Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, ne možemo da vodimo ovakvu raspravu. Mi lično nemamo nikakvu dilemu u vašu spremnost da sedite ovde i platite cenu koju morate platiti kao određeni predstavnici Vlade u ovoj raspravi, ali recimo i prethodnik, a možete zamisliti kako ovo sve doživljavaju građani Srbije, pravi jednu grešku koja može da utiče onda na definisanje jednog jasnog stava našeg društva ovome što mi kao parlament radimo.
Vi ste dužni, gospodine Đeliću, dužni da izađete i da kažete da je utvrđena knjigovodstvena vrednost NIS, da je knjigovodstvenu vrednost utvrdila revizorska kuća Rajfazen ili Meri Linč, oni su to radili zajedno, sada se radi o tržišnoj vrednosti. Ono što unosi veliki nesporazum uz sve naše je da dođemo do odgovora na pitanje zašto se ovakav sporazum nudi našem parlamentu na ratifikaciju i činjenica je da je država Srbija, da je Vlada Republike Srbije, Koštuničina vlada 2005. godine utvrdila strategiju energetskog razvoja naše zemlje.
U skladu sa tom strategijom angažovala Meri Linč i Rajfazen, da bi onda oni sproveli onu politiku oko koje se Vlada usaglasila, politiku oko koje je vođena neka javna rasprava u stručnim krugovima, politiku oko koje se debatovalo, kalkulisalo, politiku koja je došla do zaključka da se ne sme u energetskom sektoru Srbije privatizovati većinski paket akcija jer država mora zadržati kontrolu.
Država mora uraditi ono što je urađeno u slučaju privatizacije Telekoma. Zašto? Danas je Telekom jedna od naših najjačih kompanija, regionalni lider u oblasti komunikacija. Da se Milošević ponašao kao Koštunica, to danas ne bi bilo tako.
Rekli smo vam da smo linčovali privatizaciju iz 1997. godine i imamo razloga za tako nešto. Ali, to što je urađeno tada, to je jako visoko u odnosu na standarde koji su poražavajuće nisko spušteni u ovoj privatizaciji NIS i u gasnom sporazumu koji se pravi sa Ruskom Federacijom. Nije sporan naš odnos prema ideji da se mora razvijati saradnja sa onima s kojima se može razviti, ali karakter te saradnje, način na koji se ona ostvaruje je ono što je loše.
U pozadini svega toga je politika, jedna loša politika ne sme biti plaćena ovakvim energetskim sporazumom, a to je ono što je urađeno. Ovaj sporazum je potpisan u Kremlju tri ili četiri dana pre drugog kruga predsedničkih izbora.
Ovaj sporazum je u prethodnoj parlamentarnoj kampanji bio jedan od krunskih argumenata stranke tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice i mi vam zato skrećemo pažnju, ne sumnjamo mi u vašu nameru da vi uradite nešto dobro za zemlju, nema u ovom sporazumu nikakve garancije da će biti podignut nivo ekološke zaštite naših građana, a on je jako nizak danas, ne zato što to neko želi, nego su takve naše mogućnosti u ovom trenutku.
Nema u ovom sporazumu ni jednog centra investicije o kojima se priča. Nema u ovom sporazumu ničega od onih gasnih elektrana koje nam je pomenuo gospodin Ilić. On je danas u svojoj diskusiji potpisao svoj sporazum, rekao da postoji još jedan sporazum, a gde je? Zašto nije ovde u parlamentu, zašto ovde nije predsednik Vlade? Možda bi nam bilo lakše da donesemo neke zaključke.
Četiri stotine miliona je neprihvatljivo malo. Nema socijalnog programa. Građanima je obećano 1.000 evra po akciji. Kako utiče ovaj sporazum na to obećanje. Ne može država sa jedne strane da nešto obećava, a sa druge strane sama svoje reči da gazi.
Mi smo usvojili zakon o tome. Da li se sećate da smo tada usvojili zakon o besplatnoj podeli akcija, glasali smo o tome? Sada ćemo glasati protiv onoga što smo usvojili pre godinu dana. U međuvremenu je pet miliona ljudi stalo pred neke šaltere i čekalo u redu. Neće onda biti samo kriv ministar ekonomije Mlađan Dinkić, biće kriv svaki poslanik od onih 220 ili 230 koji će glasati za pljačku građana Srbije.
Super je što se dogovaramo sa Rusima. Hajde da to radimo onako kako su radili Grci i Bugari. Stalno pričamo o tom magistralnom gasovodu. Nije tačno da je to jedini gasovod koji prolazi ovuda. Postoji drugi krak tog gasovoda. Mi smo potpisali sa EU sporazum. Mi smo iskazali svoju spremnost da učestvujemo u projektu EU u Nabuko gasovodu.
Postoje mogućnosti alternativnog razvoja u oblasti energetike koji bi možda bio više u skladu sa našim interesima. Ne tražimo ništa više od vas osim da ovde u Srbiji omogućite ono što vlasti u Rusiji omogućavaju građanima Rusije.
Ne znam da li ste primetili da se Putin sada angažovao u rušenju uspostavljenih monopola. Ne znam da li pratite na svetskim satelitskim televizijama raspravu koja se vodi oko partnerstva između tjumenskog naftnog kombinata i Britiš petrola.
Ovo što se dešava danas u Srbiji ne postoji nigde više u Evropi i za to nije odgovorna Rusija, nego oni koji su u Moskvi tražili uporište za svoju propalu politiku koja više nije mogla da naiđe na podršku u samoj Srbiji.

Gospođo potpredsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nije me razumeo gospodin Popović, što je postalo pravilo u našem današnjem radu.
Gospodine Popoviću, niko nije rekao da će Nabuko proći kroz Srbiju. Rekao sam da smo mi potpisali ugovor sa EU, da EU razvija alternativne oblike u oblasti energije sa drugim zemljama, alternativne oblike saradnje sa drugim zemljama koje takođe raspolažu tom vrstom prirodnog bogatstva kojim raspolaže i Ruska Federacija. Da li je tako?
Da li smo potpisali sporazum sa EU? Da li smo preuzeli neke obaveze tim potpisom? Da, jesmo. Da li te obaveze obavezuju nas kao državu? Da, obavezuju. Da li obavezuju Rusiju, kojoj smo u međuvremenu prepustili infrastrukturu na koju smo računali kada smo potpisali taj sporazum? Ne obavezuju. Stalno govorimo uopšteno.
Jesmo li se složili oko toga da NIS ide u bescenje? Tako sam razumeo, ali na drugoj strani postoji neka vrednost koja će kompenzovati činjenicu da nešto prodamo za 400 miliona. Hajde recite nam konkretno koj je to vrednost? Koliko vredi ta kompanija koja se osniva? Ta kompanija u kojoj 51% ima Ruska Federacija, tj. Gasprom, a 49% Srbija, koliko vredi ta kompanija? Ako vredi tri milijarde onda imate dobru argumentaciju za svoju tezu, ali mi ne znamo koliki je osnivački kapital te kompanije.
Ovde su predstavnici Vlade, naka nam to kažu. Vaša Vlada. Vi kao da ste otkrili da Rusija postoji 2006. godine. Ponavljam, ovde vam se Vlada raspadala, isključili ste Nebojšu Čovića iz koalicije 2005. godine. Da li se sećate toga?
Tada je tema bila upravo definisanje energetske strategije ove zemlje. Tada ste rekli nema većinske privatizacije u energetskom sektoru.
Godinu dana posle toga ste otkrili da u Rusiji postoje gas i nafta. Preko noći višegodišnji rad Vlade, stručnih službi, savetnika gurnuli ste u stranu i preko članova Kabineta predsednika Vlade napravili ovaj aranžman sa Ruskom Federacijom. O tome se radi. To se ne radi tako.
Možemo li da znamo ko je bio pravni i finansijski savetnik u ovom poslu? U onom koji je propao i koji je odbačen bili su Meri Linč i Rajfajzen banka. Ko je bio pravni savetnik u ovom poslu? Ko je bio finansijski savetnik? Sa ruske strane to su bili Meri Linč, znači najjača finansijska kuća za tu vrstu posla, i Freš end Filds.
Ko je bio pravni savetnik Vlade Republike Srbije? Da li je to bio Dejan Mihajlov ili je to bio Aleksandar Nikitović? Neka se dogovore ko je od njih bio za pravo, a ko je za finansije. I jedno i drugo je besmisleno, protivustavno, nezakonito, ekonomski neprihvatljivo. O tome se radi.

Gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, vi gospodine Palaliću stalno dajete višak smisla onome što mi iznosimo u svojim diskusijama. Sa tim teorijama zavere bilo bi bolje da što pre prekinemo. Mi raspravljamo o dokumentu koji se nalazi pred poslanicima.
U članu 1. ovog sporazuma, stav 2, kaže se sledeće - u okviru magistralnog gasovodnog sistema u izgradnji iz Ruske Federacije kroz Crno more i teritoriju trećih zemalja i Republike Srbije, za tranzit i isporuke prirodnog gasa u druge zemlje Evrope predviđa se izgradnjom na teritoriji Republike Srbije deonice gasovodnog sistema.
Znači, niko ne govori o magistralnom gasovodu nego o deonici gasovodnog sistema. To je prva činjenica. Druga činjenica, mi nemamo ništa protiv toga da gasovod prođe kroz Srbiju, želeli bismo da se to desi, ali vas pitamo zašto to radite na ovakav način.
To pitanje vam postavljamo zbog toga što sumnjamo u sposobnost Vlade Vojislava Koštunice da u ovom poslu zaštiti adekvatno interese građana Republike Srbije, jer je ta Vlada istovremeno odlučila da u okviru energetske strategije razvoja naše zemlje podrži koncept manjinske privatizacije i, paralelno sa tom odlukom koju je nazvala energetskom strategijom, donela drugu odluku koja je direktno suprotna toj strategiji.
Da li je to čudno za politiku Vojislava Koštunice? Nije. To je oduvek bila politika Vojislava Koštunice. Ali, mi od vas tražimo činjenice. Prekinite sa teorijama zavere. Nemam ja firme u Rusiji, gospodin Popović ima firme u Rusiji. Živim ovde u Srbiji. U mom kabinetu ne sede lobisti ruskih kompanija, sedeli su u Koštuničinom kabinetu. Nisam potpisivao sporazume ni u Vašingtonu, ni u Briselu, ni u Kremlju, nego je to radio Vojislav Koštunica, od Ahtisarija primio nagradu državnika godine, da bi onda žrtvovao interese našeg društva nekoliko godina posle toga tražeći da mi u Ahtisariju vidimo ono što ne postoji i što ni on sam nije bio spreman da vidi onda kada mu je Ahtisari odgovarao. Znači, umesto ovakve vrste rasprave samo činjenice i ništa drugo.
Ova zemlja je potpisala i preuzela je obavezu. Potpisala je ugovor sa Evropskom unijom i neka onda ova zemlja kaže da je taj ugovor više ne obavezuje. Nemamo ništa protiv. Neka ova zemlja kaže da se iza ovog sporazuma, koji sada parlament treba da ratifikuje, valja afirmacija onih inicijativa koje idu u prilog skidanja moratorijuma za izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji.
Da li će nam se to desiti za godinu, dve ili tri? Mi mislimo da hoće. Dobili smo na mestu ministra energetike lobistu za jednu takvu ideju. Onda to treba staviti kao kartu ovde na naš sto, pa reći u redu, ulazimo u jednu novu eru. Da li postoje nuklearne elektrane oko nas? Da, postoje. Da li nam je potrebna energija? Da, jeste.
Hajde da o tome razgovaramo. Hajde da kažemo šta ovaj parlament može da uradi da bi se primenio onaj član Sporazuma u kome vidimo mogućnost da se stvari poboljšaju. Bugarska vlada je celu noć pregovarala sa Rusima da bi u zoru potpisala sporazum onakav kakav je bio, u skladu sa interesima bugarskih građana. Mi to želimo za građane Srbije, i gas i naftu. Dosad smo imali problem sa tim, ali pre svega zbog toga što nismo imali novac.
Kada neko ulazi na tržište Srbije i zauzima poziciju koju je do tog trenutka imala srpska država, a to je ono što sada mi radimo, e onda tražimo garancije da će taj neko osećati te iste obaveze prema građanima Srbije, kao što je morala da oseća i osećala sama srpska država, to jest da ruska država neće praviti razliku između interesa svojih građana i interesa građana Srbije.
Jako je teško verovati u takvim odnosima nekome na reč. Potrebni su sporazumi. U ovom sporazumu toga nema i to je ono što moramo da promenimo.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, javio sam se u skladu sa članom 100. Pogrešno me je protumačio ministar Škundrić i to po više osnova.
Gospodine Škundriću, samo sam citirao ime katedre na kojoj predajete. To ime sam skinuo sa sajta fakulteta na kome ste profesor i ničim nisam želeo da vas omalovažim. Katedra se zove - katedra za tekstilno inženjerstvo. Da li sam u pravu ili ne? Ako sam napravio neku grešku, izvinjavam se, ali to nije bilo sa namerom da degradiram vašu kompetentnost, da uopšte u ovome o čemu mi danas diskutujemo učestvujete kao ravnopravan sagovornik.
Naprotiv, mislim da ste, preuzimajući funkciju ministra, postali obavezni pred građanima Srbije mnogo više nego pred vama samima. Loše je što ste se u diskusiju uključili onda kada sam rekao da se vi, u stilu nekih ranijih ministara, pojavljujete kao čovek koji inicira izgradu nuklearke u Srbiji i u izjavama kažete da ste zapravo na prvom susretu sa drugim ministrima u Vladi Republike Srbije vi otvorili pitanje nuklearnih elektrana u našem društvu. U redu, to je činjenica, ako nije tačna, takođe se izvinjavam. To je nešto što sam pročitao u novinama kao vašu izjavu.
Ono što je mnogo ozbiljnije jeste pitanje gde se to Vlada, parlament, gde se to država obavezala na način koji bi doveo ovo u koliziju sa obavezama koje preuzima kroz ovaj sporazum. Reći ću, kroz SSP, član 109. SSP propisuje principe tzv. politike saradnje u oblasti energetike. Siguran sam da gospodin Đelić zna o čemu se tu radi.
Ova saradnja se mora zasnivati na principima koji su postavljeni ugovorom o osnivanju energetske zajednice i energetskom poveljom. Rusija tu povelju ne želi da prihvati.
Mi smo, kao država, glasali za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, preuzeli na sebe obaveze koje su preuzele i druge države članice EU, ali nismo u stanju da te obaveze ispunimo, jer nismo mi vlasnici naftne i gasne privrede, nego je to kompanija u vlasništvu Ruske Federacije. Kojim putem ćemo mi naložiti toj kompaniji, koja se stvara i u kojoj pravo upravljanja ima Ruska Federacije, da poštuje ono što su obaveze Republike Srbije. To je kolizija. To se mora raščistiti na jasan način.
Govori se toliko o Nabuku. Ministar energetike je potpisao i preuzeo neke obaveze. Sada vi govorite da to nije važno. Sada ste vi nastupili kroz poziciju osobe koja je progledala i razume i Krup i ono za zapadni kapital. Mi glasamo za sporazum u kojem neme ničeg od onoga o čemu govore zagovornici ovakve politike, bez obzira da li dolaze iz redova DSS-a, SPS-a, demokrate uglavnom ne učestvuju u diskusiji. Ali, unutar same Vlade postoji puno nesporazuma. Očekujemo da nam se pojavi neko iz Vlade ko će reći - u redu, cena ovog sporazuma je plaćena potcenjenim iznosom koji će Ruska Federacija dati za NIS.
(Predsednik: Vreme.)
Vrednost se dobija kroz gasni aranžman. Gasni aranžman ima magistralni pravac kroz Srbiju, toliki nivo investicija u tom periodu, elektrana u Novom Sadu, elektrana u Nišu, toliko radnih mesta, taj socijalni program, ta ekološka zaštita, onda je to jasno.
Juče smo raspravljali o SSP, stotine stranica. Ovaj sporazum, 17 članova sporazuma, dva člana zakona, u tome je razlika. Zbog toga i zbog činjenica koje navodimo, pogrešne energetske strategije ili strategije od koje je Vlada odustala, vlada koja je definisala, potpisivanja sporazuma Nabuko i učešća u tom projektu 2006. godine, čini mi se da je to urađeno u decembru u izbornoj kampanji, to je previše kontradiktornosti da bi mogli tek tako preko toga da pređemo.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 100, pogrešno smo protumačeni. Žao mi je što dolazi do tako puno nesporazuma. Bilo bi ih manje da oni koji podržavaju ovaj sporazum pokazuju spremnost da javno obrazlože razloge za svoju podršku.
Još jedanput, toliko puta smo govorili o NIS i činjenici da je potcenjena njena vrednost, praktično definisali tu privatizaciju kao protivzakonitu jer se privatizuje suprotno proceduri definisanoj zakona o privatizaciji, ali sve vreme su i nepravilnosti koje niko nije pokušao da negira u oblasti naftnog sporazuma pravdane značajem koji će proisteći iz sklapanja gasnog aranžmana, pa je tako pominjan magistralni pravac, iako u sporazumu koji Parlament treba da ratifikuje nema ni reči o magistralnom pravcu, nego samo o deonici gasovodnog sistema.
Nemojte da nam tumačite kako se nešto zove, nego hajde da to kako vi tumačite vidimo u sporazumu koji treba da ratifikujemo. Dakle, da vidimo da kroz Srbiju prolazi magistralni pravac, a ne deonica gasovodnog sistema. Pa nam je dalje ovde obrazlagano kako će naravno kompanije koje nastaju poštovati zakone, ili kako bi to gospodin Bajatović rekao, pozitivne propise Republike Srbije.
Ali, ko nama garantuje da će kompanija biti registrovana u Srbiji, pošto se u članu 2. sporazuma vrlo jasno kaže da će kompanija koju formira Republika Srbija sa Ruskom federacijom dogovoriti mesto svoje registracije? Znači, u ovom sporazumu ne piše da će kompanija biti registrovana u Beogradu ili u Novom Sadu, nego da će dogovoriti mesto svoje registracije. Zašto ta nedoumica?
Znači, nema magistralnog pravca, nego deonica gasovodnog sistema. Nema registracije u Srbiji, nego će biti dogovoreno gde će kompanija biti registrovana.
Pa onda da idemo dalje. Govori se o nekom značaju koji proizilazi iz činjenice da je ovo transevropski projekat, a u članu 5. se kaže da će stranke uložiti moguće napore.
Možemo da dobijemo tumačenje formulacije - mogući napori. Strane će uložiti moguće napore za dodele gasovodnom sistemu statusa projekta transevropske energetske mreže. Vidite li vi koliko je to daleko od onoga što se ovde pojavljuje kao argumentacija koja treba da posluži za davanje saglasnosti ovakvom jednom sporazumu. Sporazum prepun nedoumica i opštih mesta.
Posebno je skandalozna činjenica da će se u slučaju eventualnog spora koristiti isključivo verzija na ruskom jeziku. Mi imamo primer Vlade Republike Srbije u prošlom sazivu, koja nije želela da stavi na dnevni red Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju zbog toga što nije bilo verzije na srpskom jeziku, nego navodno verzija isključivo na engleskom, pa je onda pribavljena i verzija na srpskom jeziku, na ćirilici, kojom je tako ponosan gospodin Đelić, koja je potpisana u Briselu.
A ovde nema ćirilice, nego isključivo važi sporazum potpisan na ruskom jeziku. Previše ponižavanja. Znači, hajde da postavimo pitanje šta se dešava sa srpskim jezikom i kako je moguće ratifikovati sporazum, a da nismo sigurni da ratifikujemo sporazum koji je onakav kako ga mi doživljavamo. Onda treba da se pojavi tumač ruskog jezika, pa da kaže - sporazum je na zajedničkom pismu, ali na različitim jezicima, pa je to samo po sebi zaista presedan u odnosu na sve ono što je ovaj parlament do sada uradio.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, previše patetike, gospođo Tabaković. Da ste više vremena proveli u sali zajedno sa nama tokom ove istorijske diskusije možda biste shvatili da mi uopšte ne ulazimo u kvalitet procene Delloitte&touchea ili Meri Linča i Rajfajzen investmenta.
Mi samo pitamo Vladu kako je mogla da započne pregovore sa Ruskom Federacijom a da ne zna koliko vredi imovina o kojoj pregovara? Zašto Vlada, pošto je predsednik države, u prisustvu premijera, kroz potpis ministra za infrastrukturu, gospodina Ilića, praktično stavio nas pred svršen čin, zašto sada radi procenu vrednosti NIS-a kada je prethodno preuzela kroz protokol obavezu da taj NIS proda 51% za 400 miliona?
Kakvo NATO bombardovanje. Ko je dao bilo kakav legitimitet NATO bombardovanju? Da li smo mi rekli da NIS vredi jedan evro ili milijardu evra? Mi samo kažemo da se privatizacija NIS-a sprovodi suprotno Zakonu o privatizaciji.
U ovoj zemlji su poznata dva oblika privatizacije kroz Zakon privatizacije. To je tenderska privatizacija i aukcija.
Danas je šef vaše poslaničke grupe pominjao neke privatizacije kao sporne, recimo u oblasti duvanske industrije ili privatizacije cementara i šećerana. Sve te privatizacije su obavljene u skladu sa zakonom. Bio je raspisan javni poziv i javile se zainteresovane kompanije.
Govorite o monopolima. Moram vas podsetiti da je ono što je radila Vlada Republike Srbije 2001. godine bilo oročeno do 2003. i to je bio jedini način da se zavede red na tržištu naftnih derivata ovde u zemlji. Kada ste vi bili na vlasti, gospođo Tabaković, ovde se benzin prodavao po ulicama, u flašama i kanticama. Ne kažem da ste vi za to odgovorni, ali je jedini način da se revitalizuje Naftna industrija Srbije bio onaj koji je primenila, kome je prišla Vlada Republike Srbije 2001. godine. Uništili smo crno tržište.
Naftna industrija Srbije je samo jedan segment ovog sporazuma. Drugi je taj čuveni gasni aranžman. Pominje se magistralni pravac, toga nema u Sporazumu. Govori se da će se formirati kompanija koja će biti najmanje 51% vlasništvo ruskog partnera, ali se istovremeno kaže da će poslovnu politiku te kompanije u apsolutnoj meri voditi upravo ta ruska strana.
U članu 8. se kaže da pravo na korišćenje svih kapaciteta gasovoda i podzemnog skladišta gasa pripada ruskim učesnicima. Gde ćemo skladištiti svoje strateške rezerve u gasu? Ko će formirati cene? Onaj ko upravlja kompanijom. Znači, nema potrebe da dajemo ovom sporazumu smisao kojeg nema.
Ovo treba posmatrati kao ekonomski sporazum sa partnerom koji je pronađen i tražiti mogućnosti da on bude što povoljniji za našu stranu. Rečeno je da će ta kompanija poštovati zakone naše zemlje, ali u ovom sporazumu stoji da će ta kompanija biti registrovana na onom mestu o kome se dogovore oni koji tu kompaniju formiraju, ne piše da će biti registrovano u Srbiji. Možda će biti registrovao u Švajcarskoj, možda će biti na Kipru, možda u Moskvi, ali nema garancije da će to biti učinjeno u Srbiji.
Toliko puta smo govorili da nemamo ništa protiv sporazuma sa Ruskom Federacijom, ali želimo da taj sporazum bude napravljen u skladu sa ekonomskim interesima ove zemlje, da bude napravljen na način na koji su sporazum pravile i druge zemlje. Mi ne potcenjujemo vrednost Naftne industrije Srbije.
Mi nismo čak ni videli procenu vrednosti o kojoj se polemiše, koju je izradila "Dilojt i tuš". Mi znamo samo jednu procenu koja je pravljena, mislim 2006. godine, na zahtev Vlade, to je radio Meri Linč i "Rajfajzen". Mislim da je to finansirala Svetska banka ili MMF.
Ali, uopšte ne govorimo o proceni vrednosti NIS-a, govorimo o činjenici da nema argumentacije za to što je ovde nama navedeno u ovom sporazumu. Nema argumentacije za onu vrstu podrške koja se traži od nas.
Mi smo dovedeni pred svršeni čin. Na tako nešto nas je dovela neodgovorna vlada, vlada koja je imala različite aršine u različitim situacijama.
U jednom trenutku je rekla da je ekonomska strategija ove zemlje takva da mi moramo pristati na odnos 51 : 49, zaboravljajući da je pri tom sama definisala energetsku strategiju razvoja ove zemlje, u kojoj je rekla da je interes svih interesa zadržavanje vlasti većinskog vlasništva u energetskom sektoru u svim kompanijama, EPS, NIS. Većinskog vlasništva, toga danas nema. Ovakav sporazum nijedna zemlja nije potpisala do sada.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, član 100, pogrešno tumačenje.
Vrlo rado ću vam odgovoriti, naravno u najkraćim crtama. Mislim da je pravo vreme za raspravu o privatizaciji Sartida bila ta 2003. godina. Mislim da se od tog trenutka ta privatizacija, kao i mnoge koje su joj prethodile, koje su nakon nje usledile do prestanka mandata moje vlade svesno kriminalizuju, upravo zbog toga što oni koji to rade pokušavaju da izbegnu odgovornost za činjenicu da je, recimo, taj Sartid napravio dugove od 700 miliona dolara u periodu vaše vlasti i zbog toga što se mi kriminalizujemo, da se ne bi govorilo o kriminalnom karakteru, recimo, sporazuma poput ovoga o kojem danas raspravljamo.
Gospođo Tabaković nije na dnevnom redu tema Fijata, kad bude moći ćemo o tome da razgovaramo, ali se slažem sa svime što ste rekli, apsolutno ne dolazi u obzir bilo kakvo potpisivanje sporazuma, u ovom slučaju Fijata, niti ćemo podržati one inicijative koje idu u pravcu daljeg eskiviranja zakona o privatizaciji kroz direktne pogodbe, o kojima se toliko puno priča, i u slučaju privatizacije manjinskog paketa Telekoma, i u slučaju privatizacije nekih osiguravajućih društava i u slučaju privatizacije Bora.
Danas ovde govorimo o sporazumu kojim praktično treba da prenesemo suverenitet sa Republike Srbije na kompaniju koja je u vlasništvu Ruske federacije. Želimo da dobijemo validno obrazloženje za tako nešto. Ako se govori o strateškoj zavisnost od Rusije, onda je to delimično za nas prihvatljivo obrazloženje, jer ne znamo nijednu drugu zemlju sa kojom bi mogli da sklopimo energetski sporazum, ali sve vreme govorimo o srpskoj strani, ne o ruskoj.
Možemo da razumemo činjenicu da ruska strana štiti interese svojih građana, da ruska strana štiti interese ruske države, možemo da razumemo činjenicu da je Ruskoj Dumi prihvatljivo da podrži sporazum koji je validan jedino na ruskom jeziku, ali ne razumem zašto je vama, gospođo Tabaković, normalna činjenica, bez presedana u istoriji ovog parlamenta, po kojoj je ovaj sporazum važeći isključivo na ruskom jeziku, nije na srpskom?
Kakva je to besmislica? To je potpuno besmislica? Zašto uopšte moramo o tome da raspravljamo? Zašto moramo to da prihvatimo? Cena NIS mora biti jasno utvrđena, po jasnoj proceduri. To je ono na čemu insistiramo.
Nije nam jasno zašto su rađene dve procene. Što se troši 400 hiljada evra sada, koliko košta rad na novoj proceni? Zašto se taj novac baca. Nas to interesuje.
Zašto je ova država definisala jednu ekonomsku strategiju, a onda od nje odustala? Šta se u međuvremenu promenilo?
Nije tema ruska strana, nas interesuje šta je ono što se dešavalo iza tih zidova Kremlja krajem januara ove godine. Milošević nije ovako nešto radio 97. godine. On je zadržao zlatnu akciju, zadržali su Grci, Bugari, svi koji su pre nas ovo potpisali. Ako ne može, neka se kaže ne može i zašto ne može, možda ćemo to prihvatiti i razumeti ako postoji neka viša sila, ali i suviše je površno sve ono što smo danas čuli kao obrazloženje.
Nema predstavnika Vlade. Istorijska sednica, nema premijera. Ministri ovde uglavnom sede da slušaju i računaju prestaćemo, završićemo danas, nema potrebe da vas maltretiramo, pošto očigledno ovo doživljavate kao maltretiranje.
Ostaje nešto što je jako važno, ostaje činjenica da ova država predaje drugoj državi imovinu koja je stvarana 60 godina, da predaje po bagatalnoj ceni, da odustaje od onog prava od koga ne sme da odustane, a to je da gazi načelo ravnopravnosti, da to predaje drugoj državi, da ta druga država dobija 51% vlasništva, 100% uticaja, kontrole.
Da će cene utvrđivati ta druga država, da će kapacitete isključivo u 100 postotnoj meri koristiti ta druga država, da ćemo mi možda dobiti magistralni gasovod. Ali, to nije garantovano ovim sporazumom, da će možda ta kompanija biti registrovana ovde. Možda će ovim biti elektrane u Novom Sadu, možda elektrane i Nišu. Previše je možda da bi mi glasali i previše je loših iskustava iz prošlosti.
Danas je Vlada stavila tačku na priču o koncesiji koja je pet godina pričana. Ista je bila pozicija LDP-a tokom tih pet godina. Kritikovali smo to, ne zato što mislimo da Srbiji ne treba autoput, nego što je bilo jasno da ćemo na takav način završiti u slepoj ulici. Ovo je isto prvi korak u tom jednom smeru, u kome na kraju neće oni koji su potpisali ovaj sporazum udariti glavom u zid, nego građani i građanke Srbije. Nikakav partijski kontekst.
Možemo o tome da diskutujemo nekom drugom prilikom, o Fiatu, o svim drugim privatizacijama. Ono što je danas bila tema naše rasprave danas je ovaj sporazum koji je loš i koji očigledno niko ne brani. Nije vaša obaveza da ovo branite, niste ovo stvarali. Vi ste bili opozicija, i danas ste i bili ste pre godinu, dve ili tri. Mogu da prihvatim vašu procenu da ovo tumačite kao nešto što je apsolutno u skladu sa interesima našeg društva, ali nema argumentacije da se mi sa time složimo.
To je vaš osećaj. Možda ste u pravu, možda grešite. Mi ne želimo da na osnovu osećaja rasuđujemo, nego na osnovu činjenica, te činjenice ne vidimo u sporazumu. Zato protiv toga moramo ovoliko da nastupamo i zato ćemo protiv toga glasati.
Što se nas tiče, mi ćemo se povući iz ove rasprave, jer mislim da nema razloga ponavljati unedogled činjenice o kojima smo danas toliko puta govorili, jer je očigledno da predstavnici Vlade ne osećaju nikakvu potrebu, ne prema nama nego prema građanima Srbije, potrebu da odgovore na ona pitanja koja smo mi ovde u ime tih građana postavili.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 100.
Manje ili više verujem da je svima vama u sali jasno da je rasprava koja je sada pokrenuta u parlamentu, u atmosferi koja priliči parlamentu, možda nešto najozbiljnije što smo slušali u poslednjih nekoliko godina u ovoj našoj skupštini.
Razlike koje su postojale i koje trenutno postoje među nama su ozbiljne, velike, i meni je drago što smo svojom jučerašnjom inicijativom i diskusijom, koja je pre svega bila usmerena ka vladajućoj koaliciji, doprineli da te razlike makar u jednom segmentu umanjimo, i to u onom segmentu kojem nas obavezuju interesi naših građana.
Svi oni koji usvajanje ovog amandmana tumače kao izdaju nacionalnih interesa treba da znaju ono što je juče toliko puta rečeno i ono što je rečeno tokom današnje diskusije. Prvo, nikada nije kasno za preispitivanje politike. Drugo, nije tačno da je ovakvim glasanjem promenjen odnos srpske države prema Kosovu.
Gospodine Samardžiću, verujem da je vama kao i svakom poslaniku jasno da odnos srpskog parlamenta prema Kosovu proizilazi iz Ustava Republike Srbije. Vi ste taj ustav podržali. Mi smo vodili antireferendumsku kampanju zbog toga što se sa tim ustavom nismo slagali. Kada budemo želeli da menjamo odnos Srbije prema Kosovu, mi ćemo izaći pred građane Srbije i tražiti od njih podršku za neku novu politiku.
U ovom trenutku nas evropske integracije obavezuju na prevazilaženje onih razlika koje se mogu prevazići. Dobro je što je Vlada to razumela, nadam se da će i potpredsednik Vlade, kao predstavnik Vlade, zapravo tu formu, o kojoj se tako puno danas govori, gurnuti u stranu i pred nas staviti činjenice, koje su zaista ohrabrujuće.
Ako želimo da menjamo zemlju, moramo menjati svoje međusobne odnose. Ako se ti odnosi menjaju, oni se moraju menjati pre svega vodeći računa o onim vitalnim interesima našeg društva, o onim interesima koji su trenutno tako izraženi i živi, ne zapostavljajući ona pitanja koja su ozbiljna, koja su nasleđena, na koja moramo dati ponovo odgovor.
Mi ne vidimo smisao u evropskim integracijama koje podržava 142 narodnih poslanika, ali vidimo smisao u onim evropskim integracijama koje svojom širinom nadilaze svaki partijski kontekst. Ne bi bilo ove rasprave da SRS to juče nije omogućila.
Pre dva dana ovde smo proklinjali decu, okretali glavu od činjenice da je jedan stranački simpatizer poginuo u demonstracijama, a danas razgovaramo o temama i pitanjima od kojih će korist imati velika većina građana ove zemlje.
Mi glasanje za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju doživljavamo kao korak u onom pravcu u kojem je, makar formalno, toliko puta Srbiju pokušao da vodi i Koštunica. Nismo mogli da se složimo sa vašom kosovskom politikom, ali smo vrlo jasno govorili o tom neslaganju u onim trenucima u kojima je ta kosovska politika bila prioritet našeg parlamenta.
Promenjen je amandman. Taj promenjeni amandman ničim ne dovodi u pitanje status Kosova u okviru Srbije i ne vidim zašto srpska skupština ne bi mogla da kaže ono što govori svaki zvaničnik Brisela, da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne može biti posmatran i doživljen kao davanje saglasnosti za ono što se na Kosovu desilo 17. februara 2008. godine. Nijedna od stranaka u srpskoj skupštini se s tim nije složila. Neko se nije složio sa načinom, a neko uopšte ne misli da se treba pomiriti sa tom realnom slikom.
Mi ćemo još dosta razgovarati o Kosovu, ali bilo bi dobro kada bi nam se pružila prilika da živimo i nešto više od te kosovske stvarnosti, da posvetimo više pažnje, između ostalog, i interesima srpske zajednice na Kosovu, koja je i te kako zapostavljena i koja je velika žrtva pogrešne politike koja se godinama ovde vodila.
Ne bi bilo dobro da ovu raspravu pretvorimo u odmeravanje našeg patriotizma i ljubavi prema zemlji, ali bi bilo dobro da ovu raspravu doživimo kao prvi pozitivan pomak u višegodišnjoj istoriji našeg parlamentarizma koju smo živeli u rovovima, ne vodeći računa o činjenici da smo iznad tih rovova tako slični jedni drugima.
Mene raduje i spremnost Vlade da ponovo razmotri amandman i spremnost SRS-a da pokaže javnosti ono što smo tako često videli u njoj samoj. Dobro je što će za ovaj sporazum glasati više od 200 poslanika srpske skupštine i nadam se da ćete se pre ili kasnije pridružiti toj politici koja ničim ne smanjuje sve one druge razlike koje su tako izražene među nama.
Po narednoj tački dnevnog reda složićete se sa DS i SRS, pa ako postoji takvo razumevanje u odnosu prema Rusiji, hajde onda da uspostavimo ravnotežu i pokažemo isto tako razumevanje i u odnosu prema Evropi, a da i u prvom i u drugom slučaju vodimo, pre svega, računa o interesima ove zemlje, našeg društva i svakog čoveka za kojeg smo preuzeli odgovornost. Hvala vam.

Gospođo predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku želim da kažem da će svi naši poslanici glasati za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, ali bih istovremeno da iskažem i svoje žaljenje zbog načina na koji se govori o, zapravo, prvom ugovoru naše zemlje i Evropske unije. Puno toga je rekao potpredsednik Đelić, dosta toga su rekli predstavnici stranaka koji su pre mene govorili, ali čini mi se da se sve vreme izbegava suština političkog problema sa kojim se naše društvo suočava i koji neće biti rešen činjenicom da će 142 poslanika glasati za ovaj dokument.
Očigledno je da većina u ovom parlamentu želi da vodi Srbiju u Evropu ali do te Evrope neće stići ukoliko ne pronađe mogućnost dogovora sa strankama koje ne žele da glasaju za ovaj dokument, ali čini mi se da u većoj ili manjoj meri žele Srbiju u Evropskoj uniji.
Gospodine Đeliću, bili ste dužni da nam pre priče o kupusu, o drumovima, o svemu onome što ste govorili i što je važno odgovorite na jedno jednostavno pitanje – zašto se niste dogovorili sa Demokratskom strankom Srbije, Srpskom radikalnom strankom? Pred ovim parlamentom smo dužni da vratimo politiku u ovu raspravu. Ne postoji nijedna stranka koja je u Skupštini Srbije, a koja se složila sa nezavisnošću Kosova. Nijedna stranka u Parlamentu tokom rasprave u februaru mesecu nije rekla da je spremna da podrži projekat koji je započet 17. novembra.
Razlike među nama postoje. LDP je govorila o realnosti koja se u većoj ili manjoj meri potvrdila ne samo kroz ono što su u međuvremenu učinile zemlje Evropske unije ili Ruska federacija, nego i kroz ono što je u međuvremenu postala dominantna orijentacija vladajuće koalicije u samoj Vladi. Mislimo da je to dobro. Ali, nismo dobili odgovor na pitanje zašto nije obezbeđen taj minimum bez kog Srbija ne može otići u Evropu. Dosta toga ste rekli, ali sve to ostaje u drugom planu pred činjenicom da ovako podeljena zemlja nema evropski karakter, a da političari koji su dužni da je vode moraju pronaći to u njoj jer u njoj postoje veliki evropski potencijali.
Mi smo ovaj sporazum dobili mnogo više zbog toga što se Evropa starala o budućnosti Srbije nego zbog toga što smo sami bili sposobni da uradimo sve ono što su mnogi uradili pre nas. Čini mi se da je posle nas taj Sporazum potpisala samo Bosna i Hercegovina. Države u našem regionu davno su taj posao uradile. Zašto je Srbija tako spora, nesposobna i toliko nesrećna?
Pre osam godina smo mi započeli taj veliki projekat –povratak Srbije u međunarodnu zajednicu i vraćanje Srbije kroz proces evropskih integracija Evropskoj uniji i njenim vrednostima i to smo radili zajedno. Evo, osam godina posle toga nalazimo se, manje ili više, na istom mestu sa dramatično manjim potencijalima i sa, nažalost, uvećanim problemima. Velike su razlike među nama baš kao što postoje velike razlike u političkim životima zemalja koje čine Evropsku uniju, ali ne može se ući u Evropu, a da se ne traga za sličnostima i za kompromisima.
Nisu previše govorili predstavnici SRS o svom predlogu kao ni predstavnici DSS, možete tu nešto učiniti ali da li ste pokušali nešto da uradite kako bi se dogovorili sa te dve stranke. Sami ste toliko potencirali Kosovo u svom govoru. Vi se u svom stavu prema Kosovu ne razlikujete, po našem mišljenju, suštinski od stava koji ovde iznose predstavnici DSS i SRS, dakle, stranaka koje su po našem mišljenju potrebne Srbiji u procesu evropskih integracija.
Rekli ste da ne podržavate nezavisno Kosovo baš kao i predlagači interpretativne rezolucije, deklaracije, kako ste već to nazvali, zapravo, po mom mišljenju to bi bio pokušaj da se napravi neki kompromis. Kosovo je očigledno posledica, a ne uzrok, problema sa kojim se naše društvo suočava i te slabosti koje su se ispoljile na prostoru Kosova pre toga su bile ispoljene na nekim drugim prostorima. Moramo postaviti sebi pitanje gde je taj prostor u kome će se oni pojaviti sutra.
Priča o Evropi nije samo priča o materijalnoj koristi koju Srbija ima kroz proces evropskih integracija, mada u takvom društvu kao što je ovo naše materijalne vrednosti svakako nisu vrednosti koje treba gurnuti u drugi plan. To ne želim ni da uradite.
Ali, u pitanju je institucija ljudskih prava, problemi koji su ostali za nama, bez jasnih odgovora, nas obavezuju da mi u procesu evropskih integracija govorimo ravnopravno i da ne zaobilazeći suštinu problema kažemo kako vidimo budućnost tog evropskog posla u Srbiji.
Pri formiranju Vlade mi smo rekli da ćemo vas podržati u svakom vašem evropskom nastojanju, to ćemo učiniti i sada. Ali, mislim da je od naših glasova mnogo važnije ne upozorenje nego skretanje pažnje na činjenice da u tom poslu Srbija ne može računati na uspeh ukoliko ne postigne dogovor sa onima s kojima mora postići dogovor ukoliko želi da se promeni i napreduje.
Ne može pola Srbije živeti u EU, a druga polovina u Ruskoj Federaciji. To je samo metafora, mislim da svako razume suštinu.
Kada govorimo o onome što je sadržaj tog dokumenta, onda govorimo o opštoj slobodi kretanja, o tržištu, o institucijama. Vi se bavite poslom evropskih integracija, za to vas je ovlastio premijer, ali to nije upisano vama ovde tokom rasprave o Vladi, to vama nije dodeljena funkcija ovde u Parlamentu, prošli put je bila. Ne mislim da ocenjujem vaš rad, mislim da nije bilo uslova da vi tu nešto uradite.
Čini mi se da je to neka vrsta degradacije i da to nije ono što je dobro. Ako nije bila prošli put, morala je biti ovaj put.
Ono što želim da vam kažem jeste da smo sami odgovorni za stanje u kojem se nalazimo, mnogo više od Evrope. Ako govorimo o opštoj slobodi kretanja, ko je odgovoran zbog toga što danas ne možemo da putujemo bez viza? Ko je odgovoran zbog toga što nismo odštampali pasoše? Izjavili ste da je u Srbiji 700.000 pasoša, zapravo je tri miliona i 700.000. Sami znate da je u ovom trenutku samo pitanje naše efikasnosti prepreka tom belom šengenu, o kojem godinama govorimo.
Neće nam se omogućiti putovanje bez viza dok ne odštampamo i ne podelimo najmanje dve trećine putnih isprava od broja trenutno postojećih putnih isprava. Za taj posao nam je potrebno godinu, godinu i po dana. To mora biti prioritet kojem ćemo se mi posvetiti, kojim ćemo se baviti. Preko toga smo pretrčali – lokalna samouprava, pitanje decentralizacije, pitanje statuta Vojvodine. Potpisali smo Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, a potom ovde usvojili čitav set zakona koji je direktno suprotan Povelji koju smo prethodno prihvatili.
Depolitizacija državne uprave, profesionalizacija, Zakon o državnim službenicima i nameštenicima usvojen 2006. godine, sa jasnim rokom, a rok pomeren da bi se Zakon izigrao a na mesto onih koji odlaze stavili po karakteru isti, poput tih koji su do tog trenutka tu bili.
Pitanje monopola, tržišne privrede, sve to nas obavezuje da mi govorimo o karakteru ovog društva kada pričamo o svojoj evropskoj budućnosti, o evropskim poslovima, mnogo više, nego o tome šta je sporedni efekat evropskih integracija.
To su pretpristupni fondovi, to je nešto šire tržište, to je malo više sigurnosti koja proizilazi iz činjenice da je budućnost nešto izvesnija.
Mislim da nam je taj odgovor u ovom trenutku najvažniji. Mi ne možemo istovremeno voditi politiku kontinuiteta i nastaviti proces evropskih integracija sa ambicijom da on bude uspešan. Te dve politike su nepomirljive i manje ili više svi u ovoj sali znaju da je to tačno. To ne znači da Srbija treba da zaboravi na Kosovo, na primer, ali nas to obavezuje na drugačiji odnos prema ovoj zemlji. Zašto lažemo jedni druge?
Neka Parlament kaže šta je ovoj zemlji važnije, da li su joj važniji, po našem mišljenju, stranputice kojima se kretala poslednjih 20 godina ili joj je važnija jasna politika i nuđenje alternative. Mi nismo srećni zbog problema u kojima se zemlja nalazi, ali vas opominjemo da oni neće biti rešeni na ovakav način.
Danas je naš predsednik u Briselu, danas je naš premijer u Briselu, danas je ministar inostranih poslova u Briselu i to je važno. Ali, mi smo i predsednika i premijera u Parlamentu sretali jedino kada se raspravljalo o Kosovu. Ne mislim da merim težinu jedne ili druge teme, ali smatram da je značaj ovog pitanja, o kojem sada raspravljamo, nalagao i predsedniku i premijeru da sednu ovde pored nas u ove klupe i da doprinesu, svako na svoj način, definisanju one politike koja bi nam pomogla da ostvarimo ova nastojanja.
Kada se raziđu naši glasači sa biračkih mesta onda manje ili više žive isti život. Jednako se loše leče, jednako ne mogu da razumeju činjenicu da su knjige koje su kupili u školi za tu školu neprihvatljive, jednako su zabrinuti za budućnost svoje dece itd. Kada smo uprkos svim razlikama toliko slični, onda moramo kroz tu Evropu razumeti i ono što je preduslov evropske Srbije, spremnost da se pored razlika pronađu neki interesi i ta budućnost pomiri. Evropa počiva na istorijskim pomirenjima Francuza, Engleza, Nemaca i Francuza.
Milioni su nestajali u tim nesporazumima, danas je ta budućnost u Evropi sigurna zbog toga pošto su u njoj kristalizovani zajednički interesi svih tih naroda i država.
Zašto nema zajedničkog interesa u ovom parlamentu? Mi nismo doživeli glasanje za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kao potvrdu nezavisnosti KiM. Da li je Kosovo i Metohija nezavisno ili ne, možemo o tome diskutovati i o nekim drugim pitanjima, ali glasanje o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju definitivno nije glasanje za nezavisnost KiM.
Ne vidimo problem u onom delu dokumenta koji je predložila SRS. Ne mislimo da bi Parlament napravio grešku ukoliko bi rekao da glasanjem za Sporazum o stabilizaciji o pridruživanju Parlament ne pristaje na ono što se na Kosovu desilo 17. februara 2008. godine.
Mislimo da je budućnost Kosova budućnost u kojoj se mora postići kompromis između dva naroda, između ostalog i spremnost srpske države da na Srbe koji žive na Kosovu i građane Kosova prenese ona prava koja je nesposobna da sada ostvari. Zašto nanosimo sami sebi toliku štetu kolika proizilazi iz činjenice da ćemo se preglasavati oko evropske budućnosti zemlje, u istom trenutku u kojem sve partije koje se dele ovde u Parlamentu pokazuju tako visok stepen saglasnosti u usvajanju jednog dokumenta poput ovoga kojim se definiše budućnost u energetskoj saradnji Srbije i Ruske Federacije.
Kako je moguće da se DS i DSS slažu oko druge tačke dnevnog reda za koju kažu da je suštinski važna, i o tome ćemo polemisati, a ne mogu se složiti oko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na kojem su godinama zajedno radile. Po našem mišljenju nedovoljno efikasno, po našem mišljenju protivrečno, po našem mišljenju često neodgovorno, ali ste to zajedno radili godinama. Na Vladi je usvojen Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno jedna njegova forma i praktično je pitanje potpisa postalo sporno. Dužni ste da pronađete međusobni kompromis i da se oko toga dogovorite. To za LDP, za naše birače, nije problem.
Svaki korak bliži Evropi menja klimu u našem društvu i ostavlja više prostora za normalno političko delovanje, ali ovo nije u redu. Glasaćemo za Sporazum, ali unapred iskazujemo velku skepsu prema potencijalima koji se nalaze unutar vaše vladajuće koalicije da taj posao uradite.
Videli ste na šta je ličio jučerašnji dan ovog zasedanja i vrlo dobro znate da mi danas o Sporazumu raspravljamo, ne zbog toga što je vladajuća koalicija omogućila nego zbog toga što je SRS napravila taj ustupak. Mislim da to treba javno reći. Mislim da ste bili dužni da to uradite. Makar se neće stideti predsednik i premijer u Briselu.
Ono što mi smatramo kao prioritete ne prepoznajemo ili u nedovoljnoj meri vidimo u vašem ekspozeu, nas pre svega interesuje razvoj demokratije, afirmisanje institucija, vladavina ljudskih prava, mnogo više od oni ekonomskih aspekata koji se formalno nalaze u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Kada pogledamo šta je suština tog Sporazuma, onda se govori o našem partnerstvu sa EU.
EU je toliko puta do sada rekla da je spremna da sarađuje sa svima koji pokazuju razumevanje za evropske vrednosti i koji iskazuju želju za napredovanje Srbije u tom poslu evropskih integracija. To mora biti pravilo našeg rada ovde u Parlamentu. Mi ćemo predložiti izmene Poslovnika, ne da bi suzili pravo poslanika da ovde diskutuju nego da bi ubrzali procedure u onim poslovima koji ne smeju više stajati po strani, zbog činjenice da su neke druge tačke jednako važne ili urgentne. Mnogo je vremena izgubljeno.
Zato ćemo predložiti Parlamentu da se o svim evropskim zakonima ovde raspravlja po drugačijoj proceduri nego što je to slučaj sa nekim drugim inicijativama. To se može raditi jedino uz međusobni kompromis. Preduslov tog kompromisa mora definisati vlast i to ne može uraditi LDP. Da li će na to pristati opozicija ili ne, to pitanje će dobiti svoj odgovor kroz njihov nastup, ali ta ponuda mora biti stavljena na sto, ne kao nešto sa čime se trguje, nego kao prilika da se svakom poslaniku i poslanici u ovom parlamentu omogući da uradi nešto za svoje birače.
Mi ne vidimo da je SSP partijski posao i zbog toga nijedna stranka ne može monopolizovati tu ideju. Ideja evropske budućnosti zemlje je mnogo šira od svakog partijskog kontakta i zbog toga nama nije bio problem tokom čitave kampanje, tražimo od EU mogućnost koja nam je ukazana na samom kraju kampanje kada je predsednik, za šta zaslužuje svako poštovanje, stavio svoj potpis na SSP zajedno sa vama. I to je ono, što, vaš potpis, njegova podrška, slažem se. Nadam se da se on zbog toga neće ljutiti.
Predlažem vam da pokušate tokom ove rasprave i do samog glasanja da napravite neki dogovor sa onim strankama koje su tako nešto otvorile kao mogućnost. Tu pre svega mislim na DSS i SRS. Mi ćemo svaki dogovor koji smanjuje razlike u procesu evropskih integracija podržati. Ponavljam još jednom, naš odnos prema Kosovu ne sme više biti prepreka za obavljanje onih poslova koji presudno menjaju karakter ovog društva, a to su poslovi evropskih integracija.
Nadam se da svi uče iz lekcija koje nismo tražili, a koje su nam pružili u poslednjih nekoliko nedelja, da smo mnogo toga naučili iz tih sada jasnih odnosa, a ne uvijenih Ruske Federacije, Evrope i Amerike, da smo shvatili da nije dobro kada postajemo poligon na kojem se praktično odmeravaju snage i artikulišu interesi zbog toga što je na tom prostoru najmanja cena, jer ćemo znati da iz tih lekcija izvučemo neke pouke. Kosovo je jedna od poslednjih i nadam se da niko ne treba da objašnjava šta se pod tim podrazumeva. Dajemo glas za SSP i još jednom čestitka predsedniku i potpredsedniku Vlade koji su to u Luksemburgu potpisali tokom izborne kampanje.
Ne kritikujem vas zbog toga što ste pretrčali preko predloga DSS i SRS, samo vas upozoravam da nema ništa od evropske Srbije ukoliko ka toj Srbiji ne idemo svi zajedno.
Postoje pitanja na kojima se možemo razlikovati, teme oko kojih ćemo se sukobljavati večito, ali to ne sme biti proces evropske integracije ukoliko želimo u tome da budemo uspešni. Učinite nešto da se to desi već tokom ove rasprave. Sedite sa Nikolićem, sedite sa Koštunicom, razgovarajte i pronađite mogućnost za taj dogovor.
U suprotnom će neka druga vlada taj posao uraditi, a nadam se da će to biti vlada koju će formirati LDP.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, bojim  se da svi zajedno moramo pronaći odgovor na problem koji nismo zajedno stvorili.
Gospođo Đukić-Dejanović, siguran sam da vi moju kritiku nećete doživeti lično, ali onog trenutka kada ste seli na mesto predsednice republičkog parlamenta, preuzeli ste odgovornost za funkcionisanje ove institucije. Politika ne može biti lična kada se donose odluke, ali kada se utvrđuje odgovornost, ona mora biti lična.
Juče smo se konsultovali oko nastavka rada na ovoj sednici. Vi ste, kao predsednik Parlamenta, na te konsultacije došli bez ijednog predloga. Vladajuća koalicija nije imala nijedan predlog.
Opozicija je, svako na svoj način, izašla s konkretnim predlozima. SRS je rekla pod kojim uslovima će pristati na raspravu o predloženim tačkama dnevnog reda. Mi smo rekli da želimo promenu dnevnog reda i raspravu samo o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, jer postoje rokovi koji nas na tako nešto obavezuju, a svi zajedno smo od vas zatražili da učinite sve kako bi se obezbedio taj neophodni minimum za nastavak rada sednice.
Nema ničeg zajedničkog između politike SRS-a i LDP-a, ali ono što nas u ovom trenutku obavezuje da reagujemo na ovakav način jeste odnos prema odgovornosti za ono što se u ovom društvu desilo.
Vi ste, zajedno sa mnom, bili u kući tokom hapšenja Slobodana Miloševića. U tom trenutku je radio Srpski parlament, sednica se nije prekidala. Kada je Slobodan Milošević uhapšen, održana je konferencija za novinare na kojoj je javnost upoznata sa svim detaljima tog hapšenja. Trideset minuta posle ekstradicije Haškom tribunalu, predsednik Vlade je dao izjavu i rekao – isporučili smo bivšeg predsednika SRJ Haškom tribunalu.
Organizovane su demonstracije na kojima je poginuo jedan čovek, reagovala je policija. Ako želimo da idemo u Evropu, ovde je gospodin Đelić, i mi ćemo ga u tome podržati, onda ne možemo okrenuti glavu od činjenice da je jedan čovek poginuo, a da je ovaj Beograd po ko zna koji put rušen. Neko je za to odgovoran.
Ako je za to odgovoran gospodin Nikolić, neka odgovara, ako je odgovoran gospodin Todorović, neka odgovara, ako je odgovoran gospodin Pelević, neka odgovara, ako je odgovorna gospođa Radeta, zbog svojih izjava, neka ona odgovara, ali ovo što ste mi prosledili, gospođo predsednice, ovo je ponižavajuće. Devet redova odgovora na tako krupno pitanje, a tri reda funkcije onoga ko odgovara. Prvi, potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade, ministar unutrašnjih poslova, tri reda funkcija, a devet redova u kojima kaže da je formirana radna grupa, pa će radna grupa zasedati, pa će ko zna kada nama radna grupa reći nešto.
Želimo odgovor odmah – da li je odgovoran organizator tih političkih skupova na kojima je izvršeno nasilje, ili je odgovorna policija koja je prekoračila službena ovlašćenja?
Ova država mora imati vlast koja funkcioniše. Ako niste u stanju da obezbedite funkcionisanje Parlamenta, podnesite ostavku. Ako ministar policije ne zna posle dva meseca šta se desilo, neka podnese ostavku, da biramo drugog. Ovako se ne može voditi Skupština Srbije. Sutra nam je predsednik u Briselu, premijer nam je u Briselu, potpredsednik Vlade u Briselu, ministar inostranih poslova u Briselu. Šta oni tamo predstavljaju? Sa kakvom porukom dolaze iz Srbije?
Ovako Srbija ne može da se menja. Tražili smo od vas da učinite maksimum.
Ne znam da li ste to uradili ili ne, ali nam ništa o tome niste rekli. Zašto se Vlada nije izjasnila? Zašto nismo imali nove konsultacije tokom jutra? Mi ne možemo da pristanemo na način na koji svoju politiku sprovodi SRS, ali za stanje u kome se nalazi Parlament ste odgovorni, pre svega, vi.
Nespretno sazvana sednica, nespretno definisan dnevni red, izbegavanje stavljanja rezolucije o Kosovu 108 poslanika na dnevni red, stavljanje Vladine rezolucije za koju ne postoji podrška, stavljanje u proceduru nekih zakona oko kojih nije postignut prethodni dogovor, trapavo konstituisanje Skupštine Grada, hapšenje Radovana Karadžića na način koji je poražavajući za ovu državu. Ako je uhapšen, onda ima da se zna ko ga je uhapsio i zašto je uhapšen.
Hajde da se ne igramo žmurke, da prvu izjavu ministra policije ne dobijemo tako što je on izjavio da policija nije hapsila Radovana Karadžića. Šta to znači?
Previše je grešaka da bi ova skupština mogla normalno da radi i zbog toga očekujemo od vas da preuzmete ličnu odgovornost, ukoliko ne postoje institucije koje su spremne da učine sve kako bi se deblokirao rad Parlamenta. Pretite primenom Poslovnika. Hajde da primenimo taj poslovnik onako kako je predviđeno i da ovde dovedemo predsednika Vlade i ministra policije da bi položili račun Parlamentu i omogućili normalan rad Skupštine.
Nijedna stranka u Skupštini ne bi počela raspravu u Parlamentu a prenebregnula da je njen simpatizer poginuo na demonstracijama koje je ona organizovala. To ne mogu da urade ni radikali. Neka zna porodica tog nesrećnog čoveka zašto je on poginuo. Da li zbog toga što je ugrozio nečiji život? Da li zbog toga što je neko prekoračio ovlašćenja, da li zbog toga što je prevaren i doveden na demonstracije na kojima je neko želeo incidente, ali se o tome više ne može ćutati. Kada se jednom da jasan odgovor na taj problem, nikada se više neće ginuti na demonstracijama. Poslednji put se ginulo u avgustu ili julu, pre toga u februaru. Na to niko nije reagovao i ta naša tragična istorija je suviše dugačka da bismo dozvolili da se preko toga tek tako pređe.
Znači, deblokada Parlamenta podrazumeva sposobnu vlast koja može omogućiti funkcionisanje ove institucije. Vi to niste omogućili, a ovo je poražavajuće i uvredljivo. Ne znam da li su vam to rekli prijatelji iz vaše koalicije, ali se mi tako osećamo. Tri reda potpisa, devet redova odgovora bez ikakve suštine.
Učinite nešto, pre svega, na to vas obavezuje funkcija na kojoj se nalazite, dok se na njoj nalazite.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 104. Poslovnika Skupštine Srbije. Mislim da ne možemo tako olako preći preko svega onoga što se dešava ovde u Skupštini poslednjih nekoliko dana, jer nas to ignorisanje stvarnosti ne vodi rešavanju problema i deblokadi Skupštine. Mislim da će to ignorisanje stvarnosti samo iskomplikovati odnose, koji su iovako dovedeni do tog nivoa komplikacije da mi praktično ne možemo da radimo svoj posao.
Za tako nešto nije odgovorna opozicija. Za tako nešto je odgovorna vlast, vladajuća koalicija, za tako nešto ste odgovorni vi, gospođo predsednice. Zakazali ste ovu sednicu kršeći Poslovnik i ignorišući predlog 108 poslanika, sa kojima se mi iz LDP ne slažemo, ali ne možemo da ignorišemo njihovo pravo da oni parlamentu predlože rezoluciju o Kosovu, koju su predložili u skladu sa Poslovnikom, a koju vi niste stavili na dnevni red.
Zbog toga smo izgubili jedan dan Skupštine i pronašli, uz međusobne kompromise, rešenje problema koji nije proizvela opozicija, koji je proizvela nefunkcionalna vladajuća koalicija. Dva dana ovde gubimo zbog toga što se u Skupštini Srbije naplaćuju greške koje su napravljene na nekom drugom mestu, pri konstituisanju Skupštine grada Beograda. Za tako nešto nije odgovorna LDP, za tako nešto je odgovorna koalicija DS i SPS.
Jasno je da se ne može ući u raspravu o tako važnom pitanju, kao što je pitanje ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, bez otklanjanja tako krupnih prepreka koje se nalaze na putu od Vlade do Skupštine, a koji se pre svega vezuju za situaciju u kojoj se nalazi Skupština grada Beograda.
Očekuje se odluka suda, a nama je na konsultacijama jasno rečeno da će se poslanici pozivati na svoje poslovničko pravo i blokirati rad parlamenta sve dok ne bude jasno šta je sud odlučio po pitanju tužbe koje su odborničke grupe DSS i SRS podnele Okružnom sudu.
Vi ste nas sada uveli u ovu skupštinu i ako smo već počeli debatu, onda mi iz ove Skupštine ne mislimo da izlazimo, pa u nju da se vraćamo nakon dva sata, nego želimo da raspravljamo o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Ako ste spremni na tu vrstu konflikta sa poslanicima koji se tome protive, ne zbog toga što ne žele raspravu o sporazumu, nego zbog toga što ne žele da se pomire sa kršenjem zakona koje je izvršeno na nekom drugom mestu, onda hajde da uđemo u tu debatu, neka se na ovom mestu reše oni odnosi koji su iskomplikovani na nekom drugom.
Ali, ovakva situacija u kojoj se opozicija optužuje za blokadu parlamenta, nije tačna i nije istinita. Mi smo sada glasali za izmene dnevnog reda zbog toga što vladajuća koalicija nema većinu za tako nešto. Mi smo to učinili zbog toga što želimo raspravu o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, a ne zbog toga što želimo da se ponovo prekine Skupština.
Ili imamo Skupštinu ili je nemamo Skupštinu, ili postoji vladajuća većina ili ne postoji. Ili ste socijalisti u koaliciji sa DS u Beogradu ili te koalicije nema. Ali ne možete sedeti na dve stolice i zbog toga dovoditi parlament u blokadu u kojoj se mi danas nalazimo, a DS to treba jasno da kaže i raščisti te komplikovane odnose.
SPS je svesno ušla u kršenje Zakona o Skupštini grada da bi nas uvela u poziciju u kojoj se mi sada nalazimo. Parlament ne može raditi ukoliko se u ponedeljak organizuje sednica Skupštine Beograda, na kojoj će se nastaviti konstituisanje gradske vlasti. Mi ne možemo da usvojimo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju zbog želje SPS da sedi na dve stolice. To se mora raščistiti ne u ovoj skupštini, po ovoj tački dnevnog reda, nego unutar vladajuće koalicije.
Gospođo Kolundžija, niste došli na konsultacije. Mi smo se pojavili na konsultacijama u pola jedan, bili smo na konsultacijama u 10, juče pet puta - znači neće biti ove skupštine, na način na koji mi želimo da bude, zbog toga što vi niste sposobni da vodite parlament na način na koji se parlament vodi.
(Predsednik: Vreme.)
Mi se ne slažemo sa SRS, ali ovo što oni danas rade isključiva je posledica nesposobnosti i neefikasnosti vladajuće koalicije i neuređenih odnosa između koalicionih partnera, koji su iskomplikovali konstituisanje Skupštine grada, a nas su doveli ovde u poziciju da mi sada plaćamo. Za to nije odgovorna LDP, a još manje mislimo da pružamo podršku politici koja je toliko nesposobna, konfuzna i koja se sapliće na prvom koraku, a to je prva tačka dnevnog reda - ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Može premijer Cvetković da bude zabrinut za neefikasnost parlamenta, ali je njegova vlada odgovorna za izgubljena tri dana ovde u Skupštini. Gde su poslanici vladajuće koalicije? Nema ih. Nije to uradila LDP, SRS ili DSS, to je isključivo nesposobnost vladajuće koalicije.
Vi ste, gospodine Đeliću, ovde došli kao predstavnik Vlade, treba da znate da nemate 126 poslanika i da ne možete da vodite ovu tačku dnevnog reda bez većine u parlamentu. Daćemo glas za sporazum, ali za ovo što se sada dešava ne mislimo da dajemo podršku i sa tim se ne slažemo.
Hvala vam za ova dva minuta i neću se više javljati po Poslovniku.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da atmosfera i efikasnost parlamenta zavise od spremnosti vlasti i opozicije da svako na svoj način preuzme odgovornost za funkcionisanje skupštine. Ali, mislim da ste vi, gospođo Kolundžija, kao predsednica poslaničke grupe vladajuće koalicije, bili dužni da nam objasnite zbog čega predlažete objedinjavanje tako puno tačaka dnevnog reda.
Mi smo spremni za tako nešto da glasamo, zbog toga što ova država plaća kamatu na sredstva koja ne može da povuče i da koristi. To je jedna rečenica koja je bila potrebna Skupštini kako bi se animoziteti koji postoje na neki način kanalisali. Za atmosferu u kojoj mi danas radimo, kao i za atmosferu u kojoj protiče ova skupština, pre svega, odgovorna je vlast.
Ovo nije bilo koja sednica Skupštine Republike Srbije, ako se uopšte na takav način može govoriti o zasedanjima republičkog parlamenta. Istorijski sporazum je pred nama, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Posle toga je veoma važan Sporazum o energetskom partnerstvu sa Rusijom. To je prva rezolucija Skupštine Srbije nakon ustava Kosova i dolaska Misije EU na Kosovo. Veoma važne tačke dnevnog reda, a parlament je u haosu od prve sekunde u kojoj je počelo ovo zasedanje.
Dakle, malo više razumevanja i preuzimanja one obaveze koja prati ljude koji se nalaze na vlasti. Mislim da je bilo potrebno obrazložiti objedinjavanje ovih tačaka dnevnog reda, pre svega zbog nas koji smo za tako nešto spremni da glasamo. Ne zato što smo kroz partnerstvo sa vama praktično naših 13 glasova dali da bi nadomestili manjak koji postoji u vladajućoj koaliciji, nego zbog toga što mislimo da je besmisleno plaćati kamate na sredstva koja su nam dodeljena i koja ne možemo da koristimo.
Drugi razlog da bi se ubrzala rasprava o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, to je ono što nam je bilo važno i što je potrebno i građanima, a pogotovo opoziciji, bez koje se takva odluka ne može doneti. Hvala.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po pravu za repliku. Naravno da svako od nas vodi svoju politiku i da ni u jednom trenutku mi nismo pomislili da smo mi ti koji imamo ekskluzivno pravo da nastupamo u ime građana Srbije i da samo mi znamo način na koji se štiti interes građana Srbije.
Po pitanju objedinjavanja tačaka dnevnog reda mislim da je bilo važno da predstavnici vladajuće koalicije kažu zašto tako nešto traže od nas, kao od Skupštine Srbije, jer sam siguran da ljudi koji su glasali za LDP, baš kao što sam siguran da ljudi koji su glasali za SRS, žele da se što pre aktiviraju ona sredstva koja su nam odobrena i na koja već plaćamo kamatu, znači već smo u minusu, a koja će biti iskorišćena, a proizilaze iz potvrđivanja Sporazuma o zajmu za dodatno finansiranje projekata rekonstrukcije saobraćaja.
Da li treba da razgovaramo u kakvom stanju je saobraćajna infrastruktura? Onda, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke - sanacija mosta "Gazela"; pa Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke - rehabilitacija puteva i mostova itd.
Bez spremnosti i razumevanja LDP, ova sednica bi trajala duže nego, recimo, rekonstrukcija mosta "Gazela". Zbog toga ćemo mi za tako nešto glasati. Svaka partija svoju političku sudbinu, pre svega, vezuje za rezultate svoje politike.
Tačno je da mi na opštinskom nivou sarađujemo sa DS, tačno je da je u toj saradnji DS pronašla prostor za partnerstvo sa SPS, na koju je pristala i LDP, baš kao što je i tačno da u pojedinim lokalnim samoupravama vi radikali sarađujete sa demokratama. Recimo, to je u Sjenici, to je u Pazaru.
To je jedna politička okolnost koja proizilazi iz nejasnih političkih odnosa, koji su posledica političkih situacija u kojima smo se našli nakon dugog perioda konfuzne politike. Upravo zbog naše spremnosti da podržimo svaku ideju koja je u skladu sa interesima građana Srbije koju mi prepoznajemo, mislim da ćemo doći do kvalitetnijih odnosa nakon nekih budućih izbora, a mi bi želeli da ih bude što pre.

Poštovanja gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, verujem da je jedino vama bilo teže tokom ekspozea od nas poslanika koji smo taj ekspoze slušali. I to ne samo zbog okolnosti u kojima postajete predsednik Vlade Republike Srbije, nego i zbog svih onih činjenica koje opisuju vas kao čoveka koji se, svojim dosadašnjim radom, u toj meri profilisao da je jako teško prepoznati vas u funkciji predsednika vlade, a zanemariti činjenicu da ste kao ministar finansija, pre svega, kao jedan od ljudi koji su nosili reforme u prvoj demokratskoj vladi, vladi Zorana Đinđića, ostavili dubok trag.

To jedno sa drugim ne ide, a kompromisi koji se prave pre svega proizilaze iz činjenice da niko nema odgovor na pitanje koja vlada bi bila bolja od ove u postojećim okolnostima. To je presudan ne alibi, nego kvalitet koji vi imate na svojoj strani u ovoj raspravi.

Kogod se pojavi na poziciji kritičara, pre nego što ospori nešto što je sporno samo po sebi i što je tako očigledno, mora reći šta je alternativa. Mi iz LDP tu alternativu u ovom trenutku ne vidimo, jer za nas nije prihvatljiva alternativa, ona koja je stajala kao pretnja i kao mogućnost sa kojom se Srbija suočila nakon 11. maja kroz opciju reizbora gospodina Koštunice i na takav način politike kontinuiteta sa prethodne dve vlade.

Ali, to nije dovoljno da bi se dobila podrška za jedan ovakav plan, jer se mi u ovoj situaciji nalazimo ne slučajno, nego pre svega zbog toga što je to posledica jednog političkog projekta koji se godinama u društvu sprovodi.

Kroz politiku kohabitacije i koalicije praktično do te mere je obesmišljena naša politička svakodnevica da danas svako ima pravo da postavi pitanje na koje niko ne dobija jasan odgovor: kako će se menjati ova zemlja ako s jedne strane nema jasno utvrđenih pravila tih unutrašnjih reformi, a s druge strane nema vizije i plana.

Sve ono što se nalazi u vašem ekspozeu, gospodine Cvetkoviću, podložno je ozbiljnoj kritici i nažalost nema argumentacije koja bi bar za nas iz LDP bila prihvatljiva.

Nije ovo prva vlada koja se bira u parlamentu Srbije, ali je ovo prva vlada koja će imati zamenika predsednika vlade, gospodina Dačića. Ovo je prva vlada koja će funkcionisati, između ostalog, i kroz uvedeni princip zlatnog glasa. Nije ovo prva vlada koja se suočava sa nesporazumima u regionu, sa unutrašnjim podelama, nije ovo prva vlada koja Srbiju želi da vodi ka EU i nije ovo prva vlada koja na tom putu mora da ispuni određene uslove i kriterijume.

Ali je ovo prva vlada koja nema snage da Hag nazove Hagom, nego saradnju sa Haškim tribunalom skriva iza principa poštovanja međunarodnog prava. Ovo je vlada koja posle svih grešaka koje se vide u prethodnoj vladi nema snage da prihvati realnost i promeni politički kurs kojim se naše društvo kreće u tom stihijskom procesu odbijanja uvažavanja realnosti kroz neprihvatanja nezavisnosti Autonomne pokrajine Kosova i Metohije na način koji je potpuno obesmišljen.

Nije ovo prva vlada koja se bori protiv kriminala i korupcije, ali je ovo vlada od koje se očekivalo više, makar u ekspozeu. Nije ovo prva vlada koja želi da jača ekonomiju, ali je ovo vlada koja mora društvu reći ono što nisu prethodne vlade imale snage da kažu.

Dakle, ako na takav način posmatramo budućnost Srbije, onda su u pravu oni koji kažu da će zapravo ovo biti vlada koja će se nalaziti na pola puta između ustavom definisane uloge i političkog prava koje proizilazi iz podrške koju je dobio predsednik Republike.

Tačno je da mi dobijamo jedan polupredsednički sistem, nešto što bi možda bilo ravno političkoj praksi kojom je uređena francuska republika. To se može kritikovati, ali to zaslužuje i neku vrstu razumevanja, čak i podrške. Dobro je da predsednik Republike preuzme odgovornost i on to na ovaj način čini.

Predsednik Republike je osoba koja treba da da odgovor na pitanje kako će Srbija ostvariti svoju evropsku budućnost ukoliko nema snage da odgovori na pitanje zašto do sada ta budućnost nije postala stvarnost. Kako će Srbija rešiti problem Kosova i Metohije kada je očigledno da Kosovo i Metohija ide svojim putem i da je danas dalje od Srbije nego što je to bio slučaj u februaru kada je Kosovo proglasilo nezavisnost?

Kako će se jačati ekonomija u tako devastiranom društvu kao što je ovo naše? Kako će se ispuniti ta socijalna uloga vlade o kojoj vi govorite kada potencirate socijalnu odgovornost, a da se pri to ponudi nešto više od milostinje koju država nudi onima koje je uništila?

Kako ćemo se boriti protiv kriminala i korupcije ako se s jedne strane jača uloga države u ekonomiji, a sa druge strane ako ne postoji ni malo spremnosti da se osvrnemo na ono što je koren kriminala u našem društvu, a to je zapravo ta država koja je stvorena tokom 90-tih godina i koja je svoju politiku jedino mogla da ostvari kriminalnim sredstvima?

Nije valjda da će se i u ovom mandatu Vlada boriti protiv stečajne, drumske, šumske, sportske, građevinske, prosvetne mafije, a da neće imati snage da se okrene na onu stranu na koju vlada mora biti okrenuta ukoliko želi da promeni to stanje u našem društvu, da nema snage da pogleda u politiku koja se ostvaruje kroz kriminal.

Pre bilo kakve analize ovog ekspozea, mi moramo dobiti odgovor na pitanje, koje je toliko puta postavljano u javnosti od 11. maja do danas. Vlada koja se pravi je vlada koja nije posvećena onom političkom načelu na kojem se danas prave vlade u svetu. To je načelo efikasnosti.

Nama ste umesto toga ponudili neko načelo etike, tezu o nacionalnom pomirenju. Vi to niste rekli, gospodine Cvetkoviću, ali će dve koalicije koje formiraju ovu vladu potpisati u toku nedelje dokument o nacionalnom pomirenju. Da li je to samo paravan za formiranje ove koalicije ili je to zaista izraz spremnosti dve politike da prevaziđu podele koje u našem društvu postoje? Ako je to tako, onda moramo dobiti odgovor od vas gospodine Cvetkoviću ili od predstavnika stranaka koje formiraju ovu vladu.

Šta oni podrazumevaju pod nacionalnim pomirenjem? Šta to u Srbiji treba pomiriti? Kako to misle da urade? Dosta toga smo u raspravi do sada rekli o povratku SPS-a na vlast. Vi ste postavili, predlažete nam gospodina Dačića, predsednika SPS, kao zamenika predsednika Vlade. Prvi put se uvodi jedna takva institucija u našem politikom životu. To je veliko pravo, ali velika obaveza. Da li je gospodin Dačić predsednik starog SPS-a ili je predsednik novog SPS-a? Ako je predsednik novog SPS koji se reformisao i promenio, šta je to bilo pogrešno u politici starog, da li možemo to da čujemo?

Ako se o tome ćuti zbog toga što je to u ovom trenutku politički korisno, moram vas podsetiti na nešto što ste sami napisali u svom ekspozeu osvrćući se na sedam i po godina reformi u Srbiji. Te reforme su neuspešne ne zbog toga što ljudi koji su ih sprovodili nisu želeli da one budu uspešne, nego zbog toga što se reforme ne mogu započeti onako kako su započete oktobra 2000. godine, okretanjem nove stranice u našem društvenom životu i zanemarivanjem svega onoga što je zapravo uništilo Srbiju i što joj danas ne dopušta da se promeni.

To nije jalovo insistiranje na nekim moralnim principima, i to nije nedostatak argumentacije, to je suštinsko političko pitanje na koje Srbija u ovom trenutku treba da dobije odgovor od svoje vlade. Šta je ono što je bilo pogrešno u našem društvu? Šta je ono što je pogrešno u našim institucijama? Šta je ono što je loše u našim svakodnevnim nastojanjima, kada je naša zemlja ovakva kakva je, nesrećna, podeljena i tragično daleko od onog standarda koji svako ko u njoj živi valjda treba da dočeka?

To je život dostojan jednog normalnog i uređenog, evropski definisanog građanina, koji iza sebe ima državu koja poštuje pravo, koji pred sobom ima zakone kojima ostvaruje svoj život i koji može da računa na vladu koja će imati snagu da mu pomogne da reši one probleme koje on sam ne može da reši, a ne vladu koja će mu svojom nesposobnošću proizvoditi probleme. Zato je jako teško govoriti o vašoj vladi.

Vi niste izašli ni s jednim konkretnim projektom. Ne znam kako će bilo ko moći da obrazloži podršku koju vam pruža. Ako tražite podršku za hapšenje Ratka Mladića, dobićete je. Ako tražite podršku za poništenje štetnog koncesionog ugovora o autoputu, dobićete je. Ako tražite podršku za revizije o energetskom sporazumu sa Ruskom federacijom, dobićete je, jer je taj sporazum napravljen na loš način. Ako tražite podršku za redefiniciju naše međunarodne spoljne pozicije, dobićete je.

Ali, ova opšta mesta koja se nalaze u vašem ekspozeu, zapravo ne nude ništa konkretno i zbog toga mi ne možemo da vam pružimo bezrezervnu podršku. Bili ste dužni da nam kažete šta se zapravo krije iza fraze o sticaju nesretnih istorijskih okolnosti koje su nas na dugo vreme isključile iz porodice evropskih naroda.

To je i suviše lagodno obrazloženje onoga što se dešavalo u Srbiji i na prostorima bivše Jugoslavije od 1990. godine, pa praktično do oktobra 2000. U nekim segmentima, taj život je nastavljen i uprkos promena koje su se desile te 2000. godine. Nisu to nesretne istorijske okolnosti, to je čitav niz pogrešnih političkih odluka koje su proizilazile iz nespretnosti i slabosti našeg društva da se menja, i kada govorimo o Kosovu, i kada govorimo o Republici Srpskoj, i kada govorimo o Crnoj Gori, i kada govorimo o Hrvatskoj, kada govorimo o našem odnosu prema našim drugim susedima.

Ne može se pozicija u kojoj se Srbija nalazi tumačiti isključivo kao izraz nesretnih istorijskih okolnosti, nego je to pre svega logičan proizvod jedne politike koja se vodila i politike o kojoj se danas ne govori ili vi to ne želite da učinite. E, o tome moramo mi da progovorimo. Da postavimo vrlo jasne okvire u kojima se može menjati naše društvo i da onda kažemo da smo spremni da zajedno sa vama podržimo sve one promene koje je moguće podržati.

Kada vas je predsednik Republike imenovao za mandatara, mi smo mu čestitali i rekli da je jako težak posao pred vama, i to je tako. Mora se razumeti taj 11. maj. Hteli to da priznamo ili ne, i tog dana je društvo pokazalo veću snagu i ozbiljnost od politike o kojoj se društvo tog dana izjasnilo.

Šta je ključna poruka vašeg ekspozea? Predsednik Vlade za koga smo glasali 2001. godine društvu je ponudio promene. Ako se društvo 2008. godine 11. maja izjašnjavalo o nečemu, onda je to društvo reklo da želi nastavak onih promena i reformi koje simbolizuju politika i Vlada Zorana Đinđića.

Tačno je da je ta vlada imala sluha i za tu istinu koju je Srbija opisala kao društvo koje je kao politički, ekonomski i moralno uništeno. Tačno je da je jedan od načina prevazilaženja takvog stanja koalicija i partnerstvo sa nekim strankama iz prošlosti, koje su u međuvremenu postale dosta bliske toj oficijelnoj i u zvaničnoj politici.

Nisu socijalisti sami po sebi bauk. Sa njima ste pisali Ustav, sa njima ste formulisali kosovsku politiku, sa njima ste sarađivali do sada u lokalnoj samoupravi i nema potrebe za izbegavanje jedne takve političke istine. Srbija ima snage da razume činjenicu ukoliko se ona na vrlo jasan način društvu obrazloži, tu činjenicu koja socijaliste čini vašim poželjnim partnerima.

Ono što ste učinili u stvaranju te vlade, kroz ustupke koje ste dali, to je vaše pravo, i Dačić kao zamenik predsednika, i Dačić kao ministar policije, i gospodin Obradović kao ministar prosvete, i gospodin Škundrić kao ministar za rudarstvo i energetiku, i gospodin Mrkonjić kao ministar infrastrukture, vi ste dobili podršku na izborima i vi preuzimate odgovornost za efikasnost te vlade.

Naša je obaveza kao partije koja vam nije a priori opozicija, nego kao partija koja želi da uradi jedan posao u Srbiji je da vam kažemo šta je ono što su problemi koje uočavamo već sada na početku. Vaša vlada nije vlada koja je sastavljena od ljudi koji prvi put ulaze u politiku. U ovoj vladi sedi potpredsednik Đelić ,koji se bavio poslovima evropskih integracija u kabinetu Koštunice.

U ovoj vladi je ministar poljoprivrede ministar ekologije iz prethodne vlade. Ministar poljoprivrede iz prethodne vlade je ministar trgovine u ovoj vladi. U ovoj vladi ste spojili ministarstvo ekologije i prostornog planiranja. To nije logično. Razdvojili ste saobraćaj, telekomunikacije i infrastrukturu. To nije logično. To vas onda sputava u poslovima koje želite da uradite, a prag strpljenja i tolerancije u našem društvu je i suviše nizak i neće biti dobro za naše društvo ukoliko vaša vlada kao jedini rezultat za dva, tri ili šest meseci društvu ponudi činjenicu da se predsednik ne zove Koštunica nego Cvetković.

To je promena koju mi na najkonkretniji način možemo da vidimo u ovom trenutku. Ona je za prve dane nakon 11. maja bila dovoljna i mi je smatramo napretkom, ali ona nije dovoljna ukoliko se govori o potrebama našeg društva. Te potrebe su vrlo jasne.

Srbija mora dobiti odgovor na onu vrstu problema koju vi zaobilazite tako što društvu šaljete onu istinu koja je društvu prihvatljiva. Svako je u Srbiji za jačanje ekonomije, za to su i radikali, i Liberalno-demokratska partija i Demokratska stranka Srbije, apsolutno svako. Svako u Srbiji je za smanjenje stope nezaposlenosti sa 18% na 11. Svako je u Srbiji za rast bruto društvenog proizvoda, ali zašto se to nije ostvarilo do danas?

Vi ste bili ministar finansija u prethodnoj vladi. Sami ste govorili o budžetskom deficitu od gotovo pola milijarde evra. Ne možemo da ignorišemo činjenicu da smo deo sveta, čak i kad to ne želimo da budemo. U trenutku kada "Simens" otpušta 18 hiljada radnika, "Amerika erlajnz" 8 hiljada, "Unikredit banka" 9 hiljada, mi ne možemo gurati glavu u pesak i podilaziti društvu na način na koji vi to činite, saopštavanjem onih ciljeva koji su za svakog prihvatljivi, ali u ovom trenutku nerealni za našu zemlju.

Ako želimo da menjamo Srbiju, moramo da afirmišemo rad, znanje, moramo afirmisati, između ostalog, i poštenje, a to su teme o kojima ništa nije rečeno u vašem ekspozeu. Srbija radi 45 minuta dnevno u proseku. Kako će takva zemlja uspeti da dođe do onog cilja koji ste definisali i postavili pred nas ovde u parlamentu tražeći da vas za tako nešto podržimo? Da, podržavamo vas u vašim evropskim nastojanjima, ali gde su ta evropska nastojanja kroz konkretne poteze i politiku koju ćete povlačiti.

Ako govorimo o spoljnoj politici, dobro je što najavljujete poboljšanje odnosa sa SAD. Bilo bi jako važno da nam kažete šta pod tim podrazumevate.

Šta zapravo znači ta rečenica u kojoj vi kažete da ćete nastojati da unapredite odnose sa SAD? Da li to znači da ćemo vratiti ambasadore? Kako će nas Amerika razumeti ako mi sa njom ne razgovaramo?

Šta znači priča u kojoj vi, opisujući stanje u kome se nalazi naše društvo, govorite kroz socijalnu odgovornost vlade o novom angažmanu i partnerstvu sa nevladinim sektorom? Da li to znači da ćete podneti zakon ovde u parlamentu, u kojem će se konačno rešiti pitanje položaja nevladinog sektora u našoj zajednici?

Vaši strateški pravci su za nas prihvatljivi, ali oni nemaju sadržaj. Opredeljenje za evropsku budućnost Srbije nikada nije bilo sporno, ali se put do te evropske Srbije činio spornim u svakom trenutku.

Da li mi u Evropu idemo na onaj način koji ste definisali kroz ovaj svoj ekspoze, kao zemlja koja odbija da prihvati činjenicu da je većina te Evrope ka kojoj idemo jasno rekla šta misli o Kosovu i Metohiji ili u tu Evropu idemo da bi kroz tu Evropu došli do Kosova i Metohije na onaj način na koji nam je to danas onemogućeno?

Da li u Evropu idemo tako što prihvatamo EULEKS, koji u ovom trenutku čuva Srbe na Kosovu i koji se stara o njima, ili idemo tako što taj EULEKS osporavamo? To je veoma važno jer bez odgovora na ta pitanja mi ne možemo da podržimo vaše nastojanje da Srbiju napravite evropskom zemljom i u perspektivi članom Evropske unije.

Ako postavimo pred sebe vašu vladu, onda ste bili dužni da nam odgovorite na pitanje da li je to vlada koja je morala da se pravi na ovakav način? Mi pretpostavljamo da jeste, ali ste vi bili dužni da Srbiji kažete da je recimo vaš koalicioni partner, SPS, doneo odluku da bude proevropska partija onog trenutka kada je dobio od vas ono što je tražio, da bi u suprotnom ostao u koaliciji sa Koštunicom. Ili ste bili dužni da kažete da vi te ustupke činite zbog toga što niko osim SPS ne može da uradi tako dobro taj posao.

I u jednom i u drugom slučaju mi bi imali neku vrstu razumevanja za to o čemu vi govorite, ali ne možemo da imamo razumevanje za ignorisanje i prelaženje preko tako očiglednih političkih propusta koji su uočljivi u vašem ekspozeu.

Srbiji je potrebno nacionalno pomirenje, ali ne ona vrsta nacionalnog pomirenja o kojoj se najčešće govori u poslednjih nekoliko dana, ne smokvin list kojim se daje neki novi smisao koaliciji koju pravite.

Srbiji je potrebna ona vrsta nacionalnog pomirenja koja će otvoriti mogućnost normalne saradnje i komunikacije sa Albancima, sa Bošnjacima, sa Hrvatima, sa Amerikancima, sa Francuzima, sa svetom koji nas okružuje.

Vi ste politički predstavnici 40% građana koji su glasali na ovim izborima. Niko na izborima 11. maja to nije tražio od vas. Od vas se tražila politička efikasnost i rešavanje nekih problema, dovođenje "Fijata" u Kragujevac, od vas se tražilo, recimo, potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Ali, pored ratifikacije o kojoj vi govorite, vi ste dužni da kažete kada će taj sporazum stupiti na snagu, tj. kada će biti uhapšen Ratko Mladić. A kada ga uhapsite, dužni ste da kažete Srbiji zašto se hapsi, da li zato što se tako plaća cena naše evropske budućnosti ili zbog toga što je to jedini način da se promeni ono što je pogrešno u našoj zajednici i što nas je dovelo kao zemlju na optuženičku klupu Međunarodnog suda pravde u Hagu pod optužbom za genocid.

Možemo tako nešto da zaobilazimo, ali će nas ta pitanja sačekati u nekom novom skupštinskom sazivu. Srbija će...

Da li ste duplirali raspravu?