Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po članu 101. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, stav 1, u kome se između ostalog kaže da pravo na reklamiranje povrede Poslovnika imam u slučaju pogrešnog protumačenog izlaganja poslanika.
Prethodni poslanik poslaničke grupe G17 plus je na maliciozan način prokomentarisao diskusiju poslanice LDP, gospođe Pešić.
Uopšte ne mislim da postoji potreba da branim gospođu Pešić od tako nekorektnog tumačenja njenog izlaganja, ali ću samo zbog javnosti Srbije reći da je gospođa Pešić citirala član 16. Zakona o Narodnoj banci Srbije, u kome se u stavu 2. kaže da za guvernera može biti birano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, lice koje ima visoku stručnu spremu, odgovarajuće radno iskustvo u oblasti ekonomije, finansija i bankarstva i lice koje se istaklo kao stručnjak ili naučni radnik u tim oblastima.
Upravo citirajući član 16. Zakona o Narodnoj banci Srbije, gospođa Pešić je pružila još jedan argument u prilog raspravi koja je pokrenuta protiv naše volje i koja je direktna pozicija namere parlamentarne većine da ponižava Skupštinu Srbije i time krhku demokratiju u našem društvu.
Želeli smo da čujemo gospodina Jelašića ili ozbiljnog predstavnika gospodina Jelašića u raspravi u ovom parlamentu. Ne želimo da slušamo referate koje jedni čitaju, a drugi pišu. Upravo zbog toga ukazujemo na pogrešne i za nas neprihvatljive argumente koji prate celodnevnu raspravu o guverneru Jelašiću.
Da li je moguće razgovarati o izboru guvernera Narodne banke, a da se pri tom zaboravi jezik uvrede, koji je karakteristična za srpsku politiku, i da li, u nedostatku bilo kog drugog argumenta, zapravo ovde u parlamentu su počeli da žive argumenti koji su uništili reforme u Srbiji 2003. godine, isključivo zbog ambicije Mlađana Dinkića i stranke G17 plus da se, ne birajući sredstva, vrati na vlast.
Mislim da ste u međuvremenu i vi toga postali svesni i da se danas ne bi ponašali onako kako ste se ponašali 2003. godine, ali nažalost, tu cenu plaća Srbija u mnogo većoj meri nego jedna stranka ili bilo koji njen član.
Želimo da ova rasprava teče argumentovano i dali smo svoj doprinos upravo tome. Gospođa Pešić je citirala zakon koji su predlagači bili dužni da poštuju, pa da između ostalog, nama kao poslanicima i predstavnicima građana koji su za nas glasali, kažu kakav je to naučni doprinos kandidata za guvernera Radovana Jelašića.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jočiću, moraću i prisiljen sam da preusmerim našu raspravu u drugom pravcu od onog kojim je ona krenula, nakon prethodne diskusije.
Naime, ja sam kao šef naše poslaničke grupe dobio od sekretara Skupštine dopis koji je upućen svim poslaničkim grupama u ime štrajkačkog odbora Kuršumlije i cele Toplice.
Reč je, naime, o zahtevu pod naslovom ''Hoćemo pravdu'', u kome se sve poslaničke grupe mole da krajnje ozbiljno sagledaju problem i da imaju na umu odakle dolaze štrajkači. Kuršumlija, Prokuplje, Blace, Brus, Aleksandrovac, Žitorađa čekaju na vas da konačno rešite naš problem i dokažete da pravda postoji i da smo svi jednaki pred zakonom.
Situacija sa kojom se naše društvo suočava je, u ovom trenutku, više nego ozbiljno. Puno je problema koji su preokupirali našu dnevnu politiku, ali ja bih, pre svega, vas gospodine Jočiću zamolio da se, kao predstavnik Vlade, malo više angažujete po ovom pitanju, ne samo kao resorni ministar, a potom bih zamolio i rukovodstvo Skupštine, pošto ovde nema predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, da nam omogući raspravu pred nadležnim skupštinskim odborom, kako bi se definisao neki odgovor na problem sa kojim se naše društvo suočava.
Mi smo svedoci štrajka koji traje više od nedelju dana, svedoci smo jedne intervencije policije, svedoci smo eskalacije tog štrajka koji je u ovom trenutku više nego dramatičan. Štrajkački odbijaju lekarsku pomoć, zabarikadirali su se u skupštini opštine i na sve to nema nikakve zvanične reakcije, osim ukoliko zvanična reakcija nije ideja Vlade da formira radnu grupu.
Mi insistiramo na efikasnijem odgovoru i na raspravi o ovom pitanju, imajući u vidu, između ostalog, i potpuno drugačiju reakciju na jedan ne tako davno završen štrajk glađu jednog crkvenog velikodostojnika, prema kome je Vlada zauzela potpuno drugačiji stav od onog koji zauzima prema protestu više stotina ljudi. Ukoliko ti ljudi nisu u pravu, onda im to treba reći na jedan razuman i jasan način, a ako su u pravu, onda tu agoniju treba prekinuti što pre i mi bismo želeli da se to desi već danas.
Dakle, tražim od vas, gospodine Albijaniću, kao i od vas, gospodine Jočiću, da Vlada i Parlament o ovom pitanju što pre raspravljaju, u okviru nadležnog odbora, naravno, a da potom delegacija Parlamenta, a ne samo radna grupa Vlade, uzme aktivno učešće u rešavanju ovog problema.
Mi smo svi u toku izborne kampanje obilazili ova mesta. Vrlo dobro znate kakva je atmosfera u tim sredinama, znate koliko je, i bez ovog protesta, život u Kuršumliji, Brusu, Aleksandrovcu, Blacu, Prokuplju, Žitorađi težak.
Štrajkači su, između ostalog, odlučili da njihovu decu zadrže u kućama, odnosno da se i deca uključe u protest kroz bojkot školske nastave. Parlament o tome ne može da ćuti. Neuverljiva su objašnjenja koja nam nudi Ministarstvo odbrane.
Ona su konfuzna i ona moraju biti mnogo konkretnija. Parlament postoji da bi, između ostalog, i ovakve probleme rešavao.
Dakle, očekujem od Parlamenta i od Vlade kvalitetniji odgovor. Radna grupa nije dovoljna, pogotovu ne, imajući u vidu, ponavljam još jedanput, reakciju Vlade na pre dve nedelje završeni štrajk glađu vladike Filareta. Ministri su ga obilazili, poremećeni su međudržavni odnosi, to je bila politička tema kojoj se poklonilo puno pažnje. Ne kažem da to nije bilo potrebno, ali ovde nekoliko stotina ljudi štrajkuje dve nedelje i taj štrajk je ušao u fazu koja će u potpunosti izmaći kontroli, ukoliko se brzo ne reaguje. Dakle, tražimo reakciju.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne može da bude rasprava na ovakav način gospodine Jočiću, pogotovo ne nakon prethodne tačke dnevnog reda. Vrlo je zanimljivo to vaše tumačenje poslaničkog prava i slobode da kroz amandmane menjaju Zakon o kome raspravljaju.
Podsetiću vas da ste vi prvi prekršili pravilo o kojem sada govorite. Mi smo pre ove tačke raspravljali, između ostalog, i o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu, da li sam u pravu? Vrlo precizno je Vlada navela razloge za hitnost i obrazloženje izmene i dopune Zakona.
Isključivo se izmena i dopuna Zakona o državljanstvu gradila na činjenici da je prestankom, odnosno razlazom državne zajednice Srbija i Crna Gora izvestan broj građana ostao bez državljanstva, te je stoga država Srbija dužna da im omogući sticanje državljanstva pod određenim uslovima.
Vi ste, na predlog vašeg poslanika, usvojili amandman koji je postao sastavni deo Zakona, koji nema nikakve veze sa izmenama i dopunama Zakona koji se nalazi na dnevnom redu. Podsećam vas da je to onaj amandman kojim je omogućeno svakome da dobije državljanstvo Republike Srbije, bez obzira na prebivalište, a uz vrlo rastegljive kriterijume poput onog kojim se dokazuje poslovna sposobnost ili spremnost da se neko deklariše kao pripadnik srpskog naroda.
Dakle, obrazloženje koje vi ovde nudite nije koegzistentno i to što vi radite ne može naići na razumevanje u Parlamentu. Naravno da poslanici imaju pravo da izmene i dopune zakona tretiraju i na način koji je širi od onog na koji je mislio predlagač, s obzirom da je to suština naše rasprave.
Parlamentarna većina i Vlada su tu da se sa tim slože ili ne, a podsećam vas da ste već jednom prekršili pravilo na koje se danas pozivate, te stoga vaše pravilo ne mora da bude poštovano i uvaženo tokom ove rasprave.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što je gospodin Nikolić pokrenuo neka suštinska pitanja tokom ove rasprave. Loše je, gospodine Jočiću, što je Vlada pokušala da prevari parlament i naše društvo. Kada je Vlada ozbiljna: da li onda kada nam prosledi u parlament obrazloženje za donošenje ovog zakona po hitnom postupku ili onda kada predstavnik Vlade tokom rasprave ponudi obrazloženje za donošenje izmena i dopuna Zakona o državljanstvu?
Vi ste, gospodine Jočiću, rekli da se ove izmene i dopune ne donose zbog Srba iz Crne Gore, nego zbog svih Srba na svetu. Ovde ste to rekli pre 10-15 minuta. Posle toga je usledila rasprava koja je pokrenuta kroz reklamaciju Poslovnika.
U obrazloženju koje nam je Vlada prosledila, vrlo jasno piše: "da je osnovni razlog za donošenje ovog zakona po hitnom postupku potreba da se promene u oblasti državljanstva, koje su nastale po istupanju Republike Crne Gore iz državne zajednice Srbija i Crna Gora, čime je Republika Srbija postala pravni sledbenik državne zajednice, što pre zakonom urede i, s tim u vezi, obezbedi zaštita licima koja su, usled okolnosti na koje nisu mogli da utiču, postali nedržavljani, zbog čega nastaju štete po svakodnevni život tih lica.
Takođe, razlog leži i u potrebi da se u novonastalim okolnostima omogući nesmetan rad državnih organa time što će se što pre utvrditi ko se sve smatra državljaninom Republike Srbije".
Kakve veze ima ovo formalno obrazloženje Vlade sa obrazloženjem koje ste vi, kao predstavnik Vlade, ponudili ovde nama u parlamentu, a pogotovo kakve veze imaju izmene i dopune ovog zakona sa amandmanom kojim je Vlada pokušala da prikupi političke poene, a da istovremeno nema hrabrosti da se složi sa predlogom jedne parlamentarne stranke koja je ukazala na član koji želi da menja.
SRS je podnela amandman na član zakona. Vi niste imali snage da taj amandman prihvatite, napisali ste amandman koji je sam po sebi identičan u suštini i tako pokušali da uradite šta, da ostvarite političku korist, a ne da se starate o interesima građana o kojima govorite kada navodite razloge za donošenje zakona po hitnom postupku.
O čemu se zapravo ovde radi? Dobro je što ste vi, gospodine Milosavljeviću ovde, jer ste predstavnik Demokratske stranke koja ima većinu u Vladi. Kako ste mogli da glasate za ovakav amandman? Da li znate šta ste uradili ovim amandmanom? Da svaki Srbin u svetu, bez obzira da li ima prebivalište u Srbiji ili ne, može da dobije državljanstvo Republike Srbije, ali tek kada napuni 18 godina.
Zašto ne pre toga? Zašto može da vozi automobil sa 16 godina, a ne može da kaže - ja se osećam Srbinom?
Zato što država očekuje nešto od nekoga ko ima 18 godina i neko ko ima 18 godina stiče određeno pravo koje pre toga nema. Da li ima država obavezu prema svojim građanima? Ovde je citiran član Ustava, član 13, "da štiti interese građana, bez obzira da li su oni u Srbiji ili izvan nje". Mi smo sada preuzeli na sebe, izmenama i dopunama ovog zakona, u amandmanu koji je postao sastavni deo zakona obavezu koju Srbija ne može da ispuni, ili ne bez konflikta i sukoba.
Šta znači pitanje poslovne sposobnosti kao kriterijum? Da li to znači da neko ko nije poslovno sposoban ne može da bude srpski državljanin, da li mi to formiramo arijevsku rasu? Hajde da uvedemo kriterijum poslovne sposobnosti pri izboru Vlade ili poslanika za Narodnu skupštinu. Kako se utvrđuje poslovna sposobnost nečija i gde se ona utvrđuje? U stanici policije, pred šalterom?
Ovde se zapravo radi o onome o čemu je govorio Tomislav Nikolić, o formiranju nove glasačke mašine, jer sa 18 godina stičete pravo glasa i učešća na izborima, pa bi Vojislav Koštunica želeo da podršku, koju više ne može da pronađe u Srbiji, ovakvom zakonskom manipulacijom pronađe na nekom drugom prostoru izvan Srbije.
Ovaj zakon nema veze sa izbeglicama. Kako su ti ljudi postali izbeglice? Nisu oni došli u Srbiju što su želeli da dođu nego što su bili prinuđeni na tako nešto. To je cena jedne loše politike. Žive kao građani drugog i trećeg reda na periferiji naših opština, bez prava da se normalno školuju, da se normalno leče, da normalno rade. Ovo nema veze sa pravom izbeglica i mi nemamo ništa protiv toga da te izbeglice dobiju srpsko državljanstvo bez ikakvih prepreka, i nemamo nikakav problem sa prognanim licima i njihovom željom da dobiju novo prebivalište.
Mi isto želimo da se to desi, da se to pitanje reši u Srbiji, ali ovo je nešto drugo, ovo je nešto potpuno drugo. Ne želite da date državljanstvo osobama mlađim od 18 godina, jer prema njima država ima finansijsku obavezu. Vi morate njima da omogućite besplatno obrazovanje, besplatnu zdravstvenu zaštitu, a zauzvrat ne možete ništa da dobijete od njih. Ne možete da ih mobilišete, ne možete da im naplaćujete porez, ne možete da ih prisilite da za vas glasaju, ali već sa 18 godina to je moguće.
Ovo nas uvodi u jednu novu političku eru, u situaciju u kojoj će se parlamentarne stranke ili stranke koje se takmiče na izborima naći u neverovatnim okolnostima. Da li ćemo voditi sada kampanju i u Crnoj Gori, u Republici Srpskoj? Koliko se građana na ovakav način uvodi u naš politički život, a da pri tom ni po čemu nemaju obavezu prema samoj Srbiji.
Rekli ste - zbog ljudi koji su apatridi u ovom trenutku, zbog toga što se raspala državna zajednica. Sad odjednom je zbog svih Srba u svetu. Srbija ima obavezu prema njima, a vi toj obavezi ne možete da odgovorite onako kako to treba da uradite.
Ne možete ni prema ovima koji su rođeni u Srbiji da se ponašate onako kako se ozbiljna država ponaša prema svojim građanima. Znači, formirate novo biračko telo i to tako treba da se kaže, a sada tražite podršku u novim sredinama jer ste u ovoj sredini tu podršku izgubili.
Mi ćemo glasati protiv ovog zakona, glasali bi protiv ovog amandmana. Zapanjeni smo činjenicom da su DS i G17 ovako nešto dozvolili. To je neverovatno, to je antidemokratski, to je antigrađanski. To je direktno suprotstavljeno interesima same Srbije i politici o kojoj vi govorite.
Koliko košta ovaj zakon Srbiju, gospodine Milosavljeviću, koliko košta ovaj zakon? Gde su kolege iz G17, stručnost ispred politike, koliko košta ovaj zakon i kakve posledice prate ovaj zakon? Formirali ste novu glasačku mašinu onima koji više svoje uporište ne mogu da imaju u društvu Srbije, ali uporište pronalaze u srpskom narodu koji se nalazi na prostorima bivše Jugoslavije, pre svega na prostorima bivše Jugoslavije i to BiH i Crne Gore.
Na takav način se stiču pretpostavke za jednu novu političku krizu, jer se onda postavlja pitanje političke lojalnosti. Ruše se dogovori koji su do sada stvoreni, ugrožavaju vrednosti koje su razvijane nakon ratova i sukoba i produbljuju krize koje su u međuvremenu nastale. Nema dogovora sa Vladom Crne Gore, a želeli smo da se dogovorite sa Vladom Crne Gore.
Na ovakav način vi dajete srpsko državljanstvo trećini biračkog tela Crne Gore i šaljete im poruku da ono što se desilo na referendumu zapravo više i nije nešto što ih limitira u političkom smislu, jer oni svoju Srbiju mogu sada graditi u ostatku Crne Gore, kroz činjenicu da su državljani Srbije, bez obzira šta o tome mislila zvanična Crna Gora. Tražili smo dogovor sa Vladom Crne Gore, tog dogovora nema.
Nema dogovora sa izbegličkim organizacijama i zato je ovaj zakon tako nedorečen prema njima, i surov je prema građankama i građanima Srbije koji ovde žive, koji plaćaju poreze, koji su žrtve zvanične politike i ovim postaju žrtve onih koji sa Srbijom nemaju nikakve veze, osim što će na izborima glasati, usled političke manipulacije, za politiku čiju cenu ne plaćaju oni nego neko drugi ko ovde živi. I opet će Srbija biti žrtva nekoga sa Pala, i nekoga iz Knina i nekih guslara iz Crne Gore, koji neće platiti cenu svoje neodgovorne politike, već će tu cenu platiti ljudi iz Beograda, iz Vojvodine, iz Niša, dakle oni koji vrlo dobro znaju zašto se ponašaju ovako kako se ponašaju, kada se distanciraju od politike koja u ovom trenutku formuliše izmene i dopune ovoga zakona.
Bolje izađite pa recite da ste se vratili na sistem vrednosti o kojem govori SRS, nego da Srbiju plašite radikalima, a onda zapravo radite ono što bi oni želeli da urade.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jočiću, javio sam se u skladu sa članom 101. Poslovnika. Naime, nisam pravilno protumačen.
Bio sam vrlo jasan, gospodine Jočiću. Rekao sam da ste vi ponudili jedno obrazloženje o izmeni i dopuni Zakona o državljanstvu koje potpuno suprotno obrazloženju koje je u izmenama i dopunama Zakona nama ovde u Parlamentu predstavila Vlada.
Vi ste rekli da ste ponudili obrazloženje vezano za izmene člana 23, a ne za izmene celog zakona. Ali, niste odgovorili kako je sada Vlada naknadno shvatila da treba da se bavi pitanjem svih Srba i šta je to bilo presudno za promenu odluke, koja se prethodno vezivala isključivo za rešavanje problema koji su proistekli iz činjenice da više ne postoji državna zajednica SCG, a da ovde na teritoriji Srbije imamo nedefinisan broj građana, državljana Srbije i Crne Gore, koji sada zapravo žive u statusu apatrida, tj. ljudi bez državljanstva.
Šta je to bilo toliko značajno, pa je Vlada sad odlučila da sa pitanja rešavanja statusa Crnogoraca u Srbiji počne da rešava pitanje statusa svih Srba izvan Srbije. To su potpuno drugačiji ciljevi.
Pomenuto je biračko telo, ali nama je drago što je do toga došlo, jer bi u raspravi svakako mi govorili o ciljevima tih promena. Priču o biračkom telu je ovde konkretizovao jedan od govornika, mislim, šef poslaničke grupe SRS, jer je rekao da je, između ostalog, funkcija ovog zakona u prebrojavanju Srba. Ali, dopustiti činjenicu da neko može da bude Srbin, a državljanin neke druge države, one u kojoj živi, i da nije preduslov srpstva državljanstvo Srbije.
To proizilazi, to može na takav način da se protumači, jer niko nije rekao, ali to može na takav način da se protumači, da je Srbin onaj ko ima srpski pasoš, a ko nema, on to nije. Ne kažemo da svako ko želi da bude Srbin mora da ima srpsko državljanstvo. To se ne kaže ovim zakonom, ali to realno proizilazi kao posledica iz ovog zakona.
Ako smo želeli da popišemo Srbe, mogli smo to uraditi i na drugi način. Ako uvodimo kriterijum državljanstva kao dokaz, kao jedini kredibilan dokaz i referentnu činjenicu, onda preuzimamo na državu Srbiju obaveze kojima ona ne može da odgovori.
Veoma je važno pitanje plaćanja poreza. Mi imamo Srbiju koja je puna državljana koji ne plaćaju porez ovde, jer su državljani neke druge zemlje, pa plaćaju tamo, a isti odgovor je i na toj drugoj adresi. Znamo neke od njih. Neki od najvećih srpskih tajkuna kada ih pitate - gde plaćaš porez, oni kažu - u Crnoj Gori, a kada ih pitaju u Crnoj Gori, oni kažu - plaćaju u Srbiji.
Jedan od njih je naravno i Vojin Lazarević, pošto ga pominjete, nema razloga da o njemu ne govorimo otvoreno. Neka izabere čovek čiji će biti državljanin, pa neka onda plaća porez u državi u kojoj živi. To je jasno. Mi, između ostalog, i na tome insistiramo. Znači, činjenica da je neko državljanin Srbije ga i obavezuje, obavezuje tog državljanina Srbije.
Kako će neko ko je državljanin Srbije, a ne živi u Srbiji, ispuniti te obaveze u istoj meri kao i državljani koji žive u Srbiji? Naravno da to ne može.
Da li je pitao neko građane u Srbiji da li su spremni na taj način da finansiraju taj alternativni popis srpstva u svetu? Mi smo protiv toga. Smatramo da će ovo proizvesti nove krize, iskomplikovati međudržavne odnose, pogotovo na prostoru bivše Jugoslavije. Jer se, prevashodno, izmene i dopune Zakona odnose na srpski narod koji živi na prostorima bivših jugoslovenskih republika, a ne na Srbe u Americi ili Nemačkoj, kako su to neki komentarisali, pre svega na Srbe u Crnoj Gori, Srbe u Republici Srpskoj, tj. Bosni i Hercegovini, i na srpsku zajednicu u Hrvatskoj koja, ukoliko je politički angažovana, ima potpuno drugačije stavove od onih koje formalno zastupa aktuelna vlast.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih predlagača ove tačke dnevnog reda da povuče svoj predlog.
Mislimo da je odluka koju parlament mora da donese, izbor članova Državne revizorske institucije, veoma ozbiljna, a na povlačenje ove tačke dnevnog reda prinuđeni smo zbog neprihvatljive kandidature gospođe Natalije Ćatović.
Mislim da ni nadležni odbor, a ni svi potpisnici predloga da se, između ostalog, i gospođa Ćatović kandiduje za ovu odgovornu funkciju, nisu znali zapravo sve podatke iz profesionalne biografije kandidata.
Reč je, koliko smo mi upoznati, o kandidaturi iza koje je formalno stala stranka Velimira Ilića - Nova Srbija.
Što se tiče gospođe Ćatović, najmanje je važno to što je bila kadar Socijalističke partije Srbije, o tome ne želimo da polemišemo, ali ona je bila osumnjičena za kršenje zakona.
Protiv nje smo svojevremeno, mislim da je to dovoljno, kao Demokratska opozicija Srbije, podneli krivičnu prijavu zbog toga što je kao član Izborne komisije u opštini Topola učestvovala u kršenjima izbornog zakona i prikrivanju izbornih rezultata tokom 2000. godine.
Ne bih želeo da ovde sada polemišemo o detaljima iz biografije gospođe Ćatović, ali očigledno da se radi o osobi koja ne može zadovoljavati stroge kriterijume koji prate rade u tako važnoj instituciji kakva je Državna revizorska institucija. Zato bih zamolio predlagača da povuče ovaj predlog i da onda izađe sa drugom kandidaturom, koju bismo mogli da podržimo. Inače, mi smo spremni da podržimo rad ove institucije, jer je smatramo važnom i potrebnom.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, veoma važna rasprava je pred nama i zbog toga moramo razmišljati o načinu kako smo tu raspravu započeli. Ja bih vas pitao, gospodine predsedniče, u skladu sa članom 93. Poslovnika o radu, gde se nalazi predlagač ovog akta? Odnosno, gde je izvestilac koji bi u ime Odbora za finansije Narodne skupštine nama ovde u parlamentu podneo izveštaj o radu ovog odbora i obrazložio kandidature? Šta je toliko sporno u biografijama kandidata o kojima mi danas raspravljamo, kada se ni predlagač, a ni izvestilac Odbora nisu obratili poslanicima i poslanicama rekli zašto treba za njih da glasaju?
Zašto parlamentarna većina ne stane iza kandidata koje je predložila za članove Saveta državne revizorske institucije? Da li je nešto sporno u njihovim biografijama, pa se parlamentarna većina stidi podrške i javnog identifikovanja sa njima? U parlamentu se ne ćuti o tako važnim odlukama, kao što su odluke koje se po prvi put donose u modernoj istoriji naše zemlje.
Prethodni učesnici u raspravi su citirali pojedine članove Zakona o državnoj revizorskoj instituciji. To je dobar zakon i on je potreban Srbiji, to je potreba našeg društva. Potreba i onih koji se nalaze na vlasti i onih koji bi želeli da tu vlast kontrolišu. Koja to institucija može efikasnije zaštiti kredibilitet svih koji raspolažu budžetskim sredstvima od ovog saveta Državne revizorske institucije?
U politici, nažalost, ovde u Srbiji je sve dozvoljeno i institucije poput ove o kojoj mi danas razgovaramo su one koje moraju imati presudnu ulogu u definisanju naše lične odgovornosti i sposobnosti da obavljamo kvalitetno posao. Zbog toga je neophodno da nam se obrati predlagač i zbog toga želimo da čujemo izvestioca Odbora, da bismo onda mogli da postavimo pitanje da li je izvestilac, odnosno predlagač bio upoznat sa činjenicama sa kojima smo upoznati mi koji želimo ovde da diskutujemo.
Zašto parlamentarna većina pri usvajanju ovakve važne odluke u startu krši zakon? Zašto vi ne poštujete zakon? Ako vi na usvajanju kršite zakon, na čemu onda gradite svoje pravo da sutra mi ne možemo da se ponašamo na isti način na koji se ponašate vi danas ili bilo ko u Srbiji?
Sličnu raspravu smo vodili tokom usvajanja Ustava, kada smo vas upozorili da ako se društvo krade na ustavu, onda će se sutra krasti na svakom koraku, i to nam se danas dešava. Ova rasprava mora biti dostojanstvena, između ostalog, zato što mi razgovaramo o ljudima koji nisu u prilici da nam odgovore na ono što mi govorimo o njima, ni o predsedniku, ni o potpredsednici, ni o preostala tri člana Saveta Državne revizorske institucije.
Ovde nema gospođe Ćatović, da je pitamo da li je tačno ono što mi govorimo o njoj ili ne, ali nema ni izvestioca Odbora, ni predlagača koji je stao iza njene kandidature.
Ovde nema kandidata za predsednika Saveta, da bismo mogli da mu postavimo pitanje – kako ćete vi kontrolisati rad državnog organa čiji ste danas funkcioner, i to niži? Ne možemo da postavimo pitanje potpredsednici kako će dosadašnja savetnica u Ministarstvu finansija kontrolisati rad Ministarstva finansija.
Mi ta pitanja želimo da postavimo predlagačima, da li možemo da dobijemo odgovor na pitanje ko je predložio kandidata za predsednika Saveta Državne revizorske institucije?
Da li je moguće da od 130 i kusur poslanika nema nikog ko će izaći i reći - to je naš predlog. Stanite iza svog kandidata. Ko je predložio kandidata za potpredsednicu Saveta i ko je predložio ostala tri člana? Da li vi znate zašto je to važno? Zbog toga što od njih očekujemo odgovore koje kandidati nisu u stanju da nam daju, jer ne učestvuju u ovoj raspravi.
Mi imamo informacije da je stranka Velimira Ilića predložila gospođu Ćatović. Rekli smo su da nam je najmanje važno to što je reč o kadru Socijalističke partije Srbije, jer nas ovih poslednjih sedam godina uče da je moguće biti i gori od onih za koje smo govorili da su najgori.
Hajde da postavimo pitanje šta je to bilo presudno u toj nominaciji, da li to što je gospođa Ćatović opštinski javni pravobranilac i da li je dobro radila svoj posao, pa se zbog toga predlaže za novu funkciju? Ko će da odgovori na ta pitanja?
Mi mislimo da nije dobro radila svoj posao. Ne zato što je prvo na tu funkciju stupila kao kadar privremene uprave koju je u Opštini Topola zavela socijalistička vlada Mirka Marjanovića tokom devedesetih godina, ne zbog toga, nego zbog toga što je tokom svog mandata protivzakonito ustupila 140 kvadrata opštinskog poslovnog prostora stranci na vlasti.
To je SPS, ali sada nećete glasati za nju. Da li je tako, socijalisti? I vi znate o kome se radi, jer je u međuvremenu ono što je radila za vas počela da radi za Velimira Ilića.
Ni to nije samo po sebi ono što je toliko kompromitujuće. Zamislite opštinskog javnog pravobranioca koji je istovremeno predsednik nadzornog odbora osiguravajućeg društva koje je protivzakonito radilo pa je izgubilo od Narodne banke dozvolu za rad. Sada će funkcioner Narodne banke, njene filijale u Nišu, raditi zajedno sa predsednicom nadzornog odbora osiguravajućeg društva kojem je Narodna banka zabranila da radi zbog toga što je kršilo propise.
Da li je to onda institucija koja će biti efikasna, koja će biti sposobna, kojoj možemo da verujemo? Da li smo onda ostvarili one ciljeve o kojima smo govorili kada smo usvajali Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji? Da li postoji još jedna zemlja u Evropi 21. veka poput Srbije? Da zaboravimo na sve druge naše probleme i razlike, kako je moguće da raspravljamo o izboru saveta, a da nema nikoga ko će stati iza kandidata za koje je trebalo da se glasa?
Da li su prekršeni članovi 17. i 18. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, najmanje ta dva člana, suštinska?
Šta kažu ti članovi? Oni su suština zakona. Da bi revizija mogla da bude efikasna, ona mora da bude potpuno nezavisna od države, a da bi mogla da bude nezavisna od države, njeni članovi, a ne slova na papiru, moraju da budu upravo takvi.
Kako je nezavisan od države neko ko je danas državni službenik? Od pet kandidata za savet, četiri su zaposlena u različitim državnim organima i institucijama, primaju platu iz budžeta. Četiri kandidata, od pet, prima platu iz budžeta. Prekršili smo u startu zakon.
Mogli smo da napišemo amandman na zakon, pa da kažemo – pri izboru prvog saveta ova pravila ne važe, pa će taj savet raditi časno, oko njega će se okupiti neki novi kadrovi, a drugi savet će biti izabran iz redova kandidata koji su angažovani u samoj revizorskoj instituciji i oni će sami po sebi, po karakteru, biti upravo nezavisni. Ne, nema toga. Prekršili smo član zakona u startu, da ne govorimo o kredibilitetu kandidata. U startu je prekršen član zakona.
Član 18, najmanje pet godina kandidati za te funkcije ne mogu biti osobe koje su na bilo kakav način imale poslovni aranžman sa državom, bile angažovane na poslovima za državu. I taj član Zakona kršimo.
Pročitali smo u novinama obrazloženje izvestioca, potpredsednika DSS-a ili potpredsednika parlamenta, izvinjavam se ako nije više potpredsednik parlamenta, gospodina Obradovića. Rekao je da nema dovoljno kadrova. To nije tačno. Sigurni smo da ima sasvim dovoljno kadrova za ovakvu vrstu posla, ali smo jednako sigurni da svako ozbiljan svoj kredibilitet ne želi da ugrožava angažovanjem u ovako neozbiljnoj instituciji.
Svi uspešni ljudi danas, zapravo, stigli su do tog uspeha ne uz podršku države, nego najčešće uz borbu sa državom koja je bila dužna da ih podrži.
Setimo se naših sportista kada pobede na nekom takmičenju. Kada bi se osvrnuli iza njih i videli, shvatili bismo da su oni više protivnika imali u državi nego u svojoj čitavoj dosadašnjoj sportskoj karijeri. Tako je i sa svakim drugim uspešnim čovekom - ako si uspešan, u Srbiji si proklet.
Ima dovoljno sposobnih i kredibilnih ljudi za ovu vrstu posla, ali ti sposobni i kredibilni ne pristaju na kriterijume na koje su ovi kandidati pristali, što je očigledno. Kakvi su to kriterijumi? Oni koji su od svake institucije u Srbiji napravili kvaziinstituciju.
To su vam isti oni kriterijumi koji su prethodili izboru specijalnog tužioca Radovanovića, koji se grli na prijemu sa osobom koju treba da istražuje, koja je obuhvaćena policijskom akcijom "Mreža", pa kada ga pitate - šta to radiš, što se grliš sa Miloševićevim tajkunom, šta tražiš u zagrljaju sa Miškovićem, kada je on jedan od onih koje treba da istražuješ zbog šverca cigareta, on kaže - to je bilo na prijemu, fotografija je zloupotrebljena.
Znači, na prijemu je dozvoljeno grliti se sa osumnjičenim, a na svakom drugom mestu će se voditi obračun sa političkim protivnicima, onima koji su mene doveli na tu poziciju ne da bih sprovodio zakon, nego da bih, zapravo, zaklonio bezakonje. O tome se radi ovde, o pružanju podrške bezakonju.
Ne može za člana Saveta Državne revizorske institucije biti izabran neko ako nema nikoga ovde ko će izaći i reći zašto za njega treba da se glasa. To dovoljno ukazuje na odsustvo bilo kakvog kredibiliteta. Ne može parlament dobiti tako besmislene rasprave.
Što ne raspravljamo o tome da li je zemlja ploča? Hajde o tome da raspravljamo. U tome ima jednako smisla kao i u ideji da raspravljamo o Savetu Državne revizorske institucije, kada je očigledno da se tokom rasprave krši Zakon. Prekršena su dva suštinska člana Zakona.
Da li postoji mogućnost da se o tome razgovara, da se o tome dogovorimo?
Taj savet treba da, između ostalog, kontroliše i finansije u političkom životu ove zemlje, način na koji se troši novac. To je ponižavanje ljudi koji su glasali na ovim izborima. Iza nas je četiri miliona građana ostalo i niko od njih za sebe ne može reći da je srećan, zadovoljan i uspešan u onoj meri u kojoj bi to želeo da bude.
Pogledajte u šta se parlament pretvorio. Mi možemo da kažemo da je 90 posto ovog parlamenta najmanje odgovorno za tako nešto. Odgovorna su partijska rukovodstva, odgovorna je Vlada, i zbog toga što Skupština ne radi i zbog toga što kad radi, radi na način na koji radi, što krši Ustav, što krši Ustavni zakon, što zaobilazi suštinska pitanja. Najmanje su tu krivi poslanici koji sede ovde, osim što njihova krivica proizilazi iz činjenice da po svaku cenu pristaju da igraju ulogu koju su im drugi namenili.
Da li postoji neki prag parlamentarnog dostojanstva, da li postoji neki minimum? Mi mislimo da je to ovo, da je to poruka predlagaču - izvoli, dođi ovde, stani iza kandidata, objasni nam zašto su baš oni kandidovani za te funkcije.
Neka dođe izvestilac i neka objasni, pa da kažemo da smo jednu odluku doneli na ispravan način, nismo doneli više, doneli smo jednu, izabrali smo savet. I kada taj savet za nas kaže da smo pošteni, onda smo, građanke i građani Srbije, pošteni; ne radimo za 130 hiljada dinara mesečno, ne uzimamo svi svaki dan dnevnice i putne troškove, ne spavamo svi u stanovima i hotelima.
Ako neko od nas jeste takav, onda ga Savet pronalazi, žigoše, mi ćemo ga udaljiti. Nismo svi lopovi. Svi smo ovde došli u 10 i otići ćemo večeras u 19, 20, 21 sat, sedećemo u ovoj sali. Hajde da kažemo da je Savet jedna od institucija koje će doprineti, između ostalog, i uvećanju našeg kredibiliteta. Umesto toga – nema veze, glasaćemo.
Ovaj savet je ovakvom procedurom uništen. Taj savet neće niko poštovati, kao što se ne poštuju ni sve druge institucije. Pitanje ekonomskih sloboda je ključno pitanje za demokratizaciju i dalji razvoj našeg društva. Ekonomska sloboda je preduslov političke slobode.
Ako ekonomski nismo nezavisni, ne možemo biti ni politički nezavisni, jer je život surov i to svi vrlo dobro znamo.
Dakle, mi insistiramo na obrazloženju kandidatura.
Neka se pojavi taj predlagač, "Džon Dou", taj stranac kome ne znamo ni ime ni prezime, neka se pojavi izvestilac Odbora gospodin Obradović, pa neka on onda, oni, u ime svojih kandidata, kažu zašto mi za njih treba da glasamo, a neka ne pokušavaju da nas uvere da treba pri tom glasanju da kršimo i zakon, jer to nećemo uraditi.
Potreban je Savet Državne revizorske institucije, potreban je Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, potrebna je kontrola javnih finansija, ne samo ona koja dolazi iz civilnog sektora, ne samo "Transparentnost Srbija", ne samo nevladine organizacije, nego i Savet Državne revizorske institucije, jer taj savet, između ostalog, na vrlo jasan način promoviše našu spremnost, našu volju, našu opredeljenost za život u uređenom i normalnom društvu 21. veka.
Mi želimo takav savet, mi podržavamo Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji i zbog toga ne glasamo za ove kandidate, jer mislimo da, prvo, nema elementarne odgovornosti onih koji su te kandidature predložili, a sada ne žele ovde da ih obrazlože; mislimo da oni profesionalno ne ispunjavaju, u najvećoj meri, ne svi, obaveze koje moraju ispunjavati ukoliko žele angažman u tako važnoj instituciji.
Na kraju, mislimo da je ovakvom odlukom, zapravo, poslata vrlo jasna poruka parlamentarnoj većini, Koštuničine većine, da ne želi reprezentativnu, već kvaziinstituciju, poput mnogih drugih koje su stvorene i koje se nalaze za nama, bez obzira da li govorimo o obrazovanju, da li govorimo o ekonomiji, da li govorimo o kulturi, da li govorimo o pravosuđu, da li govorimo o policiji. Naš život je obeležen kvaziinstitucijama koje zapravo odražavaju taj deformisani karakter naše stvarnosti koji je podsticaj deformisanja politike i lošeg sistema vrednosti.
Ako neko ponudi obrazloženje, mi ćemo vrlo rado diskutovati o tom obrazloženju, ali smatramo da je način na koji je ova rasprava započeta, kvalitet kandidata, njihov kredibilitet i sve ono što je prethodilo samoj raspravi u toj meri poražavajuće i da je vrlo jasno da LDP ne da ne može da pruži podršku ovom zakonu, nego ne sme da ćuti o ovom zakonu i načinu na koji se on zapravo uništava. Hvala vam.

Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristio sam pravo na repliku, odgovorio bih predstavniku Nove Srbije. Možda bi bilo bolje da ste odmah na početku rasprave izašli pa rekli ko je vaš kandidat za člana Saveta Državne revizorske institucije.
Naravno, mislim da nema razloga da ovde polemišemo na takav način.
Bio sam vrlo jasan, rekao sam da se radi o Osiguravajućem društvu "Prizma", vlasnik tog osiguravajućeg društva je gospodin Milosav Petrović. Inače, on je finansijer potpredsednika vaše stranke i predsednika opštine Topola Dragana Jovanovića. Izgubio je dozvolu za rad 2006. godine, a onda je postavljen za likvidacionog, tj. stečajnog upravnika osiguravajućeg društva koje je izgubilo dozvolu za rad.
Predsednica nadzornog odbora Osiguravajućeg društva "Prizma" je bila gospođa Ćatović. Ona je kao opštinski pravobranilac poništila odluku sa kojom se prethodno kao opštinski pravobranilac saglasila. Jer, ona nije postala opštinski pravobranilac 2004. godine kada je na vlast u Topoli došla koalicija Nove Srbije, DS-a, DSS-a i G17 plus, ona je to bila i u periodu prinudne uprave koju je zavela tokom devedesetih godina vlada Mirka Marjanovića, prinudne uprave kojom je sa vlasti u Topoli sklonjena opoziciona vlada u kojoj je većinu imao SPO.
Dakle, gospodine Markićeviću, ja sam danas onakav kakav sam bio oduvek – i onda kada sam bio šef poslaničke grupe u kojoj ste vi bili poslanik i onda kada sam bio šef izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije, u čijem ste se okviru i vi nalazili. Kao što sam tada vodio računa o onome što govorim, vodim računa o tome i danas.
Što se tiče rasprave o Miloševiću, vi ste, socijalisti, imali dosta vremena da Miloševića branite. Mislim da biste mu više pomogli da ste o njemu mislili onda kada je bio predsednik države, bez obzira da li se radi o Srbiji ili Jugoslaviji, nego onda kada je postao haški optuženik.
Ja jesam direktan učesnik njegovog hapšenja, jesam direktan učesnik ekstradicije Miloševića Haškom tribunalu, ja i danas stojim iza tih odluka, ali sam čovek koji je dovoljno vremena proveo sa njim da bih mogao da zaključim kakvo je njegovo mišljenje o stranci koju je formirao i koju je do kraja vodio.
Srbija zna ko je bio Milošević, znaju građanke i građani; problem je u tome što nema političke volje da se prema tom čoveku i prema sistemu vrednosti koji on simbolizuje zauzme jasan stav i da za sve ono što se u Srbiji desilo, koliko god to neki hteli da nam dokažu, ne može biti odgovoran pojedinac. On može biti pokretač, ali je mnogo onih koji su u Miloševićevoj epohi uradili mnogo toga za šta nisu preuzeli odgovornost, već su tu odgovornost izbegli ostavljajući Miloševića u prostoru iz koga on nije mogao sam da iskorači.
Ponavljam još jednom, iza tih odluka stojim i sutra bih sve to isto uradio. Mnogo mi je važnija činjenica da Milošević, koji je puno toga rekao nakon svog hapšenja, ni o meni, ni o ljudima koji su direktno bili angažovani u tim akcijama nije rekao ni blizu onome što su rekli njegovi partijski drugovi, prijatelji, čak i porodica, ali pošto je on uhapšen ili čak nakon njegove smrti.
Ja sam Miloševiću želeo pravo na pošteno suđenje, koje on nije dopustio mnogim ljudima u ovoj zemlji. Slobodan Milošević je uhapšen, uhapsila ga je policija, odvela ga u Centralni zatvor, isporučen je na osnovu Ustava i odluke Vlade Srbije Haškom tribunalu, što je bila naša međunarodna obaveza. Neko se sa tim politički nikada neće složiti, ali uporedite sudbinu Slobodana Miloševića i njegovog prethodnika Ivana Stambolića, koji je završio u jami sa krečom, ubijen pucnjima u potiljak.
Ideja kriminalizovanja političkih protivnika nije nova u Srbiji, ali je ta vrsta argumentacije i suviše slaba za obračun sa našom politikom. Gospodine Obradoviću, možete verovati ubicama, dilerima i otmičarima kada oni govore to u svojim svedočenjima. Građani imaju pravo...
(Predsedavajući: Vreme.)
Javio sam se za repliku po osnovu izlaganja gospodina Obradovića i gospodina Markićevića, pa zbog toga mislim da imam pravo da govorim šest minuta, ali mogu da se vratim na mesto pa da se javim ponovo.
Dakle, izvolite pa branite i dalje one koji su bili izvršioci vaše politike u periodu vaše vlasti, članovi vaših stranaka, simboli vašeg sistema vrednosti, ali nemojte zaboraviti činjenicu da smo u svakom trenutku mi ovde u Srbiji, da smo na raspolaganju svim državnim organima i da nas baš interesuje zbog čega državni organi ne žele da se raščiste sva sporna pitanja, ko to ima interes da se tako nešto danas u Srbiji desi – mi ili oni koji su na vlasti, a na vlasti su delom i uz vašu podršku.

Gospodine Mrkonjiću, meni je drago kad god vas vidim tu u stolici iza svojih leđa, jer mislim da smo svi sigurniji kada sedite tu, a ne u vozilu negde na putu. Dakle, zamolio bih vas da mi, u skladu sa Poslovnikom, date pravo da odgovorim gospodinu Obradoviću, a da gospodina Obradovića upozorite da krši Poslovnik jer se nije pozvao na član Poslovnika.

Repliku, na izlaganje gospodina Obradovića.

Gospodin Obradović se javio po Poslovniku. Obradoviću, da li ste se javili na repliku ili po Poslovniku?
(Žarko Obradović, sa mesta: Po Poslovniku sam se javio.)
Po Poslovniku se javio, a ja sam se javio na repliku.

Ja sam vam rekao da je replika.

Je l' u redu, gospodine Mrkonjiću?

Vidite da sam bio u pravu.

Svaki poslanik i poslanica u sali znaju da sam bio u pravu, ljudi koji gledaju ovaj TV prenos znaju da sam bio u pravu. Između ostalog, činjenica da vi ni to ne možete da prihvatite dovoljno govori o našim razlikama.
Dakle, gospodine Obradoviću, samo me obavestite pre nego što počnete da zavodite pravdu u Srbiji kako ćete to uraditi. Je l' imate vi informacije o meni?
Da li imate neke podatke koji mene predstavljaju na način koji bi me učinio nedostojnim rada u ovom parlamentu? Zašto to ne date državnim organima? Zašto ne odete pa ne date to predsedniku Vlade? Zašto to ne date ministru policije, bio je ovde? Evo, ja vas pozivam, pa dajte, i moje pune novčanike i moj konto. U šta pretvarate ovu raspravu i zbog čega?
Govorili smo o savetu Državne revizorske institucije. Pomenuo sam Miloševićevog tajkuna. Činjenica je da je on u međuvremenu postao još veći nego što je bio u periodu Miloševića.
Nastavio je da se ponaša onako kako se ponašao i pod Miloševićevom vlasti, u međuvremenu su mu tako nešto omogućili oni koji su postali naslednici Miloševićevih vrednosti. Bio sam vrlo jasan. Govorio sam o čoveku koji je imao pravo na primarnu emisiju, o čoveku koji je mogao da uvozi robu, a ne plaća carinu po 90 dana, kada je inflacija bila po dve-tri milijarde; govorio sam o čoveku koji je imao u statusu domaće banke inostranu banku, mimo zakona, govorio sam o čoveku koji je praktično formirao paralelni finansijski sistem sa drugim ljudima.
Sada vi možete nuditi obrazloženje za tako nešto, a ja to kritikovati, ali ja sam bio vrlo jasan, rekao sam ime, prezime i naveo sam razlog zbog koga to govorim. Mislim da političari ne treba da se bave biznisom, ali ni biznismeni ne treba da se bave politikom. Problem je u Srbiji to što niko nije dovoljno sposoban da se danas bavi ozbiljnim biznisom, a da pri tom ne mora da ima ozbiljne veze sa onima koji su na vlasti.
Što se tiče vaše opaske vezane za period koji je za nama, on nije sjajan, ali smo mi zaustavljeni u drugoj godini naše politike ubistvom predsednika Vlade i onaj koji mene danas kleveće je isti onaj koji kleveće i njega i našu politiku. Verujte mi, više mi znače te uvrede, iako bih bio srećan da ih nema naravno, više mi znače te uvrede nego one pohvale koje su upućene na račun nekih drugih. Nažalost, i onih koji su bili deo države u periodu vaše vlasti ...