Na Predlog zakona o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede podneo sam amandman na član 23. stav 1. kojim se reguliše pitanje licenciranja savetodavaca u poljoprivredi, a koji bi trebalo da glasi: "Poslove iz člana 22. stav 1. ovog zakona mogu da obavljaju poljoprivredni fakulteti, odnosno ovlašćene organizacije koje su registrovane u registru privrednih subjekata za istraživanje i eksperimentalni razvoj u biotehničkim naukama i u registru naučnoistraživačkih organizacija koje imaju stručnjake iz svih oblasti poljoprivrede, sa iskustvom u vršenju savetodavnih poslova u poljoprivredi, a najmanje pet godina iskustva u obavljanju poslova edukacije u oblasti poljoprivrede, kao i odgovarajuće prostorije, odnosno objekte, računarsku i softversku opremu".
Pošao sam od toga da odgovorna mesta poljoprivrednih savetodavaca treba da se verifikuju licencom stručnijeg obrazovnog profila, meritornog da da službenu ocenu o ispunjavanju uslova za licencu koju propisuje ministar. Poljoprivredni fakulteti i odgovarajuće naučne institucije osposobljene su i ovlašćene za izdavanje sertifikata o stručnosti nosilaca licenci.
Mišljenja sam bio da licence kolegama koji će raditi na poslovima savetodavaca ne treba da izdaje samo ministarstvo, već višereferentna naučna institucija. No, i ovo rešenje koje je ponuđeno je dobro.
Želeo bih na kraju da dodam, u svojstvu ovlašćenog predstavnika Odbora za poljoprivredu, da sve amandmane koje smo razmatrali u okviru ovog seta zakona nisu sačinjavale naše stručne saradnice, tako da primedbe koje su stavljene na određeni redosled i određenu pripremu ovih amandmana ne stoje, jer su amandmani isključivo pravo i odgovornost svih narodnih poslanika.

Koristiću i vreme ovlašćenog predstavnika.
Na Zakon o šumama podnet je veliki broj amandmana, uz činjenicu da je struka po prvi put imala dominantnu ulogu u definisanju mnogih otvorenih pitanja iz ovog zakona, pa prema tome je i amandman koji sam podneo.
Svesni smo činjenice da na Odboru za poljoprivredu, koji su malopre pomenule neke naše kolege, a i u drugim nadležnim odborima nije bilo većih problema da se usaglase amandmani vezani za stručna rešenja. Problem su predstavljali, a i sada predstavljaju amandmani koji zadiru u pravno-politička rešenja određenih nadležnosti, obaveza, a i finansijskog funkcionisanja ovog zakona, kada on bude implementiran u svakodnevnoj praksi.
Kroz podnete amandmane naša poslanička grupa zalagala se za potpunu preciznost i jasno utvrđene obaveze i rokove za postupanja Ministarstva i Vlade, budućih javnih preduzeća koja se formiraju, ali i budućih vlasnika i korisnika šumskih gazdinskih jedinica, u smislu potpune javnosti i uvida u način gajenja, održavanja i prometa ogrevnog i industrijskog drveta, kao i šumskih proizvoda.
Amandmani na ovaj bazni zakon zasluživali su odvojenu raspravu, na kojoj bi se posle 20 godina pravno i kvalitetno odredili i pravni okvir i sva tehničko-tehnološka rešenja za ovaj tako važan resurs za našu zemlju. Donošenje ovog zakona nije rasprava o radu javnih preduzeća koja sada gazduju ovim resursima, već je rasprava o donošenju pravilnog, celishodnog, odgovornog i stručnog zakona koji će ovu materiju ubuduće regulisati.
Ova rasprava i amandmani moraju da daju potpunu definiciju strategije daljeg razvoja šumarstva Srbije, sa jasnim i potpunim definisanjem odgovornosti i obaveza novih korisnika i upravljača šuma.
Amandman koji smo podneli na ovaj zakon, na ovaj član, pokušava da jasno razdvoji obe funkcije koje će zakon nametnuti budućim javnim preduzećima, a to je da se javna i poslovna funkcija moraju staviti i pod kontrolu države i pod kontrolu struke.
Amandmani na ovaj zakon su do ove sednice ostali i dalje polemični u ovom delu tzv. dvojne nadležnosti, i po struci i po sprovođenju odluka. Mi se nadamo da će ova rasprava konačno uspeti da definiše još nekoliko otvorenih pitanja vezanih za usvajanje, ali i praktičnu primenu ovog zakona u očuvanju i korišćenju nacionalnog resursa kao što su šume.

Na član 24. ovog zakona podneli smo amandman koji bi trebalo da definiše mnoga pitanja vezana za nadležnosti kako Republike, tako i Autonomne Pokrajine, na kraju organe grada Beograda, odnosno organe lokalne samouprave u drugim opštinama.
Svesni smo činjenice da jedan od baznih zakona poljoprivrede i našeg ukupnog bitisanja kao društva u celini je upravo zakon o vodama. Zato smo mu kao poslanička grupa, a i kao Odbor za poljoprivredu posvetili izuzetno veliku i odgovornu pažnju i na isti smo dali veliki broj amandmana.
Rasprava na Odboru za poljoprivredu je pokazala svu žestinu suprotstavljenih stavova i mišljenja oko nekoliko projektovanih rešenja, čijom se bližom definicijom postiglo da Odbor za ovu plenarnu sednicu može predložiti delimično usaglašene amandmane.
Utvrđivanje visine naknade za odvodnjavanje kao godišnji obračun troškova za upravljanje i održavanje sistema za odvodnjavanje na određenom melioracionom području, kao i obaveza korisnika zemljišta i objekata koji se koriste za potrebe odbrane zemlje i javne bezbednosti su definitivno određene prema površini koju subjekti koriste.
Titulari svojine i depozitori odgovornosti se određuju i drugim zakonima, a ne samo zakonom o vodama. Time je otklonjena jedna od navedenih dilema koja nam je u pripremi, kako u raspravi u načelu, tako i u raspravi u pojedinostima, činila veliki problem da dođemo do konačnih i pravih rešenja koje će zadovoljiti sve potrebe našeg društva i države u celini.
Amandmani kojima se obavezuje nadležni organ da sprovede uklanjanje bespravno podignutih objekata sa vodnog zemljišta, a koji nisu u funkciji uređenja vodotokova, kao i u funkciji održavanja vodotokova ili pak sprovođenja mera zaštita voda i vodnog zemljišta, zahtevaju još jedno sagledavanje svih stručnih i nadasve odgovornih tehničko-tehnoloških rešenja koja treba da konačno doprinesu pravilnim i održivim rešenjima.
Definicija melioracionih područja je definicija opšteg korišćenja voda koje nisu izložene prethodnim amandmanima, a koje su u skladu sa utvrđivanjem i odgovarajućim kvalitetom voda iz člana 83. Predloga zakona. Smatramo da u tehničkom smislu treba da budu podržani. Oni mogu samo da doprinesu mnogo boljim rešenjima u odnosu na ovaj predlog zakona.
Amandmani kojima se predlaže propisivanje raznih obaveza korisnika voda prema ovom zakonu nisu do kraja definisani i nadamo se da će ova rasprava u pojedinostima i podneti amandmani, bez obzira na koju se političku grupaciju odnose, jako doprineti da ona budu i definisana.
Smatramo da se obaveza prečišćavanja otpadnih voda mora bliže i bolje definisati. Mišljenja smo da se obaveza pribavljanja vodnih uslova za industrijske i druge objekte, a posebno uslova za zahvatanje i dovođenje voda iz površinskih i podzemnih izvorišta, kao i utvrđivanje vodnih uslova za industrijske i ostale objekte, koji otpadne vode ispuštaju direktno u površinske i podzemne vode i kanalizaciju, moraju mnogo strože urediti, odnosno moraju mnogo strože ograničiti.
Nivo graničnih vrednosti svih emisija voda za koje bi se ugrozili kvaliteti recipijenata moraju biti uslovljeni. Čini mi se da je zaista napravljen veliki pomak kako u zakonu, tako i u naporima Odbora da kroz određene amandmane ovaj kvalitet voda malo podigne.
Smatramo da je potrebno da se prihvate amandmani na član 98. i član 118. Predloga zakona, gde je propisano da vodne uslove izdaje Ministarstvo, kako bi se gornja limitna granica svih relevantnih parametara značajnih za vodni režim podigla na najviši nivo, pa čak i do krivične odgovornosti zagađivača tih naših voda.
Amandmani podneti na Predlog zakona o vodama, kao i na predloge drugih zakona u ovom setu zakona su samo stručna i tehnološka rešenja koja mogu da pomognu da se ovi setovi zakona donesu pravilno. Oni će u danu za glasanje biti podržani od naše poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovana gospodo saradnici, pred nama se nalazi set izuzetno važnih zakona kojima se još jednom preispituje i uređuje vrlo značajna oblast naših delatnosti, kao što su šumarstvo, vodoprivreda, uređenje organske proizvodnje i obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede.
Zakon o šumama, sa našeg stanovišta, u odnosu na rešenja koja su nacrtom zakona predviđena, značajno su unapređenje postojećih rešenja. U jednom zaista širokom spektru javne rasprave o ovom predlogu zakona o šumama izjasnili su se najpre svi stručni subjekti iz ove oblasti, a potom i naša šira javnost.
Ovoga puta je stručna javnost imala prednost da u značajnom vremenskom periodu sagleda sva nova projektovana rešenja i da pravovremeno postavi najvažnije primedbe, sa detaljnim obrazloženjima koja značajno unapređuju ovu izuzetno važnu oblast.
Pored toga, sigurno ima još puno mesta da se u ovoj raspravi u načelu, a potom i u raspravi u pojedinostima po podnetim amandmanima, postignu još kvalitetnija i nadasve racionalna rešenja.
U delu Predloga zakona o šumama koji se odnosi na finansiranje ove delatnosti, naša poslanička grupa smatra da je potrebno i neophodno razdvojiti i definisati – da se kroz Fond za šume ustanovljavaju, odnosno obezbeđuju sredstva za očuvanje, zaštitu i unapređivanje stanja postojećih i podizanje novih šuma.
Posebno insistiramo na tome da se nadležno ministarstvo, kao i javna preduzeća i budući upravnici šumskih gazdinstava i celina, posebno obavežu na izradu stručnih, racionalnih i vrlo odgovornih planova i programa gazdovanja šumama na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na to kojim delom šuma upravljaju.
Ustanovljenje pokrajinskih fondova za šume sa istom namenom, kao i fonda za celu teritoriju Srbije samokonstituiše i posebno definiše finansijske obaveze javnih preduzeća u odnosu na reprodukciju šuma i naknadu za korišćenje šuma, a ne i na njihovo bilo kakvo razdvajanje.
Ova rasprava u načelu, a kasnije u pojedinostima, upravo bi morala potpuno da definiše ili ukine pojedine odredbe zakona u nacrtu koje nedovoljno i nedovoljno precizno definišu trošenja i izdvajanja sredstava, koja će se slivati iz fondova iz šuma ili za šume. Na primer, članom 77. stav 3 – sredstava reprodukcije šuma se vezuju za pojam održavanja šuma, iako je ovaj pojam definisan članom 8. kroz značenje izraza, ali ne za jasno raspoređivanje sredstava koja se utroše za reprodukciju šuma.
Pored ostalog, novim zakonom moramo potpuno pojasniti – da se svi troškovi koji se ostvare na održavanju šuma podrazumevaju kao zajednički troškovi u koja javna preduzeća moraju uključiti zarade, direktne, zavisne i troškove investicionog održavanja.
Sigurno je da ovaj stav uređuje i pitanje novog kontnog plana koji važi za javna preduzeća, po kome su se do sada troškovi i prihodi mogli izdvajati u odnosu na korišćenje, gajenje, zaštitu šuma i drugo, ali nikako nisu mogli i po osnovu održavanja šuma.
Podržavamo opredeljenje iz zakona da se kod novopodignutih zasada prošire aktivnosti na strategiju razvoja šumarstva kroz lišćarske vrste i promenu zasada četinara u druge strukture šuma. Neophodno je da se, radi realizacija ove strategije, paralelno sa pošumljavanjem, odnosno izgradnjom novih šumarskih sastojina, učini veći napor da se iz budžeta predviđenog za putnu mrežu iz tih sredstava savlada prepreka – finansiranje izuzetno važnih šumskih puteva.
U kontekstu donošenja novog zakona podržavamo rešenje da se program razvoja u šumarstvu donosi za period od 20 godina, jer se u tom programu radi o strateškom dokumentu od najvišeg značaja, a sa čijom se sadržinom moraju usaglasiti i mnogobrojna strukturna niža dokumenta. Mišljenja smo da zakon mora da sadrži izričitu odredbu – o subjektu koji izrađuje plan razvoja i to mora biti korisnik pri čemu se moraju eliminisati svi bitni nedostaci zbog različitog tumačenja strategije šumarstva.
Smatramo da se zakonom moraju obezbediti uslovi da poslove čuvanja šuma moraju da obavljaju stručni ljudi. Poteškoće u eventualnom gubitku posla sada zaposlenih treba rešavati prekvalifikacijom. Radnopravni status čuvara šuma zaposlenih kod sopstvenika i kružne linije opštenja državnog inspekcijskog organa i organa korisnika su po nama dosta dobro definisane odredbama člana 46. stav 6, dok se članom 44. stav 3. stvaraju nelogičnosti u dužnostima korisnika prilikom postupanja u skladu sa preporukama ITD službe.
Na nacrt zakona o šumama podneli smo jedan broj amandmana čijim usvajanjem bi značajno poboljšali jedan broj definicija vezano za svojstvo, organizaciju i principe rada korisnika šumskih sastojina. Smatramo da će tako poboljšana predložena zakonska rešenja za našu poslaničku grupu biti prihvatljiva.
Dugo smo očekivali da se u pravnom sistemu Republike Srbije pored već postojećeg velikog broja propisa uredi oblast voda u jednom zakonskom aktu. Veliki broj propisa koji su do sada bliže definisali oblast voda nije bliže obezbeđivao osnov za jedinstveno upravljanje vodama na prostoru Republike Srbije, a u skladu sa principima održivog razvoja, uz svo poštovanje opšteprihvaćenih načela i direktiva EU.
Značaj voda kao nezamenjivog prirodnog resursa, a posebno u našoj zemlji, zaslužuje da bude definisan proglašenjem za strateški resurs Republike Srbije. Ukoliko Srbija brzo i efikasno uredi pitanje voda i spreči da ono postane ograničavajući faktor društveno-ekonomskog razvoja i izgradi sistem kojim bi se zadovoljile sve potrebe sadašnjih i budućih generacija, uvereni smo da će postići održivo korišćenje voda zasnovano na dugoročnoj zaštiti raspoloživih resursa po količini i kvalitetu.
Podsećamo na direktivu 2000/60 EC i druge koje nas nisu mimoišle, a kroz njih se uspostavljaju okviri za društvenu akciju na polju politike svih voda, od pijaće do tehničke, kao i za potrebe svih uslova u našoj zemlji.
Dalja integracija zaštite i održivog upravljanja vodama, uz sva druga područja koja su takođe oslonjena na vodu, kao što su energetika, saobraćaj, poljoprivreda, ribarstvo, turizam itd, moguća su ako se ovim zakonom uspostavi potpuno pravilan odnos prema vodi, potpuno pravilan i tehnološki opravdan sistem zaštite korišćenja voda i potpuno održiv princip upravljanja voda poštovanjem ekonomskih aspekata za stvaranje uslova za nesmetano obavljanje svih vodnih delatnosti.
Osnovni principi koje ovaj zakon mora ispoštovati jesu da je voda javno dobro nad kojim se pod zakonskim uslovima može steći pravo korišćenja. Voda je obnovljivo dobro i prilikom korišćenja vode treba obezbediti sve prednosti u odnosu na resurse koji se ne obnavljaju. Naša država mora učiniti, pa i kroz ovaj zakon, sve što je neophodno da se preduzmu i sprovedu mere zaštite kvaliteta i kvantiteta pijaćih i drugih voda.
Naša država će i ovim zakonom, a i drugim propisima koji će ubrzo biti doneti morati da sprovede niz mera da se sve vode, kako one pijaće, tako i one tehnološke i tehničke, ravnomerno rasporede u vremenu i prostoru, kao i da se vode ravnomerno koriste u ublažavanju nepovoljnih posledica usled neracionalnog korišćenja voda.
Zalažemo se da planiranje u oblasti voda i upravljanja voda u našoj zemlji bude integralno, a u okviru svih planskih dokumenata, poštujući da je prioritet snabdevanja vodom stanovništva i održavanje kontrolisanih i uzgojnih sistema najvažnije.
Predlog zakona o vodama je ispoštovao principe očuvanja životne sredine jer poštuje i principe održivog razvoja, načelo celovitosti, načelo vodnog sistema, principe obezbeđivanja od štetnog delovanja voda, principe načela korisnik plaća i princip zagađivač plaća, princip ugrađivanja i uvažavanja najboljih dostupnih tehnika pri upravljanju vodama, kao i načela učešća javnosti.
Naša poslanička grupa podnela je značajan broj amandmana na ovaj zakonski predlog. Pre svega, da se postigne pravna, ekonomska i tehnička redaktura određenih rešenja koja bi u smislu određenih vodnih akata obezbedila jedinstvenost vodnog režima i obezbedila integralno upravljanja vodama u skladu sa strategijom i planom upravljanja vodama na državnom nivou.
Mislimo da su naši amandmani značajno pojasnili određenu nesaglasnost u primeni najboljih tehničkih rešenja, kao i kod finansiranja upravljanja vodama u našoj zemlji.
Dugo je zakonodavnom okviru akata u oblasti poljoprivrede nedostajala konačna definicija proizvodnje i prometa sorti poljoprivrednog bilja, čije su proizvodne i upotrebne vrednosti ispitane, dokazane i spremne da se unesu u biljni svet naše zemlje.
Ovim zakonom o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja mogu se uneti i naći samo sorte poljoprivrednog bilja za koje je dokazana čistota sorte i koja je pokazala dobru proizvodnu i upotrebnu vrednost, da je uniformna i stabilna da sačuva sve svoje sortne karakteristike i da će dati dobru proizvodnu vrednost.
Zakon o priznavanju sorti, a potom i Zakon o sadnom materijalu nisu bili u potpunosti usaglašeni, kako međusobno, tako i sa direktivama EU, bez čije primene više ne bismo mogli da izvezemo ni voćnu sadnicu, ni sadni kalem loze, niti seme livadskih biljaka ili seme žitarica i kukuruza, po kojima smo u svetu bili prepoznatljivi i predstavljali čvrst izvozni brend.
Nacrtom novog zakona predlaže se poštovanje i VCU i DSU testa, kao i priznanje odomaćenih sorti sa jasnim utvrđivanjem titulara svojine i posebno depozitara odgovornosti za odomaćene sorte sa referentnim kolekcijama za sortni standard, za standardni uzorak itd. Proizvodne i upotrebne osobine sorti, kao i osobine koje su od uticaja na povećanje obima proizvodnje i poboljšanje kvaliteta su dobro definisane ovim zakonom. Postupci za priznavanje sorti su takođe definisani dosta dobro, kao i tok realizacije zahteva za priznavanje novih sorata.
Utvrđivanje različitosti, uniformnosti i stabilnosti, kao i upotrebne i proizvodne vrednosti sorte su stručno i pravilno obuhvaćene. Smatramo da je uvoz sorti i materijala koji se uvoze radi oplemenjivanja i radi naučnoistraživačkog rada u našoj zemlji regulisan pozitivnim propisom, pri čemu se mora poštovati uslov za koju površinu može najviše da se uveze semena, odnosno sadnog materijala od te sorte.
Mislimo da je ovim nacrtom zakona pravilno regulisano da se u registru sorti poljoprivrednog bilja vodi i registar sorti voćaka, vinove loze, hmelja i sadnih podloga, što u praksi omogućava brže regulisanje pitanja dalje prodaje materijala.
Donošenjem ovog zakona praktično se dobija jedinstveno i najbolje rešenje koje sada u potpunosti definiše i reguliše oblast priznavanja sorti poljoprivrednog bilja. Poslanička grupa PUPS podržaće ovaj zakon, uz pojedinačnu korekturu određenih amandmana.
Republika Srbija do sada nije imala zakon kojim bi se regulisala oblast proizvodnje piva, zatim kontrola kvaliteta piva i sirovina za pivo, kvalitet i uslovi pakovanja, deklarisanja i stavljanja u promet. Srbija danas ima deset velikih proizvođača piva, koji iz godine u godinu povećavaju svoju proizvodnju, koja je od pet stotina miliona litara dostigla 705 miliona litara u 2009. godini. Pored sopstvene proizvodnje, Srbija uvozi oko 17 miliona litara piva godišnje.
Podržavamo nastojanje ministarstva da se ova oblast potpuno uredi i da se proizvodnja piva, kvalitet, pakovanje, deklarisanje i stavljanje u promet uredi na krajnje odgovoran, sveobuhvatan i nadasve savremen način.
Posebno se zalažemo da se ovim zakonom definiše i uredi svaka potreba velikog broja tzv. mini pivara, odnosno preduzetnika koji kroz ovu delatnost mogu uposliti značajan broj, pre svega stručnih, a i nekvalifikovanih radnika.
Uvođenje registra svih proizvođača piva konačno će na jedinstven način regulisati uslove za obavljanje ove delatnosti, odnosno proizvodnju i promet piva i drugih napitaka.
Zakon mora da uredi jednu veoma specifičnu i prilično komplikovanu tehnologiju koja zahteva posebne uslove koje proizvođač i tehnolog moraju da ispune, kako u pogledu uređaja i opreme, tako i u pogledu svih inputa ove proizvodnje, od sirovina do ambalaže.
Imajući u vidu da je pivo proizvod sa ograničenim rokom upotrebe, a koji nameće kontrolisani i definisani uslov čuvanja i prometa, zalažemo se za strogo određivanje uslova čuvanja i prometa i u tom smislu podržavamo zakon.
Dalje nastojanje naše zemlje da uskladi svoje postojeće zakone sa adekvatnim zakonima EU nameće urgentnu i izvršnu potrebu da se donese zakon o izmenama i dopunama Zakona o veterinarstvu.
Veliki set uredbi i direktiva kojima se uređuje oblast higijene hrane, kao i veliki broj uredbi za kontrolu hrane životinjskog porekla i hrane za životinje, te strogo sprovođenje mera kontrole u ovoj oblasti obavezuju nas da zbog učešća u međunarodnom prometu životinja i prometu proizvoda životinjskog porekla, kao i hrane životinjskog porekla, definišemo sve uslove u pogledu opšteg zdravstvenog statusa i svih istovetnih mera koje se kod nas i u svetu moraju sprovoditi radi sprečavanja pojava i širenja zaraznih bolesti životinja.
Ogromna je i izuzetno teška i velika odgovornost ministarstva i svih veterinarskih službi i veterinara da kvalitetno i nadasve odgovorno, u najkraćem mogućem vremenu, implementiraju i usklade sve propise sa sistemom naše prakse, kako bismo brzo i nesmetano mogli da učestvujemo u međunarodnom prometu i izvozu životinja i proizvoda na tržištima zemalja EU i celog sveta.
Naša poslanička grupa će podržati usvajanje ovog zakona, uz molbu da se prihvate svi amandmani koji bitno doprinose bližoj i kvalitetnijoj definiciji zakonskih odredbi, a u interesu svih nas.
U našoj praksi vodi se najšira polemika stručne i društvene javnosti o zakonu o organskoj proizvodnji. Gotovo da nema subjekata stručne i društvene javnosti koji nije uzeo učešće u ovoj raspravi, koji se nije jasno odredio u svim pitanjima organske proizvodnje.
Nesporne su činjenice da u Republici Srbiji ima mnogo neovlašćenih organizacija za izdavanje sertifikata i resertifikata u poslovima određivanja uslova i načina za obavljanje organske proizvodnje.
Dobro je da se konačno, donošenjem ovog zakona, dobije pravni okvir za praćenje organske proizvodnje, za identifikaciju stvarnih mogućnosti i za registraciju obima organske proizvodnje, kroz koju bi se uspostavilo praćenje opravdanosti mera za podsticaj kroz uviđaj u kvantitativne pokazatelje takve proizvodnje.
Srbija konačno mora imati nacionalnu laboratoriju i centar za obezbeđivanje poslova sertifikacije, radi potpunog uvida u kvalitet i kvantitet pokazatelja organske proizvodnje.
Podržavamo cilj zaštite porekla domaćih proizvoda, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu, kao i stvaranje novog lica Srbije kao zemlje u kojoj je organska proizvodnja vrlo ozbiljan element razvoja poljoprivrede i sela.
Svesni smo potrebe da zažive sve delatnosti i ovlašćenja akreditacionog tela Srbije, a u skladu sa našim, evropskim i međunarodnim standardima. Odlaganje početka rada ove agencije za 1. januar 2011. godine, a odmah po dobijanju međunarodne akreditacije, sigurno neće dati pozitivan uticaj na regulisanje ove materije. Rokovi nisu u našoj nadležnosti, te smatramo da će po njihovom isteku biti znatno boljih rezultata u daljoj praksi.
Svesni smo činjenice da u ovom momentu Srbija ima samo 224 proizvođača na kojima se primenjuju metode organske proizvodnje, da je ukupna površina na kojoj se primenjuje ta metoda 595 hektara, da su od toga 330 hektara pod organskom proizvodnjom, a na 89 hektara su gajene kulture, dok su 240 hektara livade i šume.
U periodu konverzije nalazi se momentalno 265 hektara, a na 1.200 hektara se primenjuju posebne metode organske proizvodnje. Danas se u Srbiji sa milion hektara sakupljaju biljne vrste iz prirodnih staništa koje će se reinprodukcijom vratiti na površine na kojima će se primenjivati metoda organske proizvodnje.
Poslanička PUPS smatra da će ovaj zakon omogućiti brži razvoj organske proizvode, povećanje površina pod organskom proizvodnjom, kao i da će dati doprinos smanjenju zagađenja iz poljoprivrede, očuvanju voda, vazduha i zemljišta, te očuvanju prirodnog agrobiodiverziteta.
Razvoj organske proizvodnje je šansa za značajno angažovanje obrazovane radne snage, kao i značajno poboljšanje izvozne pozicije povećanjem površina pod organskom proizvodnjom, kao i za značajno povećanje proizvodnje po jedinici proizvodne površine.
Amandmani podneti na nacrt ovog zakona su značajan korektivni faktor u iznalaženju najboljih rešenja u tehničko-tehnološkom smislu. Jedan broj amandmana treba podržati.
U nastojanju da se dođe do optimalnih rešenja za organizaciju i delatnost savetodavnih stručnih poslova u oblasti poljoprivrede, ostvarena je značajna javna konsultacija sa mnogim zainteresovanim subjektima koji su učestvovali u izradi nacrta zakona.
Preko javnih tribina po regionalnim centrima za ruralni razvoj, kao i u regionalnim privrednim komorama Srbije, uz prisustvo raznih asocijacija i druženja proizvođača, te savetodavaca i predstavnika školskih i naučnih ustanova, došlo se do nacrta zakona koji je od bazne važnosti za obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede Srbije.
Danas u Republici Srbije savetodavne poslove u oblasti poljoprivrede obavlja svega 225 savetodavaca, a potrebe su mnogostruko veće. Poslovi savetodavaca su finansirani iz budžeta, što nije omogućavalo povećavanje broja savetodavaca.
Smatramo da se ovim zakonom omogućava povećanje broja savetodavaca. Povećava se broj usluga koje će oni moći da vrše i uvodi pravo na komercijalno poslovanje između savetodavaca i korisnika njihovih usluga. Ovim zakonom se značajno menja dosadašnja uloga savetodavaca, koji su zadovoljili samo deo ukupnih potreba registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.
Direktiva EU 1772 od 2003. godine obavezuje nas da osnujemo sveobuhvatni savetodavni sistem, uz sve vrlo zahtevne uslove kojim moraju da raspolažu savetodavci.
Stvara se mogućnost za bolje i efikasnije upošljavanje visokostručnog kadra, koji se za vršenje ovih poslova moraju licencirati, a koji sada rade većinom u privatnim poljoprivrednim apotekama.
Ovaj zakon obavezuje da novi savetodavni sistem u poljoprivredi koji mora da upozna sve proizvođače kako i na koji način da ispune moderne standarde i postavljene zahteve u pogledu kvaliteta poljoprivrednih i poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, uz obavezni prenos znanja iz oblasti finansijskog upravljanja gazdinstvima, radi racionalnog korišćenja zemljišta i voda, kao i očuvanja životne sredine.
Nesporna je podrška struke i poljoprivrednih proizvođača, te sadašnjih savetodavaca u poljoprivredi ovom nacrtu zakona, pa se uz jedan broj korekcionih amandmana, predlaže da se u danu za glasanje i ovaj zakon podrži. Hvala vam na pažnji.

Zloupotreba Poslovnika, to nije svojstveno ovoj političkoj opciji u ovom parlamentu. Ako se neko obraćao sa uvažavanjem drugim narodnim poslanicima i prisutnim zvaničnicima, to su bili poslanici grupe PUPS. Poslovnik je povređen u članu 104, dostojanstvo Skupštine. Ne može narodni poslanik govoriti o socijalnim grupama i davati kvalifikacije onako kako su date kod prethodnog učesnika u raspravi.
Grupa penzionera koja je primila socijalna davanja preko određenih budžeta lokalnih samouprava je duboko utemeljena u Zakonu o socijalnim davanjima, nije to volja socijalnih grupa samih ili je to volja nekakve lokalne samouprave koja je imala para da pomogne najugroženiju grupu penzionera koja ima primanja ispod osam ili ispod 12 hiljada dinara.
Činjenica je da tih 13 hiljada penzionera koje je primilo dvokratnu pomoć smatra da ih ne boli, nego da im je i te kako trebalo da bi bila rešena problematika koju su imali. Prema tome, ne možemo reći da njih to boli ili vređa, naprotiv, to je samo jedna kompenzacija za onaj problem u kome su se našli.
S druge strane, hteo bih da dodam da mi takođe podržavamo i ovaj amandman, ali nemojte ispuštati činjenicu iz vida da ste vi oterali 200.000 ljudi kada ste bili na vlasti u penziju, da ste oterali 150.000 ljudi na biro rada, da ste osam hiljada ljudi primili u upravama da rade i dan-danas, a sada se svi skupa bijemo u glavu kako da rešimo tu grupu ljudi. Hvala i oprostite.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika i vreme poslaničke grupe. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovana gospodo saradnici, Poslanička grupa PUPS je na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu na član 5. podnela amandman koji je izazvao najširu javnu i stručnu raspravu u našoj zemlji, pre svega zbog činjenice da duboko zadire u odnose između lokalnih samouprava, opština i Republike, koji se ispoljavaju kroz naplatu svih vrsta nadoknada za korišćenje mineralnih sirovina.
Ovim zakonom se, na osnovu člana 97. stav 1. tačke 6), 7) i 8) Ustava Republike Srbije, uređuju svojinski i obligacioni odnosi, a i zaštita svih oblika svojine, posebno pravni položaj privrednih subjekata koji su u sistemu obavljanja pojedinih privrednih i energetskih delatnosti, u zaštiti prirodne sredine, u zaštiti na radu itd.
Podsećam sve narodne poslanike, kao i građane Srbije, da svu nacionalnu imovinu i prirodna bogatstva mogu koristiti pravna i fizička lica samo pod uslovima utvrđenim zakonom. Posebno je članom 84. stav 2. Ustava zabranjeno donošenje akata kojima bi se omogućio monopolski ili nekontrolisani dominantan položaj pravnih i fizičkih lica koja po poverenom poslu raspolažu nacionalnom imovinom i prirodnim bogatstvom.
Od 1990. godine pa do 26. aprila 2004. godine ovako konstituisanu obavezu izvršavale su hidroelektrane i drugi elektroenergetski objekti prema opštinama koje su pretrpele najveće štete gubitkom obradive kvalitetne zemlje, gubitkom egzistencije građana kroz gubitak privrednih delatnosti kao što su ribarstvo, brodarstvo, povrtarstvo, saobraćaj, poljoprivreda itd.
Opštine koje su najviše pogođene i koje i dan-danas trpe ogromne štete zbog eksploatacije vode i mineralnih sirovina za potrebe elektroenergetskih elektrosistema jesu: Kladovo, Negotin, Majdanpek, Golubac, Veliko Gradište, Požarevac, Smederevo, Grocka, Palilula, Novi Bečej, Zrenjanin, Pećinci, Ruma, Vladimirci, Šabac itd.
Naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije, nafte i gasa u periodu od 1990. do 2007. godine isplaćivala se u mesečnim iznosima od 42.658 dinara, recimo, u opštini Pirot, pa do 3.439.467 dinara u opštini Kladovo.
Podsećamo narodne poslanike i građane Srbije da se navodno nalazimo u postupku decentralizacije Srbije i posebno u postupku ravnomernog razvoja, pre svega marginalnih opština.
Opštine Kladovo, Majdanpek, Golubac, Veliko Gradište, kao i druge pomenute, na čijoj se teritoriji nalaze najveći privredni i posebno energetski objekti naše zemlje, veliki poreski obveznici, sada su umesto bilo kakvog stepena razvijenosti postale marginalne, siromašne i nerazvijene opštine.
Navedene opštine kao granične opštine istočne Srbije usled brojnih geopolitičkih i internih razloga zaostaju u razvoju već nekoliko decenija, uz izrazite depopulacione procese koji ukazuju na ozbiljnu pretnju u budućnosti.
Dosadašnji kapaciteti opština istočne Srbije, uprkos činjenici da se u njima nalaze najkrupniji energetski objekti naše zemlje, nisu bile u stanju da iskoriste potencijalne sirovine, bilo da je u pitanju voda, ugalj ili nafta, na pravi način.
Umesto toga, došlo je do stvaranja velikih poreskih obveznika, koji su državna i javna preduzeća, dok je opštinama prepušteno da žive kako znaju i umeju.
Zaviseći uvek od nekog centra moći, bez osnovnih poluga razvoja u svojim rukama, opštine jugoistočne Srbije doživele su tešku demografsku i, posledično tome, ekonomsku deklinaciju zbog nedostatka politike regionalnog razvoja, ogroman egzodus i starenje stanovnika opština jugoistočne Srbije, kao i njihov strmoglavi ekonomski pad. Na primer, samo opština Kladovo je sa devete pozicije pala na 127. mesto, jer je BDP sa 145,4 indeksna poena pao na 75,9 u odnosu na republički prosek.
Poslanička grupa PUPS smatra da Ministarstvo i Vlada nemaju pravo da sada iz Zakona o plaćanju i usmeravanju sredstava naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije, nafte i gasa, odnosno rente, izbace konstituisanu obavezu plaćanja naknade, koja se nije isplaćivala budžetima nadležnih lokalnih samouprava, već direktno mesnim zajednicama koje su pogođene eksploatacijom.
U eri navodne decentralizacije Srbije, značajnog smanjenja transfernih sredstava iz Republike prema opštinama i gradovima, u okruženju otpuštanja radnika iz administracije i javnih preduzeća, u okruženju značajnog smanjenja izvornih sredstava lokalnih samouprava kroz novi set zakona o zaštiti životne sredine i održivom razvoju, ovim zakonom se, čini se, stvara jedan težak udar na izvorna sredstva lokalnih samouprava, uz hidroelektrane, rudnike i ostale energetske objekte. Sve bi to dovelo do značajnog pogoršanja statusa jedinica lokalne samouprave i još teže platnobilansne situacije istih.
Da li je potrebno reći da bi izostanak prihoda, kojima su rešavani komunalni i infrastrukturni problemi u mesnim zajednicama i lokalnim sredinama, doveo do nezadovoljstva i neartikulisane reakcije stanovništva, a uz sve to, i do daljih štetnih posledica koje bi nastale nepoštovanjem ovih odluka.
Mere za zaštitu životne sredine u oblasti rudarstva su delom regulisane u zakonu iz ekologije, a ne smeta da se i ovim zakonom utvrdi kontinuirana potreba za zaštitom, pre svega za vreme korišćenja, po zatvaranju eksploatacionih polja mineralnih sirovina i prema njihovoj daljoj upotrebi.
Činjenica je da do sada Republika Srbija nije uspela da iskorišćena eksploataciona polja rekultiviše i natera korisnike da ista dovedu u pređašnje stanje, iz ko zna kojih razloga. Ova obaveza ovim zakonom mora biti ne samo utvrđena, već i konačno primenjivana na sve korisnike mineralnih sirovina.
Ako se ima u vidu da su mineralne sirovine potrošno bogatstvo i da nisu obnovljiva kategorija, po našem mišljenju, potrebno je da se ovim zakonom odredi pravilan i regularan pristup u otklanjanju posledica po prestanku eksploatacije određenih mineralnih sirovina.
Svi amandmani, podneti od različitih političkih grupa, služili su, odnosno treba da posluže upravo tome da se nezaobilazni ljudski resursi iskoriste na pravi način.
Treba imati na umu da danas Hidroelektrana „Đerdap“, na primer, proizvodi oko 7.154 gigabajt sati električne energije, što je još uvek svrstava među sto najuspešnijih privrednih objekata Evrope, kao i to da bi se po osnovu rente iz hidroelektričnih kilovat-sati svim opštinama trebalo da isplati svega oko trista miliona kilovat-časova, što je smešno malo u odnosu na ovako veliki prihod.
Trideset šest opština jugoistočne Srbije, kao i opštine u drugim delovima Srbije u kojima se nalaze važni energetski objekti naše zemlje podržale su ovaj amandman, jer bitno odražava platnobilansnu poziciju tih marginalnih opština. Logično bi bilo da ovaj amandman podrži i Republika.
Poštovani gospodine ministre, ukoliko vi deklarišete ovaj amandman u novi zakon o energetici, što jeste najava, i time vratite rentu najsiromašnijim, marginalnim opštinama Srbije, najsiromašnijim građanima u mesnim zajednicama, onda ste poslali lepu, jasnu i dugo očekivanu poruku – ispravlja se nepravda i vraća se renta onima koji su ostali bez zemlje, bez zanimanja i bez prihoda. Vraća im se dostojanstvo i pravo na egzistenciju dostojnu čoveka.
Gospodine ministre, verujemo u vas, verujemo u vaša dela, znamo da ste vrlo odgovorni u izvršavanju planiranog i dogovorenog i u ime građana iz 36 opština iz istočne Srbije, molim vas da renta bude regulisana kako zakon promoviše. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, savetnici i saradnici ministra, na današnjem zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije u ovom objedinjenom setu zakona raspravlja se o dva posebna interesa naše države, vezana za kapitalnu izgradnju, odnosno za megastrukture naše energetike i o dva zakona koji imaju neobičnu važnost za svakodnevni rad i život naših građana.

O zakonu o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11 nećemo se izjašnjavati danas, dok ne dobijemo mišljenje Zakonodavnog odbora.

Na Predlog zakona o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika, koji je Vlada podnela parlamentu, stavljen je veliki broj amandmana, što nas je, kao Poslaničku grupu PUPS, obavezalo da dodatne rasprave i tehnička usaglašavanja vršimo u vezi sa pojedinim rešenjima koja su ponuđena.

Ako se ima u vidu da zakon treba da reguliše i bude pravni osnov za donošenje podzakonskih akata, kojima će se u potpunosti regulisati oblast sigurnosti izgradnje i bezbednosti korišćenja gasovoda, onda mi iznosimo opravdanu bojazan da se deo javne zakonodavne materije iz nadležnosti isključivo Narodne skupštine Republike Srbije ne izmešta u deo neopravdane nadležnosti ministarstva, odnosno u nejavni deo sprovođenja nižeg podzakonskog akta, odnosno uredbe kojom bi se regulisala tako važna oblast opšte javne sigurnosti.

Činjenica da se ovaj zakon i terminološki i pravno i suštinski mora uskladiti sa Zakonom o energetici („Službeni glasnik RS“ 84/04 iz 2004. godine), a sada i sa terminologijom EU, još više nas uverava da i taj nejavni deo zakona, odnosno uredba o tehničkim uslovima za obavljanje transporta gasovitih i tečnih ugljovodonika, mora biti potpuno javan; i ne samo to, već nadasve obavezujući, do krivične odgovornosti investitora, projektanata, izvođača radova i korisnika te megastrukture naše energetike. Navodimo neslaganje u vezi s tim da tek treba da se uredi oblast unutrašnjih gasnih instalacija kroz utvrđivanje obaveze donošenja opšteg akta preduzeća, jer ovo ne može biti, po nama, pravo i zakon preduzeća kojim se uređuje postupak i način korišćenja gasovoda, već pravo i zakon parlamenta koji ga donosi i ministarstava koja ga sprovode, odnosno obavezuje preduzeća da ga izvršavaju.

Zakon o energetici ne može samo da utvrđuje obavezu donošenja pravila rada preduzeća za transport ili distribuciju prirodnog gasa, već da najstrože utvrdi uslove i način za izričito korišćenje gasovoda po svim pravilima rada i po svim pravilima zaštite posebne, opšte i javne bezbednosti.

Ovim novim zakonom konačno moraju biti regulisana sva pitanja koja do sada nisu bila obuhvaćena pravnom i tehničkom regulativom, čime bi svi energetski subjekti dobili istu pravnu sigurnost, uz stroge tehničke, tehnološke i organizacione radnje, primenjive u procesu regionalne proizvodnje i integracije, kao i u prenosu i trgovini energijom i inputima za proizvodnju te energije.

Smeta nam, kao poslaničkoj grupi, to što nije sprovedena javna rasprava neophodna za donošenje ovako značajnih zakona kojima se, istina, ne menjaju uređena pitanja iz ovog zakona, ali se jednom zasvagda postiže uniformna, potpuno pravna i tehničko-tehnološki opravdana regulativa za cevovodni transport gasovitih i tečnih ugljovodonika.

Poslanička grupa PUPS smatra da se kroz ovaj zakon definiše i status energenata koji su od vitalnog interesa za grejanje građana, ali posebno za rad privrede, pa u smislu racionalnog korišćenja tih energenata i smanjenja emisije štetnih gasova predlaže da se skrati rok za primenu ovog propisa i time uskladi sa brzom gasifikacijom Srbije.

Ovaj zakon mora garantovati potpunu zaštitu ljudi i objekata, uz stručno rukovanje, te potpunu automatizaciju sistema praćenja, upravljanja i nadzora nad transportom gasovitih i tečnih ugljovodonika, pa je neophodno isti dopuniti korektnim amandmanima kojima se predlaže regulisanje tih pitanja.

Poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon, uz dobru amandmansku popravku nekoliko nedovoljno definisanih tehničkih rešenja.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu je, sigurni smo, zakon koji je izazvao najširu javnu raspravu zbog činjenice da duboko zadire u odnose između lokalnih samouprava i Republike, odnosno u odnose koji proističu iz naplate nadoknada za korišćenje mineralnih sirovina.

Ovim zakonom se, na osnovu člana 97. stav 1, tač. 6 - 8. Ustava Republike Srbije, uređuju svojinski i obligacioni odnosi, kao i zaštita svih oblika svojine, te pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih delatnosti, zaštita na radu i drugo.

Takođe, Ustavom je u članu 87. određeno da se prirodna bogatstva nalaze u svojini države. Tu nacionalnu imovinu i prirodna bogatstva mogu koristiti pravna i fizička lica, pod uslovima utvrđenim zakonom.

Član 84. Ustava u stavu 2. zabranjuje donošenje akata kojima se omogućuje monopolski ili dominantni položaj tih istih pravnih ili fizičkih lica koja to koriste.

Zakonodavac se donošenjem ovog zakona obavezuje da bliže i preciznije uredi uslove i način eksploatacije rudnog blaga, koji mora biti efikasan, a kroz koji bi se podsticao razvoj rudarstva i energetike i, posebno, sprečavale i otklanjale štetne posledice nastale eksploatacijom mineralnih sirovina.

Prihodi države, odnosno autonomne pokrajine i, u krajnjem, jedinice lokalne samouprave, koji su od izuzetnog značaja za životni standard stanovništva koje sada živi na eksploatisanim područjima, ali i prihodi od naknade za već iskorišćene energetske i rudarske potencijale, ovim zakonom se kontumiraju i oduzimaju od onih na čijoj se teritoriji stvaraju enormno velika bogatstva.

Podsećamo narodne poslanike da je odredbom člana 1. Zakona o plaćanju i usmeravanju sredstava naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije i proizvodnji nafte i gasa („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 16/90) bilo propisano: „Radi obezbeđivanja materijalnih i drugih uslova za zaštitu, korišćenje i unapređenje dobara od opšteg interesa i prirodnih i radom stvorenih vrednosti čovekove sredine u opštini na čijoj teritoriji se upotrebljavaju odnosno iskorišćavaju ta dobra, preduzeća koja obavljaju delatnost proizvodnje električne energije, proizvodnje uglja, površinske eksploatacije i proizvodnje nafte i gasa dužna su da, u skladu sa ovim zakonom, plaćaju naknadu za korišćenje uglja, vode, nafte i gasa.“

Navedimo samo primer naše najveće hidroelektrane, HE „Đerdap“ iz Kladova: proizvela je 2007. godine 7.486 gigavat-sati električne energije, godine 2008. proizvela je 7.064 gigavat-sati električne energije, 2009. godine, do današnjeg dana, 7.154 gigavata.

U tom istom periodu su opštine, koje ćemo kasnije pobrojati a koje su direktno vezane za eksploataciju vode odnosno za proizvodnju električne energije, izgubile osnovni prihod od 300.000.000 dinara, raspoređenih na četrdesetak opština.

U skladu sa odredbom člana 2. pomenutog zakona, visina naknade obračunavala se po 0,45 para po kilovat-času električne energije proizvedene u Hidroelektrani „Đerdap“, a i u drugim hidroelektranama.

Činjenica je da se odredbom člana 3. propisuje da se sredstva ostvarena od naknade koja se plaća po merilima iz člana 2. ovog zakona koriste za finansiranje i izgradnju objekata i izvođenje drugih radova radi sprečavanja i otklanjanja štetnih posledica od izvedenih radova na izgradnji hidroelektrana, odnosno termoelektrana ili otvaranja eksploatacionih polja i štetnih posledica korišćenja tih objekata.

Da li nešto može biti jasnije? Jasno je da se sredstva iz stava 1. ovog člana usmeravaju ka opštinama na čijoj teritoriji se nalazi hidroelektrana, termoelektrana ili eksploataciona polja mineralnih sirovina, odnosno opštinama na čijoj teritoriji je potopljeno zemljište za potrebe hidroelektrana i drugih objekata.

Od 1990. godine pa do 26. aprila 2006. godine ovako konstituisanu obavezu izvršavale su hidroelektrane i drugi elektroenergetski objekti prema opštinama koje su pretrpele najveće štete gubitkom obradive, kvalitetne zemlje, gubitkom egzistencije ili zanimanja građana kroz gubitak privrednih delatnosti kao što su ribarstvo, brodarstvo, povrtarstvo, saobraćaj, poljoprivreda itd.

Opštine koje su najviše pogođene, i kojima je priznato, i dan-danas trpe ogromne štete zbog eksploatacije vode i drugih mineralnih sirovina, odnosno zbog uspora vode na Dunavu i drugim rekama, a za potrebe hidroenergetskih sistema, kao što su Kladovo, Negotin, Majdanpek, Golubac, Veliko Gradište, Požarevac, Zemun, Bela Crkva, Kovin, Pančevo, Stara Pazova, Inđija, Novi Sad, Titel, Žabalj, Novi Bečej, Zrenjanin, Pećinci, Ruma, Vladimirci, Šabac, Obrenovac, Lazarevac, Vlasotince, Surdulica, Pirot, Vladičin Han, Čačak, Bajina Bašta, Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, Zubin Potok i neke druge.

Naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije, nafte i gasa u periodu od 1990. do 2007. godine isplaćivala se, u mesečnim iznosima, od 42.568 dinara opštinama Pirot i Surdulica, pa do 3.439.467 dinara opštini Kladovo, pri čemu su sredstva strogo usmeravana isključivo mesnim zajednicama koje su trpele najveću štetu. Prema tome, ova sredstva nisu išla u budžet lokalnih uprava.

Ovom prilikom PUPS ukazuje na to da je Zakonom o vodama propisana obaveza plaćanja naknade za korišćenje voda, a Uredbom o visini naknada za korišćenje voda, naknada za zaštitu vode i naknada za izvađeni materijal iz vodotoka propisane su visine naknade i utvrđeno je ko su obaveznici plaćanja naknade po rešenju obračuna i zaduženju obveznika plaćanja naknade za korišćenje vode.

Ova uredba i ovaj zakon odnose se samo na potrošne vode, ali njima nije utvrđena naknada za proizvod, odnosno kilovat-čas nastao korišćenjem tih voda, koji se iznosi na tržište, pa prema tome stoji i obaveza da se nadoknadi po osnovi svih šteta koje proizvodnja stvara prilikom eksploatacije dobara. Takođe, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izdalo je vodoprivrednu dozvolu za HE „Đerdap 1“, sa rokom važenja do 9. 5. 2012. godine i za HE „Đerdap 2“, sa rokom važenja do 30. 8. 2015. godine, kojima su obuhvaćene sve izvršene obaveze, specificirani izgrađeni hidrotehnički objekti sa upotrebnim dozvolama, a utvrđen je i način praćenja uticaja uspora vode na priobalje.

Obaveze izvršene po osnovu ovog rešenja takođe ne tangiraju Zakon o praćenju i usmeravanju sredstava naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije i proizvodnji nafte i gasa, odnosno ne amnestiraju ni „Đerdap“ ni ostale hidroelektrane, niti bilo koga ko vlada eksploatacionim poljem od obaveze plaćanja utvrđene naknade. Mišljenje Poslaničke grupe PUPS je da predlagač zakona o rudarstvu, tj. Ministarstvo energetike nema pravo da sada iz ovog zakona izbaci tu obavezu plaćanja naknade i da je prebacuje drugim ministarstvima, jer se u oba slučaja radi o Vladi, koja predstavlja državu Srbiju a koja je po Ustavu pravi titular svojine, odnosno nacionalnog blaga iz koga se stvara energija, ubiru ogromni prihodi, ali i ostaju ogromne štete po stanovništvo koje živi na tim prostorima.

Pokrenuta je najšira društvena rasprava i podnet je amandman na član 5. Predloga zakona a isti je podržalo 36 od 40 opština i gradova koje tangira ovakav predlog zakonskog rešenja. U eri navodne decentralizacije u Srbiji to se smatra značajnim smanjenjem transfernih sredstava iz Republike prema opštinama i gradovima. U okruženju otpuštanja radnika iz administracije i javnih preduzeća i značajnog smanjenja izvornih sredstava lokalnih samouprava, kroz novi set zakona o zaštiti životne sredine i održivom razvoju, te i ovim zakonom, načinio bi se ozbiljan, nepromišljen, težak i neracionalan udar na izvorna sredstva lokalnih samouprava, a vezano za hidroelektrane i za korisnike eksploatacionih polja.

Da li je potrebno reći da bi izostanak prihoda kojima su rešavani komunalni i infrastrukturni problemi u mesnim zajednicama i lokalnim sredinama doveo do potpunog nezadovoljstva i neartikulisane reakcije stanovništva, a da uz sve to ostaju i štetne posledice nastale usporom površinskih i podzemnih voda, narušavanjem životne sredine i, što je najgore, trajnim gubitkom zanimanja i privrednih delatnosti kojima se stanovništvo bavi.

Raspodela sredstava ostvarenih na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina u odnosu: 40% za Republiku, 10% za autonomnu pokrajinu, a 50% za opštinu na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija, po našem mišljenju, nije ravnopravna jer favorizuje Republiku, a problemi koji treba da se rešavaju ostaju opštinama, sa posebnom napomenom da je eksploatacija mineralnih sirovina proces njihovog trajnog i nepovratnog korišćenja i da se ne finansiraju novi razvojni projekti, odnosno urušava se prateća infrastruktura, a eksploataciona polja se ne dovode u pređašnje stanje.

Zakon nije pravilno rešio pitanje ovlašćenih subjekata za vršenje eksploatacije mineralnih sirovina, jer definiše privredno društvo, preduzeće i druga pravna lica, a ne definiše se i titular kakav je preduzetnik u našem zakonodavstvu.

Mere za zaštitu životne sredine u oblasti rudarstva su delom regulisane u zakonima iz ekologije, a ne smeta da se i ovim zakonom utvrdi kontinuirana potreba za zaštitom pre, za vreme korišćenja i po zatvaranju eksploatacionih polja mineralnih sirovina. Činjenica je da do sada Republika Srbija nije uspela da iskorišćena eksploataciona polja rekultiviše i natera pređašnje korisnike da iste dovedu u pređašnje stanje, iz ko zna kojih razloga. Ovim zakonom ova obaveza ne samo da mora biti utvrđena, već i konačno primenjivana na sve korisnike mineralnih sirovina.

Poslanička grupa PUPS se nada da Vlada i nadležno ministarstvo iskreno predlažu donošenje godišnjih programa kojima će se utvrđivati radovi, uslovi i način raspodele i korišćenja sredstava namenjenih za podsticaj razvoja rudarstva, ali i za sprečavanje i otklanjanje svih štetnih posledica nastalih eksploatacijom mineralnih sirovina.

Opominjemo na činjenicu da je rudarstvo u većini ruralnih sredina osnovna privredna delatnost, npr. borski basen sa prahovskim basenom (veštačka đubriva), ili kolubarski, ili svilajnačko-despotovački, čijim bi se podsticajem stimulisalo značajno otvaranje novih radnih mesta.

Ako je budžet Srbije najveći priliv ostvario iz poljoprivrede i korišćenja mineralnih sirovina, onda je pravo da se istima transferiše i najveći izvor podsticajnih sredstava.

Posebna obaveza Republike iz ovog zakona vezana je za sirovine za dobijanje građevinskih materijala, kao što su laporac, krečnjak, glina, pesak, šljunak, kamen i druge. Njihovom oplemenjenom preradom Srbija se vrlo brzo može od sirovinske baze pretvoriti u dobrog prerađivača, sa značajnim mestom i u EU.

Novi zakon treba da omogući brže pribavljanje saglasnosti kojima se poverava obavljanje delatnosti za eksploataciju mineralnih sirovina javnim preduzećima, zavisnim preduzećima, kao i privrednim društvima i preduzetnicima, jer se ovi poslovi slobodno mogu proglasiti poslovima od opšteg interesa i morali bi da se brzo sprovode, uz pošten, pravno korektan postupak eksproprijacije.

Ako se ima u vidu da su mineralne sirovine potrošno bogatstvo i da nisu obnovljiva kategorija, po našem mišljenju je potrebno da se ovim zakonom odredi pravilan i regularan pristup otklanjanju posledica po prestanku eksploatacije određene mineralne sirovine, bilo da se radi o ljudskim resursima i daljem upošljavanju kadrova, bilo da se radi o zatvaranju ekpsloatacionih polja po najvišim ekološkim standardima, rekultivaciji istih do njihove upotrebljivosti i za druge proizvodne svrhe.

Ukoliko ne bude prihvaćen amandman Poslaničke grupe PUPS kojim se za 40 opština vraća pravo iz Zakona o plaćanju i usmeravanju sredstava naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije i proizvodnji nafte i gasa, Poslanička grupa PUPS nema pravo da podrži ovaj zakon u danu za glasanje.

Ustavom Republike Srbije u članu 97. stav 1. tačka 17) utvrđeno je uređenje i obezbeđivanje drugih odnosa od interesa za Republiku sa osnivačima i drugim zajednicama. Republika Srbija je svojevremeno, radi obezbeđivanja ostvarivanja urednog i nesmetanog funkcionisanja tadašnjeg jugoslovenskog elektroenergetskog sistema, Zakonom o udruživanju osnovala Zajednicu, prvu zajednicu, jugoslovenske elektroprivrede. Tadašnja Zajednica jugoslovenske elektroprivrede imala je smisao. Današnja agencija za elektroprivredu koja bi se stvarala od celovitosti elektroenergetskog sistema, kao i od sistema od interesa za celu zemlju...

Jasno je da ova Zajednica jugoslovenske elektroprivrede nije nikada zaživela u smislu u kome je osnovana, a da je samo trpela sve društvene promene koje su pratile otcepljenje bivših republika SFRJ, zatim prestanak postojanja državne zajednice Srbije i Crne Gore, kao i potpunu samostalnost Srbije.

Poslaničkoj grupi PUPS nisu poznate mnoge činjenice što se tiče očekivanog rezultata poslovanja ove zajednice, a te nejasnoće povećane su time što je Zakon o udruživanju jugoslovenske elektroprivrede trebalo da se uskladi sa Ustavom RS do kraja 1995. godine, a to nije učinjeno. Neverovatno je da postoji takva zajednica – bez nadležnosti, bez bilo kakvih aktivnosti, bez bilo kakvih pravnih nadležnosti, ali sa državnim platama i velikim brojem izvršilaca, do današnjeg dana!

Po našem mišljenju, nije dovoljno samo proglasiti da ova zajednica više ne postoji, a da prethodno nisu poznati svi elementi definitivne sukcesije i konsolidovanog računa između Srbije i ostalih članica tadašnje SFRJ i nije dovoljno samo konstatovati da će pravni sledbenik ove zajednice biti Elektroprivreda Srbije, koja će preuzeti prava, obaveze, sredstva, imovinu, dokumentaciju i zaposlene.

Mislimo da je neophodno da se u obrazloženju za donošenje ovog zakona, a u skladu sa sporazumom o načinu preuzimanja prava, obaveza, dokumentacije, definišu podaci o iznosima tih sredstava, o tekućim i umirovljenim ugovorima i obavezama koje su u konsolidovanom izveštaju i potraživanju dugovanja između članica te zajednice i da se o tome obavesti nadležni odbor, odnosno Skupština Srbije.

Poslanička grupa PUPS je ovaj set zakona shvatila kao zakone od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, od značaja za veliki broj privrednih delatnosti, preko kojih se uspostavlja i održava neophodni socijalni mir, a istovremeno izvršavaju teške ekonomske reforme, vrlo složeno privredno recikliranje i uspostavljanje pravnog režima, ali takođe smatramo da se ovom prilikom ne sme ispustiti istorijska šansa za ispravku pogrešnih tehničko-tehnoloških rešenja, radi donošenja pravih, konsolidovanih i tehnički prihvatljivih rešenja, pa će saglasno tome u danu za glasanje, ukoliko bude potrebno, prihvatiti ove zakone. Hvala.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministar, poštovana gospodo saradnici, donošenje zakona o klasifikaciji delatnosti, zvaničnoj statistici, o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova i o popisu poljoprivrede jedan je od najodgovornijih poslova koje Narodna skupština treba da uradi brzo i efikasno, a usaglašeno s najvišim pravnim normama.
Već duže vremena se u ozbiljnoj meri i uporno opterećuje veliki pravni vakuum zbog nedostatka ovih zakona, kojima se razvrstavaju svi pravni subjekti naše zemlje, obezbeđuje nepristrasna statistička osnova za brojčano i reprezentativno prikazivanje podataka važnih za našu zemlju, a utvrđuju se i precizno popisom obuhvataju državljani RS i po prvi put vrši prikupljanje potrebnih elemenata iz popisa poljoprivrede naše zemlje.
Pomenuti pravni vakuum nije nastao našom voljom, već razgradnjom, najpre, SRJ, potom i zajednice Srbije i Crne Gore. Međutim, on je izazvao ne samo veliki broj negativnih posledica, već je nametnuo i potrebu da se konačno, saglasno članu 97. stav 1. tačka 6) Ustava RS, uredi i obezbedi sistem obavljanja pojedinih privrednih i uslužnih delatnosti, prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa, prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti, porodici i domaćinstvu.
Pojedinačni zakoni objašnjavaju osnovne pravne institute, ali i konkretna rešenja neophodna za sprovođenje popisa stanovništva, poljoprivrede i za izradu određenih nomenklaturnih podataka.
Stari zakon o klasifikaciji delatnosti, samim tim i o registru, bio je jedinica razvrstavanja i važi još od 1996. godine. Postupak registracije preduzeća i preduzetnika pomeren je iz trgovinskih sudova i prenesen kao posao koji sada obavlja Agencija za privredne registre. Poslanička grupa PUPS-a smatra da je bilo bolje rešenje registracija kod trgovinskih sudova, nego kod Agencije, pogotovo što Republički zavod za statistiku više ne vrši razvrstavanje privrednih subjekata po delatnostima.
Potreba za revizijom klasifikacije nije naša tvorevina. To je nametnuta potreba da se ona revidira, pri tom, kao osnova za izradu naše klasifikacije delatnosti uzeta je evropska klasifikacija, koja je time postala standard primenljiv još od 2008. godine, i tu nema mesta prigovoru, jer se ona mora primenjivati.
Predmet sukoba nadležnosti između zakonodavne vlasti, Parlamenta, i izvršne vlasti, tj. Vlade, kao i Agencije, potpuno je eleminisan, tako što sada predmet sukoba nadležnosti između zakonodavne vlasti, tj. Parlamenta, i nadležnosti izvršne vlasti, kao i Agencije, po svom sadržaju i registru spada u nadležnost izvršne vlasti. Svi privrednici i preduzetnici su u javnoj raspravi iznosili upravo takav stav, da se prilikom propisivanja klasifikacije delatnosti odredi opšti standard prema kojem se delatnosti razvrstavaju po obliku organizovanja privrednih društava i preduzetnika.
Po mišljenju Poslaničke grupe PUPS-a, prilikom registracije se mora utvrditi podjednako obaveza da se svaka delatnost registruje prema generalnoj klasifikaciji, bez obzira na to da li se radi o privrednim društvima, preduzetnicima, uslugama ili sticanju dobiti, jer time svaki privredni subjekat postaje, najpre, registrovan i za obaveze prema PIO, Fondu za zdravstveno osiguranje itd.
Statistička istraživanja radi raspolaganja podacima o proizvodnji, prometu, zaposlenima, platama i investicijama, a posebno podaci o završnim računima, po našem mišljenju, moraju biti strogo zaštićeni podaci. Prikupljanje, obrađivanje i prikazivanje podataka o stanju i kretanjima u ekonomiji, u socijalnoj oblasti i oblasti rada i životne sredine, kao i u oblasti međunarodnih obaveza, po našem mišljenju, moraju biti transparentni, dostupni javnosti, znači, javni podaci. Posebno je važno da se ovim zakonom naučnoistraživački i analitički rad u oblasti privrede definiše na svim nivoima i stepenima homogenosti, jer su sada pojedinačni i nalaze se izvan jasno definisanih skupova, pa, prema tome, i izvan javnosti i transparentnosti u radu.
Vladi RS je predata velika mogućnost, ali i obaveza da vrlo odgovorno i pravilno propiše klasifikaciju svih delatnosti u našoj zemlji, podzakonskim aktom.
Poslanička grupa PUPS-a smatra i zalagaće se da Vlada obuhvati sve oblike privrednih društava, zadružnog organizovanja, sve oblike bankarskih i finansijskih organizacija, sva društva za osiguranje lica i imovine, sve oblike brokersko-dilerskih društava, sve oblike davaoca finansijskog lizinga, poljoprivrednih gazdinstava i preduzetnika, kao i sve oblike javnih preduzeća, ustanova, državnih organa, organa autonomnih pokrajina, lokalne samouprave, sindikalne i druge političke organizacije.
Posebno treba obuhvatiti sve oblike organizacija ili pojedinaca koji obavljaju delatnosti i zastupaju strana pravna lica. Smatramo da je dobro da se prijave registracije vrše šifrom, s nazivom delatnosti i šifrom klasifikacije. Dobro je što se utvrđuje obaveza obaveštavanja o izvršenom razvrstavanju u pretežnu delatnost, kao i obaveza o promenama u razvrstavanju delatnosti, onda kada nastupi.
Poslanička grupa PUPS-a smatra da se ovim zakonom zaokružuju nadležnosti, ali i povećava broj obaveza Agencije za privredni registar. Utvrđuje se njena obaveza da u kratkom roku, što do sada nije bio slučaj, razvrsta sve jedinice registracije, u skladu s ovim zakonom, te da ti podaci budu objavljeni na Internet prezentaciji i stranicama organa nadležnih za poslove statistike. Time bi se dao ogroman doprinos jasnom sprovođenju Zakona o informacijama od javnog interesa.
Poslanička grupa PUPS-a će u danu za glasanje podržati predloženi zakon, po nama, proceduralni.
Zakon o zvaničnoj statistici je vrlo važan uslov za usklađivanje naših podataka i pravne regulative iz oblasti statistike s važećim preporukama i pravnom regulativom EU i UN-a. U ovoj fazi intenzivnih priprema za eventualni ulazak u proces pridruživanja EU, vrlo je važno da svi statistički podaci, po hitnom postupku, budu usklađeni sa svetski važećim direktivama i preporukama, kao i pravnom regulativom. Globalna ocena našeg statističkog sistema nije sjajna. To odmah nameće potrebu za utvrđivanjem plana aktivnosti za uređenje svih statističkih oblasti, zatim, plana postojećih i potrebnih resursa, kako bi naš sistem statistike bio podudaran sa sistemom Eurostat, ili sa sistemom UN/ECE.
U ovom setu zakona, jasno je da ovi proceduralni, tehnički i bazni zakoni ne mogu biti doneseni jedan bez drugog, odnosno master plan obavezuje da se sva zakonska regulativa u oblasti zvanične statistike najpre mora urediti jednim zakonom koji, na nivou države, uređuje sve statističke institucije koje će raditi na njegovoj primeni, a drugim zakonom će se uređivati prikupljanje neophodnih podataka, kao što su – popisi stanovništva, domaćinstava, popisi poljoprivrede i, na kraju, svi drugi popisi na nacionalnom nivou.
Poslanička grupa PUPS-a smatra da je, pored zakonskih rešenja u ovom setu zakona, potrebno još dodatnih pravnih dokumenata i uredaba kojima bi se zaokružio master plan i omogućio dinamičan, pravilan i odgovoran razvoj zvanične statistike zemlje u tranziciji kakva je naša.
Smatramo da je preciznije moralo da se definiše kakvi su odnosi između davalaca podataka i proizvođača podataka, jer nije konačno definisan stepen obostrane, ili interaktivne odgovornosti. Mislimo da je to moguće uraditi amandmanima.
Bliže uredbe za stvaranje osnovnih i najvažnijih statističkih indikatora morale bi biti donesene odmah po usvajanju zakona, kako bi se zvanična statistika, posle mnogo lutanja, konačno usmerila u pravcu usaglašavanja metodologija, pravilne klasifikacije nomenklature i statističke prakse sa svetskim standardima.
Očigledno, do sada nije bila dovoljna uporedivost naših zvaničnih statističkih podataka s podacima drugih zemalja i međunarodnih organizacija, što je u svetskim informacionim sistemima kao što je Internet, pa i nekim drugima, do sada izazivalo neke nesuglasice, koje su vama dobro poznate.
Očigledno je da se statistika u našem društvu nije koristila za najšire potrebe naših građana, jer je to bio zatvoren sistem, u koji se ulazilo institucionalnim metodama. Ovim zakonom će se omogućiti prava promocija kako uloge, tako i značaja zvanične statistike za svakodnevni život i upotrebu naših građana.
Učešće zvanične statistike u donošenju odluka značajnih za razvoj i upravljanje u oblasti ekonomije, kao i zaštite radne i životne sredine, neosporno je i izuzetno važno. Informacije dobijene iz statistike neophodne su za sagledavanje stanja u demografskom i svim drugim društvenim kretanjima. Upravo je to obavezalo predlagače ovog zakona da nalože strogo poštovanje svih principa odgovornosti za istinitost statističkih podataka, za strogo poštovanje principa statističke nauke i struke i za najstroži odnos prema profesionalnoj etici, uz poštovanje svih metoda i procedura za prikupljanje, obradu i čuvanje podataka.
Organi koji se bave statistikom se ovim zakonom obavezuju na korektnu predstavu objavljenih podataka, pri čemu moraju da prezentuju izvore podataka, a posebno metode i procedure koje su primenili u prikupljanju i obradi tih podataka, što do sada nije bio slučaj. Poslanička grupa PUPS-a se, u analizi ovog zakona, založila da se zakonom pojedini podaci striktno zaštite i da se mogu koristiti u statističkoj struci ako se odnose na pravna lica, a da se podaci o fizičkim licima mogu objavljivati uz njihovu saglasnost, odnosno uz odobrenje nadležnog suda.
Zaštita prava davalaca podataka i statističkih jedinica, kao i ostvarivanje njihovih prava su u ovom osetljivom društvenom trenutku od posebnog značaja u ovom zakonu.
Kao odgovorni proizvođači zvanične statistike, ovim zakonom su utvrđeni – Republički zavod za statistiku, NBS, Gradska uprava grada Beograda, lokalne samouprave i drugi. Oni su zakonom obavezni na strogo poštovanje petogodišnjeg statističkog programa, što je dobro rešenje, kao i činjenica da je zakon detaljno naveo sve poslove koje obavljaju odgovorni proizvođači statistike.
Možda Zavodu nije trebalo dati pravo na osnivanje novih ili na promenu postojećih administrativnih izvora, već samo pravo da predlozima učestvuje u tim aktivnostima.
Poslanička grupa PUPS-a smatra da bi jednim amandmanom na taj zakon trebalo precizirati pravo Republičkog zavoda za statistiku da ostvaruje dodatna sredstva kroz posebne obrade podataka, kroz dodatne procedure ili kroz statističke aktivnosti koje nisu definisane ovim zakonom.
Savet za statistiku, koji će se baviti strateškim pitanjima zvanične statistike naše zemlje, dosta je dobro definisan u smislu regulisanja njegove uloge, sastava i načina imenovanja članova Saveta, dok bi, možda, trebalo pojasniti njegov program i plan rada. Posebno, Savet bi morao da formira kontrolne revizione organe koji bi u pojedinim situacijama morali da izvrše kontrolu, tehničku pripremu i izradu zapisnika na osnovu koga bi Savet ocenjivao eventualne propuste kod organa proizvođača statistike.
Ovo je tehnički i administrativno vrlo odgovoran zakon. Poslanička grupa PUPS-a će ga podržati, uz usvajanje nekoliko vrlo konkretnih amandmana, koji imaju za cilj da poboljšaju metode stalnog praćenja i posmatranja svih usvojenih statističkih podataka.
Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine je jedan od zakona iz ovog seta baznih i tehničkih zakona bez kojih ne možemo obaviti prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa, a utvrđenih u vezi s članom 42. stav 2. Ustava Republike Srbije, prema kojem se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti mogu izvršiti samo po osnovu zakona.
Prema našem rešenju zakona, pripremu popisa, organizaciju i realizaciju obaviće Republički zavod za statistiku. Naravno da je na nivou cele Evrope, pa i UN-a, planirano da 2010. i 2011. budu godine popisa, zbog potrebe da se obezbede optimalni uslovi za uporedivost podataka.
To nas kontumira u nameri da diskutujemo o tome da li je skup ili nije skup, da li je potreban ili nije potreban – on nam je nametnut i on se mora sprovesti.
Mišljenja smo da će ovim zakonom biti utvrđen ukupan broj stanovnika, domaćinstava i stanova u Srbiji, te da ćemo uspostaviti novu realnu bazu popisanih podataka posle svih događanja vezanih za Srbiju, a naročito za migracione demografske podatke, koji su se toliko promenili u poslednje vreme. Nadajmo se da će zakon omogućiti popis kroz koji će se brzo i efikasno dolaziti do podataka u pojedinim delovima svakog naselja, od nivoa statističkih i popisnih krugova, do nivoa Republike, kako bi konačno zaživele sve oblasti populacione politike, globalnog i detaljnog prostornog planiranja i sve oblasti urbanističkih projekata u oblasti stambeno-komunalnih delatnosti.
Poslanička grupa PUPS-a smatra da se popis stanovništva domaćinstava i stanova mora obaviti po najvišim standardima i uz najveću moguću odgovornost. Popisivači moraju biti stručna i legitimisana lica, ovlašćena da vrše popis. Lica koja vrši popis moraju biti strogo odgovorna za tajnost svih podataka koje prikupe u popisu – o licima, domaćinstvima, stanovima, a posebnu odgovornost snosiće Republički zavod za statistiku.
Upotreba zbirnih podataka iz popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine mora biti strogo službeno zaštićena, tehnički i bezbednosno osigurana, a utrošak sredstava namenjenih za popis strogo kontrolisan i transparentan.
Svim licima koja se popisuju i svim domaćinstvima i nosiocima stanova mora biti obezbeđeno slobodno izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti, o maternjem jeziku i o svim ostalim pravima koja im garantuje Ustav Republike Srbije.
Poslanička grupa PUPS-a predlaže da se Republički zavod za statistiku, koji će izraditi metodološka uputstva za popis lica, domaćinstava i stanova, obaveže da pre primene pribavi saglasnost Vlade Republike Srbije. Prema tome, Vlada treba da da saglasnost na predlog definicija svih jedinica popisa i njihovih obeležja, kao i saglasnost na sve standarde i klasifikacije nomenklature, te program za unos, kontrolu i korigovanje popisane građe.
Vlada mora da razmatra i usvoji predlog Republičkog zavoda za statistiku za jedinstveni program tabeliranja i publikovanja rezultata popisa od nacionalnog interesa, kao i da izda program i tabeliranje za potrebe međunarodnih institucija, kao što su UN, Habitat, UNESKO, Eurostat itd.
Po našem mišljenju, zakonom se dosta dobro reguliše pitanje značaja i ciljeva popisa, te način organizacije i izvršenja popisa, s uputstvom za organizaciju i izvršenje. Potrebna je posebna odgovornost svih učesnika popisa, a posebno Republičkog zavoda za statistiku, prilikom izbora sastavljanja i obučavanja popisnih komisija koje će vršiti popis.
Predstoji ogroman, krajnje ozbiljan i materijalno vrlo skup zadatak svih opština i Republike u pravovremenoj pripremi i ažuriranju kućnih brojeva, naziva ulica, delova naselja i naseljenih mesta, s potpunim spiskovima, kako bi se izvršio stopostotni obuhvat jedinica popisa. Priprema dokumentacije, priprema statističkih i popisnih krugova, kao i obaveštenja o značaju popisa i odgovornosti učesnika u popisu, ogroman su posao, kojim treba da se spreči svako ometanje priprema i izvršenja popisa.
Sva nadležna ministarstva se obavezuju da u okviru svog delokruga sprovedu obavezne pripreme za sprovođenje popisa, pre svega, MUP i Ministarstvo poljoprivrede. Poslanička grupa PUPS-a smatra da su rokovi predloženi u ovom zakonu o radnjama po obavljenom popisivanju realni i primenjivi i da bi rezultate popisa trebalo objaviti u roku kraćem od predviđenog, znači, u roku od godinu dana.
Mišljenja smo da priprema, organizacija i sprovođenje popisa, posle višegodišnjeg planiranja, kao i koordinacija, zbog izuzetno velikog broja učesnika, treba da daju dobar rezultat, uz neophodnu podršku državnih organa, ali da konačni rezultati treba da budu što brže objavljeni. Ako smo nabavili dobru opremu, o čemu ste obavestili javnost, i prateći softver za optički unos podataka, a pravovremeno i kvalitetno izvršili sve popisne zadatke, uz aktiviranje GPS sistema i uređaja za prostorno pozicioniranje stambenih objekata, smatramo da izrada tabelarnih izveštaja i konačnih rezultata može biti moguća i za kraće vreme.
U danu za glasanje, PUPS će podržati donošenje ovog zakona, uz podršku tehničkim amandmanima koji treba da doprinesu još boljem kvalitetu zakona, uvereni da ćemo time doprineti da se popisni rezultati o broju stanovništva, domaćinstava i stanova distribuiraju kao osnovni izvor informacija za male decentralizovane oblasti, za opštine, za ozbiljno i odgovorno nacionalno i regionalno planiranje i razvoj, kao i za bolje proučavanje demografskih kretanja našeg stanovništva i stadijuma društveno-ekonomskog razvoja i ekonomskog položaja naše zemlje.
Na kraju, zakon o popisu poljoprivrede 2011. godine je četvrti bazni zakon iz oblasti prikupljanja statističkih podataka od opšteg interesa, utvrđenih u članu 97. tačka 11) Ustava Republike Srbije. Strategijom razvoja zvanične statistike za period 2009-2012. godine posebno se uređuje statistika poljoprivrede, koja se usklađuje s metodologijom i standardima EU.
Više puta je na nivou države utvrđeno da nemamo pregled strukturnih karakteristika nacionalne poljoprivrede koji bi bio uniforman, potpuno dokaziv i maksimalno upotrebljiv, jer bi bile eliminisane sve aproksimacije o pojedinim podacima.
Činjenica je da u poljoprivredi sada nemamo pouzdanu bazu podataka, koja bi bila zasnovana na naučnim dokumentima. U poljoprivredi Srbije, takvu bazu podataka radili smo davne 1960. godine. Opredeljenje Srbije da se oformi registar poljoprivrednih gazdinstava iz koga bi se pouzdano mogli utvrđivati novi pravni subjekti, nosioci obaveza, ali i subvencija i benefita iz državnog budžeta, finalizuje se donošenjem ovog zakona.
Potreba da se raspolaže odgovornim podacima neophodnim za razvoj održive nacionalne agrarne politike, obezbeđuje se upravo izradom svih statističkih podataka vezanih za poljoprivredna gazdinstva.
Podaci o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, o lokaciji, zemljišnom fondu, kategorijama korišćenja zemljišta, površinama koje su obrađene, pod usevima, o broju voćnih stabala i čokota vinove loze, o navodnjavanju, upotrebi mineralnih đubriva, sredstvima za zaštitu bilja, o broju stoke, živine, o košnicama, o krupnoj i sitnoj poljoprivrednoj mehanizaciji, kao i o objektima i radnoj snazi, o ribnjacima i šumama, objedinjuju se u jedan jedinstveni registar, koji je toliko nedostajao našoj zemlji.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, poštovana gospodo saradnici, posle veoma složene i aktivne rasprave u načelu o Predlogu zakona o dijaspori i Srbima u regionu, te posle sednice Odbora za Srbe izvan Srbije, na kojoj je razmatrano oko 130 amandmana a usvojeno svega devet, poslanička grupa PUPS zaključila je da u raspravi u pojedinostima zatraži od nadležnog ministarstva da prihvati još jedan broj zaista svrsishodnih i elokventnih amandmana, utemeljenih u zakonodavstvu Evrope, u našim pozitivnim propisima i, što je još važnije, u životnoj praksi Srba i građana Srbije izvan Srbije.
Evropski centar za parlamentarna istraživanja i dokumentaciju () je u svojoj studiji broj 840 i 1124 utvrdio najbolja rešenja i konstatovao veliki značaj odnosa evropskih nacionalnih država prema sunarodnicima koji žive van njenih granica. Najvažnija su sveobuhvatna zakonska rešenja kojima se dijaspore tih zemalja uključuju u politički i društveni život matične države.
Na primer, Italija, Rumunija, Francuska i Portugal su pravno uredili zastupljenost dijaspore u svom parlamentu. Austrija, Bugarska i Rusija su državnu politiku prema dijaspori usmerili na kulturnu saradnju i na visoko školstvo.
Slovačka i Mađarska su usvojile praksu izdavanja posebnog iseljeničkog dokumenta, koji im omogućava niz povlastica. Slovenija je detaljno uredila obaveze za svoje građane, a posebno utvrđuje postupak repatrijacije.
Srbija ima istorijsku šansu da ozbiljnim, sveobuhvatnim, stručno utemeljenim zakonom razreši mnoga pitanja dijaspore i svojih građana u regionu.
Poslanička grupa PUPS smatra da je buđenje nacionalne svesti nesporna potreba unutrašnje i spoljne politike za veće učešće u ekonomskom razvoju naše zemlje, potreba da se ostvari istorijsko pomirenje raznih delova naroda, kao i potreba da se pomire politički stavovi između nacionalnih manjina i etničkih grupa.
Takođe smatramo da se definitivno mora pretočiti u zakon sve ono što je ponuđeno kao rešenje a usvojeno i kroz dobre amandmane, bez obzira od kojih političkih grupa u parlamentu Srbije dolazili.
Kriterijumi utvrđivanja statusa naših sunarodnika i građana Srbije koji žive izvan Srbije su opštepriznati, i obligacioni i za međunarodnu zajednicu i za zemlje koje ih prvi put pretaču u jedan tako važan i odgovoran zakon kao što je zakon o dijaspori i Srbima u regionu.
Amandmani podneti na ovaj predlog zakona treba da pomognu boljem definisanju statusa naših sunarodnika i građana u dijaspori i regionu.
Poreklo, mesto stalnog boravka, poznavanje nacionalnog jezika, status članova porodica, naročito mešovitog etničkog porekla, postupci sticanja prava na stalni ili privremeni boravak, utvrđivanje državljanstva, viznog režima, prava na rad, prava iz oblasti socijalne zaštite i statusa pri upisu u obrazovne institucije, podrška udruženjima sunarodnika u inostranstvu, kao i negovanje nacionalne kulturne tradicije, a zatim i razvoj imovinskih prava i uslova za učešće u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti države matice, velika su obaveza ovog zakona i naše države. Poslanička grupa PUPS smatra da amandmani podneti na Nacrt zakona takođe imaju za cilj da bliže i jasnije definišu pojmove koji će egzistirati u zakonu, kao što su: pojam dijaspore, pojam emigracije, pojam izbeglica, pojam lica prebeglih sa teritorije stranih država, kao i pripadnika etničkih i nacionalnih manjina.
Cilj amandmana je da svi ovi pojmovi budu kristalno jasni, bez izuzetka i bez ikakvog zaostatka, da bi se izbeglo bilo kakvo politikantsko obrazlaganje i manipulisanje njima. Amandmani na Predlog zakona imaju za cilj da se eliminišu sve zaostale tendencije iz prošlosti koje su proistekle iz političkih sukoba, unutrašnjih i spoljnih podela, iz ratova i prekrajanja granica, iz masovnog raseljenja Srba i drugih nacionalnosti i drugih etničkih grupa u Srbiji.
Amandmani imaju za cilj da jednu veoma široku i heterogenu materiju kao što je ovaj zakon uvedu u unutrašnji pravni poredak naše države, ali tako da veliki broj međunarodnih dokumenata, kao što su višestrani međunarodni ugovori, ugovori o državljanstvu, ugovori o zaštiti manjina, ugovori o pravima radnika migranata, ugovori o nostrifikaciji svedočanstava i diploma, ugovori o završenom obrazovanju - da se uvedu u potpun i zaštićen pravni red.
Poslanička grupa PUPS smatra da je, pored toga, neophodno da se ovim zakonom stvori dobra osnova za pokretanje jednog velikog broja novih ugovora o pravnom položaju konkretnih nacionalnih manjina, o socijalnom osiguranju, saradnji u oblasti kulture, o očuvanju istorijskih, kulturnih i religijskih vrednosti našeg naroda.
Amandmani podneti na predlog ovog zakona uz već usvojene amandmane trebalo bi da bitno doprinesu većem aktiviranju svih resursa pripadnika dijaspore i Srba u regionu. Naša ministarstva, Vlada, udruženja nacionalnih manjina i etničkih grupa moraju brzo, efikasno i sveobuhvatno raditi na uspostavljanju međusobnog poverenja, na zakonskom uspostavljanju stalnih i stabilnih odnosa kako sa stranim državama tako i sa našim građanima koji u njima žive.
Srbija kao država spada u red populaciono najstarijih država u svetu, uz vrlo visoku emigracionu stopu ka razvijenom svetu, sa većim brojem lokalnih integracija i niskog prirodnog obnavljanja stanovništva, što preti da ugrozi biološki opstanak naše nacije.
PUPS smatra da, donošenjem ovakvog sistematskog zakona, moraju da se regulišu svi principi i svi momenti u odnosima između matične države i dijaspore, i matične države i Srba u regionu, što bi sa ovim zakonom predstavljalo početak višestruko pravnih partnerskih odnosa, iz kojih bi različiti nivoi humanog, kulturnog i populacionog kapitala bili usaglašeni i usmereni na opštu nacionalnu blagodet.
Amandmani imaju za cilj da se, pored humanog i kulturnog kapitala, popravi i socijalni kapital, tako što će se neformalne veze i mreže komunikacija sa ovim zakonom pretvoriti u veoma ozbiljnu bazu poverenja, reciprociteta i utvrđenih zajedničkih vrednosti.
Srbi i građani Srbije u dijaspori, regionu i svetu moraju popraviti svoj status, u značajnoj meri popraviti svoj identitet, moraju afirmisati sve posebnosti koje su važne odlike jedne odgovorne, kulturne, ekonomski stabilne nacionalnosti.
U postupku usaglašavanja amandmana u Odboru za Srbe izvan Srbije postignuta je i napravljena ravnoteža u smislu pojedinih odredaba ovoga zakona, a pre svega o odlučivanju i donošenju konkretnih odluka i projekata važnih za funkcionisanje sistema zaštite naših građana u dijaspori i regionu.
Utvrđena je nesporna ravnoteža između funkcionalnosti, sa jedne, i najšire demokratičnosti, sa druge strane. Kontrola i nadzor nad namenskim korišćenjem sredstava za vršenje ovih funkcionalnih poslova između sunarodnika i države takođe je, kao veoma važan faktor, usaglašeno, uprkos mnogim drugačijim mišljenjima i okolnostima.
Amandmani podneti na nacrt ovog zakona su pokušaj da se značajno poprave različiti statusi naših sunarodnika i državljana Srbije koji sada žive u susednim državama, a koji ne uživaju u punoj meri sva zagarantovana politička prava koja u našoj zemlji uživaju druge nacije i nacionalnosti.
Srbija sada pokazuje značajnu volju da se trajnom politikom prema srpskom narodu u regionu poboljša statusni položaj svih naših iseljenika, svih građana Srbije koji žive izvan Srbije.
PUPS smatra da zakon mora da ostvari neposredan uticaj na države u regionu, u smislu da se obustave bilo kakvi pritisci u Republici Srpskoj zbog pokušaja ukidanja Republike Srpske, kao i pokušaj umanjivanja kolektivnog prava srpskog naroda.
Ovim zakonom se mora postići puna ravnopravnost naših sunarodnika i građana Srbije sa drugim konstitutivnim narodima u državama u okruženju.
U Republici Hrvatskoj se konačno mora uspostaviti potpuna ravnopravnost Srba sa ostalim građanima, uz definitivno rešenje stanarskih , kao i pojedinačnih političkih prava.
Srpski narod u Crnoj Gori uskoro mora imati jasno određen status, uz ravnopravnu zastupljenost u državnim ustanovama i upravi. Verska prava Srpske pravoslavne crkve moraju se takođe jasno garantovati od obe države. Sloboda vere i ispovesti srpskog naroda u Makedoniji, kao i potpuna politička prava, moraju zaustaviti asimilaciju srpskog naroda. Ovim zakonom, kao i amandmanima na njega, a i daljim operativnim delatnostima nadležnih ministarstava, u Sloveniji se mora povratiti status nacionalne manjine Srbima.
Aktivnosti Republike Srbije na planu podrške kulturnom i obrazovnom životu Srba i građana Srbije u Mađarskoj, Rumuniji i Albaniji mora se ovim zakonom bitno obezbediti u daleko većem obimu.
Poslanička grupa PUPS smatra da bi bilo pravedno da Republika Srbija ovim zakonom prihvati i sprovede sve političke i ekonomske obaveze prema srpskom narodu u regionu. Prioritet naše spoljne politike, pored već postojećih, ovim zakonom nametnuće i dalje razvijanje, prilagođavanje diplomatsko-konzularne mreže potrebama naših sunarodnika u regionu i dijaspori, o čemu su drugi poslanici govorili.
Republika Srbija mora intenzivirati kulturnu saradnju u regionu i istu uskladiti i podrediti očuvanju identiteta srpskog naroda izvan granice Srbije.
Ovaj novi zakon obavezuje Republiku Srbiju da u punoj meri primeni Zakon o državljanstvu i omogući pripadnicima srpskog naroda iz regiona stupanje u državljanstvo Republike Srbije.
Poslanička grupa PUPS moli Ministarstvo za dijasporu i Vladu Republike Srbije da u današnjoj raspravi u pojedinostima prihvati sve amandmane koji su podređeni tom cilju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovana predsedavajuća, danas u ovom setu zakona razmatramo uređenje prostora i izgradnju objekata, osnove državnog premera i katastra, zatim socijalno stanovanje, kao i osnivanje fonda za zaštitu životne sredine.
Moram da napomenem da je PUPS izuzetno mnogo radila, sa nestrpljenjem očekivala upravo ovaj set zakona zbog ogromne socijalne kategorije ljudi koji nisu rešili svoje stambeno pitanje.
Zakon o uređenju prostora i izgradnji; normalno da država Srbija ima veliku nesreću da oko 80% njene teritorije nije prekriveno odgovarajućim planovima, kao što su prostorni planovi, generalni urbanistički i detaljni urbanistički planovi i druga akta.
Kada jedna država ima samo 20% dugoročnog planskog pokrića stvara se masa problema investitorima, organima, građevinskoj operativi i kupcima. Ovako tanko plansko pokriće stvara vrlo pogodno tle za korupciju svih vrsta.
Nema u ovoj sali narodnog poslanika bilo koje političke opcije koji se ne zalaže da se u Srbiji konačno zavede red u uređenju prostora i u samoj izgradnji.
Uvođenje reda i pravde, kao i stvaranje povoljnog okruženja za novo, na zakonu zasnovano, investiranje trajno je jedino moguće opredeljenje svih nas.
Ova skupština mora učiniti sve da se ubrza donošenje urbanističkih planova, da se izdaju legalne građevinske dozvole, da se po striktnom postupku reše pravno-imovinski odnosi i konačno izvrši legalizacija preko pola miliona raznih objekata.
Oklevanje društva, nedostatak propisa, kao i pravni vakuum u ovoj oblasti, proizveli su nam ogromnu korupciju u građevinarstvu, bankrot mnogih građevinskih operatera, ozbiljno odbijanje ino i domaćih investitora da ulažu na turbulentnom tržištu, u kome su opljačkani mnogi građani.
Ovim zakonom se može znatno smanjiti proces dobijanja građevinskih dozvola i znatno smanjiti obim dokumentacije koja se podnosi na uvid upravnim državnim organima.
Pravila ponašanja svih učesnika u proceduri građenja i uređenja prostora ovim zakonom moraju biti potpuno jasna, moraju biti zaoštrena do te mere da se spreči svaka moguća zloupotreba, a posebno da se očuva visok stepen tehničko-bezbedonosne odgovornosti projektanata i investitora za izgrađene objekte.
Poslanička grupa PUPS uvažava i duboko razume teškoće koje ćemo svi mi, a posebno teškoće koje će Ministarstvo imati u definisanju i ozakonjenju konverzije prava na korišćenje građevinskog zemljišta koje sada mnogi građani koriste u pravo svojine na građevinskom zemljištu. Prelaz sa korisnika na vlasnika će biti dugotrajan i veoma bolan proces za ovo društvo i državu.
PUPS odgovorno i u potpunosti shvata i podržava potrebu da se hitno ubrza postupak legalizacije bespravno izgrađenih objekata do maja 2003. godine.
Mišljenja smo da ima i više od 500.000 objekata za koje su podneti zahtevi. Ako se zna da je do sada legalizovano 16% objekata za sedam godina, onda je jasno da oklevanja više ne može biti, da se postupak mora ubrzati, da se administriranje mora prekinuti, a postupak okončati.
Legalizacija objekata sagrađenih do 2003. godine se mora vršiti po strogim kriterijumima i to po istim onima po kojima su građani u tom periodu legalno gradili, poštujući zakonsku proceduru, zbog čega su četiri do pet puta više plaćali, za razliku od onih koji ne poseduju bilo kakav dokument ili bilo kakav papir.
Objekti koji su građeni na području velikog broja zaštićenih prirodnih dobara i nacionalnih parkova, na tuđoj zemlji ili na trusnim i nestabilnim podlogama, moraju biti u potpunosti posebno definisani ovim zakonom.
PUPS se posebno zalaže da svi investitori koji su zidali zgrade bez dozvole za legalizaciju objekata plate najvišu cenu za legalizaciju, koja ne bi smela da bude niža od visine profita ostvarenog na taj način i to po krivičnoj pretnji sa pretnjom prinudnog oduzimanja imovine profitera.
Poslanička grupa smatra da pitanje cene legalizacije objekata ne može biti u nadležnosti opština, već da Ministarstvo mora propisati svojom uredbom okvire cene legalizacije za celu Srbiju, od do, jednoobrazno za sve, sa važećim parametrima.
Posebno se zalažemo da se ovim zakonom spreči konverzija prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine za sve vlasnike privatizovanih preduzeća u postupku privatizacije, tako da se tajkuni i nove gazde obavezuju da plate višestruku tržišnu vrednost građevinskog zemljišta koju hoće da uknjiže na svoje ime i da tu zemlju preprodaju radi promene namene tog zemljišta, a što im je Zakonom o privatizaciji do sada dozvoljavano.
Tajkuni, novokomponovane gazde, građevinski i stambeni mafiozi svesno su koristili nedorečenost zakona o privatizaciji, opljačkali su narod veštački stvarajući najskuplje gradsko građevinsko zemljište u Evropi, a time i nerealno visoko i zelenašku cenu kvadratnog metra stambenog i poslovnog prostora.
Gospodine ministre, vi i vaši saradnici i svi nadležni organi u opštinama i gradovima Srbije morate učiniti sve da se retroaktivnom naplatom tržišne cene zemljišta i razlike od nerealno visoke cene kvadrata stambene površine ispravi i obustavi dalja pljačka obespravljenih građana.
Nerešena imovinsko-pravna pitanja oko zemljišta u Srbiji se moraju trajno i adekvatno rešiti. Ustav Srbije prepoznaje da gradsko građevinsko zemljište može da postoji samo kao privatna, javna ili državna svojina.
Ovaj zakon tek stvara bazu za razradu ovih oblika svojina, kao i svih oblika pravno-imovinskih pitanja koja se uskoro moraju definisati. Za definiciju normativnog, ali i ekonomskog dela ovog seta pitanja, nije dovoljno samo angažovanje ovog ministarstva, u punoj meri se moraju angažovati republička i geodetska uprava, svi sudovi, a posebno poreska uprava zbog procene cene zemljišta.
Upozoravamo na pravilnu primenu opštepriznate pravne norme, kojom se sada u Srbiji određuje da je vlasništvo nad objektom automatski vlasništvo nad građevinskim zemljištem. Onaj ko je vlasnik objekta, vlasnik je i zemljišta, a time nastaju novi pravno-imovinski odnosi, dolazi do opšte amnestije kupaca i štetnih privatizacija, ne limitira se veličina i ne formira građevinska parcela, građani nemaju ista prava pred zakonom.
Poštovana gospodo, poslanička grupa PUPS želi da posebno ukaže na problem restitucije i na prava ranijih pravnih vlasnika građevinskog zemljišta i objekata na njemu, a koja ni ovim zakonom nisu bliže definisana.
Predlog da se osnuje fond restitucije koji će se puniti pretvaranjem prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine ili vlasništvo nad tim zemljištem će možda dati neke efekte, ali to ni iz daleka neće biti dovoljno za pravilnu naknadu ranijim vlasnicima.
Konvertovanje prava svojine ranijim sopstvenicima na neizgrađenim građevinskim zemljištima je dobar pokušaj ispravljanja stare nepravde, s tim da ne treba dozvoliti neke nove, nekontrolisane.
Pozitivan pomak u ovom zakonu i svakako njegova vrednost je konačno pravo da se može kupovati državno zemljište kada se priznaje privatno vlasništvo nad zemljištem.
Zakon o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima je tehnički zakon koji se već primenjuje 15 godina, ali sa određenim nedostacima koji se ovom prilikom moraju otkloniti radi uvođenja koncepta jedinstvene evidencije o nepokretnostima i pravima nad njima u Republici Srbiji.
Usaglašavanje i harmonizovanje sadašnjih propisa o premeru i katastru nepokretnosti sa propisima zemalja EU su tehničko pitanje, bez koga se ne može vršiti investiranje, usaglašavanje pravno-imovinskih odnosa, kao i usaglašavanje tehničkih standarda u projektovanju.
Realizacija svih zakona o ratifikaciji sporazuma za razvoj je nemoguća bez implementacije pravog katastra nepokretnosti i evidencije o pravima nad njima. Ovaj zakon takođe treba da otkloni manje ili veće neusklađenosti za rad državnih i privatnih geodetskih organizacija, kao i da značajno poveća sigurnost i tačnost upisa u katastar nepokretnosti radi pravilnog vođenja pravno-imovinskih odnosa, upravnih i sudskih postupaka i sporova.
Zakon stvara ozbiljne uslove za bržu identifikaciju vlasnika, korisnika i držalaca nepokretnosti, odnosno ubrzava i unapređuje kvalitet distribucije podataka i pružanje usluga svim korisnicima osnova, bez koje uprave i organizacije ne mogu da se izrađuju.
Poslanička grupa PUPS smatra da se putem amandmana o ovom zakonu još bliže mora utvrditi način uvođenja procene vrednosti nepokretnosti, kao i postupci i metode za masovne procene vrednosti i nepokretnosti, u saradnji sa nadležnim poreskim upravama. Osnivanje i vođenje nacionalne infrastrukture, geoprostornih podatka moguće je uz prethodno obezbeđenje svih uslova, osnivanja podloga avigravimetrijskom metodom, do obezbeđenja materijalnih i tehničkih uslova.
Poslanička grupa PUPS daće podršku ovom zakonu, sa željom da se uz amandmane ovaj zakon što pre implementira u pravni sistem Republike Srbije.
Zakon o socijalnom stanovanju je, dame i gospodo, jedan od najvažnijih zakona za sve socijalne grupe u našoj zemlji. Nacrt zakona o socijalnom stanovanju je urađen na osnovu raznih dokumenta u prvoj varijanti krajem 2004. godine, da bi tek 2007. godine bio usvojen na Vladi i poslat parlamentu na razmatranje. U leto 2008. godine Predlog zakona je ponovo upućen Narodnoj skupštini na usvajanje i nalazi se u proceduri do danas.
Podrazumevamo da je socijalno stanovanje, stanovanje odgovarajućih standarda koje se obezbeđuje uz podršku države, a u skladu sa strategijom socijalnog stanovanja, programa za realizaciju istog i namenjeno je domaćinstvima i fizičkim licima koja iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga sebi ne mogu da obezbede stan po tržišnim uslovima.
Poslanička grupa PUPS smatra i ona je svojim maksimalnim učešćem, u saradnji sa Grupom 484, grupom Programa za urbani razvoj, sa Institutom za održive zajednice, te sa velikim brojem organizacija za unapređenje socijalnog stanovanja ugroženih grupa i udruženjima solidarne stambene izgradnje, ustanovila zajedničke principe i koncepte koje bi morao zastupati ovaj važan bazni sistemski zakon, i to:
prvo, da javna državna intervencija obuhvati mnogo širi obim mera potrebnih za socijalne stanove od predloženih;
drugo, da se ceo sistem zasnuje na podeli nadležnosti u finansiranju socijalnog stanovanja sa centralnog nivoa i sprovođenja stambenih programa na lokalnom nivou;
treće, da se sistem finansiranja socijalnih stanova zasnuje na obaveznom povraćaju troškova;
četvrto, da sve subvencije u sistem socijalnog stanovanja moraju biti opšte i javne i
peto, da sistem socijalnog stanovanja mora da poseduje neophodne kapacitete za realizaciju raznih mera i programa u socijalnom stanovanju.
Definicija socijalnog stanovanja Evropskog udruženja nacionalnih asocijacija stambenih organizacija je zbog pružanja velike finansijske pomoći u ovoj oblasti obavezujuća, jer ona tvrdi da je stanovanje kod koga je pristup kontrolisan postojanjem pravila dodeljivanja stanova i koje je usmereno na domaćinstva koja imaju teškoće da obezbede smeštaj na tržištu jedino ispravna politika.
Osnivanje domaće republičke agencije za stanovanje, RAS, po mišljenju međunarodnih evropskih i domaćih strukovnih udruženja je najbolji oblik za postojanje nacionalne, stručne i finansijske stambene institucije, koja bi neposredno po navedenim principima i konceptima iz ovog zakona najbolje organizovala i sprovela netržišno i socijalno stanovanje, preko koga bi se razrešilo pitanje stanovanja mnogobrojnih socijalnih kategorija stanovništva i izbeglica.
Kako bi RAS i pored funkcija finansiranja imala presudnu ulogu podrške u izgradnji celovitog sistema institucija i instrumenata za sprovođenja neprofitne socijalne stambene politike, neophodno je usvojiti novi zakon koji bi se time bavio i to ostvarilo.
Sve stručne aktivnosti, izrada normativa, stručna pomoć, tehničke norme i tehnički uslovi za izgradnju stanova, pomoć i tehnička podrška lokalnim samoupravama i svim ostalim stambenim organizacijama bili bi redovan posao RAS.
Socijalna povelja SE koju je Srbija potpisala 2005. godine, u članu 31. definiše pravo na stanovanje građana i obavezu države da obezbedi zakonski, institucionalni i finansijski okvir, kojim se uvode standardi odgovarajućeg stambenog prostora, kojim se obezbeđuju mere za prevenciju i smanjenje beskućništva i kojoj država mora da garantuje i obezbedi da cene stanovanja budu pristupačne i onima koji nemaju dovoljno sredstava za život.
Posle socijalizma, u kome se država bavila obezbeđivanjem stambenog prostora svim zaposlenima, izvršena je potpuna i delimično štetna privatizacija do tada izgrađenih stanova i celokupnog stambenog prostora, koji je prešao u privatnu svojinu, a država je suprotno socijalnoj povelji Evrope prepustila građanima da svoje potrebe sami rešavaju na zelenaškom i korumpiranom tržištu.
Stambena izgradnja je u našoj zemlji postala najprofitabilnija privredna delatnost na granici organizovanog kriminala, a rešenje stambenog problema našeg stanovništva postao je nedostižan san. Ovim zakonom pruža se jedinstvena prilika da se otklone sve posledice štetne stambene politike.
Od 1990. godine, kada je započeta masovna privatizacija i rasprodaja društvenog stambenog fonda, sve inicijative su se svodile na izolovane kratkoročne mere bez dovoljnog uticaja stambenog tržišta. Država nije uspela da postane regulator socijalnog stanovanja, a krajnji rezultat njenog nemešanja u sopstvene poslove doneo je najsumorniju istinu o stanovanju hiljade i hiljade naših građana, mladih bračnih parova, mladih stručnjaka kod zakupodavaca sa zelenaškim stanarinama, neprimerenim i nehumanim po cenama za jedno društvo.
Rasprodaja društvene imovine bez formiranja održivog, obnovljivog i razvojnog fonda, iz koga bi se započeo novi ciklus stanogradnje, dovela je do najnižeg stepena sposobnosti društva i države da kroz postojeće institucije i mehanizme uradi bilo šta na rešavanju socijalnog stanovanja u poslednjih 20 godina.
Prepuštanje građana slobodnom stambenom tržištu radi rešavanja stambenih potreba toliko je drastično smanjilo dostupnost stanova da je ona pala ispod 5%. Tražnja za stanovima u gradovima je porasla usled nekontrolisanog priliva izbeglih, raseljenih lica, lica vraćenih readmisijom, socijalnih izbeglica iz sela u grad, tako da je i tražnja i cena ušla u okvir organizovane ucene, pa i korupcije i kriminala.
Pojačano generisanje bespravne gradnje, u žurbi za nezakonito stečenim profitom, na tuđoj muci, zatim anahroni, neadekvatni, nedorečeni propisi ukinuli su ili su minimizirali javnu intervenciju države i njenih organa.
Uvođenje sistema socijalnog stanovanja na osnovu Nacionalne strategije za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica još iz 2002. godine nije okončano, a donošenje zakona o socijalnom stanovanju treba da zaokruži sve osnovne elemente budućeg sistema netržišnog socijalnog stanovanja na nivou Republike i sistem lokalne stambene politike na nivou opština.
Prethodni program je razradio i delimično u praksi isprobao osnovnu strukturu i mehanizme socijalnog stanovanja kroz formiranje osam opštinskih i gradskih stambenih agencija kroz prve izgrađene stanove u javnom vlasništvu za izdavanje pod zakup, sa jasno i pošteno ustanovljenim modelima finansiranja i kreditiranja neprofitne izgradnje, a posebno sa pravom selekcije socijalnog stanovanja korisnika tog sistema.
Naše društvo i država imale su problem koji je nastao razdvajanjem najpre Srbije i Crne Gore, a zatim je ukinut Fond za solidarnu stambenu izgradnju, a sredstva fonda i stanovi izgrađeni iz tog fonda su sada na računu Republičke direkcije za imovinu, kod Odeljenja za upravljanje nepokretnostima bivše Državne zajednice SCG.
Ukidanjem Zavoda za obračun i plaćanje 2003. godine i prelaskom platnog prometa u poslovne banke izvršena je konverzija baze podataka o računima. Tadašnja Savezna direkcija za imovinu je prestala sa radom u skladu sa članom 16. Ustavne povelje SCG, a zatim je Zakonom o budžetu RS iz 2003. godine regulisano da se zatečena sredstva usmeravaju na konsolidovani račun Trezora Republike Srbije. Na taj način se izvršavaju mnogobrojne uplate, a na osnovu prethodno izdate dokumentacije.
Činjenica da sredstva stoje na računu i da nisu korišćena za plaćanje daju dobru osnovu da se ista sa računa Republičke direkcije za imovinu, Odeljenja za upravljanje nepokretnostima, prenesu na novoosnovani Republičkog fonda za socijalno stanovanje, u koga bi sredstva uplaćivale i banke za razvoj SE, opštinski budžeti, kao i banke pratioci socijalne izgradnje i socijalnog stanovanja.
Imajući u vidu da veliki deo populacije Srbije nije, niti će biti u mogućnosti da reši svoje stambene potrebe na privrednom tržištu stanova, smatramo da je neophodno da država Srbija ovim zakonom ponovo uvede celovit sistem javnih intervencija u stambenoj politici.
Zakon o socijalnom stanovanju prepoznaje potrebu rešavanja socijalnog stanovanja mnogobrojnih ranjivih grupa, koje su rezultat svih zbivanja na tlu RS – lica bez odgovarajućeg stana, lica bez krova nad glavom, beskućnici, lica čija je stambena situacija ugrožena, lica zakupci stanova bez pravne zaštite, bez efikasnih ugovora, lica bez zaposlenja, izbeglice i interno raseljena lica, ovaj zakon shvataju kao jedini način da u budućem sistemu socijalnog stanovanja budu obezbeđena.
Predlog zakona o Fondu za zaštitu životne sredine, po mišljenju PUPS, jeste jedan nacrt zakona o Fondu koji bi, po našem mišljenju, trebalo da se osnuje po principima objektivnosti i odgovornosti i na priznatim standardima dobre prakse i javnosti u radu i trošenja sredstava.
Neminovno se nameće utisak da je ovaj zakon neka vrsta cenovnika koji će važiti u skladu sa Nacionalnim programom zaštite životne sredine, održivog razvoja i ekologije.
Strateški dokumenti, akcioni i sanacioni planovi u oblasti životne sredine, prema pravilima vodiča zajednice o državnoj pomoći, biće podsticaj samo za svrhe postizanja boljih efekata naplate od štetočina u životnoj sredini.
Fond kroz svoj godišnji plan rada mora da naplati sve odgovornosti za štete u životnoj sredini, sve akcidente, a iz toga mora finansirati aktivnosti iz oblasti osnovnih geoloških istraživanja, mora finansirati programe ekološkog obrazovanja i posebno da jača javnu svest građana o pitanjima životne sredine i održivog razvoja.
Poslanička grupa PUPS se zalaže da se javno propiše korišćenje sredstava (Predsednik: Gospodine Stamenkoviću, vreme. Završite rečenicu.) završavam... sa javnim rokovima, troškovima i rezultatima. Mi smatramo da Fond ne treba da ima imovinu, jer imovina mora biti narodna i javna. Nadzor nad radom fonda mora vršiti redovno poređenje sa svim međunarodnim iskustvima i kontrolama.
Poslanička grupa PUPS u danu za glasanje pružiće podršku zakonu o uređenju prostora i izgradnji, zakonu o uređenju zemljišta i katastru, zakonu o socijalnom stanovanju i zakonu o fondu za zaštitu životne sredine, a tehničke propuste i nedostatke rešavaće amandmanima.

Dame i gospodo, gospodine Novakoviću, gospodine ministre, u ime svih članova Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije zahvaljujem narodnim poslanicima na predanom, temeljitom i vrlo odgovornom učešću u višednevnom radu Skupštine Republike Srbije na donošenju 15 baznih zakona iz oblasti agrara.
Posebno se zahvaljujem svim stručnim službama Skupštine Srbije, zatim sekretaru Odbora gospođi Zečević i saradnicima na pripremi preko 1.300 amandmana za razmatranje i njihovo usvajanje. Zahvaljujem se ministru poljoprivrede i njegovim saradnicima na uspešno obavljenom ogromnom poslu na zaokruženju pravno-tehničkog agrarnog okvira.
Izražavam veliku nadu da će ovaj posao poslanika i Ministarstva poslužiti poljoprivrednim proizvođačima i radnicima u prehrambenoj industriji da lakše savladaju težak položaj naše poljoprivrede. Još jednom hvala.

Nesporno je da se danas raspravlja o jednom od najvažnijih setova, odnosno setu zakona iz poljoprivrede koji je bio tako dugo nedostupan i da je ovo pokušaj da se posle tri i po godine više tih zakona danas razmatra i usvaja.
Ne kažem da danas u ovoj raspravi u pojedinostima ne treba raspravljati i o podzakonskim aktima. Ako je to neko ocenio da je danas potrebno da raspravljamo o podzakonskom aktu zašto da ne, samo neka bude doprinos da se dođe do boljih i pravih rešenja i do pravih zakona u tako važnoj grani kao što je agrar.
Ono što imam da kažem kada se radi o pominjanju penzionera, odnosno odnosa koji imaju PUPS prema ovoj materiji, on je jasan. Jedno je pitanje penzija iz poljoprivrede ili penzija poljoprivrednika koji su tu penziju stekli baveći se agrarom odnosno poljoprivredom.
Mislim da tu nema spornog, a ako bude došao na red zakon o PIO, sigurno ćemo imati mnogo toga da kažemo jedni drugima oko penzije koja se formira za ovu kategoriju naših stanovnika.
Dakle, ne treba mešati pitanja iz pravnog osnova za dobijanje penzije sa pravnim osnovom za dobijanje jednog od benefita koji je naša Vlada donela kao uredbu da bi se poljoprivrednim proizvođačima u ovim vremenima, u jednom kratkom roku, davala pomoć da prevaziđu ove probleme i organizuju poljoprivredu jer su još radno sposobni i mogu da podnesu sav teret te poljoprivrede.
Mere koje su tada donete iznosile su do 3,5 milijarde dinara, što je bilo sigurno veliko i preteško opterećenje za sve činioce agrara, bez obzira na kategoriju onih koji su radili u poljoprivredi, bilo da su komercijalno domaćinstvo, bilo da su nekomercijalno ili su pak poljoprivrednici preko 65 godina starosti.
Na pitanja ko se za kakve stavove zalagao na Vladi, oni su javni, oni su objavljeni i tamo se možete o tome informisati. O tome ne bih govorio, to je stvar podzakonskog akta koji je objavljen, u kome stoji kakvi su stavovi i šta se tim merama u obrazloženju dobija.
Poznat je pravni osnov, jasan je. Ova mera je trajala onoliko koliko smo mogli da je podnesemo kao Vlada i kao budžet. Onog momenta kada se više nije mogla podneti u ovom iznosu, predloženi su drugi iznosi, koji su takođe dobar benefit za taj deo naših poljoprivrednih proizvođača da mogu da izdrže ovakve, rekao bih, dosta oštre uslove za poljoprivrednu proizvodnju.

U toku današnje rasprave uporno pominjete neke probleme i stranku koja u odnosu na materiju o kojoj govorite ima jednako učešće kao i svi drugi narodni poslanici, kao i sve druge političke stranke ovog parlamenta.
Odbor za poljoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije zasedao je šest sednica, održanih po pitanjima koje su na današnjem dnevnom redu i na kojima su razmatrana pitanja iz ovog seta zakona, pa i neka pitanja vezana za uredbu koju ovde pominjete. Vi ni na jednoj sednici niste uzeli učešća, iako ste članovi tog odbora. Uporno ste radili na tome da ne date kvorum.
Verovatno imate svoje razloge, ne kritikujem. To su vaši razlozi, samo mogu da ih shvatim.
Pitanje – zašto niste hteli da na tom mestu i na takav način raspravimo o ovom setu zakona i o uredbi koju pominjete je stvar na koju ćemo odgovore verovatno dobiti i kroz ovu raspravi u pojedinostima i verovatno saznati ko se za šta zalagao kada se radi o penzionerskoj stranci.
Stav PUPS-a je postojao, uvek će postojati i jasno je određen i postavljen prema svim pitanjima, pa i prema pitanjima vezanim za poljoprivredu, a posebno kada se radi o ponuđenom setu zakona i posebno kada se radi o ovoj uredbi, koju danas komentarišete, ujutru na jedan način, popodne na drugi način, ali to je stav vaše stranke, pretpostavljam i vašeg mišljenja.
Mi smo mišljenja i to smo jasno saopštili, svi treba da učine napore da se sačuvaju penzije po svim osnovima i radna mesta u zatečenom nivou.
To je posledica krize i to je odgovor Vlade koji je dat na posledice krize, odnosno na moguće posledice krize, a posebno kada se radi o penzionerima iz poljoprivrede.
Uspeli smo da, zajedno sa Vladom i ostalim strukturama koje su radile na tom pitanju, učinimo jako mnogo da se otpišu dugovi koji su postojali kod svih poljoprivrednih proizvođača, a posebno kod poljoprivrednih proizvođača koji su sada u penziji, a vezani su za dugovanja koja su imali po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja do 2008. godine.
Efekte tog oslobađanja i sami kažete da ne znate, pa sam predložio da skinete i vidite koliko se to otpisalo sredstava, koliko je to u stvari benefit za onoga ko je dugovao, jer ako neki poljoprivredni proizvođač nije iz svoje kuće izneo ta sredstva i uplatio za ono što je dugovao za PIO, znači da su mu ta sredstva ostala i da je njima mogao da raspolaže, onako kako je on smatrao za shodno.
Pored toga, obezbeđene su subvencije koje su trajale onoliko koliko je to bilo moguće da traju, verovatno zbog toga što se, kao što ste i u raspravi u budžetu i sami rekli, nisu obezbedili prihodi onako kako se očekivalo i negde je moralo da se nešto smanji. One nisu potpuno ukinute, ali su svedene na neku meru koja je ovog momenta podnošljiva.
Da li je to dobro ili nije dobro? Pa, sigurno da nije dobro, sigurno je da će biti problema.
Da li će se naći mogućnost da se ta sredstva naknadno obezbede i da se ponovo vrati ili aktivira deo te uredbe ili cela uredba, to je drugo pitanje, zavisiće od razvoja događaja koji će uslediti sigurno do kraja ove godine.
Kada se radi o tome ko treba da daje odgovore na koja pitanja, sva partijska pitanja ili pitanja koja postavljate partiji možete postaviti i našem rukovodstvu partije u Resavskoj 14. ili 24.
Sva pitanja koja se odnose na Vladu možete postaviti Vladi, nema nikakvih problema, sva pitanja koja se odnose na Odbor za poljoprivredu, dođite da razgovaramo na Odboru za poljoprivredu, mislim da ćete tamo naći mnogo odgovora, bez obzira da li ćete biti zadovoljni ili nezadovoljni njima.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, poštovana gospodo saradnici i savetnici, prošlo je skoro tri godine kako u parlamentu Srbije nije usvojen neki zakon iz agrara, u predstojećoj raspravi razmatraćemo i usvojiti 15 fundamentalnih, važnih pravnih akata za poljoprivredu, prehrambenu industriju i naciju u celini.
Ovom raspravom započeta je vrlo složena i odgovorna procedura za donošenje sopstvenih zakonskih akata i podzakonskih dokumenata na osnovu kojih će se odvijati primarna poljoprivredna proizvodnja, prehrambena proizvodnja i bezbedan promet hrane.
U relativno kratkom roku moraju se razmotriti, uskladiti i usvojiti oko 8.000 dokumenata neophodnih za domaću i evropsku agrarnu politiku i izvoz hrane u ceo svet.
Za harmonizaciju naših, evropskih i svetskih propisa najvažnija su upravo rešenja iz zakona koji su pred nama. Ključni zakoni ili bazni zakoni koji proizilaze iz sva druga zakonska rešenja su – zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoj i zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Dobro je da se u proceduri nalaze i agrarni zakoni, ali je još važniji status naše poljoprivrede i prehrambene industrije, seljaka i radnika, na kojima će ti zakoni biti primenjivani.
Primena ovih zakona je moguća u stabilnom agraru, koji je po dugoročnim merama subvencioniranja poljoprivrede okrenut nacionalnom interesu i izvozu.
Podsećam vas da u poljoprivredi i agroindustriji stvaramo 35% društvenog proizvoda. Poljoprivredno-prehrambeni proizvodi učestvuju sa 25% u vrednosti izvoza Srbije. Međutim, evidentno je da u dužem vremenskom periodu svodimo našu agrarnu politiku na dominantno socijalnu politiku u kojoj se vrši davanje podsticaja samo manjim registrovanim poljoprivrednim domaćinstvima i proizvođačima, koji raspolažu sa svega oko 15% poljoprivrednog zemljišta, odnosno ukupne obradive površine. To bi značilo definitivno napuštanje tržišnog koncepta agrobiznisa u Srbiji u ovom periodu.
Moramo priznati da je došlo do drastičnog smanjenja agrarnog budžeta i okvira u kome radite. Nominalno smanjenje sa 27,2 milijarde na 20,4 milijarde dinara, odnosno za 6,8 milijardi ili za punih 25%, strahovit je udar na okvir u kome radite.
Realno je smanjenje za oko 50%, zbog starih dugova i inflacije koja nas prati. Relativno je smanjenje sa 7,15% na 2,92% bruto nacionalnog budžeta. U situaciji kada se rashodi iz budžeta u 2009. godini za 7,6% veći od prihoda od najavljene državne podrške agraru i time od opšteg podizanja nivoa konkurentnosti, ne ostaje mnogo.
Ovakav pristup agropolitičkom kompleksu problema posebno izdvaja dva pitanja. Prvo, zašto poljoprivredna preduzeća, zemljoradničke zadruge i poljoprivredni subjekti nisu dobili tretman komercijalnih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, kada se za radnike i uposlene u agraru plaćaju daleko veći doprinosi za PIO, zdravstveno osiguranje, nego za ostale proizvođače?
Drugo, zašto sva registrovana poljoprivredna gazdinstva nisu dobila status „komercijalnog“, iako rade za svoje potrebe i tržište, a plaćaju poreze i doprinose i morala su biti registrovana po sili zakona i po evropskoj praksi, a ne po principima dobrovoljnosti?
Na ovaj način se dolazi do ključnog problema naše agrarne politike, a koji je nasleđen iz ranijih perioda, a to je – da se socijalna pitanja seoskog i poljoprivrednog stanovništva moraju rešavati u resursima ekonomsko-socijalnih pitanja tih kategorija stanovništva, pa i njihov socijalni status, PIO, zdravstveno osiguranje i opšte osiguranje, a ne poljoprivreda posebno, a svi ostali posebno.
Uredba o registru poljoprivrednih gazdinstava od 25.12.2008. godine obesmislila je sve aktivnosti registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Ona je uvela kategoriju – komercijalno i nekomercijalno poljoprivredno gazdinstvo, stvorivši jedan izuzetak takozvanog „čistog seljaka“, koji drži 15% aktivne poljoprivredne proizvodnje, a jedini su korisnici poljoprivrednih subvencija.
Ta uredba je neustavna, a definicija „registrovanog poljoprivrednog gazdinstva“ je suprotna svim naučnim i stručnim pojmovima u oblasti agrarne ekonomije i u svetu. Zbog raznih nesretnih okolnosti koje ovu delatnost prate, a posebno zbog odustajanja Ministarstva od Uredbe o podsticaju i unapređenju delatnosti zemljoradničkih zadruga, a time i od agrobiznis preduzeća Srbije, iz državnih podsticajnih mera su isključeni mnogi koji nisu smeli biti isključeni.
Time su izbačena sva poljoprivredna preduzeća, zadruge i 365.000 neregistrovanih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava, odnosno preko 75% objekata iz agrara Srbije. Samo zbog ovakog neprincipijelnog pristupa ovom problemu nastalo je beznađe u većini sela Srbije sa ostarelim stanovnicima.
Zavladao je strah i nesigurnost među zadrugarima i kooperantima, jer je izgubljen oslonac za kreditiranje i nabavku – dizel goriva, veštačkog đubriva, semenske robe, hemijskih sredstava, sitne i krupne mehanizacije, rezervnih delova itd.
Naši seljaci više nisu zaštićeni od sramnog otkupa poljoprivrednih proizvoda od monopolista, kao što su – mlekare, mesare, hladnjače, klanice, otkupljivači, nakupci, prekupci i izvozno-uvoznički lobiji.
Strah za proizvodnju, otkup i plasman tržišnih viškova, nesigurnost za radna mesta radnika u agrobiznisu, kao i nesigurnost vlasnika poljoprivrednih površina u sistem kreditiranja i subvencioniranja, nametnuli su izuzetno težak status agrara, sela i seljaka Srbije, preko kojih se po ko zna koji put prelamaju, sprovode i leče privredne krize i vrši oporavak društva.
Stabilnost poljoprivredne proizvodnje i pravilne dugoročne mere subvencioniranja davale su suficit od dve milijarde dolara iz agrara i prehrambene industrije.
Umesto toga, suficit od 700 miliona dolara iz 2007. godine smanjen je na 490 miliona u 2008, a biće dobro ako ove godine, zbog suše, bude 200 miliona dolara. Ukupan deficit spoljnotrgovinske razmene Srbije od 11 milijardi dolara ublažila je samo poljoprivreda sa 4,5% od ukupnog dugovanja i niko drugi.
Normalno bi bilo da se zbog toga daleko više uloži u selo i seljaka, u poljoprivredu i prehrambenu industriju. Ovako smo dobili dva smanjenja agrarnog budžeta od 22 i od 26%. Izbacili smo sva pravna lica registrovana za poljoprivredne i prehrambene delatnosti iz prava na agrarne subvencije po jednom hektaru površine ili po jednom umatičenom grlu. Smanjili smo broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava za više od 60.000, umesto da sve subjekte u proizvodnji u poljoprivredi registrujemo po službenoj dužnosti.
Izostala je tzv. socijalna pomoć od 40.000 dinara samo deset dana posle obnove registracije poljoprivrednih domaćinstava. Nastavilo se sa politikom za Fond za razvoj Srbije ne finansira poljoprivrednu i prehrambenu industriju u Srbiji, a Fond za razvoj AP Vojvodine potpuno pravilno i opravdano finansira i projekte iz agrara i prehrambene industrije.
Zašto raznolikost? Zašto jedna država, a dva sistema? Potpunim pretapanjem 4,7 milijarde dolara kreditnih sredstava u nepovratna sredstva za subvencije u poljoprivredi bukvalno se gasi ova vrlo stroga, racionalna, ali i važna i korisna kreditna linija koju smo imali u poljoprivredi, koja je mnogima omogućila da proizvode. Mi razumemo krizu i razumemo da smo svi u takvim okolnostima, ali se ova delatnost morala nastaviti.
Bilo bi dobro da uporedimo i neka iskustva koja su u našem okruženju. Tako, na primer, Slovenija je već šest godina član EU, ima pet puta manje raspoloživih agrarnih resursa, a tri puta veći godišnji društveni proizvod iz agroprivrede. Hrvatska ima dva puta manje agrarnih resursa, a tri puta veći agrarni budžet od Srbije.
Ovako omalovažavajuća pozicija poljoprivrede Srbije možda nije rezultat neuspelih reformi, nedostatka zakonodavno-pravnog okvira i drugih reformi, već nije bilo pozitivne i pravilne privatizacije resusno višestruko skupljih agrobiznis kompanija oranica Srbije, kao što su – šećerane, klanice, hladnjače i druge „oranice“, već su se prodali jeftino za potrebe nekih centara moći i za primat u agrobiznisu.
Primat preuzimaju hrvatski i slovenački regionalni agrobiznis lideri, kao što je – Agrokor, Perutnina, a i domaći šoping centri kao što je Ideja, Delta, Pevec, Vero i već koji drugi, koji već zaokružuju proizvodno tehnološku celinu od njive do trpeze po najnižim cenama proizvodnje, prerade i ličnih dohodaka radnika u Evropi.
Ako se ovome doda odbrana kursa evra, odnosno dinara, sa do sada utrošenih 900 miliona evra, što je tačno tri kompletna agrarna budžeta Srbije, stiče se utisak da se naš agrar smišljeno devastira i obezvređuje radi lakše kupovine mnogih zainteresovanih u Srbiji i u okruženju.
Dame i gospodo, današnja rasprava u načelu na 15 ponuđenih zakona iz oblasti agrara daće okvirni i kritični snimak aktuelnog stanja u agraru Srbije. Mora se priznati da davna rasprava po pojedinim predlozima zakona nije bila ravnomerna, jer se donošenje nekih zakona očekuje godinama. Ipak, u raspravi se morala obezbediti javnost i učešće stručnih, naučnih i masovnih subjekata iz agrara, prehrambene industrije i javnosti.
Nezamislivo je da nijedan od tzv. zakonskih predloga nije razmatran u bilo kakvoj tematskoj emisiji nacionalne televizije Srbije. Široka javnost Srbije, pre svega individualni poljoprivredni proizvođači, nisu imali to zadovoljstvo da se na bilo kom okruglom ili ćoškastom stolu RTS, sveznajućih voditeljki, sa dve i po godine zaostatka zaredom, ne progovori ni jedna reč o zakonu o poljoprivredi i selu, o zakonu o zemljištu, poljoprivredi, penzijama ili makar o rakiji i vinu.
Svaki od 15 ponuđenih zakona vrlo će tangirati i proizvesti pozitivne ili druge posledice za život seljaka i njihovih porodica. Zamislite da li bi francuska, italijanska, slovenačka ili neka druga nacionalna televizija bila tako organizovana, a da ne bi branila i izveštavala sa rasprava u studiju ili institucijama kada se kod njih donosi zakon o francuskom siru ili italijanskom vinu, slovenačkom pivu ili ruskoj votki.
Ali, kada parlament Srbije raspravlja o rakiji, nacionalna RTS i drugi mediji, javni kritičari, neće ni konstatovati da je održana sednica Odbora za poljoprivredu ili da se ministar obratio javnosti, već će se sekirati zbog toga šta su seljaci i građani imali ili nemali kao službu za praćenje propisa u agraru.
Preko televizijskih prijemnika, za koje se plaća velika televizijska pretplata, odnosno nevoljno plaća televizijska pretplata, bili smo dužni da se preko nacionalne televizije obratimo, objasnimo ljudima i pokažemo da su zakoni ispravni, dobri i da će im biti od koristi.
Dok se televizije bave pitanjima koji od poslanika je seo ili nije seo, dotle se o agraru razgovara samo između seljaka i u selu. Pošteno je da se oda priznanje studiju B92 i uredniku i voditelju Zahariju Trnavčeviću i RTV Vojvodine koji čine napore da se agrarna pitanja ove zemlje seljaka koliko-toliko upristoje i o njima otpočne opšta, javna, trajna i realna rasprava u vremenu i prostoru koji odgovara seljaku i njegovoj porodici.
U današnjoj praksi, izrada, rasprava i usvajanje ovih zakona iz agrara pokazala je prisustvo velikih kontraverzi i velikog broja problema u usaglašavanju predloženih rešenja, kao benefita ili negativnih posledica ili štete koje će one doneti srpskom agraru.
Radi uspešne primene ovog seta zakona o agraru Srbije bilo je neophodno da oni prođu društvenu reviziju ponuđenih rešenja, kao i recenziju nadležnih evropskih i svetskih direktiva i konvencija u oblasti hrane i naših eksperata i svih subjekata poljoprivredne proizvodnje, prehrambene industrije i prometa hrane. Posebno je važno da se u uslovima velike ekonomske krize, kada raste ponuda, a strmoglavo pada potražnja, uz rast cena svih industrijskih inputa, ovi zakoni usvoje, uz prethodno jasno razgraničavanje svih temeljno važnih pitanja.
Prvo pitanje zakona o restituciji i vraćanju zemlje validnim vlasnicima, drugo je pitanje nacionalne strategije agrarne politike, treće je pitanje zakona o zadrugama, pitanje zakona o obnovljivim izvorima energije i o primeni u poljoprivredi – biomasa, bioalkohola, grejanja sa organskim otpadom, biodizela, sunčeve energije i biogasova, vetra i vode, pitanje postupaka izrade i usvajanja zakona o navodnjavanju, pitanje zakona o poljoprivrednoj mehanizaciji i zamena po sistemu staro za novo i robnim razmenama.
Naša država je sada privredno i ekonomski nedovoljno funkcionalna. Ne poseduje nacionalnu strategiju za dobro domaćinsko i napredno korišćenje nacionalnih resursa zemljišta, vode, biljaka i životinja, ali sada ima priliku da sa ovih prvih 15 zakona iz oblasti agrara uredi do sada otvorena pitanja.
Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju predložen je na osnovu već zastarele i diskutabilne strategije o razvoju poljoprivrede iz 2005. godine i bez postojanja nacionalne strategije o ruralnom razvoju.
Zakon o poljoprivredi nije definisao status lica koja se bave poljoprivredom a nemaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, a time se iz primene zakona izopštavaju neregistrovana poljoprivredna domaćinstva, kojih ima gotovo 80% od broja onih koji se bave ukupnom poljoprivredom. U EU ne može biti dobrovoljne registracije, to je posao privrednih komora, ministarstva i države.
Činjenica je da u Predlogu zakona nema nijednog izraza ni pravnom pojma koji se odnosi na ruralni razvoj, niti su definisani osnovni kriterijumi šta je ruralno područje u Republici Srbiji. Ove godine je registrovano oko 330 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, odnosno 20% manje.
Potpuni uvid u stanje i poslovanje registrovanih poljoprivrednih domaćinstava imaju samo lokalne samouprave. Smatramo nelogičnim da jedinica lokalne samouprave nema poljoprivrednu osnovu za zemljište kojim na svojoj teritoriji raspolaže.
Godišnji programi zaštite, uređenja i korišćenja praktični su okvir za izradu svih poljoprivrednih osnova.
Predlog zakona stavlja u podređeni položaj pravna lica na teritoriji jedinica lokalne samouprave u poslovima davanja mišljenja na godišnji program. Favorizovanjem fizičkih lica krše se ustavna prava svih pravnih lica i subjekata u agraru, a komisija jedinica lokalne samouprave mora biti odredbom zakona obavezna da daje mišljenje o godišnjem programu.
Predlog zakona nije dao odgovor na pitanje šta se dešava ako komisija lokalne samouprave donese program do 31. marta tekuće godine, a skupština lokalne samouprave ga ne prihvati. Koja su dalja postupanja, kakva su dalja postupanja, to se mora definisati.
Zakon je pogrešno utvrdio obavezu plaćanja zakupnine unapred, i ako svi subjekti u agraru znaju da se prihodi iz poljoprivrednih ciklusa proizvodnje mogu očekivati tek posle devet meseci do godinu dana, pri čemu je rizik od neizvesnosti cena poljoprivrednih proizvoda ogroman.
Zakon će morati da potpuno pojasni vreme stupanja u faktički posed predmeta zakupa, obaveze zakupodavca i zakupoprimca. Pravo prečeg zakupa je već doživelo stotine amandmana u predloženoj varijanti predloga zakona. Potrebno je najodgovornije raščistiti odnos zakupaca i uposlenih na predmetnim površinama.
Poslanička grupa PUPS intenzivno je u pripremama ovog zakona obavljala konsultacije sa svim subjektima poljoprivredne industrije i sindikatima, pa predlaže zajedničku platformu za uspešnu implementaciju ovog zakona i najvažnijeg zakona u praksi, i to; prvo, formirati fond državnog poljoprivrednog zemljišta radi strateškog upravljanja ovim dragocenim resursom; drugo, ukinuti javno nadmetanje za uzimanje u zakup poljoprivrednog zemljišta i obavezati Ministarstvo da, u saradnji sa lokalnom samoupravom, odredi realne cene zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini; treće, obezbediti adekvatne subvencije za svaki hektar odnegovanog poljoprivrednog zemljišta, odnosno useva, a da se subvencije raspoređuju svim pravnim i fizičkim licima u agraru na osnovu uredbe; četvrto, uredbom zabraniti usitnjavanje preostalih zemljišnih kompleksa u državnoj svojini; peto, pravo prečeg zakupa za državno zemljište ponuditi najpre sadašnjim korisnicima koji su na njemu osnovali bazu u reprolancu sa stočarskom proizvodnjom i preradom poljoprivrednih proizvoda; šesto, omogućiti velikim agrosistemima ravnopravno učešće u pravu prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta; sedmo, obavezati nove titulare zakupa da kod dobijanja prioriteta on bude određen prema broju stalno uposlenih radnika, i to jedan radnik na sedam do deset hektara, kako bi se sačuvala radna mesta u agraru i obezbedio veći broj uposlenih.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kao što je i gospodin ministar kazao, prvobitno je najavljen kao potpuno nov predlog zakona i na sajtu ministarstva označen kao zakon čija je javna rasprava završena.
U protekle dve decenije tranzicionih promena nijedan zakon u oblasti poljoprivrede nije izazvao toliko polemike, pa čak i sukoba među braćom po materi, odnosno njivama. Koliko je to učinio zakon o poljoprivrednom zemljištu iz 2006. godine? Već u prvoj godini primene njegovih odredbi o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta prouzrokovane su brojne nepoželjne konfrontacije između vlasnika registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i radnika i rukovodstava još uvek neprivatizovanih, odnosno radnika i vlasnika od pre nekoliko godina.
Pre donošenja ovih izmena treba biti posebno obazriv kod odredbi koje se odnose na gazdovanje državnim poljoprivrednim zemljištima, čija će površina biti smanjena primenom zakona o restituciji i vraćanju istog ranijim vlasnicima, kao što je sada slučaj sa verskim zajednicama. Napominjem, koristiću i vreme poslaničke grupe, kratko. Vrlo je diskutabilno brisanje sadašnjih odredbi koje se odnose na izradu poljoprivrednih osnova za teritoriju grada ili opštine, jer se time eliminiše izrada elementarnih dokumentacionih osnova o zemljištu, a koje se predstavlja za bilo koji razvojni ili prostorni plan GUP, DUP program ruralnog razvoja itd.
Neke predložene promene zakona o poljoprivrednom zemljištu suprotne su Ustavu Republike Srbije, jer narušavaju osnovno načelo po kojem svi privredni subjekti uživaju jednak pravni položaj na tržištu.
Ustav Srbije, članom 84. stav 1, 2. i 3, naglašava da svi imaju jednak pravni položaj koji se mora primeniti. Mislimo da bi pravo prečeg zakupa morali da dobiju i vlasnici useva sa višegodišnjim periodima eksploatacije, a kojima je to zemljište osnova u reprolancu sa stočarskom proizvodnjom i preradom.
Poslanička grupa PUPS zalaže se za to da jedan od uslova prava prečeg zakupa bude i broj stalno zaposlenih radnika po hektaru zemljišta. Mišljenja smo da država Srbija mora ukinuti javno nadmetanje za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Jedan od najvažnijih zakona u setu danas ponuđenih je zakon o bezbednosti hrane. On je dugo očekivani i fundamentalni pravni akt kojim bi se definitivno obezbedio sistem kontrole prometa robe i usluga o uvozu i izvozu hrane. Stabilan, bezbedan i ekonomičan promet hrane je nacionalni interes, a time je i sam zakon određen da na najvišem nivou stručnosti i najvišem nivou odgovornosti za zdravlje ljudi i životinja uspostavi beskompromisnu regulativu za bezbednost hrane.
Međunarodne konvencije u oblasti bezbednosti hrane usklađuju se ovim zakonom i slobodno se može reći da u ovome ne zastajemo mnogo za Evropom. Nacionalna dokumenta i strategija razvoja poljoprivrede iz 2005. godine, kao i akcioni plan, ovim zakonom će biti pojačani, a zakonodavni okvir za prilaz Grupi sto konačno završen. Međutim, nije dovoljno samo usklađivanje propisa EU i Srbije da bi ovako složen zakon bio primenjen u zemlji sa nerešenim pravnim ekonomskim i tehnološkim problemima, posebno u agraru.
Neophodno je brzo i efikasno propisati aktivnosti na određivanju uslova za primarnu proizvodnju, za skladištenje, rukovanje i transport primarnih proizvoda, živih životinja, ribe, divljači, namirnica itd. Posebno treba definisati ulogu svih kontrola – veterinarske, fitosanitarne, poljoprivredne i laboratorije za uzimanje i ispitivanje uzoraka.
Poslanička grupa PUPS je duboko svesna da su u oblasti bezbednosti hrane do sada uočeni ozbiljni problemi koji se u hodu moraju otklanjati, i to: prvo, ne ujednačen sistem bezbednosti hrane, drugo, vrlo glomazan i nedefinisani sistem kontrole, postojanje i mešanje paralelnih nadležnosti i odgovornosti službi i organa, nedostatak kontrole hrane u svim oblastima od onih u kojima se proizvodi od pogona do onih u kojima se koristi, do kuhinja, potpuno odsustvo analize rizika u proizvodnji i prometu hrane.
Ukoliko se konstatuje da postoji nedostatak opšte pravne odgovornosti za bezbednost hrane, kako kod proizvođača tako i kod prometnika i potrošača, dolazi se do nesinhronizovanog rada laboratorija zaduženih za kontrolu bezbednosti hrane, odnosno do nedovoljno popunjenosti subjekata u bezbednosti hrane sa zakonom propisanim stručnim kadrovima.
Vrlo je važno da u primeni ovog zakona moramo da sprečimo apsorbovanje mnogih dezinformacija o rezultatima ispravnosti hrane koju uvoznički lobi drži u svojim rukama. Nužno je stvoriti strategiju zaštite ispravnog domaćeg proizvoda i suzbiti nelojalnu cenovnu razliku i konkurenciju.
Setimo se samo da smo uvozili neispravne sireve, radioaktivno mleko, neispravno meso, opasne igračke, kvarljive mesne prerađevine, a da niko nije odgovarao niti su izrečene sankcije.
Sistem EU za brzo skretanje pažnje na proizvode koji nisu bezbedni, za upotrebu funkcioniše efikasno i otklanja štetne rizike po zdravlje i takav sistem moramo usvojiti i mi.
Zakon o bezbednosti hrane priprema se već sedam godina, kao i zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, a čijim bi se donošenjem značajno poboljšalo stanje na tržištu i sprečio uvoz nekvalitetne robe.
Gospodo ministri, obzirom da je podnet ogroman broj validnih, kvalitetnih, stručnih amandmana, molimo vas da one koji se ne kose sa suštinom, prirodom i biti ovih zakona koji su ponuđeni, usvojite.
Poslanička grupa Partije ujedinjenih penzionera Srbije podržaće ove zakone pod uslovom da se oni amandmani koji imaju svoju snagu, pravno valjanu moć i tehničku opravdanost budu usvojeni. Hvala vam na pažnji.

Dame i gospodo, drage kolege, poštovana gospodo ministri, Skupština Srbije je 1990. godine donela propis kojim se nadoknađuju štete prouzrokovane usporom voda izazvanim izgradnjom akumulacije hidroelektrana Đerdap I i II, podizanjem nivoa podzemnih voda, plavljenjem i menjanjem prirodnog režima voda, šteta na zemljištu itd.
Posebnom odlukom Skupštine tada je predviđena naknada za korišćenje dobara od posebnog interesa koja je pripadala opštinama na području uspora stvorenih izgradnjom hidroelektrana I i II. Naknada se izdvajala iz cene proizvedenih kilovat-sati na generatoru u svim hidroelektranama. Iz ovih sredstava su opštine na plavnom području rešavale probleme nastale plavljenjem - odnošenje zemljišta, obrušavanje, propadanje puteva, potapanje i druge komunalne probleme.
Zbog čestih promena nivoa voda u akumulacijama izazvanih režimom eksploatacije vodenog potencijala za proizvodnju hidroelektrične energije u elektranama štete su svake godine sve veće. Građani traže obeštećenje od opština, a Vlada je svojom odlukom ukinula ova sredstva i veliki broj stanovnika u priobalju hidroelektrana ostavila je bez naknade. Iznos odštete od hidroelektrane Đerdap bi samo za opštinu Kladovo u ovoj godini iznosio preko 150 miliona dinara.
Na koji će način Vlada Srbije obeštetiti građane u priobalju, da podsetimo, u opštinama Kladovo, Negotin, Majdanpek, Golubac, Požarevac, Smederevo, Kovin, Beograd i Novi Sad?
Drugo, kada će Javno preduzeće EPS izvršiti sve preostale obaveze radi naknade šteta u priobalju Dunava nastalih relokacijom naselja i ljudi?
Treće pitanje, kada će Javno preduzeće EPS izvršiti naknadu privrednih šteta po osnovu Zakona o trajnom rešavanju egzistencije građana sa ugroženog područja uspora Dunava?
Četvrto pitanje je za ministra zdravlja – kada će Ministarstvo zdravlja uvrstiti lečenje oko 250.000 građana obolelih od hepatitisa A, B ili C u obavezne vidove zdravstvenog osiguranja i omogućiti terapiju pegazis ili kopegus sistemom koja košta do 20.000 evra? Hvala.