasa izgradnje magistralnog međunarodnog gasovoda Rusija – EU, treće, u prostoru i vremenu kada nisu razmatrani i usvojeni i vrlo važni sistemski zakoni koji su neophodni za konačno uređenje urbanog prostora RS, a pre svega zakon o denacionalizaciji, zakon o zemljoradničkim zadrugama i zakon o restituciji ili povraćaju nacionalizovane imovine.
Bez obzira na to, mišljenja smo da današnjom raspravom u pojedinostima, uz uvažavanje velikog broja amandmana koji su postigli dobro, tehničko, političko, stručno i materijalno obrazloženje, Narodna skupština RS može doći do upotrebljivog prostornog plana, na osnovu koga će se ubrzano stvarati uslovi za isticanje jasne i održive kandidature za ulazak u jedinstveni evropski urbani prostor.
Mišljenja smo da je prostorni plan u osnovi uvažio potpuno promenjeno političko, ekonomsko, socijalno i ekološko okruženje u odnosu na prethodni prostorni plan RS iz davne 1996. godine. Plan je, i pored globalnih i gorenavedenih nedostataka, veoma dobro prepoznao sve pravce prostornog razvoj, pa i definiciju svojih prioriteta, kao i svih kriterijuma za odgovorno integralno primenjivanje veoma stručnih rešenja.
Na ovom zakonu ovog puta mora se javno pohvaliti predlagač zakona, tj. ministarstvo, ali i svi podnosioci ovako ozbiljnih i odgovornih amandmana koji će bitno i kvalitetno popraviti konačno rešenje predloga zakona o prostornom planu, a na zadovoljstvo i dobrobit građana.
Gospodine ministre, Vlada je odbila amandman na Odeljak 2. ''Biodiverzitet, zaštita i održivo korišćenje prirodnog, kulturnog nasleđa i predela'', Pododeljak 2.2 ''Zaštita i održivo korišćenje prirodnog nasleđa'', uz obrazloženje: ''Prostornim planom Republike Srbije od 2010. do 2020. godine tretirana su zaštićena prirodna dobra površine veće od 500 hektara.''
Mojim amandmanom, odnosno amandmanom naše poslaničke grupe probali smo da, u donošenju ovakvog stava Vlade, ukažemo na mišljenje i da Vlada treba da ima u vidu da je prostor Dunava od tromeđe Srbije, Rumunije i Bugarske od 845. kilometra do kraja Đerdapa 2, odnosno 863. kilometra, sa obe strane reke već proglašen za zaštićeno prirodno dobro od strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije, a što je objavljeno u "Službenom glasniku RS'', broj 44/97 od 26. septembra 1997. godine.
Napominjem da je Emerald mrežom obuhvaćeno 61 područje od naročite i posebne važnosti za zaštitu i očuvanje biljnih i životinjskih vrsta i njihovih staništa, a na kojima se primenjuju posebne odredbe međunarodne Cites dozvole za korišćenje ugroženih vrsta, proizvoda kao što su oplođena ikra i kladovski crni kavijar, a do granice održivog razvoja koji ne ugrožava Acipenseraidae - morune, pastruge i kečige, kao i neke vrste jegulja i haringi koje dolaze u naše vode.
Dakle, molimo vas, gospodine ministre, da se ovaj amandman prihvati samo kao tehnički amandman koji se već nominalno koristi kao zaštićeno prirodno dobro "Radujevac" od kraja HE Đerdapa 2 do tromeđe i u ovom prostornom planu priznaje se kao zaštićeno prirodno dobro.

Poštovani gospodine ministre, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada nije prihvatila amandmani na glavu VI pod naslovom stanovništvo, naselja i socijalni razvoj, u kome sam predložio da se u centre nacionalnog značaja, pored već pomenutih centara, uvrsti i grad Zaječar, sa obrazloženjem da u regiji istočne Srbije on treba da predstavlja glavni grad, okosnicu daljeg razvoja, te da prema instalisanim potencijalima utvrđenim kao kriterijumi iz ovog plana ovaj grad treba da bude centar nacionalnog značaja, iako trenutno nema 100.000 stanovnika, prema evropskim kriterijuma za definisanje statusa centra.
Gospodine ministre, grad Zaječar je pre ove recesije i pre svih kriznih zbivanja u našoj zemlji egzistirao i sa više od 100.000 stanovnika u samom gradu i okolini, ali je do selidbe i otpusta stanovnika iz državljanstva Srbije došlo zbog recesije i privrednog kolapsa i upravo gubitka statusnih obeležja koja bi omogućavala veća transferna sredstva od Republike ka ovom regionu i bolju polaznu poziciju u investicionim zahvatima na glavnim koridorima razvoja naše zemlje.
Ponovno pokretanje sada zamrznutih privrednih resursa i očekivani prelazak magistralnog gasovoda Rusija-EU u blizini Zaječara, kao i prebacivanje sedišta Agencije za regionalni razvoj, doprineli bi da se u najkraćem mogućem vremenu broj stanovnika dopuni sa nedostajućih 10.000 stanovnika.
U ime svih građana istočne Srbije, Timočke i Negotinske krajine, molimo vas da ovaj amandman prihvatite i time omogućite da svi centri nacionalnog značaja od Subotice do Prizrena i od Zaječara do Užica budu u istoj statusnoj poziciji, tim pre što su u centre nacionalnog značaja uvršteni i drugi gradovi koji po poslednjem popisu stanovnika nemaju potreban broj stanovnika, kao što su Požarevac, Vranje, Novi Pazar i Loznica, čime ne umanjujemo njihovo pravo da budu statusno obeleženi.
Posebno napominjemo da ne moramo po svaku cenu poštovati kriterijume EU, koja inače ima problem sa velikim brojem azilanata, jer su mnogoljudne države, imaju znatno ravnomerniji prostorni raspored stanovništva, a da Srbiju, a posebno istočnu Srbiju, Zaječar, potresa već dugo godina nepovoljni demokratski trend, sindrom jednog deteta, te onda ne treba poštovati po svaku cenu broj od 100.000 stanovnika.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada je odbacila amandman na Glavu 7. ''Održivi razvoj ekonomije, transporta i infrastrukture'' kojim se predlaže da se u Prostornom planu u sektoru nemetaličnih mineralnih sirovina predvidi otvaranje većeg broja malih rudnika eksploatacionih polja za eksploataciju mineralnih sirovina.
Vlada nije imala u vidu, čini mi se, činjenicu da iz Dunava iz obe veštačke akumulacije, refulerima dnevno izvlače stotine hiljada kubnih metara šljunka i peska i da se u priobalju Dunava dnevno popravljaju oštećenja obale obe đerdapske akumulacije sa kamenim nabačajem koji se dovozi iz priobalja iz manjih nemetaličnih polja, kao što su reka kod Kladova, Vratna kod Negotina, Livadice kod Golupca, Osojna kod Donjeg Milanovca i druga, a koja Prostornim planom Srbije nisu nominovana za male, ali i za vrlo efikasne i bogate privredne objekte.
Država Srbija i njeni građani, posebno privredni subjekti, zavise kako od eksploatacije mineralnih sirovina, tako i od ugradnje mineralnih sirovina u obalne utvrde i putne mreže preko poreza, doprinosa i uposlenje jednog većeg broja radnika, stručnjaka i mehanizacije. Mišljenja smo da ovaj amandman treba prihvatiti i time statusno potvrditi podobnost ovih eksploatacionih polja za dugoročno i bezbedno korišćenje.
Dalja razrada mogućnosti otvaranja većeg broja manjih rudnika za eksploataciju mineralnih sirovina kroz regionalne i prostorne planove jedinica lokalne samouprave jeste moguća, kako tvrdi Vlada i nadležna ministarstva, ali se mora imati u vidu da ni regionalne, ni lokalne uprave ne mogu obezbediti dozvolu za ovakve lokalitete već isključivo Vlada i Ministarstvo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, Vlada je odbila amandman na Glavu 7 Prostornog plana Srbije ''Održivi razvoj ekonomije,  transporta i inrfrastrukture'', kojim je predloženo da sastavni deo Predloga zakona bude obaveza Republike Srbije da se u perspektivi izvrši povezivanje železničke mreže između Negotina i Vidina, kao i železničke mreže između Negotina, hidroelektrane "Đerdap" i Rumunije, kao što je to egzistiralo i u prethodnom prostornom planu od 1996. godine.
Pošlo se od toga da je tromeđa Srbije, Rumunije i Bugarske izuzetno važno međunarodno čvorište, koje u Negotinu spaja rečni Koridor 7 sa suvozemnim Koridorom 10 i sa ulaznom javnom lukom Prahovo, preko koje se sa nekih dva kilometara železničke pruge vrši direktno povezivanje sa prugom EU i u Rumuniji i u Bugarskoj.
Svesni smo da Srbija ne može nikome da nametne da prihvati obavezu veze sa železničkom mrežom i objektima sa ove dve države, ali smo takođe svesni činjenice da je privredna šansa objektivna, vrlo velika i opravdana i da ista zaslužuje da bude sastavni deo našeg plana koji bi se ostvario u drugom delu njegove realizacije, tj. od 2014. godine.
Gospodine ministre, u obrazloženju ovog amandmana sami kažete da će se dopuna mreža ovim prugama usklađivati sa potrebama i planovima razvoja regiona i gradova, a na ovaj način otvara se i mogućnost već definisane trase pruge od značaja ne samo za jedinice lokane samouprave, već i za čitavu zemlju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, poštovani saradnici, u kratkom roku primene Zakona o hemikalijama uočeno je postojanje određenih nesaglasnosti između zakonskih rešenja i prakse u pravljenju hemikalija. Svesni smo činjenice da je iz Zakona o hemikalijama najpre nastao jedan veliki broj podzakonskih propisa, a potom i izveštaj o usklađenosti naših zakona sa odredbama svih zakonskih rešenja EU o hemikalijama.
Svesni smo činjenice da je iz Zakona o hemikalijama nastala potreba, pre svega privrednih subjekata i organizacija koje neposredno rade sa hemikalijama, da se reše neki problemi sa primenom zakona, pa je zatraženo hitno pojašnjenje određenih odredbi zakona i otklanjanje neusaglašenih odredbi koje treba da olakšaju buduću primenu zakona, i prema našim kriterijumima i prema kriterijumima EU. Na taj način se stvaraju bliži kriterijumi za način obračuna visine plaćanja naknade za proveru podataka i svih dosijea o hemikalijama.
Činjenica je da se ovim izmenama stvaraju preduslovi da se ravnomerno rasporede sva finansijska opterećenja privrednih, uslužnih i trgovinskih subjekata po osnovu plaćanja naknada. Izmenama se stvaraju uslovi da Vlada, koja inače daje saglasnost na podzakonske propise, sada obavezno mora da propiše naknade čija će visina zavisiti samo od odnosa između broja hemikalija i količine hemikalija, koje se upisuju u registar hemikalija, tako da nominalne vrednosti, broj hemikalija i količina, sada opadaju, a time se grupišu naknade koje plaća jedno pravno lice.
Veoma je važna dalja zaštita potrošača koja će se ovim izmenama i dopunama Zakona još kvalitetnije, rigoroznije i odgovornije štititi od mogućih akcidentnih propusta, koji bi mogli ugroziti grupe, prostor, prirodu, životinje i ljude na teritoriji RS. Ovim izmenama se odredbe Zakona o hemikalijama potpuno usklađuju sa Zakonom o zaštiti potrošača, objavljenom u "Službenom glasniku RS" br. 79 iz 2005. godine.
Izmenama i dopunama Zakona omogućava se privrednim subjektima da izveštaj o bezbednosti dostave agenciji na srpskom jeziku, čime se štedi i vreme i sredstva u vezi sa primenom zakona na engleskom jeziku. Izmenama i dopunama Zakona izazvale su se značajne polemičke rasprave u vezi sa pitanjem određivanja savetnika za hemikalije, što je postala obaveza snabdevača opasnih hemikalija i materija.
Poslanička grupa PUPS smatra da nije dobro što su predviđeni izuzeci od tog pravila, koji se odnose na određenu vrstu, sektor i oblasti delatnosti. Bojimo se da ćemo na taj način izložiti i snabdevače i proizvođače i savetnika za hemikalije težem načinu poslovanja, sa većim rizikom za životinje i ljude u odnosu na prethodno rešenje.
Podržavamo deo zakona u kome se implicitno stranom proizvođaču stavlja obaveza da Agenciji dostavi podatke koji predstavljaju poslovnu ili industrijsku tajnu, odnosno strogo poverljive podatke umesto uvoznika, koji je do sada imao tu obavezu, s tim da se Agencija obavezuje na čuvanje tih podataka. Time ćemo pomoći uvoznicima da odgovornije pribave neophodne podatke o neštetnosti ili štetnosti određene hemikalije, što je za nas i naše građane izuzetno važno.
Pravovremeno smo kao grupa podneli amandman da se stranom proizvođaču ne omogući da preko zastupnika ili predstavnika upiše svoju hemikaliju u naš registar i upozoravali smo na to da poslovanje stranih lica uređuju drugi propisi. No, bez obzira na to, sad je prilika da naš amandman postane sastavni deo ovog zakona i reguliše ovo pitanje.
Činjenica je da se sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama ne menjaju suštinska rešenja u zakonu koji smo nedavno usvojili. Zbog toga, mi danas podržavamo izmene i dopune Zakona, koje služe preciziranju propisa koje sprovodi Evropska agencija za hemikalije i ceo svet, pa moramo i mi. Stepen usaglašenosti naših propisa sa propisima EU je zadovoljavajući.
Neusklađene obaveze se ovim zakonom utvrđuju i otklanjaju, a time se postiže i najvažniji cilj osnovnog zakona, a to je uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama na teritoriji Republike Srbije, uz osiguranje najvišeg nivoa zaštite zdravlja ljudi i životinja, kao i životne sredine. U danu za glasanje, podržaćemo ovaj zakon.
Dame i gospodo narodni poslanici, dovoljno je pogledati izjavu o usklađenosti propisa o biocidnim proizvodima sa propisima EU o biocidnim proizvodima, da bi se uvidela potreba da sa izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima otpočnemo što pre. Odmah se može utvrditi da se normativna sadržina propisa, kako prelaznog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, tako i odredaba o usklađivanju zakonodavstava EU i Srbije, ne slaže u jednom delu primarnih prava, sekundarnih i direktnih provođenja prava na proizvodnju, promet i rad sa biocidnim sredstvima u našoj zemlji.
Izmenama i dopunama ovog zakona suštinski se ne menja naša politika u upravljanju biocidnim proizvodima. Razvrstavanje biocidnih proizvoda u odgovarajuće vrste, kao i obaveza utvrđivanja precizne liste, jasno određenih i definisanih biocidnih proizvoda, jeste suštinska razlika između osnovnog zakona i ovih izmena.
Moramo biti svesni da smo otvorena pitanja, koja se regulišu ovom dopunom zakona, otvorili na pravi način i da ona ne spadaju u kategoriju pravnih, a najmanje političkih pitanja, već su za njih potrebna posebna stručna proučavanja i istraživanja svih dostupnih podataka propisanih ovim dopunama, osnovnim zakonom i propisima EU.
Moramo pohvaliti Ministarstvo što ovim predloženim dopunama ne stvara novu obavezu privrednim subjektima za primenu zakona, već im daje povereni posao da bi imali mogućnost da sami sprovedu istraživanja i dođu do odgovora, na brži i efikasniji način saradnje sa agencijom, radi proizvodnje, verifikovanja i prometa biocidnih proizvoda.
Podržavamo opredeljenje da se u dopuni Zakona potpuno pojasni postupak stavljanja biocidnog proizvoda u promet, odnosno da se jasno definiše svaki proizvođač i uvoznik koji stavlja biocidni proizvod u promet, uz odgovarajuće opredeljenje, odnosno uz rešenje o upisu u privremenu listu za dostavljanje tehničkih dosijea o proizvodu.
Poslanička grupa PUPS je svojim aktivnim učešćem u razmatranju svih dopuna zakona, a pre svega člana 33. osnovnog zakona, stala na stanovište da se, zbog svoje kompleksnosti i specifičnosti u svim odredbama o ograničenjima i zabranama stavljanja u promet i korišćenja biocidnih sredstava, mora otkloniti svaka nejasnoća i mora biti postignuta maksimalna odgovornost svih učesnika u proizvodnji i rukovanju biocidnim sredstvima.
Smatramo da je najvažnije da se nosilac rešenja o upisu biocidnog proizvoda mora pridržavati svih uslova za stavljanje u promet biocidnog proizvoda, da pravilno obeleži proizvod i da ostvari sve bezbedonosne uslove njegovog korišćenja…

Mi kao poslanička grupa zahtevamo maksimalnu odgovornost svih učesnika u postupcima sa biocidnim proizvodima, od proizvođača preko prometnika i korisnika do Agencije i normalno države u cilju očuvanja zdravlja ljudi i životinja.
U tom smislu, u danu za glasanje podržaćemo poboljšanje osnovnog zakona o biocidnim proizvodima ovim sistemskim, tehničkim, stručnim i tehnološkim izmenama i dopunama.
Na zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, koji je donet 2004. godine, poslanička grupa PUPS smatra da je on više puta bio izložen novom uređivanju uslova, načina i postupka za vršenje procene uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu.
Obezbeđivanje zaštite životne sredine i razvoja vršilo se integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u rešenja kroz postupak pripreme i usvajanja planova.
Izmenama i dopunama osnovnog zakona predlaže se propisivanje obaveze da se strateška procena uticaja vrši za sve planove i programe i osnove u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, ali i za korišćenje zemljišta, poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, energetike, industrije saobraćaja itd.
Posebno je dobro što se obavezuju korisnici, upravljači otpada, upravljači vodama, upravljači telekomunikacijama, turizma, kao i ustanove za očuvanje prirodnih staništa divlje flore i faune, da u svim budućim aktima kojima se odobravaju razvojni projekti obavezno budu ugrađeni propisi kojima se precizno utvrđuje procena uticaja na životnu sredinu.
Dobro je što ovim izmenama i dopunama Zakona obaveštavamo i obavezujemo sve učesnike u strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu o svim fazama procene koju moraju da primene. Takođe je dobro što obavezujemo na pripremnu fazu, izgled izveštaja o strateškoj proceni, na postupak izrade izveštaja, na postupak odlučivanja sa svim zainteresovanim organima i javnim institucijama i što se tim putem dobija zaista odgovorna i nadležna ocena koja omogućuje dalju proceduru projektovanja najvažnijih programa razvoja naše zemlje u svim oblastima i delatnostima.
Smatramo da se izmenom i dopunom Zakona mora izvršiti proširenje obima primene strateške procene uticaja na životnu sredinu, ne samo na osnovne planove, već na osnove i programe iz više planskih dokumenata, kao što su sektorske strategije. Ocenjujemo da se sada ovim rešenjima potpuno mora definisati, odrediti i oročiti potreba za usaglašavanjem osnovnog zakona sa svim odredbama Direktive 2001/42 Evropske unije.
Podržavamo neophodnost da se izvrši usaglašavanje Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu sa svim sektorskim zakonima, a kod kojih nije propisana procedura učešća javnosti i zainteresovanih organa u okviru procesa donošenja novih planova, novih programa i uređenih osnova. Ocenjujemo neophodnim da se preciznije uredi proces izrade uticaja na životnu sredinu.
Jasno je da je takođe neophodno definisati ulogu svih različitih aktera u procesu izrade strateških osnova.
Međutim, poslanička grupa PUPS zalaže se da se donošenje odluke o izradi strateške procene, i posebno izrada izveštaja o toj proceni, kao i nadzora nad sprovođenjem zakona, tako pojednostavi ceo postupak i pre svega javno objavi, kako bi svi zainteresovani imali podjednaku startnu poziciju u dobijanju posla na ovom izuzetnom zadatku.
Podržavamo obavezu obrazovanja nezavisnih i stručnih komisija radi ocene izveštaja o strateškoj proceni. Molimo zakonodavca da nižim zakonskim aktom pravilno utvrdi zadatke komisije, njen sastav i način rada, pogotovo ako se ima u vidu da se za rad komisije sredstva obezbeđuju iz budžeta.
Pored toga, mislimo da izmenama i dopunama Zakona treba pravilno rešiti dostupnost informacija o strateškoj proceni, o rezultatima učešća zainteresovanih organa i organizaciji naše države u slučaju ostvarivanja prekograničnog uticaja na životnu sredinu, što su zadnja ekološka zbivanja dokazala.
Mišljenja smo da izmene i dopune Zakona moraju sadržati odrednicu o obaveznoj usklađenosti procene uticaja na životnu sredinu sa ocenom susednih životnih sredina, pri čemu morate imati u vidu hijerarhijske nivoe određenih prostora životnih sredina.
U danu za glasanje podržaćemo ovaj zakon i izmene i dopune ovog zakona.
Povodom zakona o zaštiti od buke, poslanička grupa PUPS je pošla od toga da su i Vlada i ministarstva, kao i sve političke grupe u parlamentu Srbije dali značajan doprinos da se donese osnovni sistemski Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini Republike Srbije.
Mora se priznati da je osnovnim zakonom izvršeno uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema zaštite od buke na celoj teritoriji naše zemlje. Osnovnim zakonom izvršeno je razgraničenje nadležnosti, a pre svega u delu koji se odnosi na izradu strateških karata buke, kao i izradu akcionih planova za kontrolu, smanjenje i potpuno sprečavanje buke.
Međutim, u relativno kratkoj primeni ovog zakona došlo je do obaveznog postupka usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije, koji ovu oblast već duže vreme, znatno pre nas, celovito uređuju.
Izmenama i dopunama Zakona pojašnjavaju se nadležnosti subjekata zaštite od buke, kako u oblasti snimanja i izrade strateških karata, tako i u domenu akcionih planova za njeno sprečavanje.
Ocenom usaglašenosti naših propisa sa propisima Evropske zajednice nametnuta nam je obaveza brisanja nadležnosti AP, odnosno jedinica lokalne samouprave za izradu strateških karata ili akcionih planova i ta obaveza je sada jedinstvena, integralna obaveza Agencije za zaštitu životne sredine, odnosno Republike Srbije.
Ovaj sistemski dopunjeni zakon je veoma značajan za život i rad naših građana, jer se njegovim rešenjima neizostavno sprečava svaka dalja izloženost štetnim efektima od buke na mestima gde ti nivoi izloženosti ugrožavaju životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Jedinstveni funkcionalni sistem praćenja i kontrola nivoa buke, kao i održavanje postojećeg kvaliteta buke, stavljaju se u strogu funkciju zaštitnih mera i sprečavanja i smanjenja izloženosti naših građana nepovoljnim dejstvima.
Za nas su prihvatljive sve mere iz akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini za vazdušni, drumski i železnički saobraćaj, kao i mere za zaštitu od prekomerne buke usled privrednih, industrijskih, turističkih ili drugih aktivnosti. Prihvatljiv je predloženi monitoring buke sa sistemskim merenjem, procenjivanjem i proračunima određenih indikatora buke u skladu sa ovim zakonom, jer iz njega proističu jedinstvene i neposredne mere kojima se aktivno suzbija prekomerna buka. Poslanička grupa PUPS podržaće, u danu za glasanje, izmene ovog zakona.
Zakon o zaštiti prirode, kao zakon koji se sada izlaže izmenama i dopunama, a usvojen je 2009. godine, praktično uređuje i popravlja celovit sistem zaštite prirode Republike Srbije. U kratkom periodu implementacije osnovnog Zakona o zaštiti prirode utvrđene su određene nepreciznosti pojmova, dokumenata i raznih akata i posebno procedure kroz koje se sprovodi zaštita prirode.
Neka ovlašćenja i obaveze subjekata zaštite, kao i odnosa između institucija zaštite prirode, zaštitnog režima i sistema upravljanja, te finansiranja zaštićenih područja, pokazala su niz nedoslednosti i niz neusaglašenosti sa međunarodnim činiocima utvrđenim u osnovnom projektu ''Natura 2000'', koje su pomenule i druge kolege.
Mislim da su ovim izmenama i dopunama zakona sve procedure u izradi i donošenju dokumenata i akta o zaštiti prirode pojednostavljene i skraćene, a manje će koštati jer se eliminišu razlozi za tumačenje zakonskih rešenja od strane organa i institucija, kao što su Zavod za zaštitu prirode Srbije i drugi, jer su oni u stvari generatori otežavanja planiranih procesa i ograničavajući faktor za brzu i efikasnu primenu zakona.
U donošenju osnovnog zakona amandmanima smo se zalagali za efikasnije rešavanje pitanja obeštećenja za korišćenje prirodnih resursa, za otklanjanje štete koju pričinjavaju zaštićene vrste. Zalagali smo se za bolje mere tehničko-biološke zaštite, za čvršća prava i veća ovlašćenja korisnika za štićenje prirode, ali i za veću odgovornost u sistemu zaštite prirode blagovremenim prilagođavanjem propisima EU, što je u posmatranom periodu evidentno izostalo.
Poslanička grupa PUPS smatra da sada moramo iskoristiti priliku, te da ovim izmenama i dopunama zakona postignemo kompetentnost za uspešno očuvanje i održivo korišćenje prirodnih vrednosti, za jačanje društvenog konsenzusa i odgovornosti prema prirodi, kao i za potpuni razvoj svesti svih naših građana kao osnovnih nosilaca ekološke odgovornosti i održivog socijalno-ekonomskog razvoja.
U danu za glasanje podržaćemo izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode.
Na kraju, Zakon o upravljanju otpadom je takođe u ovom setu zakona iz oblasti zaštite prirode zaslužio posebno mesto, a pogotovo u vezi sa najnovijim zbivanjima sa ekološkim otpadom.
Moramo da podsetimo da je Zakon o upravljanju otpadom, koji smo nedavno dobili, pravilno klasifikovao vrste otpada, da je izvršio planiranje upravljanja otpadom, da su određeni objekti upravljanja otpadom, da su utvrđene odgovornosti i obaveze u upravljanju istim, da su posebni tokovi opasnih otpada, da su primenjeni uslovi i postupak izdavanja dozvola, da je regulisano prekogranično kretanje otpada, da je određeno finansiranje upravljanja otpadom, te da su određena i ostala pitanja vezana za upravljanje otpadom.
Međutim, u međuvremenu je izvršeno i obavezno usaglašavanje odredbi našeg zakona sa odredbama Direktive EU, kojom prilikom se konstatuju neusaglašenosti i iste su u najkraćem mogućem roku otklonjene ovim izmenama i dopunama Zakona.
Želimo da se najpre podsetimo da se sada ovim izmenama predlaže poveravanje određenih nadležnosti opštinama, dakle, vraća se nazad, za izdavanje dozvola za tretman i odlaganje neopasnog otpada. Smatramo da je dobro opredeljenje da se obezbedi efikasno upravljanje otpadom na teritoriji dve ili više teritorija jedinice lokalne samouprave, ako se pravilno uredi.
Poslanička grupa PUPS smatra da su sada usklađene mnoge odredbe zakona koje se odnose na dokumentaciju, te da su potpuno precizirane nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine, kao i svi uslovi kvalifikovanih lica za rad i upravljanje otpadom, te pitanje mobilnih postrojenja za tretman otpada. Posebno podržavamo preciziranje definisanja obaveza sakupljača, prevoznika i obrađivača otpada, ali i proširenje ovlašćenja inspektora za zaštitu životne sredine. Smatramo da će izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom dovesti do kompletiranja jednog važnog sistemskog zakona i poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon.
Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti, koji se nalazi u ovom setu zakona, koji se bave izmenama i dopunama osnovnih zakona, predlaže da se postojeći zakon, donet još 1990. godine, izmeni i dopuni sa najvažnijim odredbama usaglašenim sa EU.
Na ovaj zakon delovali su, manje ili više uspešno, mnogi drugi zakoni, od Zakona o vazdušnom saobraćaju preko Zakona o vanrednim situacijama do Zakona o državnom premeru i katastru. Na sve to treba dodati i ogroman broj direktiva, zakona i uredbi proisteklih iz pravnih akata i obaveza o meteorološkim i hidrološkim poslovima od interesa za celu Evropu, a naročito za Srbiju.
Usklađivanja domaćih sa međunarodnim propisima, ali i efikasnije izvršavanje funkcije i zadataka državne hidrometeorološke službe, jesu nametnuta i obavezno izvršujuća potreba, kako za našu državu, tako i za odgovarajuće međunarodne, regionalne i svetske organizacije.
Podsećamo da je Odbor za poljoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije na 22. sednici, zbog suzbijanja grada i štetnih posledica od naglog topljenja snega, zahtevao da se ovaj zakon što pre nađe u skupštinskoj proceduri, što danas činimo.
Sada se omogućava da se uz sve međunarodne principe usvoji zakon na novim osnovama i da se na celovit način reguliše praćenje i istraživanje vremena, praćenje klima i voda, kao i pravovremeno predlaganje mera za sigurnu bezbednost ljudskih života i zaštite materijalnih dobara od stihijskog delovanja meteoroloških i hidroloških nepogoda i katastrofa.
Poslanička grupa PUPS smatra da se ovim zakonom postiže racionalno korišćenje unapred znanih i evidentiranih klimatskih i vremenskih uslova, kao i raspoloživih vodnih resursa za efikasnu poljoprivredu, turizam i mnogobrojne druge delatnosti.
Podržavamo uređenje i stvaranje nacionalne hidrometeorološke službe Srbije kao kompleksnog hidrometeorološkog sistema sa svim delovima državne hidrološke osmatračke službe, sa hidrometeorološkim računarskim i telekomunikacionim sistemom, sa analitičko-prognostičkim operativnim sistemom, sa pravilno postavljenim programima monitoringa klima i voda, sa programima monitoringa kvaliteta vazduha, uz jedinstven i zaštićen fond meteoroloških i hidroloških podataka i informacija o stanju vremena, o prognozi vremena, sa informacijama o klimi, vodi i kvalitetu vazduha i vode.
Poslanička grupa PUPS podržava Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti uz usvajanje jednog broja amandmana koji će samo poboljšati tehnička rešenja iz predloga, i u danu za glasanje glasaće za njihovo usvajanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani predsedavajući, gospodo saradnici, prostornim planom Republike Srbije postavlja se prva i prava dugoročna vizija razvoja Srbije i otvara se pravi put ka uređenju prostora naše zemlje. Ovim planom se izdvajaju svi prioriteti koje bi država trebalo da ostvari, najpre do 2014. godine, a kasnije i do 2020. godine.
Naša poslanička grupa smatra da je osnovni cilj ovog dokumenta, pre svih, uravnoteženi regionalni razvoj, zatim bitno smanjenje regionalne konkurentnosti, kroz koje treba postići aktivno povezivanje manjih i većih gradova sa celim ruralnim sastavom naše zemlje, na potpuno drugojačijim osnovama nego do sada važećim.
Činjenica je da se sa donošenjem prostornog plana dosta kasni, ali da je razlog tome što je najpre trebalo rešenja iz ovog plana usaglasiti sa realnim životom. Mišljenja smo da su osnovne postavke prostornog plana ispravne, realne i racionalne i da je vrlo dobro što je glavni akcenat stavljen na decentralizaciju i smanjenje pritisaka unutrašnjih resursa, pa i demokratskog pritiska na Beograd.
Mi smo u svom iskustvu i stručnoj rutini u izradi ovih planova u dosadašnjem radnom veku prepoznali jednu vrlo tešku, ali takođe važnu dimenziju prostornog plana Srbije, a to je da se sada neodložno i obavezno ovim planom moraju stvoriti uslovi da se i svi drugi gradovi Srbije i sela Srbije razvijaju uporedo sa razvojem svog kapitalnog rada.
Svesni smo da se ovako ambiciozan plan može ostvariti samo ako se obezbede neophodna sredstva, pre svega za kapitalne investicije, kao što su metro u Beogradu, koridori 10 i 7 i kapitalne investicije svakog grada Srbije ponaosob. Srbija jednostavno više nema vremena, ni mogućnosti, ni opravdanja za bilo kakvo eksperimentisanje, već samo za ubrzano i intenzivno sprovođenje prostornog plana Srbije, onakvog kakvog ga donesemo.
Želimo da se svi skupa podsetimo najvažnijih delova plana, a pre svega na to da počev od 2010. godine počinje izgradnja puta ka Crnoj Gori, da se očekuje završetak i predaja na upotrebu auto-puta ka Mađarskoj u 2011. godini, da se očekuje završetak i predaja na upotrebu auto-puta prema Bugarskoj u 2012. godini.
Obavezni završetak izrade svih planskih akata i dokumenata za čitavu teritoriju Srbije, čime će se omogućiti da svaki grad, selo, opština, znaju gde može da se gradi put, gde bolnica, gde park, gde industrijska zona ili nešto drugo i to do kraja 2011. godine. Očekuje se završetak i predaja na upotrebu autoputa prema Makedoniji do kraja 2012. godine, izgradnja i upotreba ovih predaja na upotrebu šest regionalnih aerodroma, izgradnja i aktiviranje svih 13 luka na Dunavu, stvaranje svih uslova da gradski status dobiju: Kikinda, Vršac, Pirot, Prokuplje i Bor.
Mišljenja smo da javna rasprava o Predlogu prostornog plana Republike Srbije traje dosta kratko i da je trebalo uključiti još neke institucije, fakultete i stručnjake. No, bez obzira na to, cenimo da su dosta dobro obrađene centralne postavke, a pre svega naše buduće regije, kao i glavni pravci daljeg razvoja, te da sve vreme razvoja plana treba da usmeri na to da se plan što pre donese, a da se onda u hodu otklone eventualni propusti o kojima će se raspravljati i u raspravi u načelu i kroz veliki broj amandmana koji su podneti na tekst prostornog plana.
Naša populacija i građani Srbije imaju posebnu priliku da razmatraju i usvoje drugi najvažniji pravni akt Republike Srbije, posle Ustava, odnosno prostorni plan Republike Srbije za period od 2010. do 2020. godine. Ovim planom uspostavljaju se najvažniji ciljevi daljeg održavanja, uređenja i unapređenja prostornog plana i razvoja Srbije.
Mišljenja smo, kao građani ove zemlje, koji su u svom radnom veku imali priliku da izrađuju, učestvuju u donošenju i primenjuju više prostornih planova, da sada imamo jedan svestran prostorni plan razvoja Srbije, zasnovan na više ciljeva.
Podsetimo se: prvo, uravnoteženi regionalni razvoj sa značajno unapređenom socijalnom kohezijom; drugo, regionalna pristupačnost i usmerena konkurentnost svih; treće, plansko i održivo korišćenje svih prirodnih resursa, sa kvalitetnije zaštićenom i unapređenom životnom sredinom nego do sada; četvrto, odgovorno i visoko zaštićeno održivo korišćenje prirodnih dobara, kulturnog nasleđa i prirodnog predela; peto, funkcionalno integrisanje prostornog i prirodnog okruženja Republike Srbije i svih njenih nadaleko poznatih resursa; šesto, povezivanje prekogranične, regionalne i interregionalne privredne, ekonomske, agrarne i turističke saradnje sa ostalim učesnicima; sedmo, jačanje svih oblika zaštite prostora lokalnih uprava i gradova u očuvanju prostornog definisanja od demografskih do razvojnih i privrednih ciljeva.
Predlogom prostornog plana Republike Srbije, po našem mišljenju, obuhvaćene su sve osnove, od područja posebne namene, preko prostornih područja, zatim jedinica lokalne samouprave, te urbanističkih planova na nivou Republike, a svi usklađeni sa polaznom osnovom sadašnjeg stanja društvenog i privrednog razvoja, do buduće moderne projekcije države Srbije.
Rasprava u načelu, a sigurni smo i rasprava u pojedinostima po amandmanima biće nedovoljna da se osvetle svi osnovni aspekti i načela opštinskog, regionalnog i republičkog razvoja predviđenih ovim zakonom. Predlagač je, postupajući po obavezama iz Ustava Republike Srbije, ovim prostornim planom zamenio zadnji prostorni plan iz 1996. godine. Mi smo u svojstvu učesnika izrade svih dosadašnjih prostornih planova moderne Srbije vršili crpljenje osnovnih rešenja i strategije prostornog plana razvoja Srbije od 1996, sa projekcijom do 2009. godine, a i dalje, sa projekcijom za 2020. godinu.
Nama je razumljivo da se sada uspostavlja potpuno novi sistem planskih rešenja i propozicija kojima se reguliše zaštita, održavanje, blisko uređenje i dalji razvoj prostora Republike Srbije. Mi imamo samo jednu bojazan, a to je da li će se obavezno od naših građana zahtevati poštovanje usvajanja ravnomernih regionalnih celina i najstrože poštovanje ravnomernog regionalnog razvoja, a vlast mora da ispuni sva očekivanja u tom zahtevu.
Mislimo da su predlagača novog prostornog plana Republike Srbije uspeli da uspostave korelaciju između fizičko-ekološko i ekonomsko-socijalnog razvoja, a na principima realnog i racionalnog prostornog plana koji ne može opstati bez ključnih komponenti koje mi uvažavamo, poštujemo, podržavamo, a to je obaveza prostornog planiranja da podstakne i poveže javni i privatni sektor u svim oblastima privrednog, ekonomskog i naročito socijalnog razvoja, što je suštinska orijentacija naše političke orijentacije.
Drugo, potpuno podržavamo jačanje inovacija i visokotehnoloških rešenja u svim oblastima prostornog planiranja, a pre svega u oblasti daljeg razvoja Koridora 7 i 10, kao i vazdušnog saobraćaja, daljeg razvoja agrara i turizma.
Treće, zadovoljni smo predlogom rešenja kojim se postiže dobra horizontalna i vertikalna povezanost između javnog sektora i realnog sektora privreda, a u oblasti socijalnih, zdravstveni, obrazovnih i kulturnih usluga pre svega radi njihovog jačanja i daleko veće pristupačnosti i efikasnosti za potrebe svih građana.
Četvrto, zalažemo se za još kritičniju i strožu ocenu, kao i za preispitivanje svih postojećih standarda, normativa koji nisu u celosti prilagođeni lokalnim i regionalnim potrebama, a prema tome i lokalnim mogućnostima. U celosti se mora ispoštovati i racionalni, stručni i utemeljeni normativi i standardi koje lokalna uprava predlaže za ovu gradnju u definitivnom prostornom planskom rešenju Srbije.
Peto, jasno je da, pre svega, naša politička opcija i svi penzioneri Srbije predlažu da se ovim planom, pored već datih rešenja, predlože i nova kojima bi se izvršilo jačanje podrške isključenim i siromašnim društvenim grupama i grupacijama, a kroz proces socijalnih obezbeđivanja i davanja, zatim kroz decentralizaciju republičkih nadležnosti i kroz značajno jačanje odgovornosti lokalne samouprave bitnom popravkom materijalne baze i osnove za jačanje i dominantu podršku vulnerabilnim osobama i grupama.
Šesto, prostorni plan Srbije će ubrzati odgovor na sva pitanja iz povraćaja imovine u vlasništvu lokalnih samouprava i gradova Srbije, što je, čini mi se, jedan od postulata ovog prostornog plana.
Sedmo, najstarija grupa građana, penzioneri, invalidi i zavisna lica, imaju poseban stav na predložene racionalizacije mreže zdravstvene zaštite, na predloge uspostavljanja nove mreže objekata zdravstva, nove mreže obrazovnih institucija, nove mreže socijalne zaštite i nove mreže usmerenog i racionalnog snabdevanja.
Mi jesmo svesni potrebe ekonomičnije organizacije tog novog prostornog rasporeda institucija zdravstva, socijalne zaštite, ali predlažemo da se decentralizacija i dalji razvoj tog sistema što je moguće više prilagodi potrebama najstarije generacije, podjednako i mladih.
Najstariji građani Srbije izuzetno su zainteresovani za dalji razvoj socijalnog stanovanja koji mora biti usaglašen sa urbanom i ruralnom politikom, kako na lokalnom tako i na državnom nivou. Promocija razvoja novog sistema socijalnog stanovanja za potrebe naših najmlađih građana bitno će relaksirati i rasteretiti i složenu situaciju stambene potrebe naših građana, pa i onih najstarijih.
Složena je situacija u ruralnom razvoju koja proističe iz činjenice da je naše seosko stanovništvo najstarije na svetu i da obnova stanovništva u marginalnim i devastiranim područjima zavisi samo od pravih, principijelnih rešenja države i mi kao najstariji građani ove zemlje mislimo da su predložena rešenja dobra, ali ne i definitivna, i spremni smo da sve svoje raspoložive kapacitete, znanje i iskustvo stavimo u funkciju izgradnje pravog sistema, nove ruralne politike i nove demokratske politike neophodne za sve principe socijalne inkluzije i socijalne kohezije koja mora obnoviti selo kroz ovaj prostorni plan.
Mišljenja smo da je Predlog prostornog plana Srbije od 2010. do 2020. godine u osnovi dao kao krajnje odgovore i predloge, kao i za utvrđivanje postojećih snaga i potencijala, te za slabost i ograničenja i za sve razvojne pravce kojima su obuhvaćeni elementi ovako značajnog dokumenta.
Poslanička grupa PUPS smatra da su prostornim planom Republike Srbije obuhvaćene sve dugoročne osnove organizacije, održavanja, korišćenja i uređenja prostora Republike Srbije. Obuhvaćeni su svi glavni pravci urbanizacije i svi osnovni kriterijumi datog uređenja prostora, naselja, životne sredine i okruženja Srbije. Mišljenja smo da su zaštićena sva planska načela i svi kriterijumi korišćenja prirodnih resursa, a naročito resursi životne sredine.
Projekcijom prostornog plana takođe su ispoštovani uslovi za zaštitu i korišćenje zaštićenih prirodnih dobara, područja od posebnog značaja, nacionalni parkovi itd. Posebno su dobro obrađena načela i principi daljeg razvoja Koridora osnovnih infrastrukturnih sistema.
Poslanička grupa PUPS će aktivno učestvovati u analizi rešenja ponuđenih ovim strateškim dokumentom i daće maksimalni doprinos da se usvoji zakon o prostornom planu Republike Srbije. Hvala na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, gospodo saradnici, u nameri da podržimo jedan dobar amandman koji je podneo gospodin Savić, želim da dodam, pored obrazloženja koje je dao vezano za njegov amandmana, kada smo takođe u najavi u raspravi u načelu bili predodređeni da otklonimo ovim amandmanima tehničke nejasnoće i nedovoljno dobro definisana rešenja iz pitanja plovidbe i luka na unutrašnjim vodama, pogotovo za onaj deo naših radnih ljudi i građana koji se bave ovim poslom na svim našim unutrašnjim vodama.
Složenost tehničkih pitanja je velika, a pogotovo odgovornost za vršenje unutrašnje plovidbe u ovoj oblasti, kako za uređaje, tako i za tehniku koja tu plovidbu obavlja i svaki amandman koji u tom smislu poboljšava tekst zakona je dobrodošao. Moram da pomenem da je infrastruktura Srbije u ovoj oblasti nekompletna, da ima puno nedostataka koji se moraju otkloniti kako bi ovaj zakon mogao biti pravilno implementiran, a usaglašen sa međunarodnom regulativom.
Na primer, Dunav je, kao druga najduža reka u Evropi, i naša najveća plovna reka. Sada ima 11 lučkih kapetanija, od Bezdana, preko Apatina, Bačke Palanke, Novog Sada, Titela, do Beograda i Pančeva, Smedereva, Velikog Gradišta, Kladova i Prahova i normalno da svi amandmani, pa i amandman uvaženog gospodina Savića, treba da doprinose tome da rešenja koja se odnose na implementaciju zakona na ovu infrastrukturu Dunava moraju da budu tehnički savršeno urađena.
Za sve njih, a naročito za luke, kapetanije i pristaništa, gde je državni i granični prelaz, za plovne objekte i domaće zastave u međunarodnom saobraćaju, kao i za plovne objekte i strane zastave koji uplovljavaju ili isplovljavaju u međunarodne vode, ovoga puta se ovim zakonom i amandmanima ozbiljno, odgovorno i usaglašeno definišu svi uslovi plovidbe na unutrašnjim plovnim putevima.
Ako se tome doda da na Dunavu ima deset mostova sa posebnim uslovima za plovidbu ispod njih, to je činjenica da samo na njemu, dakle, na Dunavu, plovi 578 brodova Republike Srbije i deset puta više brodova stranih zastava, te da na našim drugim plovnim rekama plovi preko 8.500 plovila, razne ukupne snage i nosivosti, onda je jasno da ovim zakonom i amandmanima na taj zakon moramo utemeljiti i staviti na snagu ispravan i funkcionalan predlog rešenja.
Poslanička grupa PUPS je podržala konkretne tehnički utemeljene i naučno obrazložene amandmane svih političkih grupa kojima se bitno popravljaju suštinska, tehnička i zakonska rešenja u vršenju plovidbe na unutrašnjim vodama i u izgradnji i funkcionisanju infrastrukture na vodi, kao što su luke, pristaništa, marine, navozi i sve drugo.
Srbija se jako obavezala prihvatanjem vrlo važne Dunavske inicijative, koja je postala naša najveća privredna mogućnost, ne samo u oblasti unutrašnje i spoljašnje plovidbe, nego i u oblasti energetike, zbog izgradnje hidrocentrala na Drini i Ibru, izgradnje Đerdapa III, već i zbog industrijsko-agrarne i turističke potrebe.
Ovaj zakon konačno mora da otvori direktnu vezu sistema Rajna – Majna – Dunav sa Crnim morem preko Dunava. U tom smislu, lokalne samouprave i u Podunavlju, kod Sombora i Apatina, preko Sremskih Karlovaca, Titela, Velikog Gradišta, Golupca, Kladova i Negotina, ovim zakonom dobijaju otvoreni, jasno definisan put za potpuno učešće u izgradnji infrastrukture neophodne za unutrašnju plovidbu i luke i za kriterijume strogih uslova međunarodne zajednice ili naših usaglašenih zakonskih propisa.
Poslanička grupa PUPS podržava amandmane kojima se pospešuje razvoj vodenog saobraćaja, kao i izgradnja luka i pristaništa od posebnog interesa za državu Srbiju, na svim njenim plovnim putevima i podržavamo amandmane kojima će se još bliže vršiti kategorizacija međunarodnih, međudržavnih i državnih vodenih puteva, kao i sva druga tehnička rešenja koja se u ovoj oblasti moraju ispuniti.
Podržavamo i tražimo da se na današnjoj raspravi amandman na član 19. stav 1. kojim se "objekti za tehničko poboljšanje uslova plovidbe, brodske prevodnice, brane, zimovnici, sidrišta i regulisane građevine, obale, utvrde i drugi objekti i definišu u funkciji bezbedne plovidbe".
Podržavamo amandmane kojima se u zakonu postiže viši nivo i viši stepen obaveznosti i odgovornosti onih koji bi mogli da izazovu štetne i akcidentne pojave na unutrašnjim vodama izlivanjem štetnih materija.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, u načelnoj raspravi o Predlogu zakona o vazdušnom saobraćaju najavili smo da će  se u pojedinostima o amandmanima pojaviti jedan niz suprotstavljenih mišljenja na jedan broj tehničkih rešenja iz ovog tako važnog, rekli bismo, stručnog zakona.
Preko tri stotine amandmana ukazuju na svu ozbiljnost i veliku odgovornost svih poštovanih kolega narodnih poslanika, koji su na ovaj zakon podneli veliki broj, zaista, kvalitetnih amandmana, a koji imaju za cilj da unaprede i tehnički dobro opreme ovaj tako važan zakon, koji reguliše vrlo odgovornu, vrlo složenu, na nauci i visokoj tehnologiji utemeljenu oblast, kao što je vazdušni saobraćaj.
Poslanička grupa PUPS opredelila se da maksimalno podrži sve tehnološko-tehničke i stručne amandmane, koji obavezuju zakonodavca na strogu primenu rešenja za bezbednu organizaciju i kontrolu leta, sprovođenje vazdušnog saobraćaja i za maksimalnu ispravnost osnovnih sredstava vazduhoplova, tehnike i tehnologije u vazdušnom saobraćaju, uz najvažniji uslov, a to je ljudski faktor.
Međutim, sva visoka tehnika i tehnologija imaju smisao samo ako se zakonom urede svi neophodni organizacioni, materijalni, tehnički i statusni uslovi i okolnosti za najvažniji faktor u vazdušnom saobraćaju, tj. ljudski faktor.
Što se tiče amandmana kojima se poboljšavaju tehnička rešenja i pitanja organizacije vazdušnog saobraćaja, skloni smo da podržimo sva rešenja koja odgovorno i ozbiljno, tehnički utemeljeno i sa svetskom regulativom vezano, ovaj zakon stavljaju na mesto koje mu pripada.
Zalažemo se da se izvrši usklađivanje odredaba člana 3. u tačkama 3), 4), 5), 6), 13), 22) i 25) jer su obaveza iz uredaba, konvencija i direktiva Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja, koje ne mogu biti aproksimativne, već samo izvršne i primenljive.
Smatramo da se pojmovi civilnog i plovnog vazduhoplovnog saobraćaja moraju uvesti u sve odredbe ovog zakona, kako bi član 5. stav 2. imao kompetentan smisao u definiciji državnih vazduhoplova, u koje spadaju vojni vazduhoplovi, vazduhoplovi organa unutrašnjih poslova, carinski vazduhoplovi itd.
Slažemo se i podržavamo da se Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije ovim zakonom neodložno uvede u pravni status i da pravno i tehnički bude definisan u svim svojim statusnim obeležjima, u svim svojim nadležnostima i u svoj svojoj odgovornosti.
U potpunosti podržavamo sve amandmane političkih grupa podnete sa ciljem da se izradi sveobuhvatni i odgovorni nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, koji se već napada, a da još nije ni izrađen, a kojim se na pravi način utvrđuju načela, pravila i aktivnosti za dostizanje i unapređenje visokog nivoa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu Srbije, a u skladu sa preporučenom praksom i standardima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.
Možda ima bojazni kod određenih grupa da je Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije prebrzo i previše dato pravo u poverenom poslu, da sprovodi nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, a ne nadležno ministarstvo ili Vlada. Međutim, mislimo da će ovo nezavisno regulatorno telo, u sadejstvu sa državnim organima i Međunarodnom organizacijom civilnog vazduhoplovstva, izvršiti sve poverene mu poslove.
Mišljenja smo da Direktorat mora postati pouzdana ustanova u kojoj će se prikupljati podaci o svim događajima vezanim za vazdušni saobraćaj, kao i za zaštitu svih učesnika u saobraćaju, kako civilnom tako i ovom drugom, službenom ili vojnom.
Vlada Srbije, odnosno država zadržava sve svoje prerogative i ovim zakonom potvrđuje statusne odgovornosti za korišćenje vazdušnog prostora iznad zemlje, a time se obavezuje da bliže propiše koncept fleksibilnog, ekonomičnog i održivog razvoja vazdušnog prostora.
Ova pravila fleksibilne upotrebe vazdušnog saobraćaja su zajednička pravila i predstavljaju međunarodnu obavezu, koju naša zemlja preuzima potvrđivanjem Multilateralnog sporazuma o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja u članu 2. protokola 6, što je inače sastavni deo ovog zakona.
U raspravi u načelu založili smo se da se posebno izvrši definicija zabranjenih zona na nebu u vazdušnom prostoru naše zemlje. Podržavamo određenje da se uvedu dobro objašnjenje i racionalno definisane zabranjene zone, uslovno zabranjene zone i opasne zone u vazdušnom prostoru Republike Srbije i u tom pravcu opredeljenje Ministarstva je sasvim u redu.
Na Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju podnet je ogroman broj amandmana na tehnička pitanja. Podržavamo najveći broj tih amandmana jer su opravdani, tehnički utemeljeni, pravno mogući i ciljani da poprave suštinska rešenja u zakonu.
Međutim, poslanička grupa PUPS je u svojim amandmanima težište aktivnosti stavila na pitanje ljudskog faktora i odgovornosti u obavljanju vazdušnog saobraćaja. U potpunosti podržavamo nastojanje Udruženja kabinsko-letačkog osoblja Srbije i njihovog sindikata, kao i ostale političke grupe.
Neprimereno je da u istom vazduhoplovu kabinsko i letačko osoblje budu statusno i neprofesionalno razdvojeni, kako u svom autoritetu, tako i u ovlašćenjima kojima se krše evropski standardi u profesionalnom angažmanu i status učesnika vazdušnog saobraćaja.
Napominjemo, ovde se ne radi samo o pitanjima izraza letačko i kabinsko osoblja, ovde se radi o nepriznavanju prava da se stjuardese, odnosno stjuardi, takođe, kao odgovorna, prisutna i zakonom zaštićena posada vazduhoplova, obavezuju i imaju svoja prava, dužnosti i ovlašćenja u vazduhoplovu.
Podsećamo narodne poslanike, a i vas gospodine ministre, kao i vaše saradnike na ne samo jedan deo obaveza, radnih dužnosti i odgovornosti ovog osoblja koje mora da bude javno istaknut, a koji mora da dobije status letačkog osoblja, i to: kabinsko osoblje u pretpripremi leta na platformi pre ulaska putnika vrši proveru spremnosti posade, opreme, protivpožarne, kiseoničke i evakuacione, kao i vrši sve provere izlaza iz vazduhoplova i tehničku ispravnost putničke kabine.
Letačko osoblje vrši bezbednosnu kontrolu pre i posle ulaska putnika u putničku kabinu. Ono po ulasku putnika u avion priprema za let i upoznaje sa izlazima za slučaj opasnosti i bezbednosnim procedurama. Letačko osoblje neprestano je pripravno i mora odmah da deluje u ma kojoj u situaciji u vazduhoplovu, a posebno oko letenja i sletanja.
Po zatvaranju pilotske kabine za vreme leta kabinsko osoblje preuzima svu odgovornost za bezbednost putnika i putničke kabine u svim fazama leta. To se mora imati u vidu kada se vrši određenje njihovog statusa.
U eventualnom vanrednim situacijama, kao što su dekompresija, tehničke neispravnosti u kabini, požar ili, ne dao bog, teroristički akt, ovo osoblje sprovodi i mora biti ostručeno da sprovede sve propisane procedure u obezbeđenju najveće moguće zaštite putnika, zaštite vazduhoplova, zaštite posada i robe.
Operativnim priručnikom nametnuta je obaveza osoblju iz putničke kabine da u slučaju onesposobljenosti člana kabine njegovo mesto zauzme stjuardesa ili stjuard.
Gospodine ministre, molimo vas da ove činjenice uzmete u obzir i da ih prihvatite kao obrazloženje uz amandmane na član 171. stav 1. i član 174. Predloga zakona o vazdušnom saobraćaju i da iste prihvatite.
Prema informaciji koju smo upravo dobili u toku sednice, ovo je prihvaćeno od strane Odbora za vazdušni saobraćaj, na čemu vam se u ime Udruženja letačkog osoblja javno zahvaljujem. Hvala na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, gospodo saradnici, Narodna skupština Republike Srbije, kao što i reče ministar danas, raspravlja o dva izuzetno važna tehnička zakona.
Prvi je Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju, a drugi je Predlog zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Donošenjem zakona o vazdušnom saobraćaju konačno se stvaraju sve pretpostavke za potpunu harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva i propisa EU, kao i svetskih propisa kojima se bezuslovno reguliše pitanje vazdušnog saobraćaja preko teritorije Republike Srbije, uz uvažavanje i primenu najviših standarda bezbednosti i obezbeđivanja, pre svega ljudi, tehničkih sredstava i roba u vazdušnom saobraćaju. Ovim zakonom se konačno uređuje pitanje pravnog položaja, odgovornosti i nadležnosti Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
Direktorat postaje agencija sa jasnim propisanim delokrugom nadležnosti i ovlašćenjima. Mislimo da je to dobro rešenje. Ocena poslaničke grupe PUPS je da se sva predložena rešenja u ovom predlogu zakona nastala kao pravilan izraz usklađenosti našeg pravnog poretka sa opšteprihvaćenim međunarodnim obavezama koje su nametnute Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu i iz međunarodne Konvencije o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe, tzv. Eurokontrol, od decembra 1960. godine, kao i svih drugih međunarodnih akata koji su do današnjih dana usvojeni.
Po prvi put se formalizuje funkcionalno razdvajanje pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi od zakonskih regulatora, što je vrlo važno, plovidbe uspostavljanjem nacionalnog nadzornog tela Republike Srbije u vazdušnoj plovidbi. Mislimo da se stvaraju uslovi da se konačno izvrši reorganizacija vazdušnog prostora Republike Srbije, definisanjem u sve tzv. funkcionalne blokove.
Zakon će u svojim rešenjima sigurno stvoriti uslove da se poboljša kvalitet usluga, da se poveća broj uslužnih operacija na našim aerodromima, da se poveća boj preleta u vazdušnom prostoru Srbije, a sve uz jačanje celokupnog sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem.
Srbija sigurno ulazi u red zemalja u kojima se kapacitet usluga i broja putnika svake godine povećava za 6 do 10%. Takvu stopu porasta maksimalno mora da podrži država, imajući u vidu, pre svega, sve mere kako bi se naši stručni potencijali i tehnički sistemi unapredili, smanjili rizici i poboljšala usluga.
Svesni smo činjenica da je ovaj zakon izazvao polemične tonove u stručnoj i društvenoj javnosti, o čemu je predsednik odbora govorio, a sve zbog pojedinih rešenja na koja su reagovali podjednako sindikati aviosaobraćaja, kao i većina udruženja stručnog i pomoćnog osoblja koje radi u vazdušnom saobraćaju.
Podnet je jedan broj amandmana kojima se bliže uređuje veliki broj tehnički pitanja, koja ćemo mi u daljoj raspravi podržati. Delovi uređaja i opreme su tehnički izrazi koji bliže definišu određene tehničke uslove koji sadrži vazduhoplov i oni moraju biti primenjeni u svim evropskim i svetskim standardima. Tu dileme nema.
Zakonom se bliže usklađuju određeni aneksi iz Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu sa direktivama evropskih parlamenata i Saveta Evrope iz 2003. godine. Naš zadatak je da ove usklađene tehničke uslove ugradimo u zakon o vazdušnom saobraćaju, a potom da preko Direktorata stvorimo sve uslove da oni budu zaista i primenjeni i ispoštovani.
Poslanička grupa PUPS smatra da nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, koji treba da se uradi, saglasno Konvenciji o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, mora da se usvoji i potpuno uskladi sa evropskim i svetskim standardima radi dostizanja unapređenja prihvatljivog nivoa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu Srbije.
Takođe smo saglasni da se obaveza o uspostavljanju sistema upravljanja bezbednosti, čiji je obavezni deo priručnik o upravljanju, mora ispoštovati uz saglasnost Direktorata vazdušnog saobraćaja. Saglasni smo da se podrži nastojanje da se definiše funkcionalni blok vazdušnog saobraćaja kao prostor zasnovan na operativnim zahtevima, koji se uspostavljaju bez obzira na državne granice, a u kome se pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i sve funkcije u vezi sa tim optimalno integrišu u jedinstvena rešenja.
Teritorija bivše Jugoslavije, a time i teritorija Srbije, obavezno se usklađuju kao deo okvira za formiranje jedinstvenog evropskog neba, na šta se Srbija obavezala potvrđivanjem ECCA sporazuma. Podržavamo nastojanje ministra da se sa stanovišta bezbednosti vazduhoplovstva zabranjene zone, uslovno zabranjene zone i opasne zone, određuju rešenjem ministra, a ne rešenjem Vlade, kao dosad.
Poslanička grupa PUPS smatra da bi kod utvrđivanja nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda i njegovog svojstva kao posebne organizacije istog trebalo da odredimo kao organ državne uprave nadležan za prognozne i vazduhoplovne meteorološke uslove i da se uspostave dodatne mere opreza, time što bi istu trebalo doopremiti tehnički i posebnim aktom obavezati na strogu saradnju sa Svetskom hidrometeorološkom organizacijom.
Sertifikat za pružanje vazduhoplovnih meteoroloških uslova Republički hidrometeorološki zavod može dobiti samo ako ispuni propisane tehničke i organizacione uslove, a koje mora potvrditi međunarodna zajednica.
Poslanička grupa PUPS je u postupku javne rasprave za donošenje zakona o vazdušnom saobraćaju obavila niz konsultacija sa udruženjima i strukovnim savezima, kao i stručnim i tehničkim licima odgovornim za bezbednost vazdušnog saobraćaja, a na njihov zahtev.
Posebnu pažnju posvetili smo najvažnijem pitanju vazdušnog saobraćaja, a to je bezbednost putnika i osoblja. Dilemu vezanu za status letačkog i neletačkog osoblja pokušali smo da rešimo sa više amandmana, i to kao što vidimo iz raznih političkih opcija.
Zalažemo se da se pomoćnom osoblju prizna status letačkog osoblja i da se posebno prizna njihova odgovornost i učešće u bezbednosti putnika, posade i vazduhoplova.
Napominjemo da su dužnosti kabinskog osoblja podjednako vezane, kako za uslugu, tako i za bezbednost u vazdušnom saobraćaju. Kabinsko osoblje u pretpripremi leta na platformi, pre ulaska putnika vrši, proveru spremnosti posade, opreme, protivpožarne opreme, kiseoničke opreme i takođe evakuacione opreme, kao i izlaza iz vazduhoplova i tehničku ispravnost putničke kabine.
Letačko osoblje vrši bezbednosnu kontrolu pre i posle ulaska putnika u putničku kabinu. Ono ih po ulasku u putnički avion priprema za let i upoznaje sa izlazima za slučaj opasnosti i bezbednosnom procedurom. Po zatvaranju pilotske kabine za vreme leta kabinsko osoblje preuzima svu odgovornost za bezbednost putnika i putničke kabine u svim fazama leta.
Kada se imaju u vidu sve obaveze i odgovornost za učešće u bezbednosti putnika, posade vazduhoplova i roba, logično je da se i letačkom osoblju prizna status koji ima kabinsko osoblje, odnosno obrnuto, a što se zahtevima EU reguliše i izričito traži.
U raspravi u pojedinostima, koja će uslediti posle ove rasprave u načelu, mi ćemo uz amandmane koje su podnele druge političke opcije izvesti nesumnjiv dokaz da se status letačkog i kabinskog osoblja u celini mora izjednačiti i da se stručno, a pogotovo ako se ima u vidu da u Srbiji radi, odnosno iz Srbije radi preko hiljadu ljudi u drugim aviokompanijama, onda se mora stvoriti preduslov da oni budu izjednačeni sa ostalim osobljem koje učestvuje u letu.
Kada se u raspravi u pojedinostima prihvate određeni amandmani, mi ćemo podržati ovaj stav, kao i ovaj zakon o vazdušnom saobraćaju u celini.
Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama je takođe zakon koji je po raspadu bivše Jugoslavije sada potpuno prestao da važi. Praktično ovaj novi zakon bi tek sad preuzeo nadležnosti i odgovornosti svih oblasti vodnog saobraćaja na unutrašnjim i međunarodnim rečnim putevima koji prolaze kroz Srbiju. Plovidbeno pravo i dosadašnja pravna tehnika u oblasti plovidbe zamenjuje se novom nomotehnikom koja podrazumeva javno-pravni i privatno-pravni deo.
Predlogom ovog zakona mi konačno usvajamo odredbe međunarodnih konvencija donetih pod okriljem UNCE, a koje moramo poštovati jednako kao i Austrija, Mađarska, Bugarska i Hrvatska i ostale podunavske zemlje.
Predlogom zakona definitivno se određuju vodni putevi Srbije, kao i primena običaja u unutrašnjoj plovidbi na tim putevima.
Poslanička grupa PUPS je takođe razgovarala sa određenim strukovnim savezima, profesionalnim ljudima koji se bave plovidbom i smatra da su odredbe o bezbednosti plovidbe obuhvatile sve uslove, sva opšta i tehnička pravila i merila koja se moraju ispunjavati od strane plovila i posade u toku plovidbe. Tu primedbi ne može biti, niti naknadnih dogovora.
Ovim odredbama dobro su definisani i vodeni putevi, luke, pristaništa i pristani, kao i drugi uslovi kojima se ostvaruje bezbedna plovidba.
Smatramo da su dobro definisani organi nadležni za poslove bezbednosti plovidbe, u smislu odgovornosti i u smislu nadležnosti.
Kratkoročni, srednjoročni i dugoročni planovi razvoja puteva, luka i pristaništa, kao i obuhvat planiranja troškova za te svrhe pristojno obrađuju osnovni uslov za razvoj vodnog saobraćaja koji se uklapa u najnoviju dunavsku inicijativu.
Kategorizacija vodnih puteva, sa stanovišta međunarodnog, međudržavnog i državnog režima plovidbe, te organa koji to određuju, uz objekte bezbednosti plovidbe, dobra su tehnička rešenja za opštu i pojedinačnu bezbednost u plovidbi.
Plovidba i pilotaža, kao i utvrđivanja prava plovidbe za domaća i strana plovila, te režim za sve naše plovne reke uredili su sva pitanja u skladu sa opštim standardima. Zakon po prvi put sprečava zagađenje sa plovila po međunarodnim standardima i bliže uređuje pitanja traganja, spasavanja i vađenja potopljenih stvari i objekata.
Ovim zakonom otvoren je put za vađenje preko 175 potonulih brodova potopljenih u Dunavu između dva naša najvažnija hidroenergetska i plovidbena objekta, od tromeđe Srbije, Rumunije i Bugarske, pored Prahova, Radojevca, Brze Palanke, Negotina do Kladova.
Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama predlaže uređenje svih pitanja vezanih za sam brod i za samu posadu, kao i za objekte koji se moraju izvaditi. Predlogom zakona utvrđuje se pravilo sposobnosti broda za plovidbu i tehnički nadzor nad njim. Smatramo da je dobro što se uvodi uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu ili, kako ste ga ranije zvali, "Jugoregistar".
Zakonom se pravilno reguliše status posade brodova unutrašnje plovidbe i definiše da su to lica ukrcana za izvršenje poslova na brodu i upisana u popis članova posade.
Posebno se reguliše način za utvrđivanje minimalnog broja članova posade koji je potreban za bezbednu plovidbu, kao i obaveze posedovanja odgovarajućeg ovlašćenja za vršenje poslova na brodu i posebno kako se stiče zvanje polaganjem odgovarajućih stručnih obaveza i ispita i pravo na sticanje brodarske knjižice bez koje se plovidba ne može obaviti, kao neka vrsta pasoša.
Takođe su regulisana prava na troškove repatrijacije članova posade prilikom iskrcaja, prilikom povreda dužnosti na brodu itd. Smatramo da zakon dobro definiše status, nadležnosti i odgovornosti lučkih kapetanija, kao i sigurnosnu zaštitu brodova, objekata, bezbednost plovidbe, zatim luka, pristaništa i brodnih servisa.
Poslanička grupa PUPS smatra da će rešenje u Predlogu zakona imati pozitivan uticaj na sve privredne subjekte koji se bave unutrašnjim i vodnim transportom, odnosno pružaju lučke usluge u smislu stabilnog povećanja pružanja lučkih usluga i optimalnog korišćenja postojećih kapaciteta.
Pozitivan uticaj će se posebno odraziti na poslovanje dela privrede koja isključivo koristi usluge prevoza tereta putem unutrašnjeg vodnog transporta.
Svesni smo da će zakon postepeno, zbog podizanja tehničkih zahteva za ispravnost brodova, izazvati povlačenje iz upotrebe plovila koja usled svog nižeg tehničkog stanja predstavljaju opasnost po bezbednost plovidbe i životnu sredinu.
Moramo da dodamo da je 100% otežavajuća okolnost da se ovaj zakon donosi u periodu kada se Republika Srbija nalazi u postupku usaglašavanja nacrta ugovora o uspostavljanju transportne zajednice između EU, s jedne strane, i zemalja Jugoistočne Evrope, s druge strane. Imate potpunu podršku, gospodine ministre, da se u tome uspe.
Naša želja da bez ograničenja koristimo unutrašnje vodne puteve na panevropskom nivou ostvariće se ispunjavanjem tehničkih zahteva za plovila unutrašnje plovidbe, a saglasno uslovima iz statusa Konvencije o plovidbi Rajnom, Majnom i Dunavom.
Na osnovu svega iznetog, sugestija i mišljenja i mišljenja drugih političkih grupa, te uz prihvatanje određenog broja tehničkih amandmana namenjenih za popravku teksta ovog zakona, odnosno za njegovu strukturu, PUPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovana gospodo saradnici, današnji ili ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije imao je veliku političku odgovornost, koju i dalje ima, da u kratkom roku razmotri i donese veliki broj baznih, izuzetno značajnih zakona. Jedan od tih zakona koji je ovaj parlament doneo jeste i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, a usvojili smo ga decembra 2009. godine.
Od svih do sada usvojenih zakona u njihovoj primeni najbolje rezultate dao je upravo Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Zaista je fer i pošteno da se svim pripadnicima MUP oda priznanje za uspešnu primenu ovog zakona od decembra 2009. godine pa do danas. Spaseni su mnogi životi, sačuvane su ogromne materijalne vrednosti.
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima u strožoj primeni dao je vrlo dobre rezultate o kojima je gospodin ministar govorio i neću ih ponavljati.
Značajno je smanjen broj saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom. U velikoj meri smanjen je broj saobraćajnih nezgoda sa velikim materijalnim štetama i još u značajnoj meri smanjen je broj prekršajnih postupaka. Smanjena je arogantnost i bahatost u vožnji učesnika u saobraćaju. U svim većim gradovima otpočelo je opšte poboljšanje saobraćajne kulture i poznavanja saobraćajnih propisa naših građana i u značajnoj meri poboljšani su saobraćajno-tehnički uslovi na putevima, što je obaveza države.
Međutim, praksa je takođe pokazala da u Zakonu nedostaju određena usaglašavanja sa opštim međunarodnim dokumentima, a koja su u međuvremenu usvojena i nametnuta svima, pa i nama.
Činjenica je da je potrebno inovirati Zakon preciziranjem određenih postupaka radi obezbeđivanja još efikasnije primene Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima treba da hitnom postupku omoguće racionalizovaniju upotrebu svih službenih lica i tehnike u obezbeđivanju izvršenja odredaba ovog zakona.
Poslanička grupa PUPS smatra da je ovim zakonom izvršen značajan pomak u podizanju nivoa opšte saobraćajne bezbednosti i u približavanju naših standarda svetskim standardima, zbog čega MUP-u treba priznati uspešnu primenu prvog dela zakona, a još više ga podržati i omogućiti mu da ista pravila budu primenjena.
Imajući u vidu dosadašnje rezultate postignute u ovih osam meseci i rezultate iz broja otkrivenih i procesuiranih krivičnih i prekršajnih postupaka, kao i podatke o naplati novčanih kazni za prekršaje u prvih pet meseci 2010. godine, a pre svega iz člana 330. ZOBS-a, koji je pomenuo gospodin ministar, nameće se obaveza da se jedan broj odredba iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima po hitnom postupku dopuni onim odredbama gde se vrši preciziranje i tehničko poboljšanje određenih tehničkih rešenja.
Vrlo je važno konstatovati i javno objaviti da su sve predložene izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima u stvari potpuno bile sprovedene i namenjene i idu u korist samodisciplinovanim, odgovornim učesnicima u saobraćaju, kao i to da još više zaoštravaju neodgovornost nesavesnih, alkoholisanih, drogiranih, bahatih i drugih neželjenih učesnika u saobraćaju.
Poslanička grupa PUPS ceni da se moraju obezbediti pravni osnovi za donošenje propisa kojima se bliže uređuju uslovi koje moraju ispunjavati revizori da bi dobili status revizora, a što podrazumeva i sprovođenje obuke i polaganje državnog ispita za zvanje revizora.
Saglasni smo da Ministarstvo i Vlada prihvate jedan broj tehničkih amandmana koji bliže regulišu nadležnost i odgovornost budućih revizora, bez obzira na političke grupacije koje te amandmane predlažu.
Prihvatamo da se ovim zakonom po hitnom postupku kvalitetno, stručno i odgovorno izvrši usaglašavanje ovog zakona sa odredbama Evropskog sporazuma o radu posada na teškim teretnim vozilima.
Svesni smo da moramo izvršiti i izjednačavanje svih uslova za obavljanje unutrašnjeg i međunarodnog prevoza i transporta. Možda ovog momenta naši prevoznici i transporteri u međunarodnom saobraćaju nemaju odgovarajuće materijalne, pa i tehničke uslove za učešće u međunarodnom tranzitu, ali se ti uslovi pre ili kasnije moraju ispuniti ili naše posade neće moći da uzmu učešća u međunarodnom transportu.
Poslanička grupa PUPS je kod ustanovljavanja prava na odstupanje od utvrđenog opšteg režima o obaveznom preduzimanju radnji na utvrđivanju prekršajne odgovornosti za one učesnike u saobraćaju koji su uslovljeni društveno i moralno opravdanim i prihvatljivim razlozima za prekršaje, o čemu je gospodin ministar govorio, izrazila određeni nivo opreza radi pravilnog i opravdanog određivanja takvih prekršioca, a sa što manje društvenih, ekonomskih i materijalnih šteta.
Imamo poverenja da će radnici MUP-a ispravno ustanovljavati da su prekršioci iz novog člana 314a zaista morali da načine prekršaj koji je društveno opravdan, ako se kroz taj prekršaj sprečavaju ili ublažavaju posledice saobraćajnih udesa, nesreća na putevima, požara, poplava i slično.
Poslanička grupa PUPS podržava izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima zbog toga što je praksa pokazala da se i dalje u saobraćaju pojavljuju nesavesni vozači koji voze pod dejstvom alkohola, da se i dalje telefonira mobilnim telefonom iz vozila, da i dalje pešaci telefoniraju preko pešačkog prelaza.
Posebno se zalažemo za odredbu člana Zakona kojom se sankcionišu arogantni i bahati učesnici u saobraćaju, imajući u vidu preveliki broj saobraćajnih nezgoda u većim gradovima upravo iz tih razloga, kao što su motoristi, o čemu je gospodin ministar govorio.
Mišljenja smo da se odgovornost koja je procesuirana i dokazana za takvu vožnju ubuduće mora kažnjavati ne samo novčanom kaznom, nego čak i zatvorskom kaznom.
Podržavamo uređenje svih tehničkih značenja saobraćajnih činioca, a pre svega, dnevno vreme upravljanja teškim motornim vozilima koje mora biti strogo poštovano. Podržavamo da se utvrdi dnevni odmor kao vremenski period u kom vozači moraju biti stavljeni; da se obave redovne analize visokorizičnih deonica naših puteva, ne samo na godinu dana, nego na šest meseci, ako je to moguće, a zavisi od materijalnih mogućnosti i potreba; da se izvrše obaveze kontrole dnevnog vremena upravljanja autobusom, ne duže od devet sati, odnosno najviše dva puta nedeljno po deset sati, a što se odnosi pre svega na vozače školskih autobusa, imajući u vidu veoma nezahvalna iskustva koja smo u tom pravcu stekli.
Poslanička grupa PUPS podržava odredbu zakona koja obavezuje vozače koji kada upravljaju teretnim vozilom ili skupom vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3,5 hiljada kilograma ili posebno autobusom, da vozač ne sme imati dnevno vreme upravljanja duže od devet sati, bez obzira na sve tehničke probleme koji se mogu uočiti u primeni ove odredbe.
Posebno se zalažemo da se što pre stvore potrebni tehnički i materijalni uslovi za vršenje kontrole saobraćaja putem video nadzora ili foto-zapisa, a radi utvrđivanja pravilno parkiranog ili zaustavljenog vozila po odredbama ovog zakona, što je veliki problem u svim gradovima, pa i u Beogradu.
Smatramo da će donošenje rešenja o uklanjanju vozila u roku od tri minuta, a u elektronskoj formi, izuzetno poboljšati režim saobraćaja u svim našim gradovima.
Smatramo da je posebno važno što se sada policijskim službenicima vraćaju ovlašćenja da odmah i bez odlaganja mogu naložiti da se sa mesta na kome se zatekne odbačeno vozilo isto mora otkloniti na način kako zakon propisuje.
Poslanička grupa PUPS smatra i posebno se zalaže da se i ovom izmenom i dopunom Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima potpuno mora ustanoviti i odrediti odgovornost autobuskih i transportnih preduzeća za potpunu tehničku ispravnost vozila kojima se vrši prevoz putnika i roba, a naročito đaka, i za potpunu materijalnu i krivičnu odgovornost za prijavljeni i odobreni red vožnje i za potpunu odgovornost osiguranja lica koja prevoze.
Poslanička grupa PUPS očekuje da će Ministarstvo u relativno kratkom roku odrediti bliže propise o uslovima koje moraju da ispune autobuska transportna preduzeća, kao i pravna i fizička lica koja vrše prevoz putnika, imajući u vidu opšti i društveni javni interes svih naših građana i svih učesnika u saobraćaju.
Poslanička grupa se zalaže da Ministarstvo prihvati jedan broj amandmana koji su, u stvari, samo dobra tehnička redaktura predloženih članova zakona, bez obzira od koje političke grupacije oni dolazili, jer je svima interes da bezbednost saobraćaja na putevima bude maksimalna moguća.
Poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, uz podršku tehničkih amandmana uvaženih narodnih poslanika, uz javno izrečenu pohvalu MUP za do sada učinjeno u kratkom roku i uz punu podršku u nastojanju da se još više i sveobuhvatnije primene odredbe ovog zakona na sve učesnike u saobraćaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani saradnici, gospođo predsedavajuća, sistem propisa po kojima se uređuje promet roba i usluga koji važi još iz vremena SRJ je davno prevaziđen.
Predlog zakona o trgovini, o kome danas raspravljamo u načelu, mora konačno dobiti centralno mesto u sistemu novih propisa koje tek treba doneti na ovaj bazni zakon, a odnose se na sada neuređen celokupni promet, dakle, nabavku, prodaju, kao i sveukupno ponašanje raznih učesnika u prometu.
Kada ova Narodna skupština bude definitivno razmotrila pitanja zaštite konkurencije, zaštite potrošača, kada bude usvojen zakon o standardima u trgovini, kada uredbom utvrdi kategorizaciju kvaliteta svih roba, kada se zakonom utvrde svi elementi bezbednosti roba i usluga i kada budu posebnim uredbama definisane pojedine vrste trgovine, kao što su berzanska, elektronska, spoljna trgovina i kada se ozakone slobodne i carinske zone, zaokružiće se sistem svih propisa kojima bi se omogućio kompletan zakon o trgovini, sa svim konstitutivnim elementima, bez kojih danas nema slobodne trgovine na našem, a isto tako i inostranom tržištu.
Duboko smo svesni činjenice da su stara rešenja iz Zakona o trgovini davno prevaziđena, da su ograničenja u trgovini postala nepodnošljiva i limitirajuća, da su zapostavljeni svi podsticaji za uspešnu trgovinu na domaćem i inostranom tržištu i da su se i inspekcijski nadzor i poštena, fer trgovinska utakmica zaobišli upravo zbog neodrživosti i nepreciznosti odredaba starog zakona.
U svom iskustvu PUPS se u zakonodavnom donošenju i u okviru naše zemlje svesrdno zalaže za brzo i efikasno stvaranje kompletne pravne sigurnosti svih trgovinskih i privrednih subjekata u ukupnoj trgovini na domaćem i stranom tržištu. Naši načelni pristupi donošenju zakona o trgovini pretpostavljaju tezu da najpre treba rešiti paralelne zakone iz oblasti zaštite konkurencije do standardizacije i bezbednosti roba, a potom usvojiti i glavni zakon ili bazni zakon.
Bez obzira na taj stav, daćemo pun doprinos za uspešno i brzo donošenje zakona o trgovini, imajući u vidu da ovaj nacrt zakona, i pored hitnosti postupka, otklanja veliki broj nepreciznosti odredbi Zakona o trgovini iz 1993. godine, kao i Zakona o uslovima za obavljanje prometa roba, vršenja usluga u prometu roba i prometu roba iz 1996. godine, što je bitno štetilo pravnoj sigurnosti svih privrednih i trgovinskih subjekata, učesnika u trgovini.
Svesni smo činjenice da je Srbija prolazila teška vremena trgovine u sankcijama i trgovine u tranziciji i sada u uslovima teške ekonomske krize, pa se stoga zalažemo za brže usklađivanje svih pravila o uslovima za obavljanje trgovine i zaštite od nepoštene tržišne utakmice, a sve to u okviru pravila EU i pravila opšteprihvaćenih direktiva CEFTA i STO, svih sporazuma koji nas na neki način disciplinuju u oba smisla, u modernom obavljanju trgovine, a posebno u zaštiti tržišnih utakmica, odnosno u zaštiti potrošača.
Svesni smo činjenice višegodišnjeg tehnološkog zaostajanja u organizaciji i sprovođenju trgovinskih delatnosti na našoj teritoriji, bez obzira na opravdanost svih razloga za to. Srbija do sada nije uspela da uspostavi, a još manje i očuva, dobru strukturu trgovinskih objekata i unapredi razvoj trgovinskog preduzetništva. Tržišna utakmica se odvijala, to je činjenica, u monopolskim i nefer uslovima.
Ravnopravnost trgovaca i trgovine je zavisila samo od manjeg ili većeg mešanja države u određivanje sistema zaštite privrednih subjekata, zaštite robnih rezervi, subvencionisanja određenih proizvoda i direktnog investiranja u određene robe, čime su se bitno poremetila pravna sigurnost svih učesnika u poslovanju i njihova platno-bilansna situacija.
Nadamo se da će novi zakon urediti znatno efikasnije sistem zaštite svih privrednih subjekata u trgovini, od nedozvoljenih akata samovolje uprave i nedozvoljenih akata u ograničenjima i nadzoru trgovine van zakonskih osnova.
Ovaj zakon mora promeniti i reformisati inspekcijski nadzor, sistem kontrole kvaliteta i kontrolu usluga u prometu roba i usluga uz normativnu sigurnost i odgovornost svih učesnika u trgovini, od proizvođača preko prometnika do potrošača.
Strategija razvoja trgovine Republike Srbije, koju je gospodin ministar pomenuo, iz 2009. godine obavezala je i Skupštinu, i nadležno ministarstvo, a i Vladu da ubede i ovim zakonom utvrde savremenu nomenklaturu i klasifikaciju svih oblika i načina trgovine, da precizira nove institute trgovine, kao što su trgovinski format i nove posebne tržišne institucije u sistemu keš end keri, mega marketi itd. Srbija je momentalno zahvaćena monopolnim trgovinskim sistemima.
Opšti uslovi obavljanja prometa roba i usluga, kao i svi komercijalni poslovi i druge poslovne aktivnosti na unutrašnjem tržištu Srbije određene su monopolnim trgovinama i njihovim ponašanjem.
Svi skupa imamo priliku da sada novim zakonom o trgovini, pre svega, uspostavimo svetski i propisana načela trgovine i to: načelo slobodne trgovine, koje samo proklamiramo a ne provodimo, ravnopravnost i zabranu trgovinske diskriminacije, načelo jedinstvenog tržišta, načelo savesnosti i poštenja u trgovini, načelo stabilnosti i redovne snabdevenosti tržišta, načelo srazmernosti i posebno načelo saradnje.
Svesni smo da će propisana načela trgovine u Srbiji teško zaživeti rešenjima iz ovog zakona, te da će biti potrebno hitno donošenje i dodatni napori države za još jedan broj podzakonskih akata, preko kojih bi se omogućilo da ova načela postanu postulati delatnosti trgovine i pružanja usluga i vrhunska odgovornost svih učesnika u trgovini.
Pravna lica i preduzetnici ostvaruju svoj status po jasnim pravilima i uslovima, uz kategorizaciju oblika i načina trgovine. Poljoprivrednici registrovani za trgovinu i usluge ostvarivaće svoju delatnost u trgovini roba i pružanju usluga u skladu sa ovim zakonom, ali i u skladu sa obaveznom primenom propisa kojima se uređuje poljoprivreda, poljoprivredni proizvodi, kvalitet i ispravnost tih proizvoda i usluga.
Zakon sada definiše lica koja mogu da vrše promet roba, odnosno promet iz ulova riba, odnosno sakupljenih šumskih plodova, a u vezi sa posebnim propisima o lovu, ribolovu i šumarstvu, što je jako nedostajalo u prethodnom Zakonu o trgovini.
Zakon takođe definiše lica koja su ovlašćena da sa posebnim propisima pružaju usluge uz novčanu naknadu u slobodnim profesijama, kao što su umetnički ateljei, galerije, antikvarnice itd. Zakon je definisao službena fizička lica koja mogu da se bave prodajom sopstvenih polovnih stvari, rukotvorina, prodajom umetničkih i zanatskih proizvoda domaće radinosti itd.
Mišljenja smo da je zakon morao biti još jasniji u oblasti uređenja klasifikacija trgovina prema mestima za obavljanje trgovina i pružanja usluga. Definicija prodajnih objekata podrazumeva jedinstvenu fizičku, funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu u kojoj se privremeno ili trajno vrši ova delatnost.
Novi termin trgovinskog formata, koji obuhvata strategiju prodaje prema kupcima, a o čemu je gospodin ministar govorio, i konkurentima se sada ovim zakonom definiše, ali njegovo pozicioniranje na tržištu će uslediti tek po stvaranju svih ostalih uslova iz pratećih zakona i uredbi nadležnog ministarstva, koje treba po hitnom postupku doneti.
Mišljenja smo da zakon sada otvara nove mogućnosti u sva tri oblika trgovine na malo, kako u oblasti daljinske trgovine na malo putem sredstava komunikacija, tako i u trgovini ličnom ponudom između trgovaca i kupaca, pa i trgovinu na malo van prodajnog objekta koji se obavlja u prenosivim objektima, kao što su razni štandovi, kiosci itd.
Zakon je modernizovao pitanje posebnih tržišnih institucija. Dobro je što se prilagođavamo svetu i što stvaramo nove uređene oblike tržišta koji prave susret prodavaca i kupaca radi prodaje ili promocije robe i to su, pre svega, robna berza, produktna berza, sajam, velike izložbe, festivali sa kulturnim i privrednim sadržajima, zatim tradicionalni vašari i opšte pijace i zelene i tržnice itd.
Nova zakonska rešenja dozvoljavaju uvođenje delatnosti aukcijskih kuća za prodaju nestandardizovanih roba, zatim agencija za usluge u turizmu, agencija za podršku i posredovanje u prometu roba, komisionih agencija, agencija berzanskog posredovanja, agencija za osiguranje roba, agencija za kontrolu kvaliteta i kvantiteta roba, te za oglašavanje uz marketinško istraživanje. Dakle, ovim se zakonom dozvoljava veoma široka paleta i nomenklatura delatnosti koje se mogu registrovati u okviru trgovine.
Mišljenja smo da predloženi uslovi za obavljanje trgovine moraju biti oštriji za barem još jedan nivo u odnosu na predloženi. Minimalni tehnički uslovi u pogledu prostora, opreme i uređaja za skladištenje robe prema svojstvima robe, spoljašnje odlike prostora, način prodaje u našoj zemlji moraju biti vrhunski.
Sanitarno–tehnička, veterinarska, zdravstvena, higijenska i zdravstvena zaštita roba i uređaja mora biti po najvišim svetskim standardima, imajući u vidu događanja sa raznim ispadima u sistemu zaštite.
Svojstva robe ili usluge u kojima rade zaposleni u trgovini moraju biti na standardu koje su propisale ne samo zemlje EU nego i šire zajednice. Dobro je da zakon sad zahteva strogu evidenciju promena i strogu evidenciju isticanja deklaracija i atesta, kao i svih predviđenih oznaka posebnih svojstava roba i usluga.
Poslanička grupa PUPS smatra da Ministarstvo ne sme oklevati i da odmah po usvajanju zakona propiše niz podzakonskih akata koji se odnose na ispunjenost uslova za obavljanje trgovine, počev od definicije lica koja obavljaju trgovinu, a preko tehničkih uslova, do pravilnog deklarisanja roba i usluga.
PUPS smatra da je izuzetno važno pravilno isticanje cena koje je trgovac dužan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne, da je to vrlo važan aspekt naše trgovina i usluga, kao i načini isticanja cenovnika, ali i način merenja gde se roba meri i prodaje.
Odgovornost trgovaca i davaoca usluga koja se ovim zakonom utvrđuje, a odnosi se na isticanje poslovnog imena trgovca, isticanja radnog vremena, isticanja uslova i način nuđenja roba i usluga, sa naročitim osvrtom na razne akcije, popuste, rasprodaje, promocije i slično po nama dobro uređena materija. Predlažemo makar malo viši nivo odgovornosti trgovaca u odnosu na potrošače ili kupce.
Direktiva 986 EU o zaštiti potrošača i isticanja cena, kao i direktiva 20529 EU o nepoštenim komercijalnim i trgovačkim praksama je do sada imala veliki broj dokazanih oštećenja koje su kupci imali u trgovini i korišćenju usluga u našim uslovima u Republici Srbiji.
Očekujemo da će Ministarstvo, po hitnom postupku, izraditi i objaviti našu deklaraciju o zaštiti potrošača od svih nepoštenih komercijalno-trgovinskih praksi, koje su i te kako bile poznate na domaćem tržištu.
PUPS smatra da su zakonom predviđene mere koje izriče tržišna inspekcija u sklopu svojih ovlašćenja dobro obuhvatile, pre svega, sve mogućnosti za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti u trgovini i pružanju usluga, da su omogućile brzu primenu zabrane prometa štetnih roba ili nekvalitetnog vršenja određenih usluga i da su omogućile brzo privremeno zatvaranje nekvalitetnih prodajnih objekta, dakle, prodavnica, brzu zabranu obavljanja određenih trgovina i brzo oduzimanje falsifikovanih roba. U tom smislu, Ministarstvo zaslužuje svaku pohvalu.
Ako bi se u praksi obezbedio ovaj nivo zaštite prava i interesa kupaca i potrošača koji se zakonom zahteva, uz neophodnu tehničku doradu putem amandmana, poslanička grupa PUPS će pružiti podršku za ovaj zakon i u danu za glasanje će glasati za njegovo donošenje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, mišljenja smo da se u raspravi u načelu za donošenje zakona o sudskim veštacima pojavljuju direktno sučeljena suprotna mišljenja i da je prilika da se raspravom o pojedinostima odgovorno, kritično i nadasve savesno raspravi o svakom amandmanu pojedinačno i da se kroz tu raspravu makar za jednu stepenicu uspostavi kvalitetniji, odnosno bolji pristup određenom otklanjanju uskih grla našeg procesa u postupku za donošenje konačnih odluka sudova, a vezano za delatnost, rad i ovlašćenja sudskih veštaka. Ovo se odnosi na sve oblasti sudske prakse, od parnične preko trgovinske do krivične, odnosno od rada do radnih odnosa.
U raspravi u načelu složili smo se da je pravilno, stručno i nadasve dostojno obavljanje veštačenja od nemerljivog uticaja na efikasnost i kvalitet naših sudova. Dugo smo se u poslaničkoj grupi PUPS-a razmišljali na koji je način dobro da se izričito predvide ovlašćenja suda, da najpre odaberu veštaka, a potom razmotre i usvoje veštačenja da bi sudovi doneli pravičnu, na nauci utemeljenu neoborivu sudsku presudu koja mnogima znači život ili poslovni gubitak.
Poslanička grupa PUPS smatra da nema mesta prigovoru raznih političkih opcija da se ovaj zakon razmatra po hitnom postupku, jer smatramo da je pravni hitni postupak nastao još 1987. godine, od kada se prethodni zakon usvaja, odnosno koristi sa svim zastarelim i anahronim rešenjima, koja su do dan-danas stvarala teške i nesagledive posledice po sve učesnike u sudskim procesima, kako za tužioce, tako i za tužene, kako za osuđene tako i za one koji su oslobođeni.
Poslanička grupa PUPS koja je Nacrtu ovog zakona posvetila zaista ne samo pažnju nego i posebnu pažnju i odgovornost, da se isti donese po hitnom postupku, sa potpuno definisanim osnovama veštačenja, kao i sa svim posebnim aktivnostima iz kojih se sudovima pružaju potrebna stručna znanja radi utvrđivanja pravno relevantnih činjenica, odnosno istinitih elemenata neophodnih za donošenje presuda koje opstaju.
Sa dužnim poštovanjem i odgovornošću razmatrali smo sve amandmane podnete na ovaj zakon i stekli smo uverenje da je sigurno 80% podnetih amandmana svih političkih opcija potrebno podržati. Mislimo da će Ministarstvo pravde, i uz našu podršku, prihvatiti kako tehničke ispravke na nacrt pojedinih članova zakona, tako i suštinske izmene jednog manjeg broja amandmana kojima se eliminišu nejasnoće i moguća zabuna u tumačenju razlike između posedovanja potrebnih stručnih znanja i stručnog nalaza i mišljenja koje daje određeni veštak, o čemu su inače moje prethodne kolege govorile.
Namerni smo da pomognemo u utvrđivanju pravila za određivanje veštaka sa nove liste i rasporeda kada se iste budu odredile od strane nadležnog ministarstva.
Zalažemo se da se po svaku cenu izbegne proizvoljno imenovanje veštaka po ličnoj volji ministra, sudije ili predsednika suda, time što će se obavezno izvršiti izjednačavanje ispunjavanja zakonom propisanih uslova za veštake i pravna lica pod istim uslovima, bez naknadnih tumačenja tih uslova.
Mi ćemo se u daljoj raspravi zalagati da se usvoje amandmani kojima se omogućava sprečavanje pojava da iz pravnih lica za veštačenje, a pre svega ustanova u državnoj svojini ili ustanova iz državnih organa mogu biti angažovani veštaci na poslovima veštačenja koji su povereni pravnom licu, a ne njima kao pojedincima, na šta su takođe moje kolege ukazivale i u raspravi u načelu.
Naša javnost je mnogo puta imala priliku da se kroz afirmativne emisije raznih televizijskih stanica i kroz napise u elektronskim medijima i novinama uveri u neverovatna veštačenja koja su nas pratila u dosadašnjoj sudskoj praksi, a posebno, recimo, kod Instituta "Kirilo Savić" i njihovog odeljenja za saobraćajno-tehnička veštačenja.
Ne jedanput su saopštavanja veštačenja u kojima je pešak kriv na pešačkom prelazu, a automobili su potpuno uništeni pri brzini od 40 kilometara na čas, a potom naplaćeni kod određenih osiguravajućih društava.
Poslanička grupa PUPS će podržati sve amandmane kojima se sprečava da sudski veštaci, članovi pravnog lica nekog instituta ili državnog organa poslove poverene tom pravnom licu obavljaju u radno vreme, kao pojedinci uz upotrebu tehničkih sredstava, zaštićenih metodoloških postupaka, baze podataka i drugih resursa koji su u svojini države pravnog lica ili instituta i da te usluge naplaćuju lično kao licencirani sudski veštaci. Smatramo da bi to bila neprimerena praksa.
Takve prakse je poslednje 23 godine, prelivanjem državnih sredstava u privatne džepove, uzimanjem mita od unapred znanih krivaca, da bi bili oslobođeni, dovelo do toga da se potpuno izgubila odgovornost, a naročito dostojnost pojedinih sudskih veštaka, koji su odgovornost, stručnost i odgovornost izlicenciranih odgovornosti, kao i pravo na pravdu, izbegavali za jednu veliku naknadu.
PUPS smatra da Ministarstvu treba pružiti pomoć u prihvatanju jednog broja amandmana kojima se reguliše pravna sigurnost i uspostavljaju pravila za određivanje veštaka i provera njihovih kvalifikacija u postupcima veštačenja.
Predlažemo da lista oblasti i užih specijalnosti kojom se određuju veštaci bude proširena i da bude propisano da se u rešenje unese samo uža specijalnost veštaka koja bi se pečatom i potvrdila.
Veštak daje ponudu, dokumentuje svoje sposobnosti i kvalifikacije, pribavlja i dostavlja dokaze svoje dostojnosti, a verifikacija njegove specijalnosti utvrđuje se unapred znanim postupkom, nekom vrstom licence, posle čega može biti stavljen na listu bez ikakve bojazni da je na to uticao bilo koji pojedinac ili veštak, sam predsednik suda ili ministar.
Javnost i transparentnost u radu potrebnija je nego ikada kada se radi o pravilnom izboru i određivanju veštaka za veštačenje određene struke i u tom smislu podržavamo sve amandmane raznih političkih grupa koji govore o tome.
Podržavamo ideju da svaki veštak mora imati položen stručni ispit iz oblasti za koju se kandiduje, odnosno neku vrstu licence, kao što to imaju svi ostali visoko stručni kadrovi ove zemlje.
Ukoliko Ministarstvo ne prihvati ovaj amandman, onda bi se moralo obavezati ovom parlamentu da će naći način da veštaka pravilno uvede u znanja neophodna za položaj i ulogu veštaka u sudskom postupku, kako bi pravilno obavio veštačenje u sudskom predmetu.
Dakle, nije dovoljno samo da veštak bude nezavisni ekspert u svojoj užoj specijalnosti, već i da dobro poznaje pravila rada suda, sudski postupak i donošenje konačne sudske presude. U tom smislu podržavamo sve amandmane koji regulišu ova pitanja.
Zalažemo se za primenu strogog pravila da, u okviru pravnog lica, ona lica koja su određena za veštačenje unapred moraju znati, odnosno prijaviti na jedinstvenu listu sudskih veštaka, a koju je odobrio ministar.
Ne dozvoljavamo i ne prihvatamo da rukovodilac pravnog lica sam svojim rešenjem proglašava sudske veštake, pravdajući ih da su oni iz redova stručnih i naučnih saradnika, već predlažemo da ovi pravovremeno budu predloženi za listu sudskih veštaka u celosti, a kada prođu proveru dostojnosti i stručnosti, onda mogu rešenjem nadležnog rukovodioca biti određeni za pojedine slučajeve sudskih veštačenja.
PUPS će se raspravom u pojedinostima u aktivnom učešću potruditi da pojedine odredbe Zakona o državnoj upravi koje propisuju ministrova ovlašćenja prilikom donošenja akata budu primenjene i pravno propisivanje naknada i obaveza.
Mišljenja smo da naknade za rad veštaka moraju biti javno određene na osnovu opštih pravila i kriterijuma koji će biti unapred znani za sve koji žele da taj posao rade, a time bi se eliminisale bilo kakve manipulacije u sprečavanju postupka razrešenja nedostojnih sudskih veštaka. Smatramo da sve amandmane raznih političkih grupa podnetih na ova pitanja treba prihvatiti.
Javna rasprava, javna pažnja koju je ovaj pomoćni zakon u pravosuđu izazvao, pokazuje preku i veliku potrebu da se zakon što pre usvoji i da što pre počne njegova primena, po potpuno novim načelima, nadležnostima i odgovornostima, kroz ovako važan zakon ekspertskog tela, koji mora doprineti brzom i efikasnom radu našeg sudstva i pravosuđa.
U danu za glasanje podržaćemo ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka, poštovana gospođo predsedavajuća, smatram da ovakvim pristupom donošenju zakona o sudskim veštacima stvaramo jednu izvanrednu priliku da u najkraćem mogućem roku, posle 23 godine zastoja, otklonimo jednu od, rekao bih, najvažnijih prepreka u kvalitetnom i ažurnom presuđivanju, odnosno ažurnom pravosuđu, ceneći da su se na pitanjima veštačenja bilo kog oblika i u bilo kojim poslovima sudski procesi izvanredno dugo sprovodili, odnosno odlagali, dešavalo se da se u prvostepenim postupku veštačenja usvoje, a u drugostepenom obore, i dolazi do velikih vremenskih razmaka, koji su i te kako uticali na kvalitet našeg pravosuđa, odnosno svih mera i akta koje su se tamo donosila.
Ono što mislim da je bitno uopšte u pristupu kada se radi o zakonu o sudskim veštacima jeste da se posle 23 godine iskoriste prilika i da se oba tipa sudskih veštaka, bilo da se radi o fizičkim licima, a isto tako i pravnim licima, moraju licencirati. Način kako je Ministarstvo predložilo da se utvrdi ko će nam biti veštak, odnosno ko će ispunjavati uslove da obavi tu veoma važnu i veoma odgovornu funkciju u našem pravosuđu, mislim da bi morali biti prošireni činjenicom da se naročito kod veštaka u velikim sudskim sporovima, gde su ogromne vrednosti, mora uspostaviti odgovornost po titularu svojine i morala bi se uspostaviti odgovornost po njegovoj, rekao bih, depoziciji odgovornosti upravo za onaj predmet koji vodi, odnosno koji je dobio, a koji će sigurno kao naknada za njegov rad biti izvan nekakvih, rekli bi, regularnih normi.
Mislim da u raspravi u načelu treba da otvorimo raspravu o tome, a u pojedinostima je dato jako mnogo amandmana koji upravo pokušavaju da pospeše ovu odgovornost veštaka za ono što će raditi, odnosno za pravo da dobiju pečat i da iza toga oni predstavljaju sudsku presudu. Kada veštak završi svoj posao neka bude oboreno u drugostepenom postupku, odnosno super veštačenju, sudu preostaje samo da presudi. To su izuzetno velike ingerencije koje dajemo veštacima, bez obzira na njihove stručne i druge sposobnosti koje su i te kako važne da bi se došlo do pečata. Mislim da o tome moramo i kao društvo i kao Ministarstvo, a pre svega pravosuđe da povedemo računa.
Kada se radi o aspektu, koji je poštovana ministarka iznela, govori se o oceni naših veštaka, odnosno o tome kako mogu biti ili kako mogu postati veštaci, imali bismo jednu zamerku, ali ono je više tehničke prirode nego političke. Odnosi se na to da će se više ceniti stručnost veštaka i manje će se ceniti njegova dostojnost da obavlja taj posao, jer će se stručnost ceniti sa vaše strane, gospođo ministarka, odnosno uvešćemo ga u registar ako kontumira sve one razloge koje je naveo kao svoje benefite ili stručna znanja, dok će dostojnost svakog veštaka biti prepuštena gospodinu predsedniku suda. Možda smo mi to nepravilno shvatili, ali mislim da nismo. Mislim da o tom aspektu treba ozbiljno razmisliti.
Naročito je važno, možda je važnije nego i kod samih sudija da veštaci budu izuzetno dostojni i odgovorni za onaj posao koji rade. Nedostaci i problemi koji su, takođe, uočeni u vezi sa radom veštaka, pogotovo kod pravnih lica, kod instituta kojima raspolaže Republika Srbija u ovom momentu, recimo, naročito, u oblasti saobraćajno- tehničkih veštačenja, gde su poznata veštačenja instituta "Kirilo Savić", da je ''pešak ubio auto na pešačkom prelazu'' i mnoge druge stvari, jednom zauvek moraju biti eliminisani nekom vrstom kontrole, koja se mora uspostaviti i ona bi mogla da proistekne iz licence.
Zato smo se zalagali da pored pečata kao nekakvog dokaza, materijalnog dokaza, da je on osposobljen i praktično verifikovan od strane Ministarstva, morao bi da poseduje i licencu za taj posao. Licenciranje bi se vršilo normalno u okviru Ministarstva pravosuđa, uz sve ove kategorije koje ste vi ovde naveli kao kategorije koje su neophodne da bi se došlo do pravih kadrovskih rešenja.
Mislimo da uslovi zakona koji su predviđeni od člana 6. do člana 10, ovog zakona, jesu dosta oštri da bi se ispunile obaveze koje su vezane za određena znanja veštaka, ali morala bi da se napravi samo još jedna razlika između veština i stručnih zvanja. Mislim da to nije nemoguće i da je to jedan tehnički pristup tim stvarima, da bi se razdelili oni koji bi određenim veštinama, koje nisu naučno znanje, mogli da budu veštaci u sastavu liste ili registra našeg ministarstva.
Kada se radi o postupku razrešenja svih veštaka koji ne budu radili saglasno ovom novom zakonu, mislimo da bi kod tog vršenja neke naknadne kontrole ili revizije trebalo uvesti organ. U drugim zakonskim rešenjima sličnog tipa dali smo određene savete, odnosno komisije ili stručni nadzor. U ovom slučaju će to obavljati direktno ministar preko određenih svojih saradnika. Mislimo da bi i to trebalo podruštviti, odnosno pretvoriti u jedan organ, jedno telo koje bi i te kako moglo da isprati, ne samo rezultate određenih veštaka po određenim materijama, nego i rezultate koji bi bili vezani za određena društvena događanja, pre svega za obimne poslove kao što su tranzicija i sve drugo što nas sada prati. Za sada toliko. Hvala.

Na nadležnim odborima, pre svega na Odboru za poljoprivredu, pa i u plenarnoj raspravi u načelu i danas u ovoj raspravi u pojedinostima, pa i iz izlaganja određenih narodnih poslanika, neminovno je da jedanput pokrenemo pitanje i napravimo razliku između Zakona o genetski modifikovanim organizmima i Zakona o organskoj proizvodnji, sa potrebom da se organska proizvodnja u našoj zemlji postavi i definiše stručno, temeljno i odgovorno, kako bi ona vremenom dobila mesto u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji koje zaslužuje.

Moram konstatovati na početku da su amandmani svih političkih opcija, bez obzira kojoj grupaciji pripadale, bili i temeljni, i naučni, i tehnološki pripremljeni, upravo da daju odgovor na ova pitanja na koja je najviše odgovora dao do sada Odbor za poljoprivredu.

Proizvodnja bez ikakvih veštačkih inputa, kao što su veštačka đubriva, insekticidi, pesticidi i bez ikakvih, pa i najmanjih modifikacija sortnih osobina i kvalitet biljaka koji se uzgajaju se prvi put na jedan pravi i adekvatan način regulišu ovim zakonom.

Baza za proizvodnju visoko kvalitetnog, a zdravog i nemodifikovanog proizvoda jeste da se u njemu čuvaju svi prirodni resursi, sa visokom stepenom biološke raznovrsnosti, koji u primeni najstrožih standarda daju potpuno zdravu i ekološki ispravnu hranu.

Organski proizvodi se čak smatraju zdravijim od hrane koja se dobija na tradicionalan način upotrebom raznih inputa, pa je onda i razumljivo da se za ove proizvode stvara značajno tržište i značajna potreba u kojoj Srbija iz godine u godinu može da beleži evidentan rast. U tom smislu, nastojanje svih političkih opcija i grupa, pa i pomenutih agencija koje se staraju o tome da pravovremeno stave primedbe i predloge da se prvi put ovaj bazni zakon donese i donese pravilno.

Sigurno je da ćemo podržati da ovaj zakon i posebno činjenica da organska proizvodnja odgovaraju najpre marginalnim područjima i da oni time omogućavaju usklađivanje društvenog interesa za zaštitu prirodnih dobara sa velikim ekonomskim opravdanjem svih potreba seoskog stanovništva koje na ovim teritorijama živi i tako obezbeđuje sopstveni prihod.

Predlog zakona o organskoj proizvodnji, pa i svi podneti amandmani svih političkih grupa i opcija imaju za cilj da pomognu da se ova proizvodnja konačno nametne kao atraktivna i potencijalno vrlo profitabilna oblast buduće poljoprivredne proizvodnje.

Ako je poznata činjenica, a na tu činjenicu su mnogi stavili amandmane, da u Srbiji sada imamo 224 proizvođača koji primenjuju metode organske proizvodnje, da je ukupna površina na kojoj se primenjuju te metode 595 hektara za sada svega, a da su mogućnosti daleko veće, kao i činjenicu da se na 265 hektara, odnosno 1.200 hektara, primenjuju posebne mere organske proizvodnje, a da se već sa milion hektara skupljaju pravi biocidni, odnosno biološki materijali koji bi trebalo da sačuvaju sve biljne vrste iz prirodnih staništa koje će se reintrodukcijom vratiti na površine na kojima će se primenjivati metode organske proizvodnje.

Amandmani podneti na Predlog zakona uglavnom potkrepljuju podršku organske proizvodnje stvaranjem pravilnog i vrlo odgovornog zakonskog okvira za ovu buduću proizvodnju. Posebno naglašavamo da će država pružiti maksimalnu moguću podršku daljem razvoju organske proizvodnje putem subvencionisanja proizvođača organskih proizvoda i to baš za prvi osetljivi prelazni period sa klasične tradicionalne proizvodnje na ovu vrstu proizvodnje.

Inače, vrlo visoki su troškovi proizvodnje u organskoj proizvodnji, što sprečava masovniju proizvodnju, odnosno opredeljivanje farmera za stvaranje novog srpskog brenda - organskog biljnog ekološki ispravnog proizvoda.

Zalažemo se za ovu meru jer bi ona postigla jačanje i razvoj organske proizvodnje, ali i značajno unapredila i očuvala životnu sredinu. U tom smislu, podržaćemo amandmane, bez obzira na političke opcije, koji idu u prilog tome da se ova organska proizvodnja dovede do nivoa koji ona i zaslužuje.