Rekla sam da podržavam amandman SVM, s obzirom da je koleginica govorila i rekla da će ona sada govoriti o njenom amandmanu, s obzirom da je prethodni amandman u obrazloženju Vlade faktički obuhvatio sve ove amandmane i razloge zašto odbija amandman LSV i DS i SVM. Dakle, jesam bila jasna u tome da podržavam amandman SVM, a koleginica je takođe u kontekstu tog amandmana govorila o amandmanu SVM.

Hvala gospođo predsedavajuća. Evo ja bih jednom replikom repliciram i gospodinu Veselinoviću i gospodinu Mileniću. Evo, drage moje kolege gde je Zakon o finansiranju Pokrajine Vojvodine koji je trebao da se donese već pre šest godina? Vi ste četiri godine bili zajedno u vlasti, bili ste koalicioni partneri. Vi ste donosili budžet, LDP je glasa protiv budžeta. Dakle, u okviru tog budžeta je bilo i finansiranje Vojvodine. Mi smo glasali protiv takvog načina finansiranja Vojvodine, a pogotovo smo bili protiv toga da se i na tako utvrđen način finansiranja naprave propusti, pa da se tih 7% Ustavom zagarantovanih ne poštuje.
Vi ste bili na vlasti kada je prodat NIS. Potpuno ispod cene. Četristo miliona evra je za 2011 godinu je iskazan dobitak te kompanije. Vi ste bili na vlasti, dakle, i ne možete da se od te odgovornosti oslobodite. Sada je jedna stranka u poziciji, druga je opet na vlasti. Dakle, očekujemo da se napokon svati da pored privilegija koje nosi vlast, postoje i neke odgovornosti. Odgovornost je ta da se poštuje aktuelni Ustav. Odgovornost je ta da se uradi sve kako bi se isfinansirala APV. U čemu je tu problem, ako mi insistiramo na matematici? Vi znate onu priču oko braće i sestre i kesama, jel tako. Prema tome ja bih vas podsetila da postoji drastična razlika između 829 milijardi i 700 milijardi. Dakle, to je ta razlika koja je jako bitna prilikom utvrđivanja koliko će u stvari iz republičkog budžeta da se transferiše u pokrajinski budžet.

Hvala vam gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, postavila bih pitanje Vladi. Pitanje bi glasilo - šta Vlada namerava i šta će Vlada preduzeti kako bi rešila određene probleme koji su nastali kada je Ustavni sud 10. jula 2012. godine ocenio neustavnost nekoliko odredbi u pogledu Zakona o utvrđivanju nadležnosti Pokrajine Vojvodine.
Naime, ta odluka je jedna u nizu odluka koja predstavlja samo kontinuitet jedne pogrešne politike države Srbije prema AP Vojvodina. Ta pogrešna politika rezultirala je konstantnim ekonomskim padom u Pokrajini Vojvodini. konstantnom propašću, koja, u stvari, ne koristi ni državi Srbiji, a normalno da šteti Pokrajini Vojvodini.
U čemu se sastoji to što ugrožava Republiku Srbiju, što je sadržina Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine? Da li ugrožavaju bebe? Da li ugrožavaju porodilje? Da li, dakle, ugrožava jedna prava socijalna politika koju bi pokrajina Vojvodina mogla da vodi ukoliko ima određene nadležnosti i u tom pitanju, a to joj je osporeno ovom odlukom Ustavnog suda?
Da li se ugrožava državnost Republike Srbije ukoliko Vojvodina vodi odgovornu agrarnu politiku, a pri tom je i kreira, a ne trpi samo posledice jedne pogrešne agrarne politike? Da li ugrožava državnost Republike Srbije ukoliko Pokrajina Vojvodina prepusti određene nadležnosti nacionalnim savetima, a podsetila bih vas da je upravo Skupštine Republike Srbije izglasala Zakon o nacionalnim savetima.
Dakle, sve su to pitanja na koje očekujemo odgovore. Očekujemo odgovore zato što više vremena nema.
Dvadeset godina pogrešne politike je previše. Previše zato što se ona nastavlja, nigde se nije zaustavila. Možda se pokušalo u prethodnoj Vladi, međutim očigledno da to nije bilo dovoljno. Sistemski se ne rešavaju neka pitanja. Kako se promeni koja vlast, u tom slučaju se u stvari samo pogoršava odnos centralne vlasti prema Pokrajini Vojvodine.
Prema tome, ključna pitanja su ovde da li se razmišlja o tome da se napravi jedan politički konsenzus da se promeni Ustav i da se promeni ustavni položaj Pokrajine Vojvodine? Ključno pitanje je da li se vodi računa o tome da će Evropska komisija uskoro da da svoje mišljenje na koji način se odnosi Republika prema svojoj Pokrajini Vojvodine? Da li će u tom izveštaju da stoji da je i ono što je simbolički dato Pokrajini, sada biti oduzeto, odnosno što je faktički već oduzeto?
Da li to znači da Srbija uprkos jednom zalaganju za decentralizaciju, u stvari preuzima kurs za i te kako ozbiljnu i dalju centralizaciju ove države? Dakle, Vojvodina trpi sva ova lutanja i sve ove pogrešne korake koji se, u stvari preduzimaju i mislim da je došlo vreme da se konkretni problemi rešavaju, a da se ne prepusti ovakvoj jednoj stihidnoj, jednoj uobičajenoj slici koja se šalje i za našu javnost i prema svetu, da Srbija ne odustaje od toga da ima jednu jaku centralnu vlast, a da pokrajina za nju predstavlja više koloniju nego bilo šta drugo.

Hvala vam gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo, narodni poslanici, počela bih sa jednom pohvalom predlagača, s obzirom da je predlagač predložio gospođu Jorgovanku Tabaković, dakle, predložio je ženu na tako visoku državnu funkciju, kao što je guvernerka Narodne banke Srbije. Zaista tu nemamo nikakve zamerke.

Međutim, tu bi završila sa pohvalama. Posebno bih skrenula pažnju na činjenicu, da smo mi u proteklim danima razgovarali o ovom predlogu za izbor guvernera Narodne banke Srbije, a danas razgovaramo o jednoj političkoj klimi, koja je bila očigledna od onog momenta kada je postalo jasno koja koalicija će predstavljati vlast u Srbiji.

Dakle, to je ta politička klima koja je proizvela već očigledne neke negativne posledice, čije posledice vraćaju Srbiju nekoliko koraka unazad od svega onoga što je pozitivno učinjeno za vreme prethodne vlasti. Govorim o reformi pravosuđa, govorim o decentralizaciji, jer time što je dovedeno u pitanje da li je ustavno ili nije ustavno, a Ustavni sud je rekao da nikako nije ustavno, sve ono što je predviđeno Statutom Vojvodine, dakle, one ingerencije i nadležnosti koje je dobila AP Vojvodina, toliko malo što je dobila, i to je dovedeno upitanje, i to je anulirano.

Dakle to su jako loši pokazatelji, jako lošu klimu stvaraju u pogledu bilo kakve pozitivne promene u Srbiji.

Nažalost, Zakon o ministarstvima, kao i ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, takođe, samo potvrđuje taj kontinuitet u nekim pogrešnim potezima koji se povlače u Srbiji, unazad mesec dana. Kada pogledamo ovaj predlog, vidimo da je predlog pristigao 5. avgusta. Dakle, radi se o tome da je predlog potpisao predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić, koji je član jedne političke stranke. On predlaže za guvernera člana, odnosno članicu, političke stranke, i šta više visokopozicioniranog člana.

U čemu se onda razlikuje onaj predlog kojim je predloženo da se za guvernera  izabere gospodin Šoškić? Tamo je predsednik jedne političke stranke predložio jednu ne stranačku ličnost. Dakle, radi se samo o tome da je ovo rešenje daleko gore od onog prethodnog, s obzirom da se ovde instalira u Narodnoj banci jedna partijska ličnost i to, podvlačim, visokopozicionirana partijska ličnost. To ne smemo da izgubimo iz vida.

Kada se opet pogleda činjenica da je guverner dao ostavku, on jeste ostavku dao 2. avgusta, ali ostavku je dao u jeku rasprave o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije. Dakle, očigledno da je postojao određeni pritisak kojem je guverner Šoškić podlegao. Dakle, 1. avgusta je podnet predlog zakona, guverner je već 2. avgusta dao ostavku. Dakle, brzopotezno u hitnom postupku se rešavaju tako krupne stvari, kao što je Narodna banka Srbije i guverner, odnosno guvernerka, Narodne banke Srbije.

Šta govori ovo o činjenici da ćemo imati partijsku ličnost na čelu tako značajnog državnog tela? Govori da će to biti partijska Narodna banka. Kada se uzmu u obzir i sve one odredbe tog, sada već, pozitivnog zakona u Srbiji, dakle pozitivnog propisa, to samo potvrđuje da se ne samo nezavisnost, nego ni samostalnost, ne podrazumevaju u radu Narodne banke Srbije. To su te neke činjenice koje i te kako utiču na monetarnu politiku, fiskalnu politiku, a ujedno utiču i na ekonomski rejting ove države, a čuli smo reakcije međunarodnih finansijskih tela, čuli smo šta o tome kaže MMF, šta o tome govori Svetska banka. Međutim, sve to nije bilo dovoljno.  Sve te reakcije su očigledno nebitne za predlagače ovih zakona. Danas imamo situaciju da više nije ni bitno ko će biti guverner Narodne banke Srbije, zato što je urađen taj neki pravnih okvir da je potpuno ta činjenica ne bitna.

Ne bih govorila o ličnosti ovde predložene gospođe Jorgovanke Tabaković. Ne želim da komentarišem njeno školovanje, magistraturu ili doktorat, ali bih volela da iskomentarišem činjenicu da jeste bila u jednoj Vladi od 1998-2000. godine, da je bila ministar za vlasničko prestrukturiranje, odnosno za privatizaciju, jer transformacija vlasništva u stvari jeste privatizacija. Toliko puno toga smo lošeg čuli o privatizaciji u Srbiji o kojoj je Jorgovanka Tabaković govorila.

Posebno bih još istakla, pored svega toga da u ovim biografskim podacima nema ni reči o tome kojoj stranici ona pripada, kakvu stranačku funkciju ima i dozvolićete, ipak je to nekako zamagljivanje suštine, jer ako vi donosite zakon da bi ste postavili jednog stranačkog funkcionera na mestu predsednika Narodne banke Srbije, onda morate bar da obavestite javnost o tome. Znate, kada govorimo o činjenici da se znatno gore živi danas u Srbiji nego što je to bilo 2008. godine, ne bi trebali da izgubimo iz vida da je devizni kurs naglo skočio nakon linearnog povećanja penzija od 10%, koje povećanje je inicirao koalicioni partner sadašnje vlasti.

Dakle, moramo govoriti otvoreno o činjenicama i moramo govoriti o politici, jer sve ostalo je samo demagogija.

Hvala vam gospođo predsednice.

Jeste, vi me možda niste dobro razumeli. Govorila sam o činjenici da ona jeste već jednom bila ministar. Dakle, jeste bila je u vlasti i to treba jasno reći i tačno neka ljudi znaju to je prosto jedna činjenica koja je ne promenjiva, zato što je istorijski deo njene biografije. Ali nikako ne bismo smeli da gubimo iz vida da se često u ovom parlamentu rasprave nekako završavaju na nivou privida. Mi smo prividno raspravljali o jednom zakonu o izmenama i dopunama NBS, a u stvari celo vreme mi smo raspravljali o budućem guverneru i o smeni aktuelnog guvernera, i svi su ovde, koji su diskutovali pominjali ko je kandidat za budućeg guvernera.

Dakle, to je bio jedan privid, rasprava o Zakon o NBS. Danas kada raspravljamo o predlogu i kada se govori o tome da je kandidatkinja predložena od jedne nestranačke ličnosti, mi vrlo dobro znamo ko je Tomislav Nikolić.

Mi vrlo dobro znamo da on jeste danas aktuelni predsednik države i to je fakat. Međutim,  mi vrlo dobro znamo da je on tu svoju ostavku dao, samo iz tog razloga da bi preuzeo tu funkciju. To ne menja činjenicu da je on član SNS. Ne menja činjenicu da je predložio stranačkog funkcionera, člana predsedništva, ili čega god Gospođu Jorgovanku Tabaković...

(Predsedavajuća: Vreme.)

To je onaj privid koji jednostavno ne može da se mimoiđe. Mi kada razgovaramo o tako ozbiljnoj temi, onda treba i ozbiljno da pristupimo toj temi. Ako ništa drugo, bar da govorimo iskreno o tako nekim, svima poznatim i svima jasnim…

(Predsedavajuća: Molim vas, vreme.)

… i podrazumevajućim činjenicama.

Hvala gospodine predsedniče. Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman Odbora za finansije je jedan od tih kozmetičkih amandmana, od dva koja je taj odbor podneo, da bi na neki način upodobio ovaj predlog zakona, koji je očigledno naišao na veliki otpor javnosti, međunarodnih finansijskih institucija i stručnih krugova u Srbiji.

Da, o tom amandmanu govorim. Malopre se izjasnio predstavnik predlagača da je ovaj amandman usvojen, odnosno da je Odbor za finansije dao amandman kojim menja ovaj član 7. Predloga zakona. Normalno da je trebalo da se taj član zakona promeni. Zato što to dvovlašće, koje je predviđeno ovim članom zakona, u znatnoj meri stvara konfuziju, odnosno stvorilo bi konfuziju oko rada Narodne banke. Zašto? O čemu se tu radi?

Malopre je rečeno da ukoliko vi imate dva potpisnika tako bitnog rešenja, kojim se dozvoljava, daje ili oduzima rad određenim finansijskim institucijama, vi samo prolongirate vreme donošenja te odluke ukoliko postoji neka nesaglasnost. Ta nesaglasnost uvek može da postoji, a kad god imate višak nečega, to može da proizvede određene probleme. Ti problemi, na kraju krajeva, mogu da dovedu do te situacije, koja je karakteristična za Srbiju, da postoji realna mogućnost da neko vidi određene finansijske benefite oko toga na koji način će pristupiti davanju ili ne davanju saglasnosti, odnosno svog potpisa na to rešenje.

Dakle, jako je bitno da se pojednostave postupci kod svakog donošenja rešenja, a ne da se iskomplikuju, jer je to uvek izvor neke korupcije, koja je toliko izražena u Srbiji. Dakle, jako je bitno da se, i kroz ove članove koje je Odbor za finansije pokušao da na neki način ispegla, istakne činjenica da su nezavisnost Narodne banke Srbije, njena samostalnost u radu i partijski upliv u rad te narodne banke, i te kako transparentni, vidljivi i jasni.

Malopre smo čuli nešto o tome, da postoje planovi oko toga da ova vlast mnogo uspešnije radi. Znate, planovi su dozvoljeni. O uspehu možemo da diskutujemo, a rezultate ćemo sami doživeti. Ne znam da li na ovaj način pokušavate tu uspešnost da prikazujete tako što dajete ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, gde bukvalno brišete sve ono što treba da ima jedna institucija, kao što je Narodna banka. Vi prosto ne možete da sakrijete činjenicu da na svaki način uništavate čak i slovo "ne" od te neke nezavisnosti, a da ne pričam o tome da uvodite upravo tu partokratiju protiv koje ste se toliko borili, i vi, i ostali vaši koalicioni partneri. Mi već danima unapred znamo ko će biti budući guverner Narodne banke. Šta to govori o partijskoj pripadnosti tog nekog budućeg guvernera? Normalno da mi svi poznajemo gospođu Jorgovanku Tabaković, nemamo apsolutno ništa protiv njene ličnosti, ali imamo protiv toga da tako visoki partijski funkcioner bude guverner Narodne banke. Pri tom se govori o tome da se mi borimo protiv partokratije. To nije tačno i bilo bi dobro da se napokon izjasnite o tome da ukoliko je već guverner dao ostavku, da li je uopšte potrebna ta rasprava o celom ovom zakonu, jer cilj je bio da guverner da ostavku ili da se razreši dužnosti. Dakle, ukoliko je on dao ostavku, očigledno je da je to dao pod pritiscima, on je o tome dao svoju izjavu, prema tome jasno je da je ceo ovaj zakon imao jednu jedinu funkciju i jedan jedini cilj – da se smeni aktuelni guverner Narodne banke Srbije.

Hvala vam gospodine predsedniče.

Upravo ovaj amandman koji će slediti i o kojem će govoriti, pretpostavljam, onaj koji je potpisao ispred Odbora za finansije taj amandman govori o tome da vi jeste imali kao prevashodni cilj guvernera Narodne banke koji prosto nije odgovarao vašim nekim partijskim interesima. Ukoliko vi prihvatate taj predlog da guverner ostane jedini potpisnik tog rešenja, vi faktički, na taj način, uklanjate onu kontrolu, koju ste predvideli Predlogom zakona, putem direktora uprave za nadzor. Dakle, ostaje guverner jedini potpisnik. Guverner će biti neko iz redova vaše stranke. Guverner će biti visoki funkcioner SNS. Dakle, ukoliko nemamo više starog guvernera imaćemo novog guvernera koji vama partijski odgovara. Njemu ta kontrola od direktora uprave nadzora nije potrebna. To je suština. Kako god pokušavali da izbegnete tu suštinu da je ovaj zakon imao jedan jedini cilj, a to je da se skloni guverner, sada već bivši guverner, sa čela te jako bitne institucije u Srbiji, da biste doveli partijski podobnu ličnost. Mislim da time, kroz ovakvu vrstu skupštinske diskusije, u stvari rad u Skupštini, samo pokazujete zaleđinu cele priče oko ovog zakona.

Hvala gospodine predsedniče.

Zašto onda niste pozvali bivšeg guvernera Šoškića da dođe u ovaj parlament, tada je još bio aktuelni guverner, pa da prisustvuje ovoj raspravi. U krajnjem slučaju, ipak se radi o tako jednom bitnom zakonu koji se tiče Narodne banke Srbije, čiji je on tada bio guverner. S druge strane, vi ste taj zakon uputili nepunih 24 sata Narodnoj banci Srbije. Uputili ste ga jedan dan ranije ovom parlamentu nego što je bio zakazan. Ta hitnost na koju ste se vi odlučili, upravo ukazuje na tu činjenicu koliko je vama bilo bitno da vi promenite neki deo zakona koji vam omogućava, da izvršite određeni pritisak na tadašnjeg aktuelnog guvernera, da postignete cilj da instalirate svog partijskog čoveka na čelo jedne, posebno bih vam napomenula, nezavisne institucije koja je i Ustavom inače predviđena. Jeste da je Narodna banka Srbije dužna da piše izveštaje i da te izveštaje dostavlja parlamentu. U tome se u stvari i ogleda uloga kontrole parlamenta nad jednom institucijom koja po difoltu i Ustavu nezavisna i samostalna u svom radu.

Mi danas više ne možemo da raspravljamo o nezavisnosti Narodne banke Srbije. Pitanje je i koliko je samostalna u tom radu kada ste vi već uveli ovaj institut uprave za nadzor. Vi se već uplićete, da ne pričam o statutu o kojem će takođe da odlučuje parlament. Nije kontrola i nadzorna uloga parlamenta u tome, da vi birate i guvernera i viceguvernera, članove Saveta, predsednika Saveta i direktora uprave za nadzor. Nije to svrha, nego da vi kontrolišete rad te banke koja je od tolikog značaja za monetarni sistem i za celokupnu ekonomiju ove države.

Sami članovi, poslednja dva člana ovog zakona i cela ta metodologija predaje ovog zakona ukazuju na tu hitnost na koju ste se vi bazirali.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, samo nekoliko rečenica.

Čuli smo neke primere iz uporednog prava kako druge države rešavaju način izbora guvernera, viceguvernera itd, i kakva je uloga narodnih banaka tih država u okruženju. Međutim, odgovorno vam tvrdim da ni jedna država ne donosi zakon samo iz tog razloga da bi smenila aktuelnog guvernera i to je suština ovog predloga zakona.

Uz dužno poštovanje i unapred se izvinjavam, ali moram da reagujem na izrečeno u vezi ove ostavke u pismenoj formi bivšeg guvernera Šoškića, koja je nazvana nekim histeričnim činom. Napomenula bih da način na koji je predložen ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o NBS, više liči na neku vrstu histerije aktuelne vlasti, ili nadolazećeg guvernera.

Hvala gospodine predsedniče, poštovano predstavništvo, dame i gospodo narodni poslanici.

To je jedan od amandmana koji je podnet iz tog razloga što smo primetili da postoji intencija predlagača, da izostavi dvostepeno odlučivanje u pogledu razrješavanja funkcionera NBS.

Ukazala bih, u stvari, i na politiku Ustavnog suda, koji je tu politiku iskazao kada je odlučivao o žalbama sudija, kada je posebno istakao da isti imaju pravo na pravično suđenje, što znači da imaju pravo i na drugostepene odluke, šta više, u tom smislu je i poništeno sve ono što je Visoki savet sudstva radio i, u stvari, reforma pravosuđa je ozbiljno dovedena u pitanje.

Prema tome, ukoliko u ovom članu Predloga zakona takođe predviđate tu neku konačnost odluke o razrešenju visokih funkcionera NBS, možete očekivati da Ustavni sud zauzme stav da ste tu povredili Ustav.

Međutim, dodala bih još nešto jako bitno, a to je ovaj amandman koji je podneo Odbor za finansije, koji u nekoj meri menja navedeni član, ali menja samo u tom smislu što i simbolički devastira Narodnu banku tako što umesto nabrajanjem guvernera, viceguvernera i članova saveta, čije razršenje se predviđa ovim  članom, jednostavno samo navodi da se radi o funkcionerima.

Ukoliko je NBS ugrožena de fakto time što je uvedeno dvovlašće, a jeste uvedeno dvovlašće time što je predviđeno postojanje te uprave za nadzor, jer ta uprava za nadzor od 10 funkcija NBS, dobija četiri veoma značajne funkcije. Ukoliko mi, pored guvernera imamo još jedno lice koje se takođe bira, ta funkcija je takođe izborna u Parlamentu, ali članovi tog upravnog nadzora nisu. Nisu, takođe, izborni, kao što su izborni viceguverneri i članovi saveta, predsednici saveta, itd. Mi ne znamo ko će biti direktor te uprave, mi ne znamo ko će biti od tih članova deo tako jednog ozbiljnog organa, tela u okviru NBS.

Očekivala sam od Odbora za finansije neku mnogo racionalniju odluku, mnogo racionalniji amandman. Ako ništa drugo, bar da vodi računa o dostojanstvu NBS.

Hvala gospodine predsedniče, a hvala i vama za priliku, dodatnih dva minuta za ovu poslaničku grupu.

Samo bih dodala jednu konkretnu stvar. Građani Srbije koji prate ovu diskusiju, pre svega su zainteresovani za to da li je njihov život i egzistencija ozbiljno ugrožena donošenjem ovog zakona, što znači – da li je opet moguća inflacija? Građani Srbije su preživeli 1993. godinu i onu strašnu inflaciju te godine i mislim da je taj strah u velikoj meri opravdan. Kada vi na taj način dovedete u pitanje funkcionisanje NBS, što drastično menjate njen status iz jednog položaja nezavisnog i samostalnog državnog tela, vi onda normalno da direktno atakujete i na rad te NBS i na sve one funkcije koje ta NBS obavlja, a molim vas, možete da pročitate o kojim funkcijama se radi u članu 4. Zakona o Narodnoj banci.

Građane takođe interesuje da li će zbog ovog zakona biti ugrožena njihova platežna moć, i što se svakodnevnih izdataka za život tiče i što se tiče otplate kredita koje su mnogi građani bili prinuđeni da uzmu.

Jako je bitno da li vi kredit otplaćujete u jednom stabilnom finansijsko-monetarnom sistemu ili kredit otplaćujete u tako jednom nestabilnom sistemu u kojem mi živimo, a ovaj zakon samo doprinosi toj nestabilnosti i toj velikoj opasnosti za svakodnevni život i za egzistenciju građana Srbije.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član pokazuje suštinu naše debate koja se vodi u ovom parlamentu o ovom zakonu već drugi dan.

Brzina kojom se želi instaliranje novog guvernera, dakle, da se promeni rukovodstvo Narodne banke Srbije, nekako je dovelo do toga da predlagač izgubi iz vida neke druge odredbe istog ovog predloga zakona. Tako je, recimo, izgubljeno iz vida da član 6. ovog Predloga zakona predviđa da NBS ima statut, a koji se potvrđuje od strane Narodne skupštine. I šta sad ako se izabere novi guverner, izaberu se novi viceguverneri, isti će raditi po novom statutu? To, prosto, nije prirodno. Sasvim je normalnije da se prvo napravi jedan pravni okvir  i onda nakon tog pravnog okvira da se pristupi svemu ovom što će u stvari prethoditi tom statutu koji predstavlja  sasvim jednu novinu što se funkcionisanja Narodne banke tiče.

Ukoliko se ovom članom dodaju još i rešenja iz člana 28. i 29. onda vidimo kolika je potreba da se što pre završi ova priča oko novog guvernera.

Mi iz LDP smo želeli da pomognemo i iz tog razloga u našem amandmanu i predlažemo da se malo promeni taj redosled i da statut u stvari prethodi izboru guvernera Narodne banke. To je racionalno, to je pravno i to je u stvari i po Ustavu najcelishodnije. Međutim, očigledno da za to nema prave volje ove skupštinske većine.

Mi smo danas čuli mnogo šta o ovoj Narodnoj banci Srbije, šta nju čeka u budućnosti kada ovaj zakon stupi na snagu. Svesni smo toga koja su to loše posledice. Mnogi poslanici su ukazivali na te činjenice. Nažalost, sa nekim malim izninkama nismo naišli na pravi odziv i nisu prihvaćene naše argumentovane kritike.

Htela bih zaista da podvučem jednu činjenicu, da i nezavisni državni organi koji se bave zaštitom prava građana, kao što je Poverenik za ravnopravnost ili Ombudsman ili Agencija za borbu protiv korupcije ishodovali su jedno pravo svoje kroz izmene Poslovnika koji je urađen u toku prošle godine. Po tom Poslovniku, njihov izveštaj više ne stiže na plenarnu sednicu, nego taj izveštaj stiže kod nadležnog odbora. Nadležni odbor raspravlja o izveštajima ovih nezavisnih državnih regulatornih tela i tek kada se donese zaključak od strane nadležnog odbora, to se u stvari šalje na plenarnu sednicu i plenarna sednica nema pravo da odlučuje o izveštajima ovih nezavisnih državnih regulatornih tela, već raspravlja o tim zaključcima koji su doneti na osnovu izveštaja tih državnih tela.

Dakle, kada stavimo u kontekst sa Narodnom bankom Srbije sva ova nezavisna državna, regulatorna tela, onda možemo zaključiti da nekako ova vlast nije nešto zainteresovana da kontroliše rad ovih državnih tela shvatajući gde se nalazi moć. Moć se nalazi u NBS, tamo gde ima novaca. Zato se toliko žuri, što pre, bez obzira u kojoj meri se u stvari vrši atak na zdravu logiku građana Srbije, a u krajnjem slučaju i ovih poslanika koji su primetili koje su sve u stvari manjkavosti ovog predloga zakona.

Još nešto da napomenem, jeste, gospodin Dinkić smenjen je 2003. godine, ali je smenjen iz samo jednog jedinog razloga, što je postao partijski funkcioner. Dakle, i tada je važila ta neka pretpostavka da na čelu NBS ne može da bude partijski funkcioner i eto, posle toliko godina, mi se ponovo suočavamo sa tom vrstom opasnosti da partija preuzima NBS.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, imamo prilike danas da raspravljamo u pojedinostima o ovom zakonu o ministarstvima.
Ovaj član 2. definiše 17 ministarstava buduće vlade. Dakle, ima više ministarstava od onog broja koji je na početku predlagan.
LDP je još 2008. godine predlagala da se smanji broj ministarstava i predlgali smo da to bude 12 ministarstava. Očekivali smo da će prošla vlada da koriguje svoj stav u pogledu ministarstava i delimično je to urađeno skoro na kraju mandata. Dakle, prihvaćen je taj stav i to mišljenje i u stvari shvatilo se koliko je racionalnije da imamo manji broj ministarstava.
Sada ova nova buduća vlada takođe ponavlja istu grešku prethodne zato što 17 ministarstva predlaže umesto jednog mnogo racionalnijeg broja. Ovim našim amandmanom smo hteli da pomognemo novoj vladi u smislu racionalizacije pojedinih ministarstava i njihovog delokruga rada i nadležnosti. Nažalost, nismo naišli na razumevanje, iako se priča o promenama, priča se o nekoj racionalizaciji i priča se o novom sistemu i načinu razmišljanja u pogledu funkcionisanja ove države. Dakle, nagoveštava se neka vrsta modernizacije. Nažalost, očigledno je da se pogrešno shvata ta promena koja je bila predmet u toku kampanje kao jedna od jako bitnih budućih želja vlasti zato što bi posebno skrenula pažnju na činjenicu da se i dalje vodi računa o tome da se svi partijski, odnosno koalicioni partneri namire.
To je u stvari i slika i prilika ovog člana 2. zato što je potpuno besmisleno da se pojedina ministarstva, kao što je spoljna i unutrašnja trgovina, formulišu i definišu kao jedan od zasebnih ministarstava. Prema tome, od onoga što je najavljivano, a to je promena u smislu jednog mnogo višeg nivoa upravljanja ovom državom očigledno da nekako gubi na snazi i ne možemo baš očekivati da će uroditi plodom.
Promena nije samo u smislu promene i smene službenika kao što je to predviđeno članom 38. ovog predloga zakona, niti je promena promena u smislu ministara, odnosno koalicije na vlasti. Promena je kada se zaista prione na reforme države i društva, ali ovaj član 2. ne ukazuje na to da će zaista do te reforme i da dođe.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću maksimalno da pojednostavim obrazloženje zašto sam predložila da se pored ministarstva koje je predloženo zakonom uvede još jedno drugo ministarstvo, u funkciji nadzora rada Republičkog geodetskog zavoda.
Mislim da ćemo se složiti oko toga koliki značaj ima Republički geodetski zavod za funkcionisanje državne uprave. Republički geodetski zavod, prema članu 28. Predloga zakona, predviđa, između ostalog, da se vode poslovi stručni, kao i poslovi državne uprave. Ti stručni poslovi su, recimo, geomagnetizam, aeronomija, magnetsko i elektro-magnetsko polje i sl, a ovi drugi poslovi, što se tiču državne uprave, svode se uglavnom na upis prava vlasništva na nepokretnostima. Dakle, prevashodno se odnose na poslove koji se tiču službe katastra nepokretnosti. To je taj katastar nepokretnosti koji je nekako postao veliki problem u svakodnevnom životu jednog prosečnog građanina Srbije.
Podsetila bih da je u postupku već jedno 10 godina objedinjavanje zemljišne knjige i katastra, što u stvari izaziva ogromne probleme, s obzirom da svaki građanin koji reši da kupi ili proda nekretninu, da je stavi pod hipoteku radi uzimanja određenog kredita, ili nasledi nekretninu, ima problem kada se obrati nadležnoj službi u nekoj lokalnoj samoupravi za upis tog nekog svog prava u katastar nepokretnosti.
Mislim da je deo problema nastao iz tog razloga što ministarstvo koje je nadležno za nadzor ovog Republičkog geodetskog zavoda prosto nije kompetentno da izvrši taj nadzor. Ja bih razumela ukoliko Ministarstvo građevinarstva i urbanizma nadzira rad odnosno poslove ovog Republičkog geodetskog zavoda koji se tiču geomagnetizma, aeronomije i slično, ali nikako ne mogu razumeti u kom smislu jedno ministarstvo tipa građevinarstva i urbanizma može da nadzira rad tog katastra nepokretnosti, s obzirom da u ovim službama koje se nalaze na lokalu često su direktori inženjeri geodezije i slično, koji nemaju određena potrebna stručna znanja u smislu prava, tako da to izaziva mnoge kontroverzne odluke kad god se građanin obrati nadležnoj službi.
Zaista sam očekivala da malo razmislite, kao prvi korak, u smislu racionalizacije i činjenja funkcionalnijim rad državne uprave, pa da jednim malim prihvatanjem ovakve vrste ispravke, gde pored postojećeg ministarstva prihvata se i upliv, odnosno nadzor Ministarstva pravde za kontrolu i pomoć Republičkom geodetskom zavodu u njegovom ozbiljnom radu koji taj zavod ima u smislu svakodnevnih potreba i države i društva. Nažalost, očigledno da nema volje u tom smislu, da li iz tog razloga što je opozicija podnela ovaj amandman, ili zato što se jednostavno nije obratila pažnja na svrsishodnost ovog amandmana, odnosno izmena koje su predložene.