Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, znate šta, 45 minuta čitanja budžeta ne može da popuni prazninu u ovom prvom redu. Vi ste, gospodine Cvetkoviću, verujem, svesni najmanje koliko i svaki poslanik u ovoj sali kakva je zapravo ekonomska politika Vlade čiji ste vi ministar finansija. Ona je jednako ozbiljna i odgovorna koliko se Vlada odnosi ozbiljno i odgovorno prema Zakonu o budžetu za 2008. godinu.
Pre nego što se od parlamenta zatraži podrška za trošenje 655 milijardi dinara, red je da nam predsednik Vlade podnese račun za prethodni budžet. To nije učinio ni predsednik Vlade, naravno, ovde ga nema, ali to niste učinili ni vi, gospodine Cvetkoviću. Ni vi nam niste podneli račun za novac koji ste trošili od juna 2007. godine, pa evo do ovog trenutka.
Niste obrazložili kršenje zakona. Niste nam objasnili zbog čega parlament mora da raspravlja 11. decembra o budžetu, zbog čega opozicija treba da ima razumevanja za zakonsku obavezu koja nalaže usvajanje budžeta za narednu godinu do 15. decembra, kada Vlada nije bila spremna i odgovorna, sposobna da parlamentu na vreme i u skladu sa zakonom prosledi budžet.
Pokušali ste da nas zatrpate ciframa, citatima budžetskih stavki. Uspeli ste da od najzanimljivijeg pitanja u zemlji učinite najdosadniju raspravu. Zato treba malo više života uneti u ovu temu.
Prvo, ko je odgovoran zbog toga što je probijena planirana inflacija? Za 50% je probijena. Umesto planiranih 6, ona je 9,5 i to lažnih 9,5. Ona je dvocifrena, a to se ne očitava u merenju inflacije samo zbog toga što će neke cene, koje su već sada utvrđene kao veće, javnosti biti ispostavljene posle 1. januara. Dakle, zemlja se laže.
Kakva je politika koja je zasnovana na lažima? Ako govorimo o ekonomiji, ona je loša, i ona ne može imati podršku i ne bi smela da ima podršku nijednog poslanika u parlamentu, bez obzira na stranku iz koje dolazi. Nije dovoljno kvalitetno obrazloženje probijene stope inflacije. Pedeset posto greške ne može biti pravdano skokom cene nafte ili sušom.
Tačno je da je promenjeno stanje na energetskom tržištu, tačno je da je sada globalni problem veća cena i porast cene hrane, ali nema nijedne zemlje u Evropi koja je tako krhke ekonomije da promaši za 50% planiranu stopu inflacije. Istu naftu troši Evropska unija. Istu naftu troši Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija, Mađarska. Te zemlje nisu prekoračile planiranu ekonomsku politiku i u toj meri ugrozile ekonomsku perspektivu kao što je to učinila naša Vlada.
Biće da je nešto drugo uticalo na porast ove inflacije i probijanje planiranih okvira. To isto će uticati i na probijanje stope planirane inflacije za narednu godinu. Ona je već sada neprihvatljivo visoka; 6 % je nešto što ne može dobiti podršku u parlamentu ukoliko ovaj parlament želi da vodi ozbiljnu ekonomsku politiku.
Mi se zalažemo za zamrznutu stopu i planiranu ciljanu inflaciju od 2%. Ako Vlada nije u stanju da je ostvari, mora da podnese ostavku. Moramo da pronađemo sposobniju Vladu. Dajte nam obrazloženje te greške i tog propusta od 50%.
Ono što nam je važno pre analize ekonomske politike Vlade jeste politički koncept vlade. To ne možete vi da nam kažete, to mora da nam kaže predsednik Vlade, to mora da kaže Vojislav Koštunica. Kakvu politiku vodi Vlada u 2008. godini: da li je to razvojna politika, da li je to ratna politika, da li je to politika integracija u Evropsku uniju ili je to politika izolacije?
Tek nakon dobijanja odgovora na to pitanje mi možemo da analiziramo ekonomski aspekt tog koncepta. Ali, predsednika Vlade ovde nema. Zato mi na osnovu do sada iznetih stavova pojedinih predstavnika Vlade i izjava predsednika Vlade, sa kojima se najčešće upoznajemo u SMS porukama, možemo da donesemo jedan poražavajući zaključak za vas, gospodine Cvetkoviću.
Vi ste formulisali ekonomske ciljeve Vlade koji su potpuno suprotni političkim ciljevima Vlade čiji ste vi ministar finansija. Podsetiću vas koji su ciljevi vaše ekonomske politike: makroekonomska stabilnost, dinamičan privredni rast, rast zaposlenosti i standarda stanovništva, ubrzanje procesa stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, ubrzano sprovođenje ekonomskih reformi, ravnomerniji regionalni razvoj.
Ovo je isto kao ona priča iz 90-tih o švedskom standardu. Makroekonomska stabilnost počiva na monetarnoj i fiskalnoj politici. Ta monetarna i fiskalna politika nisu mogle da obezbede ovoj zemlji onu vrstu stabilnosti koja bi podrazumevala poštovanje zacrtanih planova.
Jednu reč niste rekli o poreskoj politici. Zašto je ta politika važna? Čak 93% prihoda u budžetu se ostvaruju realizacijom te poreske politike.
Od 639 milijardi, mislim, 93% se obezbeđuju naplatom poreza. Kakva je poreska politika vaše Vlade? Da li je ona liberalna, jer se samo tako može obezbediti rast zaposlenosti, dinamični privredni rast, ili je ona restriktivna, jer se samo tako može obezbediti i servisirati skupa država koja sve više troši.
Nije samo Vojislav Koštunica prekršio svoje izborno obećanje. Nije uradila to samo vladajuća koalicija, to ste učinili i vi, gospodine ministre. Ovde u parlamentu ste, obrazlažući budžet za drugu polovinu 2007. godine, i po tome smo zemlja koja je presedan u Evropi, rekli da ne možete da prekršite obaveze prethodne vlade i da je zbog toga veći trošak u budžetu od onoga koji bi bio optimalan, ali da će to biti sanirano zamrzavanjem te javne potrošnje ili zarada u budžetu za 2008. godinu. To niste uradili.
Prevarili ste parlament kada ste tražili podršku za budžet. Ovde sada niste ponudili obrazloženje za tu prevaru, a ne bih izvlačio one analogije koje prate politiku koja vara. Samo vas moram upozoriti da ne možete dobiti našu podršku dok ne ponovite obrazloženje daljeg rasta javne potrošnje koje nije praćeno povećanjem efikasnosti naše države.
Vi tražite od građana da plaćaju državu koja najčešće ugrožava njihov život, njihova elementarna prava. Koja? Recimo, pravo da rade, pravo da se zaposle, pravo da se normalno školuju, pravo da se leče.
Kako možete da budete ministar finansija posle ovakve konstatacije Zavoda za zdravstveno osiguranje. Pročitaću vam to - Zavod neće moći da izmiri obaveze prema zdravstvenim ustanovama za lekove i medicinska sredstva, za lekove na recept prema apotekama i apotekarskim ustanovama. To znači da neće moći da obezbedi prava iz zdravstvenog osiguranja jednom broju osiguranih lica. Zavod će na kraju 2008. godine imati neizmirene obaveze prema zdravstvenim ustanovama, a to će uzrokovati rast zaduženosti zdravstvenih ustanova prema dobavljačima.
Kakva je to politika Vlade koja svesno krši zakone koje je prethodno sama vlast donela? Što ne promenite zakon i taj član 22, koji garantuje učenicima do 15 godina, studentima do 26 godina, izbeglicama, prognanima, invalidima, ženama koje održavaju trudnoću zdravstvenu zaštitu?
Pa, to je kao i preambula Ustava, na koju se pozivate. Kada pitamo ministre šta rade oni i zašto krše zakon i Ustav ove zemlje, oni nama citiraju preambulu Ustava koju mi treba da poštujemo; pa neka Vlada poštuje sama zakone koje je donela.
Morate da predložite izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju, brisanje člana 22. Možda bi onda bio manje prognanih i izbeglih u ovoj zemlji.
Ovako žive na periferijama naših opština, bez prava da se normalno školuju, bez prava da se normalno leče, bez prava da normalno rade, bez struje, bez vode, u blatu, preostalo topovsko meso propalih politika.
Ako pogledamo izdatke od 655 milijardi, 176 milijardi su plate zaposlenih. Šta dobijamo mi od tih zaposlenih? Je l' možemo da dobijemo neku procenu? Je l' možemo da dobijemo analizu prethodnih stotina milijardi koje su potrošene? Da li su službe radile svoj posao?
Možemo da pogledamo prioritete. Recimo, najmanje izdavanje, studentski standard, učenički standard, Fond za mlade talente, najmanji, nećemo da pričamo o Biji, pisali smo amandmane o tome, ali morate da nam kažete šta su vaši ekonomski prioriteti, da li servisiranje države koja uništava samu sebe ili definisanje osnova za jednu kvalitetniju perspektivu od one koja nam se nudi. Gde je nauka? Gde je prosveta? Gde su studenti?
Naše funkcionalno obrazovanje je praktično neprimenjivo. Uništavamo generacije, a pri tom nemamo svest o odgovornosti za tako nešto. Ko je odgovoran u ovoj zemlji za činjenicu da je nivo upotrebljivog znanja koji se nudi učenicima i studentima u ovoj zemlji na najnižim granama? Očigledno niko, ili o tome ne treba da razmišljamo pošto se brani Kosovo.
Ako govorimo o ciljevima vaše politike, oni ne mogu da budu ostvareni u oblasti dinamičnog privrednog rasta. Reći ću vam zbog čega? Zbog toga što je ekonomija poslednja briga aktuelne vlasti. Nešto je drugo prioritet Vlade i o tome se toliko puta ovde govorilo. To je odbrana ugroženog nacionalnog suvereniteta, identiteta, Kosova, grešaka, propusta, mitova, tradicije, da ne ulazimo sada u tu priču, biće sednica o Kosovu.
Ali, ovde u ciljevima vaše ekonomske politike mi ne možemo da prepoznamo ništa od onoga što je politički prioritet Vlade čiji ste vi ministar. Kako možete da govorite o ubrzanju procesa stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji a da istovremeno ugrožavate one institucije koje su preduslov ostvarivanja tog vašeg cilja?
U analizi ekonomskih prilika u zemlji EBRD je konstatovao postojanje monopola, kartela koje ugrožavaju srpsku tranziciju. Odgovor Vlade na to je obračun sa Savetom za borbu protiv korupcije, koji je prethodno na tako nešto ukazao. To je jedna od retkih institucija kojoj se smanjuju budžetska sredstva u odnosu na 2007. godinu, svim drugima rastu.
Ako se govori i meri taj indeks kojim se kvalifikuje srpska tranzicija, onda smo mi na poslednjem mestu te liste sa 2,7%, a govorimo o ubrzanju tranzicije. Zašto smo na tako niskom nivou? Otvara se kao najčešći odgovor na to pitanje, pitanje korupcije i nesposobnosti vlasti da realizuje programe koje je prethodno sama utvrdila.
Mi kao opozicija naravno da uvek ukazujemo na loše aspekte ekonomske politike. Neki ekonomski potezi koji su povučeni u poslednjih nekoliko meseci su bili kvalitetni. Nažalost, to su bile samo najave. Gospodine Cvetkoviću, šta je sa PDV-om za dečiju opremu i dečiju hranu? Šta da radimo, da idemo u crkvu da se molimo kao poslanici da bi PDV bio ukinut, pošto Vlada ima razumevanja za molitvu, nema razumevanje za amandman. Nemojte da nam kažete kako to ne funkcioniše u drugim zemljama, funkcioniše.
Ako država nije sposobna da sama obezbedi sprovođenje i poštovanje svojih zakona, onda je ta država nesposobna, nisu zakoni loši. Tražimo od vas da ukinete PDV i da prihvatite ovaj parlament kao instituciju koja vas obavezuje, a da svoje intimno opredeljenje prema Crkvi zadržite za sebe.
Dakle, prošli put ste rekli ne našem amandmanu i amandmanu nekih drugih poslaničkih grupa kada se raspravljalo o porezu na dodatu vrednost za dečiju opremu i dečiju hranu, a onda je Vlada prihvatila sugestiju Patrijarha. Je l' treba Patrijarh da bude poslanik da bi parlament bio mesto na kome se o tome odlučuje na ozbiljan način?
Šta je sa porezom na kapitalnu dobit? Zašto je on tako konfuzan? Zašto izostaje fiskalna decentralizacija? Šta je sa lokalnim samoupravama? Šta je sa poštovanjem tog Ustava, na kome se tako puno insistiralo? Pogledajte koliko se malo sredstava, negde oko 60 milijardi, transferiše lokalnim samoupravama.
Po kom osnovu se formira taj budžet? Pa, tako što od 100 dinara koje se stvore, u svakoj opštini 90 i više završi u centralnoj kasi. Srbija je uništena i vi to vrlo dobro znate, između ostalog i zbog toga što se favorizuje taj princip po kome jedni mogu da parazitiraju i da budu neuspešni na osnovu kase koja im distribuira sredstva onih koji rade i koji su uspešni.
Katastrofalan odnos je prema Vojvodini. To nije političko pitanje, to je preduslov uspešne ekonomske tranzicije koju vi navodite kao svoj cilj. Mi moramo da definišemo neke elementarne principe koji će biti nesporni, i za vas i za svaku narednu vladu: da ova zemlja može da troši onoliko koliko stvori i da u ovoj zemlji perspektivu imaju oni koji rade, oni koji se ne osećaju loše zbog toga što su prvi došli na posao, a poslednji sa posla otišli; a oni koji su navikli na političku korupciju, koja i vas danas obavezuje, ne treba da budu naša budućnost. Neki poslanici su i u analizama ovog budžeta, i moj kolega Maraš, pomenuli da je ovaj budžet delimično i predizborni. On to jeste. Zbog toga što ovaj budžet treba da održi u životu tu iluziju, po kojoj je srpska tranzicija dinamična, a naša ekonomija iz dana u dan jača.
Ako se izanalizira struktura budžetskih prihoda, pokriće budžetskih rashoda, onda će se videti da smo mi daleko od onog što vi opisujete kao naše trenutno stanje. Jedne godine smo prodali duvansku industriju, jedne godine smo prodali fabrike cementa, jedne godine smo prodali mobilnu telefoniju i dali licencu za novu frekvenciju, ali sve to smo učinili da bi se stvorili preduslovi da konačno ovde zaživi ono što je normalni postulat svake zdrave ekonomije, a to je investiranje iz inostranstva.
Hipotekarno tržište koje je uništeno u Americi dodano je pritislo američku ekonomiju i globalnu, ali još uvek ta ekonomija dobro funkcioniše zbog toga što je za zdravo funkcionisanje neophodno oko 70 milijardi dolara mesečnih investicija. Hajde, kažite nam koliko vi stranih investicija očekujete u 2008. godini i iz kojih zemalja.
Pošto smo u stanju neproglašenog rata sa Evropskom unijom i sa SAD, a sa druge strane u stanju podaništva sa Rusijom, iz kojih zemalja vi očekujete strane investicije i to one grinfild? Je l' možemo to da dobijemo kao odgovor? Ako odgovora nema onda nema ni podrške budžetu.
Vaša politika i vaša odrednica prema suštinskim problemima ovog društva vam oduzima pravo na ovaj budžet. Neke vaše kolege su ovde pre vas govorile u parlamentu i rekle da će reakcija Vlade na samoproglašenu nezavisnost Kosova biti žestoka, da ne mogu da ukažu na karakter te žestine jer je to državna tajna.
Ono što nisu rekli, a što svi znamo da će se zapravo desiti je ponavljanje jednog ruskog scenarija iz blokade Berlina. Vi ćete iseći Kosovu struju, blokirati ga u transportu i saobraćaju, pribeći svakom obliku opstrukcije i gurnuti ovu zemlju u konflikt sa onima od kojih očekujete da ovde investiraju.
Opredelite se za jedno ili za drugo. Izađite pred parlament i recite - žao nam je, 2008. godina je godina novih sukoba, jer mi pravimo budžet za tako nešto. Ovi ciljevi su neostvarivi.
Što se tiče trošenja, vi tu ne možete mnogo da nam kažete, ali očekujemo da će se pojaviti vaše kolege ovde. Bilo bi nam važno, recimo, da čujemo odgovor od potpredsednika Vlade kojim se to poslovima bavi njegov kabinet koji je brojniji od kabineta predsednika Vlade, koja su to putovanja koja po svojim troškovima prevazilaze troškove putovanja predsednika Vlade, koji su to angažmani koji po svojim troškovima prevazilaze angažmane predsednika Republike, Narodne kancelarije, Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa, Antimonopolske komisije, Saveta za borbu protiv korupcije? Na šta se troši taj novac?
Ovde nema nikoga ko može da nam odgovori na pitanje iz oblasti ministarstva zdravlja i obrazovanja. U toku je štrajk prosvetnih radnika, oni traže veće plate. Šta je sa Nacionalnim investicionim planom?
Gde su efekti i rezultati trošenja tih sredstava? Koliko je ljudi zaposleno, koliko je novih radnih mesta? Gde su oni računari iz izborne kampanje tokom 2006. godine koje je trebalo da dobije svaka škola? Nema ništa od toga.
Četrdeset pet minuta dosadnog citiranja paragrafa, stavova, tabela. Nismo na savetovanju ekonomista u Budvi ili na Kopaoniku, ovde ćemo sedeti ceo dan i očekujemo odgovor da bi mogli ozbiljno da raspravljamo. Nema podrške ovom budžetu upravo iz tih razloga, što niko nije spreman da preuzme odgovornost za trošenje para iz prethodnog budžeta, što nema objašnjenja rashoda, što nema jasnog političkog koncepta koji se finansira i što je, po našem mišljenju, direktno suprotan prioritetima ove zemlje.
S obzirom da ti prioriteti čak nisu ni navedeni ovde, a iz onoga što mi prepoznajemo kao prioritete pretpostavljamo da oni nisu vaši prioriteti, da se nalaze na rubu vašeg interesovanja, s obzirom da se za njih najmanje izdvaja, a to su univerziteti, obrazovanje, nauka i socijalno najugroženiji slojevi našeg stanovništva.
Žao mi je, ne možete da napravite od ljudi izbeglice, prognane, sirotinju, a da se onda o njima ne starate i da čak o njima i ne razgovarate. O tome treba pričati. Mislimo da bi ih bilo manje kad bi ljudi znali šta ih zapravo ovde u Srbiji čeka. I neka se to kaže onima koji se danas pakuju na Kosovu zbog toga što to treba da bude deo političkog projekta koji će naravno zapanjiti svet, a ovde homogenizovati Srbiju oko odbrane nečega što je davno izgubljeno.
Ne, Srbi na Kosovu bi možda drugačije razmišljali kada bi videli kako su prošli oni pre njih, a oni pre njih su ovde poniženi, odbačeni, niko se o njima ne stara, osim pojedinih stranaka koje to rade tako što izazovu incident u parlamentu da bi neko dobio struju, koju potom treba da plaća. Juče ste videli na nacionalnoj televiziji da škola šest meseci nema struju i vodu. To nije tema budžeta, a mi o tome želimo da razgovaramo.
Puno novca, 650 milijardi, puno novca i 639, koliko će se uzeti od građana kroz poreze, ali nijedna napomena karaktera trošenja tih sredstava i činjenice da ćemo podržavanjem ovakvog budžeta u 2009. godinu ući u gorem stanju nego što ulazimo u 2008. godinu, a ono je samo po sebi neprihvatljivo.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, smatramo da je rasprava pred nama veoma važna i mi ćemo u njoj svakako biti vrlo angažovani, pokušavajući da doprinesemo usvajanju što boljeg zakona kojim će se urediti oblast odbrane i definisati na novim zakonskim osnovama uloga vojske u našoj zemlji, i to je jako potrebno.
Ipak ne bih želeo da bez komentara prođe izjašnjavanje o dnevnom redu. Smatram da je ponižavajuće od naše poslaničke grupe tražiti obrazloženje i inicijative za stavljanje na dnevni red parlamenta Republike Srbije rasprave o potrebi formiranja anketnog odbora.
Mislim da je za tako nešto potrebno otvoriti raspravu i u njoj kroz razgovor doći do odgovora na pitanje da li je zaista parlament nadležan i da li treba da raspravlja o toj krupnoj anomaliji na koju mi ukazujemo, govoreći o monopolu i finansijskoj političkoj koncentraciji moći u rukama jednog pojedinca jedne kompanije, mislim na gospodina Miškovića i "Deltu", ili ne.
Odbijanje parlamenta da raspravlja uopšte o razlozima za formiranje anketnog odbora, dakle ne čak da se izjasni o tome da li podržava anketni odbor ili ne, nego da li podržava raspravu o potrebi tog anketnog odbora, učinjena je mnogo veća šteta od one na koju se na prvi pogled može ukazati.
Birajući između interesa stranaka i interesa građana, parlament je istovremeno poslao poruku da to nije institucija koja ima snagu da se suoči sa onim poslovima sa kojima se mora suočiti u uređenoj parlamentarnoj demokratiji.
Mi smo kao poslanička grupa želeli da ovde u okviru parlamenta dođemo do rešenja koja su u interesu građana, ne u interesu birača jedne, druge ili treće stranke. Bili smo vrlo jasni u razlozima i objašnjenjima koja smo ponudili tražeći podršku za društvo, a ne za inicijativu jedne stranke.
Prepreke za formiranje anketnog odbora su navodna politizacija, optužba je da je to deo jedne izborne kampanje, ali ovo društvo ima pravo da zna da je LDP bila spremna da se povuče iz anketnog odbora, da prepusti predsedavanje anketnog odbora bilo kojoj drugoj stranci, da uradi sve što je neophodno da bi se formirao anketni odbor koji bi dao odgovore na krupna pitanja.
Mi nastavljamo našu političku borbu, ovu inicijativu koja nije dobila podršku u parlamentu pokrenućemo u društvu, krećemo u prikupljanje potpisa koji će parlament obavezati na raspravu. A društvo je danas dobilo jasnu poruku, poruku koja dokazuje ono na što smo mi dokazivali sve vreme: da su monopoli pravilo po kojem pojedinac i kompanija mogu da zavuku nekažnjeno ruku u džep svakog čoveka u ovoj zemlji, posledica političke nemoći i političke podrške, privatizacija institucija i potpunog distanciranja od onih obaveza pred kojima mi ne smemo da se povlačimo, s obzirom da je to naša zakonska dužnost.
Ovaj parlament je dužan da štiti Ustav, da štiti zakone, da štiti državne institucije koje je sam formirao, a ne jednu kompaniju i jednog pojedinca, koji sve to uništava. Svojom odlukom vi ste nas prisilili da podršku za ovu inicijativu potražimo izvan parlamenta, sa građanima koji imaju razumevanja za ono o čemu smo mi govorili, nažalost mnogo više od onih koji navodno te građane predstavljaju.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 98. Ustava Republike Srbije definiše ulogu Narodne skupštine.
Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.
Koga je, odlukom da se onemogući čak i rasprava o potrebi formiranja anketnog odbora koji bi trebalo da da odgovor na pitanje da li postoji zloupotreba u radu kompanije Delta ili ne, predstavljala većina u Narodnoj skupštini: svoje birače ili svoje finansijere?
Najveća stranka u Srbiji je stranka opljačkanih, prevarenih, razočaranih, iskorišćenih, zloupotrebljenih građana. Kada smo pokrenuli ovu inicijativu mi smo strankama u Srbiji, pogotovo parlamentarnim, posebno strankama koje čine vlast u ovoj zemlji pružili priliku da isprave štetu koja je proizašla iz jednog haotičnog vremena, u kojem se očigledno politički sistem mnogo više bavio sopstvenim interesima i interesima onih koje mu zadovoljavaju te interese nego društvom koje bi trebalo da predstavlja radeći za njega.
Pre dve nedelje je antimonopolska komisija po drugi put donela odluku kojom se konstatuje monopolski položaj kompanije Delta i ukazuje na čitav niz zloupotreba kojima kompanija Delta, kako je to naknadno utvrđeno, od svakog čoveka koji živi u ovoj zemlji godišnje uzima 500 evra.
Parlament mora biti zainteresovan za rešenje tog pitanja ukoliko je ono što mora biti na osnovu ustavnih uloga i obaveza koje smo i mi kao poslanici ovog parlamenta preuzeli na sebe, zastupajući interese građana u predizbornoj kampanji i govoreći u njihovo ime ovde po svakoj tački dnevnog reda kada smo te interese štitili.
Čudna je većina formirana ovde u Skupštini i ta većina zapravo govori o dubini problema na koje mi ukazujemo. Tu nije bilo klasične podele na vlast i opoziciju, ali je zapravo glasanjem o našoj inicijativi potvrđeno ono što smo mi u drugim slučajevima toliko puta do sada rekli. Naspram nas, nekolicine nevladinih organizacija, široke javnosti, zapravo se nalazi jedan ruiniran sistem, koji servisira jedna velika stranka, iznutra podeljena na frakcije koje se međusobno sukobljavaju onda kada su im ugroženi lični interesi.
Građani treba da budu zadovoljni, jer smo bez ijednog dana anketnog odbora, bez ijedne sednice anketnog odbora, bez ijednog pitanja na anketnom odboru dobili odgovor koji smo tražili. Kako je moguće da jedna kompanija postane veća od Srbije i kako je moguće da lični i privatni interes ostvare dominaciju nad javnim? Tako što je to posledica partnerstva između pojedinaca koji zloupotrebljavaju vlast i institucija koje nisu u stanju da se tim zloupotrebama suprotstave, institucija poput ove u kojoj mi sedimo, poput Skupštine Srbije.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se po Poslovniku.
Prethodni govornik nije bio sposoban da razume inicijativu LDP ili ne želi da je razume. Odgovorio bih, gospodine Nikoliću, jasnim jezikom. Nemam ništa protiv vaše kafice sa Miškovićem, ali mi smeta cena te kafice, i suviše je visoka, 500 evra po svakom građaninu ove zemlje godišnje.
Lično sam vam predložio da vi budete predsednik tog anketnog odbora. Predložio sam predstavnicima parlamentarnih grupa da ne učestvujemo u radu anketnog odbora. Predložio sam povlačenje LDP-a iz anketnog odbora, samo nismo želeli da pravimo kompromis oko suštinskog pitanja - davanja odgovora na monopolski položaj kompanije Delta.
Ni u jednom trenutku nismo govorili o nasilju. Pozvali smo se na zakonska i ustavna prava, kada smo najavili prikupljanje potpisa, gospodine Nikoliću, onih građana koje svakodnevno pljačkaju u kompaniji Delta, jer je to jedina ispravna reč za ono što se dešava u ovoj zemlji već godinama.
Pitanja koja smo postavili su pitanja koja otvaraju mogućnost i preispitivanja naše odgovornosti. Mislim da je to jasan dokaz da mi nemamo razloga da se osećamo ugroženo, a kamoli kao krivci za nešto što se u ovoj zemlji desilo, osim ako krivica nije u tome što nismo završili započete poslove. Njih želimo da nastavimo i za njih tražimo podršku građana.
A u slučaju monopola, koncentracije finansijske i političke moći, otvorene pljačke - zatražili smo podršku i vaše poslaničke grupe i vas lično. Jer mislimo da je to vaša politička obaveza, s obzirom da ste lider jedne stranke koja nastupa u ime zaštite javnog interesa dela građana ove zemlje koji za vas glasaju.
Pominjali ste otmice, pominjali ste ubistva, teška krivična dela. Radite ono što najbolje znate, klevećete, lažete, ne birate sredstva u obračunu sa svojim političkim protivnicima i ne pristajete samo na jedno: da se pojavite pred institucija i zatražite odgovor na tako nešto. Vaše uvrede su moja privilegija, a pozivam vas da jednom budete onakvi kakvi ste bili, recimo, onda kada sam rekao da ste pokazali da ste veći političar od onih koji su vas doveli u tu sramnu poziciju u kojoj ste se nalazili tri dana, diveći se sa mesta predsednika Skupštine Rusiji i žaleći zbog toga što nismo KGB gubernija.
Žao mi je što danas ne mogu da vam kažem da ste političar dostojan miliona građana koji za vas glasaju. Ne vređate vi mene, vi vređate one koji žive u predgrađima, koji se guraju u redovima ispred Delta sitija da bi kupili ulje za 30 dinara jeftinije, jer ih časti onaj ko im uzima godišnje 500 evra beskrupulozno, računajući pri tom na podršku političkog sistema.
Tačno to je pitanje za vlast, a ne za opoziciju. Ali kada vlast ćuti, onda opozicija mora dokazati da je opozicija, a ne štaka propale i nesposobne vlasti, što ste vi svojim postupcima toliko puta do sada potvrdili, nema potrebe da nastavimo ovu diskusiju. Pozivam vas da izađete na izbore i da na tim izborima kažete - glasajte za mene da bih vas vratio u srećne '90. i dobićete odgovor na to.
Drago mi je što je ovo vaša poslednja predsednička kampanja, jer ste sami to rekli. Siguran sam da u njoj nemate šta da tražite.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine Nikoliću, reklamiram povredu člana 104. stav 1. Poslovnika Skupštine Srbije, u kome se konstatuje da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospodine Nikoliću, imate pravo da se divite nekoj drugoj zemlji. Imate pravo da više verujete u drugu zemlju nego u svoju, ali ne postoji parlament na svetu u kojem je moguće bez komentara najaviti da će vojnici služiti interesima neke druge zemlje, a ne svoje.
U kojoj to skupštini sveta je moguće pretiti ministru vojske, koji predstavlja vojsku u parlamentu tokom rasprave o sistemskim zakonima, porukom da će se vrlo brzo u Ministarstvu odbrane slušati himna neke druge zemlje?
Prestanite da ponižavate ovu zemlju u očima onih u čije ime to radite. Nikada to od nas nije tražila Rusija. To nije tražila Moskva, to nije tražio Vašington. Imamo pravo na političke razlike.
Možemo da verujemo da je bezbednosna budućnost ove zemlje u integracijama, koje će nas uklopiti u region i u onaj deo Evrope kome prirodno pripadamo.
Možemo da raspravljamo i o alternativi, kad nam se ta alternativa ponudi, ali ne možemo toliko ponižavati ovu zemlju. Milioni su nestali u temeljima Srbije, a ona danas nije država. Ti milioni su žrtvovani najčešće u ime politika, koji nisu imali nikakve veze sa interesima ove zemlje. Najozbiljnije, od vas očekujemo da ovu raspravu shvatite kao raspravu u kojoj najmanje pravo imamo da govorimo kao poslanici jedne ili druge stranke koja želi da gospodari vojskom. Kada navučemo uniformu onda se ne vidi više naša plava, crvena, žuta ili bilo koja druga boja.
Tražim da se parlament izjasni u danu za glasanje o uvredi kojoj smo mi, kao predstavnici građana, izloženi. Ne želim da slušam rusku himnu i da pred njom stojim mirno, niti himnu bilo koje druge zemlje osim ove u kojoj živim i u čije ime radim posao kojim se bavim.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, citiraću prvo član 115. Ustava. Gospodine ministre, zamolio bih vas da posvetite malo pažnje ovom amandmanu, ne zbog toga što sam ga ja podneo i što je on nama veoma važan, nego zato što mislim da je suštinski.
Citiraću Ustav, pa vas molim da mi ne računate ovo vreme. Nespojivost funkcija, član 115. Ustava: ''Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost''.
Član 9. ovog zakona je prepisani član 115. Ustava. Zašto donosimo zakon ako nemamo snage da u njemu odemo korak dalje u definisanju nespojivosti funkcija sa funkcijom predsednika Republike? Da li je ovaj zakon napisan da bismo otišli korak dalje u razvoju demokratije, uređenju političkih odnosa u našoj zemlji, ili da bismo otišli korak unazad u odnosu na ona pravila koja su uređivala politički život u Srbiji od uvođenja višestranačja, dakle od 1990. godine?
Za koga je pisan ovaj zakon? Da li je pisan da bi uredio instituciju predsednika Republike ili da bi uredio poziciju konkretne ličnosti za koju se smatra da će biti predsednik Republike?
Potpuno je neprihvatljiv član 9. predloženog zakona o predsedniku Republike. Mora se vrlo precizno definisati karakter funkcija koje su nespojive s funkcijom predsednika Republike. Zbog toga smo napisali amandman kojim korigujemo član 9. i u kojem kažemo da je funkcija predsednika Republike nespojiva s funkcijom predsednika stranke ili bilo kojom drugom stranačkom funkcijom.
Kada govorimo o nespojivosti funkcija predsednika Republike, onda ne mislimo na Borisa Tadića ili na Tomislava Nikolića ili na bilo kog predsedničkog kandidata i predsednika u budućnosti, već na činjenicu da predsednik Republike igra određenu ulogu u našem javnom, društvenom životu i da je ta uloga ugrožena ukoliko je on podeljena ličnost i ukoliko naše društvo treba da arbitrira.
Kada se predsednik Republike društvu obraća kao predsednik Republike, a kada kao predsednik stranke? Gospodine Markoviću, neprihvatljiva su obrazloženja koja ste izneli pravdajući ovakvo zakonsko rešenje. Pominjali ste sociološke činjenice, pominjali ste političku stvarnost i kritikovali ideju po kojoj treba da pristanemo na neku vrstu političke žmurke. Prosto, ako je predsednik predsednik, on to treba da bude bez obzira na značaj funkcije koja ga prati.
Pominjali ste i uporednu praksu. Pozivam vas da nađete neku zemlju u kojoj je predsednik republike istovremeno i predsednik stranke. To čak više nije Pervez Mušaraf, koji je shvatio da ne može da bude i general i predsednik pa je morao da se povuče.
Predlažemo vam da, iako Vlada nije imala snage da prihvati ovaj amandman, jer Vlada funkcioniše u skladu s međusobnim interesima i ucenama koje se koriste kao instrument zaštite i ostvarenja tih interesa a ne u skladu s demokratskim potrebama ove zemlje, da vi ovaj amandman prihvatite ili da kažete da se ovaj zakon piše za konkretnu ličnost i za jednu stranku, pa da onda znamo na čemu se nalazimo.
Ako ste zakon napisali za jednu stranku, jednu ličnost, onda mi ne želimo da raspravljamo o ovom amandmanu jer je, u tom slučaju, zakon sjajan. Ali, ovo nije zakon koji je Srbiji potreban.
Logično je da svoju ambiciju u političkom životu zemlje ističu najistaknutije političke ličnosti i kandiduju se na izborima za predsednika republike, ali nakon toga, i to je demokratska praksa u uređenim zemljama, predsednik stranke se povlači sa svoje stranačke funkcije i obavlja funkciju predsednika republike.
Obrazloženje da jedna stranka nema nikog drugog ko bi u toj meri mogao da bude prihvatljiv za nju i njene potrebe koje servisira predsednik republike na mestu predsednika stranke, za nas nije nešto sa čime se možemo složiti. Ili ćemo uvesti ovu zemlju u red, suprotstaviti se nasilju da se kriza u ovoj zemlji produbi, između ostalog zbog toga što vi, ovim zakonskim rešenjem, ugrožavate instituciju predsednika Republike...
Koliko god to vama bilo neverovatno, ali za nas je u ovom slučaju Boris Tadić jedina institucija sa demokratskim legitimitetom, s obzirom na to da je ovaj parlament, ignorisanjem nekih svojih ustavnih obaveza, osporio svoj legitimitet.
Upravo zbog toga nam izađite u susret, prihvatite ovaj amandman i omogućite Borisu Tadiću da bude ono što zapravo želi, a to je predsednik Republike, i oslobodite ga obaveze da bude predsednik stranke jer je u tom neprirodnom odnosu on žrtva i jedne i druge funkcije, kao i naše društvo.
Nema normalne zemlje u kojoj predsednik republike istovremeno obavlja funkciju predsednika stranke, a postoji puno primera da se, po izboru i pobedi na izborima, predsednik republike povlači sa stranačke funkcije. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, zamolio bih vas da, u skladu s članom 226. Poslovnika, koji uređuje rad parlamenta, a po kome narodni poslanik ima pravo da traži objašnjenje između ostalog i od ministra u Vladi, date svoju definiciju javne funkcije.
Možda ćete nam time pomoći, možda ćemo nakon toga moći da se složimo s vama, jer smatramo da je važno da se dogovorimo oko takvog krupnog pitanja kao što je pitanje karaktera predsednika Republike i njegove funkcije koju ima u našem društvu. Zaista bi bilo loše da predsednik Republike u budućnosti bude, ponavljam još jedanput, podeljena ličnost i da istovremeno mi, kao parlament, ne učinimo ništa da mu pomognemo u obavljanju funkcije koja je tako značajna i važna.
Mislim da je argumentacija, koju smo izneli do sada, bila vrlo jasna i precizna. Predsednik Republike je simbol ove države. Naravno da predsednik Republike na tu poziciju dolazi podrškom većine birača koji su na izborima glasali, ne apsolutnom podrškom, ne podrškom svakog čoveka u ovoj zemlji, ali on, kao predsednik Republike, s obzirom na svoje ustavne obaveze, vodi onu vrstu politike koja se stara o interesima svakog građanina Srbije, bez obzira da li su oni za njega glasali ili ne. Takva je njegova funkcija i ta funkcija se derogira insistiranjem na očuvanju partijske funkcije.
To je, s jedne strane, dokaz nesigurnosti ličnosti kojoj je potrebna i ta vrsta stranačkog utemeljenja. S druge strane, to je dokaz nesposobnosti onog dela našeg političkog života koji počiva na strankama, koji parazitiraju na instituciji na koju, kao stranke, nemaju pravo jer bi onda zakonom bilo uređeno da predsednik stranke može da obavlja funkciju predsednika Republike.
Dajte nam definiciju javne funkcije, da vidimo šta je to – da li se pod javnom funkcijom podrazumeva neka humanitarna delatnost, da li se podrazumeva delatnost u okviru sistema vlasti pa je nespojiva funkcija predsednika Republike s funkcijom predsednika Vlade, ili se ono što mi, kao stranački funkcioneri, kao predsednici stranaka, šefovi poslaničkih grupa, kao članovi glavnih odbora i predsedništava smatramo takođe javnom funkcijom, jer sve ono što stranke rade zapravo je usmereno ka javnosti i stranačkom tumačenju interesa javnosti ili dela javnosti kojoj se stranka obraća.
Mi svoje poslaničke funkcije doživljavamo javno, ali bi bilo dobro da nam pomognete i kažete koja je to javna funkcija koja je nespojiva s funkcijom predsednika Republike tako što ćete nam reći karakter te javne funkcije.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, izašao sam bez ijednog papira. Šokiran sam vašim neznanjem. To je tužno, nije smešno.
Je l' znate razliku između spikera engleskog parlamenta, Nikole Sarkozija i Borisa Tadića? Spiker engleskog parlamenta se postaje tako što iza vas stane parlamentarna većina i to je gest civilizacijske kulture, ne čak ni demokratske. Nikola Sarkozi je bio kandidat, on nije predsednik stranke i ne bavi se nijednom stranačkom funkcijom.
Pričate nam o nekim demokratskim uzorima. Kakav demokratski uzor? Na čemu gradite svoj stav o demokratiji kada nam kažete da partijsku funkciju ne doživljavate javno i to poredite s javnim preduzećima, citirate Zakon o sukobu interesa? Pa, je l' priča o Kosovu privatna priča? Je l' se stranke bave javnim problemima ovog društva ili privatnim? Recite jednu zemlju u kojoj ili zakonom ili opštim društvenim pravilima to pitanje nije uređeno onako kako mi predlažemo da se uredi amandmanom.
Ovde nam sada kažete da mi to radimo zato što mislimo na neku konkretnu ličnost. Mi mislimo na jednu instituciju, a ta institucija je ugrožena sebičnim interesima jedne konkretne ličnosti i jedne stranke i jedne vlade koja počiva na internim sebičlucima, pa se servisira iz dana u dan.
Ne deli se država i njena unutrašnja arhitektura kao što se dele javna preduzeća. U kojoj podeli je pala karta na sto tako da predsednik Republike može istovremeno da bude i predsednik stranke? Je l' u onoj u kojoj su podeljeni EPS i NIS, ili u onoj u kojoj je podeljen Ustavni sud, ili u onoj u kojoj je podeljena Državna revizorska institucija – u kojoj podeli?
Makedonija – predsednik stranke pobeđuje na izborima, povlači se iz stranke, podnosi ostavku na mesto predsednika stranke, obavlja funkciju predsednika države; Hrvatska – predsednik se povlači sa mesta iz stranke, obavlja funkciju predsednika Republike; Slovenija; u Mađarskoj se bira u parlamentu, drugačiji je izbor, ali identična su pravila.
Negde je to uređeno zakonom, u zemljama tranzicije to se uglavnom uređuje zakonom, negde je to pravilo koje je nesporno i o tome se uopšte ne polemiše.
Vi nam ovde pričate o spikeru engleskog parlamenta, o bičeru sa perikom, i to poredite s Borisom Tadićem. Pa, to je smešno. Mi ovo radimo zbog toga što želimo da imamo institucije u ovom društvu koje će biti u stanju da rešavaju probleme koje su u ovoj zemlji stvorile deformisane institucije koje su se bavile isključivo svojim privatnim interesima. Zbog toga insistiramo na tom prostom objašnjenju javne funkcije.
Hajde, recite šta je to javna funkcija. I kako je moguće da mi, kao poslanici, ovde, u parlamentu, u ovom trenutku, sada, dok diskutujemo, ne obavljamo posao od javnog interesa?

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, to što vi doživljavate kao neki revolt prema DS-u je stvar vašeg utiska. Mislim da vi vređate poslanike DS-a kao i sve druge tom svojom neiskrenom i neubedljivom argumentacijom.
Služite se argumentacijom poslanika SRS-a, koja ne ide vama u prilog. Pozivate se na primer premijera engleske vlade, a mi ne govorimo o predsedniku Vlade, ne tražimo da Vojislav Koštunica podnese ostavku na mesto predsednika stranke. Prirodno je da lider stranke, da nosilac izborne liste koja je pobedila na izborima, bude predsednik Vlade. Govorimo o nečem drugom. Uloge predsednika Vlade i predsednika države nisu iste.
Citirali ste Zakon o sukobu interesa jer se tim zakonom definiše sukob dva javna interesa ili javna funkcija. Je l' zna onaj ko je pisao Zakon o sukobu interesa da tim zakonom uređuje karakter funkcije predsednika Republike ili je nešto drugo cilj tog zakona?
Imate Ustav, gde u članu 6. piše, citirao sam ga nedavno vašim stranačkim kolegama: ''Niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju...''. Nemojte da mešate državnu i javnu funkciju. Prvo morate to da razumete.
Na narednim izborima, kako će se ponašati predsednik države? Kada će govoriti kao predsednik države, a kada kao nosilac izborne liste svoje stranke?
Pa, u Gruziji je predsednik države podneo ostavku na mesto predsednika da bi uopšte mogao da vodi kampanju. Toliko primera smo vam naveli.
Od vas tražimo da budete iskreni i da kažete: politički odnosi u ovoj zemlji su takvi da parlamentarna većina koja danas postoji, koja formuliše vlast i definiše našu svakodnevicu, stoji iza odluke koja je takva. Nemojte da tražite pravno utemeljenje te odluke, i nemojte da nam nudite obrazloženje po kojem je taj amandman neprihvatljiv, zato što partijska funkcija nije javna funkcija.
Tom ste definicijom vi direktno konfrontirali stranku sa Zakonom o sukobu interesa, pošto po svom karakteru stranke postoje da bi se bavile javnim interesima.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, samo kratko - javio sam se po Poslovniku s obzirom na to da je u subotu sednica bila prekinuta, tako da smo bili onemogućeni da parlamentu obrazložimo konsultacije koje smo imali s vama, gospodine predsedniče.
Na tim konsultacijama sam se, kao predstavnik naše poslaničke grupe, saglasio s idejom šefova drugih poslaničkih grupa da se sa dnevnog reda ove sednice skine inicijativa za formiranje anketnog odbora koji bi se bavio preispitivanjem uloge kompanije „Delta“ u našem društvenom životu, uz dogovor da na narednoj sednici (ukoliko su potrebne dodatne konsultacije danas, mi smo spremni) otvorimo to pitanje na način koji podrazumeva dogovor sa svim šefovima poslaničkih grupa.
U prethodnim konsultacijama sam rekao da mi, kao poslanička grupa, ne postavljamo nikakve uslove koji bi na bilo kakav način otvorili mogućnost politizacije te inicijative ili strančarenja.
Mislim da je to bitno reći zbog javnosti, da se ne bi na različite načine interpretirali ti razgovori i tako stavljala u senku jedna inicijativa za koju mislim da je veoma važna i značajna za naše društvo. Eto toliko što se tiče...

Naravno. Slažem se i hvala na tom komentaru.
Što se tiče ova dva zakona, gospodine Markoviću, stvarno ste nas uništili ovim 30-minutnim čitanjem referata i jako je teško vratiti se u politički život nakon tog dosadnog materijala koji je, verujem, i vas zamorio, pošto vidim kako izgledate.
Hajde da se vratimo ovim zakonima koji su za nas veoma važni.
Prvo, mi želimo da i zakon o predsedniku i zakon o izboru predsednika Republike budu korak napred u razvoju naših političkih odnosa, a ne korak unazad. Mi smatramo da su ova dva zakona, nažalost, zapravo taj korak unazad, upravo zbog toga što ostavljaju jednake nedoumice i što su jednako nedorečeni kao i prethodni zakoni.
Da se odmah usmerimo ka suštini. Zakon o predsedniku Republike ima za nas neprihvatljive nedorečenosti i opasnosti u članu 9, koji govori o nespojivosti funkcija i sukobu interesa, i u članu 18, koji govori o predlaganju kandidata za predsednika Vlade. Potom, ozbiljan problem je član 15, koji uređuje postupak razrešenja predsednika Republike, iako, naravno, taj član 15. direktno proizilazi iz člana 118. Ustava. A onda, potom, naravno, moramo porazgovarati o nekim drugim slabostima ovog zakona, koje smo uočili i koje pokušavamo da promenimo amandmanima.
Da prevedem na politički jezik razumljiv našim građanima i javnosti. Član 9. Predloga zakona o predsedniku Republike govori o nespojivosti funkcija i sukobu interesa. U stavu 1. kaže: ''Predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost''. U stavu 2. član 9. tvrdi: ''Predsednik Republike dužan je da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija''.
Jedina bitna javna funkcija za predsednika Republike, koja je nespojiva s njegovom ulogom, koja je nespojiva s članom 1. Predloga zakona o predsedniku Republike, koji takođe proizilazi iz Ustava, i koji kaže da ''predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije'', a o kojoj se u ovom predlogu zakona moralo govoriti, jeste stranačka funkcija, funkcija predsednika stranke ili bilo kog drugog stranačkog funkcionera.
Ja sam siguran, gospodine Markoviću, da to nije previd i da se ovde ne radi o nekom propustu, već o svesnoj nameri da se ovakvim zakonskim rešenjem praktično očuvaju postojeći politički odnosi. Ali, zakon o predsedniku Republike se ne piše za pojedinca. Ne piše se ni za Borisa Tadića, ni za Tomislava Nikolića, ne piše se ni za mene, ni za bilo koga drugog. Ako želimo da predsednik Republike Srbije izražava državno jedinstvo Republike Srbije, onda mi u njemu moramo videti predsednika Republike, a ne predsednika Republike i predsednika jedne stranke, pa onda izvlačiti zaključke kada nam se predsednik obraća kao predsednik Republike, a kada kao predsednik stranke.
Da li mi kritikom ovog člana činimo nešto što je nedopušteno u političkom životu u zemlji? Da li mi time kršimo neku praksu utvrđenu u drugim demokratskim društvima? Naravno da ne. Ne postoji nijedna normalna evropska zemlja u kojoj se na mestu predsednika nalazi osoba koja istovremeno obavlja i funkciju predsednika neke stranke ili je funkcioner neke stranke.
U Makedoniji predsednik Republike polaže zakletvu i pri tom napušta stranku čiji je do tada bio član. Postoje neka pravila koja su nasleđena, ali ta pravila kompromituju ovu inicijativu. Jedina dva predsednika republike a istovremeno i predsednika stranke u novijoj političkoj istoriji na ovim prostorima bili su Franjo Tuđman i Slobodan Milošević. Trećeg nema, do Vojislava Koštunice i Borisa Tadića. Ako su to demokratski uzori, preteče, onda mislim da je dovoljno jasno koliko je ovaj predlog zakona loš.
Zbog toga smo predložili izmenu amandmanom u kome se vrlo precizno i jasno kaže da ''predsednik Republike ne može vršiti funkciju šefa političke stranke, niti bilo koju funkciju u političkoj stranci''.
I, od vas očekujemo odgovor na ovo pitanje. Zašto uopšte pominjemo tako nešto? Za šta će nam onda član koji govori o nespojivosti funkcija i sukobu interesa ako nismo u stanju da kažemo koja je to funkcija nespojiva s funkcijom predsednika Republike?
''Predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost''. Koju javnu funkciju? Koju to drugu javnu funkciju predsednik Republike ne može vršiti, ako može istovremeno da bude i predsednik stranke ili funkcioner stranke? Da li to znači da ne može da bude predsednik odbojkaškog saveza? Mi nemamo ništa protiv toga, mada mislimo da se naši političari i suviše grebu o uspehe naših sportista.
Dakle, molim vas da na ovaj član odgovorite vrlo jasno. Nadam se da će u parlamentu biti podrške našoj inicijativi koja ide u pravcu vrlo konkretnog definisanja sukoba interesa i nespojivosti funkcija predsednika Republike sa nekom drugom funkcijom.
Predsednik Republike u demokratskoj Srbiji ne treba da bude istovremeno i predsednik stranke i mi želimo to da izmenimo.
Drugo važno pitanje je takođe rešeno na vrlo loš način i sigurni smo da je to takođe bilo svesno. Član 18 - Predlaganje kandidata za predsednika Vlade. ''Predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade kad god se bira nova Vlada''. U redu.
''Predsednik Republike dužan je da Narodnoj skupštini predloži onog kandidata za predsednika Vlade koji može da obezbedi izbor Vlade''. Kako predsednik Republike zna ko može a ko ne može? Na osnovu čega?
Izbori su egzaktan proces, tu se prebrojavaju glasovi. Politička snaga se ovde, u parlamentu, ne utvrđuje na osnovu veličine naših ideja, lepote govora, ispravnosti dikcije, pametne argumentacije, nego fizički - ko ima koliko poslanika. Ovo je neverovatna nedoumica. Svesna. Ona otvara prostor za produbljivanje političkih kriza u kojima se naše društvo, po pravilu, nalazi nakon svakih izbora.
Zašto na ovakav način rešenje? Zna se kome predsednik Republike treba da dodeli mandat i na kakav način do tog rešenja dolazi. Nakon obavljenih konsultacija sa predstavnicima izbornih lista koje su ušle u parlament, predsednik Republike daje mandat onom kandidatu koji ga uveri u to da raspolaže parlamentarnom većinom potrebnom za formiranje Vlade tako što će priložiti potpise 126 poslanika. Ukoliko nema te garancije, predsednik Republike mora da da mandat predstavniku najjače izborne liste.
Zašto je to važno? Zbog toga što se po toj proceduri nikada više neće ponavljati ovakve agonije koje smo imali nakon poslednjih izbora. Devedeset dana mrcvarenja, da bi se u ponoć 90. dana desilo ono što smo znali da će se desiti i prvog dana.
Zbog toga insistiramo na izmeni ovog člana 18. i na vrlo preciznom definisanju procedure ponašanja predsednika nakon parlamentarnih izbora. Jer, ovako ostavljamo predsedniku Republike pravo da on proceni kome će dati mandat i da li će ga uopšte nekome dati. To je derogiranje naše javnosti, svih učesnika u izborima.
Predsednik ovde administrira, on nije monarh. On ne crpi tu vrstu snage svoje predsedničke funkcije. On ovde administrira i daje mandat onome za koga je uveren da će moći da formira Vladu. On ne može da da mandat onome od koga očekuje da formira Vladu po njegovom ukusu i to treba da se promeni. Predložili smo amandman i očekujem da će parlament takođe podržati tu inicijativu.
Pošto ta procedura traje 90 dana, mi smo rekli da prvih 45 dana predsednik treba da razmisli o davanju mandata onom kandidatu za predsednika Vlade koji mu dokumentovano dokaže da ima 126 poslanika kao podršku.
Ukoliko za 45 dana nema kandidata koji ispunjava taj kriterijum, onda mora mandat dati predstavniku najjače poslaničke grupe, najjače izborne liste, pa neka predstavnik najjače izborne liste povede pregovore i na sebe preuzme odgovornost za formiranje Vlade.
To su procedure i veoma je važno definisati procedure, pogotovu imajući u vidu iskustva kroz koja smo mi, kao društvo, prolazili.
Ako su ova dva pitanja bila doživljena kao kritika predsednika Republike i ugrožavanje njegove autonomije, član 15. Razrešenje zapravo govori o tom neverovatnom odnosu prema predsedniku Republike koga su birali građani.
Članom 15. se reguliše razrešenje predsednika Republike. Lepo ste to rešili Ustavom, na takav način da ne postoji nigde u svetu takav primer. Predsednika države, koga biraju građani, smenjuje parlament. U kojoj zemlji sveta je tako nešto moguće? A ovde se definiše procedura razrešenja.
Dakle, dve trećine parlamenta će smeniti predsednika Republike. Da li to znači da mi ne možemo da imamo predsednika Republike ukoliko on nije predstavnik neke stranke? Šta ako dobijemo nestranačku ličnost za predsednika Republike zato što su građani to hteli, a parlamentarnim strankama se to ne dopada i onda ga one smene? Odlučiće ovde 176 ili 180 poslanika. Oni imaju istu težinu kao dva ili tri miliona građana na izborima.
Imate primer Rumunije. Parlament je krenuo u sukob sa predsednikom, pokrenuo inicijativu za njegovo razrešenje, smenio ga u parlamentu, ali na referendumu nije dobio podršku građana za tako nešto.
Mi insistiramo na jasnim odnosima. Predsednik Republike ima utemeljenje u podršci građana i tu podršku ne može osporiti parlament. Zbog toga pokrećemo, i pred Odborom za ustavna pitanja, i ovde, u okviru ove rasprave, dve inicijative - promenu Ustava u članu 118. u utvrđenoj proceduri i, s druge strane, usvajanje našeg amandmana koji onemogućava primenu člana 118. Ustava u ovakvoj formi kojom praktično parlament sebe nameće predsedniku Republike. U redu da ga je parlament birao, pa ako ga parlament bira, neka ga parlament smenjuje. Ako ga biraju građani, jedino oni mogu da ga smene.
Važno je i pitanje nadležnosti predsednika Republike: ''Nadležnosti predsednika Republike određene su Ustavom. Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike mogu se razraditi zakonom ili drugim propisom''.
Samo zakonom one mogu da se razrade. Koji su to drugi propisi kojima se razrađuju određene nadležnosti predsednika Republike?
Sećam se kakav je problem bio kada je predstavnik jedne opozicione stranke izabran za predsednika Skupštine. Propala je berza, bio je smak sveta. Za nas to nije bilo iznenađenje, samo ne znam zašto je to bilo iznenađenje za današnju parlamentarnu većinu, jer je ona sa tom opozicionom strankom tako često vodila jedinstvenu politiku.
Sada zamislite čudo: da takva ličnost pobedi na predsedničkim izborima, sa čime ne možete nikako da se pomirite, pa da onda ona počne da ignoriše zakon i da sama reguliše svoje nadležnosti i obaveze nekim podzakonskim aktima, svojim odlukama, ukazima, i čime sve ne. Samo zakonom mogu da se menjaju Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike.
S obzirom na to da ima ovoliko propusta, ja moram da pitam gospodina Markovića ko je pisao ovaj zakon. Kada dođemo na temu izbora predsednika Republike, onda ćemo videti da je taj zakon pisao neko ko sigurno nije nikada učestvovao na izborima, jer svako ko je makar jednom učestvovao na izborima zna da napravi razliku između ponovljenog glasanja i drugog izbornog kruga.
Vi u seriji članova praktično kršite nešto što se zove politički razum konstatacijom da će, ukoliko nakon obavljenog glasanja nije izabran predsednik, biti obavljeno ponovljeno glasanje. Neće biti održano ponovljeno glasanje, nego drugi izborni krug. U taj drugi krug idu dva prvoplasirana kandidata, a za predsednika će biti izabran onaj koji je dobio više glasova.
Politički jezik koji se koristi u ovom zakonu je politički jezik osobe koja nema nikakve veze s politikom i nikada na izborima nije učestvovala. I to, molim vas, morate da promenite. Jer, ukoliko usvojimo ovaj zakon u toj formi, onda ćemo u Srbiji stalno imati samo prvi krug izbora.
Velika je razlika između ponovljenog glasanja i drugog izbornog kruga. Ponovljeno glasanje znači ponovno prikupljanje potpisa, isticanje lista, vođenje kampanje, jer se zna kako se započinje procedura izbora predsednika Republike. Ne ponovljeno glasanje, nego drugi krug izbora.
Pitanja većine nisu sporna, ali morate, takođe, vrlo precizno da ih formulišete. Ako nemamo cenzus za prvi krug, u redu, u slučaju da niko nije dobio većinu od građana koji su učestvovali na izborima, onda se organizuje glasanje u drugom izbornom krugu.
Veoma važno pitanje je i pravo supružnika predsednika Republike. To pitanje je otvoreno ovim zakonom, ali takođe nije rešeno na jasan način. ''Supružnik predsednika Republike koji je u radnom odnosu ima pravo na odsustvo s rada dok izvršava protokolarne i druge društvene obaveze''.
Nemamo ništa protiv da supružnik predsednika ili predsednice Republike (zašto da ne) ima to pravo, ali u situaciji gde on izvršava protokolarne obaveze. Pojam drugih društvenih obaveza je nejasan. Koje su to druge društvene obaveze? To mogu da budu humanitarne, ali ne smeju da budu stranačke; mogu da budu kulturne, ali ne smeju da budu privatne modne revije; mogu da budu sportske; ali onda to treba da definišemo ili da kažemo da supružnik predsednika ili predsednice Republike koji je u radnom odnosu ima pravo na odsustvo s rada dok izvršava protokolarne obaveze i tu da stavimo tačku.
Ovo pitanje ''drugih društvenih obaveza'' je tako široko i ugrožava instituciju predsednika Republike i dezavuiše njegovog supružnika kao takvog. Nisam primetio da je neko to tražio, mi nemamo primer da se neko pozivao na ovo pravo. Ako to pravo želimo sada da uvedemo u našu političku praksu, onda moramo precizno, jasno i konkretno da ga definišemo, pa da kažemo koje su to druge društvene obaveze - druge društvene obaveze od javnog značaja - i onda je to za nas prihvatljivo.
Zašto donositi zakon koji je nejasan, konfuzan i koji onda ostavlja prostor za političku kritiku i manipulacije?
Da se vratim na ova dva suštinska problema. Očekujem od vas da prihvatite ova naša dva amandmana, da se više ne igramo te političke žmurke u kojoj mi treba da zaključujemo kada nam se predsednik obraća kao predsednik stranke, a kada kao predsednik Republike. To što je predsednik izabran voljom određenih političkih snaga u društvu, njega, kao predsednika Republike, obavezuje da uvaži činjenicu da mora da predstavlja i one koji su bili protiv njega.
Ja mogu sa gospodinom Nikolićem da se ne slažem ni u čemu u našem političkom životu, ali onog trenutka kada on postane predsednik Republike, od njega ću očekivati da se povuče sa mesta predsednika svoje stranke. Ako je Boris Tadić predsednik Republike, ima naše apsolutno uvažavanje, ali ako je istovremeno i predsednik stranke, onda je on za nas podeljena politička ličnost. To nije fer ni prema njemu, ni prema ovom društvu, a i sami smo spremni na tako nešto.
Dakle, predsednik Republike treba da zaboravi svoje stranačke funkcije i treba da se ponaša onako kako se ponašaju predsednici u razumnim zemljama. Neka zamrzne svoje članstvo, neka prestane stranački da deluje. Ne može da učestvuje u donošenju odluka svoje stranke i izrazito mora da vodi pažnju da ne sme da kompromituje i ugrozi instituciju predsednika tim prenaglašenim stranačkim uticajem. Tu tražimo razumevanje, i tražimo razumevanje za definisanje procedure ponašanja predsednika Republike nakon izbora, u procesu formiranja Vlade. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih prvo da vam se zahvalim, gospodine predsedniče, zbog toga što ste počeli da primenjujete Poslovnik i da nam omogućavate susrete sa predstavnicima Vlade u raspravama po pitanjima koja, inače, nisu na dnevnom redu i ne proizilaze iz diskusija koje mi vodimo razmatrajući zakonske predloge Vlade ili inicijative koje pokreću poslaničke grupe.
Ovo je prvi put. Nadam se da će postati pravilo, a ne izuzetak, i da će, između ostalog, dobra pitanja i argumentovana rasprava potkrepiti potrebu za ovakvom vrstom zajedničkog rada.
Šteta je što nije ovde predsednik Vlade Vojislav Koštunica jer bismo sva pitanja postavili njemu, kao osobi koja je, po našem mišljenju, presudno odgovorna za rad Vlade. Ali je dobro što se ovde nalaze potpredsednik Božidar Đelić, ministri Bubalo i Milosavljević, osobe čiji rad žestoko kritikujemo i na koji naša poslanička grupa ima velike političke primedbe.
Zato bih pitao gospodina potpredsednika Vlade Božidara Đelića, ministra za trgovinu gospodina Bubala i ministra poljoprivrede gospodina Milosavljevića: Da li im je poznat član 6. Ustava Republike Srbije?
Podsećam vas, to je Ustav za koji ste vi glasali i Ustav u koji vi treba da verujete, s obzirom da ste tražili za njega podršku, i Ustav koji u članu 6. na vrlo jasan način definiše vaše obaveze koje ste, po našem mišljenju, vi flagrantno prekršili.
''Niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju se Ustavom i zakonom''.
Gospodine potpredsedniče Đeliću, gospodine ministre Bubalo i gospodine ministre Milosavljeviću, vi ste grubo pogazili Ustav kršeći član 6. Vi ste pogazili Zakon o sprečavanju sukoba interesa i vi ste, kao nosioci najvažnijih funkcija u ovoj državi, direktno podredili javni interes svom ličnom interesu i privatnom interesu kompanije ''Delta'' Miroslava Miškovića, suprotstavljajući se nastojanjima državnih institucija koje postoje da bi radile svoj posao propisane Ustavom i zakonom, dakle, Komisiji za sprečavanje sukoba interesa, Antimonopolskoj komisiji i Savetu za borbu protiv korupcije, da rade svoj posao.
Zato vas pitamo, prvo, da li ste upoznati sa članom 6. Ustava Republike Srbije, a potom od vas tražimo obrazloženje vaših, po nama neprihvatljivih i nezakonitih postupaka identifikovanja vladinih institucija, parlamentarnih institucija, sa privatnim interesima kompanije ''Delta'' i podređivanja javnog interesa privatnom interesu Miroslava Miškovića.
Odgovorite na pitanje: Na čemu se zasniva vaša zakonska osnova za pružanje podrške kompaniji ''Delta'' u situaciji u kojoj Savet za borbu protiv korupcije ocenjuje ponašanje te kompanije protivzakonitim?
Zašto ste, kao ministri, prećutali kritike kojima ste izloženi od strane državnih institucija koje su dužne da se bore protiv korupcije i kriminala u ovoj zemlji? Dakle, zašto ste se oglušili o kritike koje vas identifikuju kao osobe koje vrše pritisak na državne organe sprečavajući ih da rade svoj posao?
Pred nama je duga rasprava i pozivam vas da odgovorite na ovo pitanje.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, lepo je što vi čuvate teritorijalnu celovitost zemlje, ali bi bilo jako dobro da tu borbu za Kosovo vodite na Kosovu, a ne u ''Delta sitiju'' Miroslava Miškovića.
Što se tiče argumenata kojima ste se poslužili, molim vas da kažete ko je demantovao memorandum sa sastanka Bratislava Grubačića sa političkim oficirom američke ambasade. Recite ime i prezime osobe koja je to demantovala. Izađite ovde i recite ko je to demantovao. Nemojte da citirate anonimne izvore onih koji u ovom trenutku ne znaju šta da rade zbog toga što su zatečeni političkim nasleđem za koji nisu odgovorni.
Dakle, od vas gospodine Đeliću tražimo vrlo jasne odgovore. Zašto ste, kao potpredsednik Vlade, podredili javni interes, interes građana Republike Srbije, koji štiti Antimonopolska komisija, interesu kompanije ''Delta'', otvoreno se svrstavajući na stranu kritikovanog Miroslava Miškovića izjavom da se u Srbiji uspešni napadaju i sapliću, a da je ''Delta'' ledolomac i državni projekat?
Da li ste, kada ste tu izjavu dali, znali da se protiv Miroslava Miškovića u MUP-u vodi deset policijskih istraga zbog učešća u organizovanom kriminalu i korupciji? Kako ste mogli, kao potpredsednik Vlade, da tako nešto kažete za osobu koja je obuhvaćena istragom zbog šverca cigareta u policijskoj akciji ''Mreža''? Kako ste mogli, kao potpredsednik Vlade, tako nešto da kažete za osobu za koju je Haški tribunal u svojim istragama utvrdio da čini finansijski stub Miloševićevog režima tokom devedesetih godina? I kako ste, konačno, tako nešto mogli da kažete u trenutku u kom Savet za borbu protiv korupcije kritikuje rad kompanije ''Delta''?
Što se tiče vas, gospodine Bubalo, naravno da sudovi postoje da bi se na njima razgovaralo o pitanjima o kojima se ne razgovara u Parlamentu. Ali, vi ste vršili pritisak na članove Antimonopolske komisije, i to oni izjavljuju, i to su potvrdili na Odboru za trgovinu.
(Predrag Bubalo: To nije tačno.)
To je veoma tačno i to je javnost videla. Ali, kao što pokušavate da nas uverite da ni u drugim situacijama ne treba da verujemo svojim očima i ušima, to pokušavate da učinite i sada. To više ne može da funkcioniše.
Može Miroslav Mišković postati gospodar svega u ovom društvu, ali ne može imati monopol na istinu, niti može izmeniti osećaj koji građani u ovom trenutku imaju kada prosuđuju o vezama Vlade i njegove kompanije.
Što se tiče vas, gospodine Milosavljeviću, i za vas jedno vrlo zanimljivo pitanje: Kako je moguće da ste, kao predsednik Privredne komore Srbije, odgovarajući na zahtev kompanije "Delta" u kojem traži od Privredne komore Srbije veštačenje svog pozicioniranja na tržištu, pošto je Antimonopolska komisija zaključila da ima više od 40%, kako ste došli do firme "Konzit", čiji ste, zapravo, vi vlasnik, koja je onda osporila zaključak Antimonopolske komisije, prosleđujući kompaniji "Delta" režirani izveštaj po kojem ona ima samo 11% tržišta?
Taj izveštaj je osnov za sudski proces koji kompanija "Delta" vodi protiv Antimonopolske komisije i na osnovu koga brani svoj monopolski položaj. Vi ste to uradili.
Idite pa radite kod Miškovića u kompaniji "Delta" i to će biti u redu. Ali, ne možete, kao ministar poljoprivrede, istovremeno služiti i javnom i privatnom interesu, koji je toliko konfrontiran sa javnim interesom. I tu ne postoji ništa drugo osim argumentacije i činjenica o kojima mi govorimo.
Ja vas pozivam sad, Božidare Đeliću, da izađete za ovu govornicu i da kažete ko vam je rekao u američkoj ambasadi da dokument koji smo mi prosledili Ministarstvu pravde nije tačan. Dušanu Petroviću smo prosledili taj dokument. Niko to nije demantovao. Recite ime i prezime onoga ko je to uradio. Nemojte da se pozivate na anonimne izvore.
Mi smo spremni, i u skupštinskoj raspravi i u razgovoru s nadležnim organima, da priložimo dodatnu dokumentaciju. Vi nemate problem sa LDP. Vi imate problem sa svojim postupcima i problem sa osobama koje su, tumačeći vaše postupke, očigledno sebi dozvolili toliko da mogu sebe da predstavljaju vašim predstavnicima, definišući vas kao sopstvene službenike.
To rešite sa Miroslavom Miškovićem, to rešite u okviru svoje stranke, to rešite u okviru svoje vlade, ali nemate pravo da od nas tražite da ćutimo, niti ćemo mi to ikada učiniti.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ali kakva je ovo rasprava sa predstavnicima Vlade o najznačajnijem pitanju koje u ovom trenutku traži svoj odgovor od našeg društva, ako mi nemamo pravo na dodatna pitanja?

Sada moram da postavim nova pitanja ministrima koji su ovde. Umesto da odgovore na pitanja, rekli su da ćemo se videti na sudu.