Gospodine predsedavajući, povredili ste član 27. Poslovnika. Ovde se uopšte ne radi o tome da li se nešto meni, kao predsedniku poslaničke grupe, dopada u vašem radu ili se ne dopada. Radi se o međusobnim odnosima koji treba da počivaju na uvažavanju i sposobnosti, između ostalog, da se odgovorno radi posao. Vi niste razumeli poslanicu LDP…
(Predsedavajući: Gospodine Jovanoviću, ja vas molim da vi objasnite.)
…pa ste svoje nerazumevanje prikrili konstatacijom da ona ne govori što je tema njenog amandmana.
(Isključen mikrofon.)
To nije tačno. Bilo bi bolje da se izvinite poslanici Gerov…

Član 27. Poslovnika.
Gospodine potpredsedniče, niste se izjasnili o tome da li prihvatate moj prigovor na povredu Poslovnika ili ne prihvatate? Verujem da je kraj radnog dana, da
je možda to pitanje koncentracije, ali vas molim da se izjasnite o tome da li prihvatate moj prigovor i da li se slažete sa tim da ste povredili član 27. Poslovnika o radu Skupštine kada ste omalovažili poslanicu LDP ili o tome treba da se izjasni vladajuća većina u danu za glasanje. Mislim da je to Poslovnik koji obavezuje i vas i mene. A parlamenta bez polemike nema.

Da, naravno.

Gospođo potpredsednice, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, verujem da ćete me razumeti gospodine Krstiću ako naš današnji dijalog započnem pitanjem na koje ću sam odmah i odgovoriti.
Šta može da zaključi prosečan građanin Srbije posmatrajući dosadašnji tok rasprave? Šta on misli o ozbiljnosti teme o kojoj mi razgovaramo, o značaju mera koje vi ovde predlažete, o polemikama u koje mi ulazimo? Da li slika našeg parlamenta i atmosfera u kojoj razgovaramo, o ekonomskoj politici koju treba da vodi naša zemlja. Ne o budžetu, nego o ekonomskoj politici, odnosno merama koje ste vi sa Vladom promovisali pre nepuna dva meseca. Da li ova atmosfera govori o ozbiljnosti situacije, našoj spremnosti da krenemo tim izazovima zajedno u susret ili o nemoći, neodgovornosti, populizmu, demagogiji, licemerju? Ne adresiram to uopšte vama lično nego pre svega onima koji danas vode zemlju i onima koji su, kada govorim o ekonomskoj politici, odgovorni za ekonomski kurs na kojem se zemlja nalazi godinama unazad.
Sve ono što, zapravo vi ovde danas, ne mogu da kažem branite, jer smo mi na žalost dovedeni u poziciju iz koje više ne možemo ni da se branimo. Sve ono što pokušavate da objasnite, zapravo monolog, zbog toga što druga strana kojoj se vi obraćate, zapravo ne postoji. Šta je ono što je našem društvu potrebno? Solidarni porez, podignuta stopa PDV sa 8% na 10%, izmene i dopune nekoliko zakona? Svakako da ne. Našem društvu je prvo potreban odgovor na pitanje zašto je naša Srbija danas onakva kakva je, a odmah nakon tog odgovora vizija, plan, redosled poteza koji će uskladiti naše potencijale, prava i obaveze sa potrebama.
Pre nego što konkretno porazgovaramo o ovim iznuđenim merama, ja prvo želim da vam kažem, šta je ono što ste vi sami i što sam ja zabeležio kao ključno, istakli u svom govoru na početku rasprave.
Vi ste rekli da nam je potrebno da uvažimo realnost, da se sa njom suočimo. Odnos vaše Vlade prema temi o kojoj mi danas govorimo je jasna poruka lidera zemlje da ostaju na istom kursu, da su u istim cipelama i sa glavom u istim onim rupama, u pesku u kojem su bili svi pre njih poslednjih nekoliko godina.
Šta je ono što može da vam kaže svaki odgovoran političar danas u Srbiji, nema ih puno. Ja ću se usuditi da pokušam da budem što je moguće konkretniji, sa ambicijom da ljudi koji nas sada slušaju, u ovom što mi govorimo i radimo, ne vide zluradost, želju da im prevrnemo, ispraznimo džepove ako u njima još nešto postoji.
Dakle, da im uzmemo ono na šta oni misle da imaju pravo, zapravo više ne postoji, nego pre svega našu potrebu da se suočimo sa tim stvarnim svetom, a potom vidimo kako ćemo ga učiniti boljim, jer ovako kako živimo, bežeći od njega, možemo samo da nestanemo.
Odgovorno je reći društvu istinu. Do vas, poslednjih pet godina, u manje ili više nepromenjenoj atmosferi, mi smo sa ministrima finansija srpskih vlada svaku raspravu započinjali pitanjima, zašto nas lažete? Zašto nerealno predstavljate prihode zemlje i zašto krijete rashode, zašto ne možemo da dobijemo odgovor na jednostavno pitanje, kako je samo u Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije, deficit tako mali, a na svakom drugom mestu u kojem se analizira, bilo da se govori o Fiskalnom savetu ili o tom zlu od MMF, kako se najčešće doživljava ta institucija u Srbiji, tako je opisivao i vaš predsednik Vlade, zašto je tamo uvek mnogo veći?
Prvo, iskreno, hvala vam što ste nas poštedeli tog gubljenja vremena i te vrste neprijatnosti, što ste makar pošteno rekli koliki nam je deficit budžeta u narednoj godini, ali to je tema za drugu raspravu, ne za ovu.
Na ovim pitanjima, mi ne možemo da prepoznamo tu realnost, jer ne možemo da razgovaramo o stvarnom svetu, ukoliko sada društvu i parlamentu ispostavljamo fakture za greške, a pri tom nema dovoljno snage za suočavanje sa uzrokom problema o kojem mi govorimo.
Na šta se danas oslanja naša ekonomska politika, gospodine Krstiću? Gde su njene uporišne tačke? U izmenama i dopunama ovih zakona? Vi i sami znate da je to nužno, da se time krpi rupa, dok se na drugoj strani stvara još veća.
Kako neko ko je odgovoran prema svojoj zemlji, dakle, može da kaže da vi derete kožu sa leđa ovom narodu, koji je navikao, od kad stoji na svojim nogama, da zahvaljujući političarima koji njima upravljaju, žive tako što prodaju svoju budućnost i kako možemo da objasnimo ovom društvu da je stiglo do kraja?
Samo u Srbiji nikoga nije interesovalo šta će biti sa Fiskal klif-om u Americi? Mi živimo u paralelnoj stvarnosti.
Danas niko u zemlji ovu našu raspravu nedoživljava kao krah one pompezne i nepotrebne političke predstave u šta se pretvorila nova ekonomska politika Srbije.
Mi smo želeli da u raspravu ovim pitanjem uđemo nakon političkih razgovora, a ne nakon razgovora sa vama, jer vi niste političar. Fizika je neumoljiva i ove zakone nam je fizika fakturisala.
Ako hoćemo da isplatimo penzije od kojih penzioneri ne mogu normalno da žive, plate sa kojima ne može da se spoji mesec sa mesecom, ako hoćemo da vraćamo kredite koji nam nisu dovoljni da normalno živimo, onda moramo da primenimo mere koje vi ovde predlažete – solidarni porez, veći PDV, izmene i dopune postojećih zakona.
Kako ćemo stvoriti jedan normalan ambijent? Gde je ministar privrede, gde su oni koji se bave socijalnom politikom u Vladi, gde je ministar spoljnih poslova, ministarka energetike, gde je predsednik Vlade?
Da li možemo mi da razgovaramo o državnoj kasi, a da ne razgovaramo o nečemu što je mnogo važnije, a to je valjda neka ekonomija gde se stvara višak vrednosti koje će onda ova država trošiti.
Ako pred sobom imamo samo ove zakone, onda moram da vam kažem da mi u 2014. godini nemamo pravo da očekujemo ništa drugo osim slobodnog pada u kojem su protekle sve prethodne godine. Hajde da krenemo od početka.
Tačno je da je Srbija prezadužena zemlja. Zašto je to tako? Taj dug niste stvorili samo vi. Ta nekontrolisana spirala svoje uporište ima u vremenu koje je ostalo davno za nama.
Pomenuli ste krizu u 2008. godini i tad smo bili usamljeni, kao što smo i sada u ovoj raspravi. Ni tad nismo mislili da je suština politike LDP da srpskom društvu objasni protiv koga treba da bude. To rade bolje od nas sve druge stranke u Srbiji. I tad i danas smo isto predlagali dogovor sa planom koji smo nazvali – dogovor za budućnost, otišli kod predsednika Vlade i stavili pred njega, recimo, penzionu reformu, programe restrukturiranja javnih preduzeća, stavili program dodatnog oporezivanja onima koji su ostvarili ekstra monopolski položaj u Srbiji, izmenu politike rudne rente kroz analizu rojalitija u svim zemljama u okruženju, predložili ubrzanje tržišta radne snage, završetak privatizacije, izmenu radnog zakonodavstva. Umesto toga, populizam i demagogija, pa sa 29% javnog duga, da li je tako, u odnosu na BDP došli do 64% danas. Nije to samo vaš problem.
Vi možete da budete ministar finansija i ne morate da budete. Evo, ovde sedi jedan ministar finansija. On je lišen sada neprijatnosti kojoj ste vi izloženi. Sa njim smo ovako razgovarali o rebalansu budžeta i uglavnom se sa nama slagao, ali dalje ovako ne može. Zato mi nećemo pristati da podržimo ove zakone. To nije izraz nekog našeg revolta prema vama, jer ste vi vlast, a mi opozicija, nego ne postoji drugi način da skrenemo pažnju onima koji danas vode zemlju da greše isto onako kako su grešili njihovi prethodnici, pri čemu, za razliku od Cvetkovića i Vlade DS, koja je mogla samo nas da sluša, vi imate njihov primer. Valjda je to dovoljna lekcija svakome kako će se završiti avantura u kojoj se živi od danas do sutra.
Mi smo ovde u parlamentu, samo je bila druga pozicija naše stranke, tražili penzionu reformu u Srbiji i predlagali da se za svaku godinu prevremenog odlaska u penziju penzija umanji za 1%. Danas govorimo o smanjenju penzije pet, šest ili sedam posto po godini radnog staža ukoliko se neopravdano otišlo. To nije izraz vašeg hira ili bilo kog, nego je to nužda.
Znate kako, kada vodite propalu kosovsku politiku, neodgovornu kosovsku politiku, ignorišete tu realnost, onda na kraju cena za to ostane negde na Jarinju i Brnjaku i fakturiše se nevladinoj organizaciji Zajednica srpskih opština. Kada se godinama vodi pogrešna ekonomska politika, onda ona stigne i one koji rade, i one koji ne rade, i one koji su pola svog života u penziji, i one poput ljudi iz moje generacije koji neće dočekati državnu penziju, i lekare, i partijske činovnike koji su ešalonima ušli u taj državni sektor, stigne svima.
Zato je ovo prilika za nas iz LDP da prvo ukažemo na uzroke problema, pa potom pokušamo da se dogovorimo sa svima u kojima postoji politički razum oko onog što treba da se uradi.
Ako govorimo o dugovima koje ima naša zemlja, a vi ste ih pomenuli, da li možemo da postignemo dogovor oko elementarnog reda budućeg zaduživanja, pa da prestanemo jedni drugima da dodeljujemo Nobela i da umesto toga vidimo gde ćemo pronaći 525 miliona evra, koliko treba da damo u narednoj godini za servisiranje dela kamata i glavnica. Da li je tako? Vlada DS je 2012. godine morala da razmišlja o 320 ili 350. Mislim da se radi o 350. U 2015. to će biti 570. Da vidimo gde ćemo naći novih 630 miliona evra da pokrijemo dugove „Srbijagasa“, „Železnica“, Agencije za osiguranje depozita? Jer, to su sve one tačke koje uporno branimo, a da pri tom oni koji troše novac na takvim projektima i sami ne veruju u svrsishodnost toga što rade.
Nije to samo vaš lični problem. Ako je naš društveni proizvod toliki koliki je, opterećenja koja imamo rastu iz godine u godinu. Na čemu se zasniva uverenje prvog potpredsednika Vlade, koji je vaš politički mentor, da će naredna godina biti bolja? Možda će biti bolja u nekom stranačkom smislu za pojedine stranke, ali postoji situacija kada nismo samo političari. U ekonomskom smislu neće biti gore, zbog toga što se predviđa recesija u EU, našem najznačajnijem spoljnom partneru, uz blagi rast nemačke ekonomije. Na drugoj strani postoji i velika Rusija. Ali, verujem da niko nakon izjave ruskog ambasadora od prošle nedelje nema dilemu oko spremnosti te velike Rusije da ona krpi naše dugove i omogući nama da živimo na njen račun.
Dakle, opet moramo da se vratimo na ono osnovno pitanje – kako ćemo organizovati svoju ekonomiju? Da li ćemo reformisati tržište rada? Da li ćemo imati novi Zakon o radu, do kog će se doći kroz dogovor poslodavaca i radnika, uz spremnost države da se pomeri na ono mesto na kome država mora biti i na kojem je bila od 2001. do 2004. godine. Tada sam ja pregovarao sa sindikatima, a ispred parlamenta je bilo 100 hiljada radnika. Današnji predsednik Saveza samostalnih sindikata je tada vodio pregovore na drugoj strani stola. Posle 10 ili 12 sati, u kome je svako znao zašto je seo za taj sto, mi smo izašli sa dogovorom oko čitavog niza spornih pitanja i razlikom oko kolektivnog ugovora. Ali, Zakon o radu nije bio izolovana mera, nego je Zakon o radu pratio čitav niz zakona koje smo donosili i naša privreda se pokrenula.
Mi danas imamo ministra privrede iz koje treba da dođe višak vrednosti koji ćete vi onda trošiti kao ministar finansija, koji treba da reformiše javni sektor, a stigao je do ličnih karti; da restruktuira javna preduzeća ili ona preduzeća koja su propala, kao društvena a od posebnog značaja, a nema nijednog preduzeća koje već nije zatražilo njegovu ostavku. Insistira na Zakonu o radu, a izgubio je sindikate kao partnere u radu na tom zakonu. Njegova pozicija je jako teška. Možda bi bila lakša da je imao podršku Vlade u poslu koji je krenuo da radi. On tu podršku nema. To je očigledno.
Ne bi bilo dobro da neko zaključi iz vaše usamljenosti tu da ste i vi ostali bez podrške, jer su ovo najvažnija pitanja o kojima u jednom društvu može da se razgovara. Ekonomija je nemilosrdna. Sve drugo trpi šminku, ali ekonomija je kristalno jasno ogledalo. Slika koju imamo pred sobom je zbir i neznanja i arogancije i oholosti i političke gluposti. Na kraju – i nepovoljnih vremenskih okolnosti.
Ispravno ste citirali i to mi je drago, to je izgovorio jedan od lidera Srbije 2008. godine, kako je kriza naša razvojna šansa. I tada smo tražili isto što tražimo i danas, na primer, reformu penzione politike, pa su nas proglasili većim neprijateljem penzionera od bilo koga ko je ikada hodao ovom zemljom.
Čitav svet je to uradio na vreme, Amerika, EU, Crna Gora 2008. godine, Bosna, Hrvatska, Makedonija. Mi kad hoćemo da izvrgnemo ruglu Crnu Goru, kažemo da oni spavaju do podne. Dokle spava Srbija, ako je Crna Gora pre pet godina reformisala svoju penzionu politiku, a mi još o tome ne smemo otvoreno da razgovaramo? Ovako nećemo daleko stići.
Mislim da vas na nekom ličnom planu treba podržati. Dovoljno ste mladi i kada napravite pogrešne korake, imaćete vremena da na tome nešto naučite. Drugi tog vremena nemaju. Mislim da imate jednu dobru osobinu, a to je, ne bih rekao da je to poštovanje parlamenta, to je neki lični dignitet. Ne možete samog sebe da lažete.
Ovo što vidimo pred sobom je zabrinjavajuće, ali nije nerešivo. Jedino što je gore od deficita, manjka u kasi, problema koje imamo pred sobom, je želja da se od svega toga beži nekim olako datim obećanjima.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završiću za 30 sekundi.
Što se tiče solidarnog poreza, tu imamo problem sa tom idejom zbog toga što se ne pravi razlika između državnih činovnika i nekih javnih službi. Nije isto kada partija delegira svoj kadar u neko javno preduzeće i kada tog čoveka koji tamo dolazi na takav način oporezujete u istoj meri u kojoj se oporezuju lekar ili profesor, ili sudija, ili policajac koji žrtvuje svoj život za našu bezbednost.
Drugo, ti platini razredi to nikada nikakav red nije ostavilo za sobom i to je izvor svakakve korupcije i zloupotreba. Mislim da vam nije dobar put kojim ste krenuli, jer to nije u mentalitetu ovog društva. Ono to ne doživljava kao uvođenje reda, nego kao priliku za zloupotrebe.
Razgovaraćemo o budžetu više, ali bi bilo dobro da ta rasprava bude produžena, jer je potrebna uverljivost i sposobnost svih koji se bave politikom u Srbiji da se dogovore oko toga što je pred nama. Sami nećete nigde stići ako ste na taj put mislili da krenete sami.
S druge strane, ako ne dozvolite da podelimo odgovornost, taj posao neće biti urađen.

Gospođo potpredsednice, član 27. Ušli ste u ovu sednicu na pogrešan način kao neko ko je odgovoran za sve ono što se dešava ovde u sali. Imamo razumevanja za današnji rad zbog okolnosti u kojima smo se našli. Više nije važno zašto. Ali, da se to ne bi ponavljalo mislim da je važno, gospođo potpredsednice, da ova Skupština bude Skupština ne zbog toga što smo mi poslanici nego zbog toga što se ovde radi u normalnoj atmosferi. Ako niste sposobni to da obezbedite onda dopustite ljudima koji ovde ulaze i unose vam kafu da oni preuzmu taj deo posla na sebe.
Ako me niste razumeli, ne pada nam na pamet da prisustvujemo ovom besmislenom traćenju vremena. Organizujte sastanak šefova poslaničkih klubova. Neka se dogovore ljudi kako će raditi danas ili dajte nekome drugom da radi taj posao. Vrlo je neprijatno sedeti ovde i posmatrati u ovoj atmosferi sve ono na šta smo osuđeni i da na to ne možemo ni na kakav način da utičemo. Postajemo deo toga. Ko ima više automobila, ko ima više obezbeđenja, ko ima više rotacija.
Došli smo isključivo zbog toga što smatramo da je to naša politička obaveza prema ljudima koji su za nas glasali i iz te obaveze ne pristajemo na atmosferu na koju nas vi osuđujete svojim tolerisanjem ovakvog ponašanja. Nismo, iako je nedelja, u bašti nekog beogradskog kafića, nego u Skupštini raspravljamo o ozbiljnim zakonima. Ako niste u stanju da obezbedite atmosferu koja je adekvatna neka to radi neko drugi. Ako nema nikog drugog neka odemo na izbore pa izaberemo one koji su u stanju i za tako nešto sposobni.

Gospodine predsedniče, član 27. Molim vas da povedete računa u svim onim situacijama u kojima predstavnici današnje parlamentarne većine, opisujući probleme u društvu za koje uzrok traže između ostalog i u kukavičluku nekih prethodnih vlada, kao što je to sada uradila gospođa Filipovski.
Ne bih ulazio sada u ocenu hrabrosti prethodnih vlada, ali sam bio potpredsednik vlade i šef parlamentarne većine vlade koja je hrabro pre 13 godina povlačila poteze na koje se danas vraća parlamentarna većina.
Ne mislim da ulazim u raspravu o Kosovu, ali recimo, u oblasti radnog zakonodavstva danas govorite o vraćanju…

Izvinite, mogu da se složim sa tim da ranije nije bilo dovoljno političke podrške, ali ne mogu da se složim sa činjenicom da je moja vlada bila kukavička…

Samo vam kažem da povedete računa pošto ulazimo u raspravu u kojoj može mnogo toga…

Gospodine predsedniče, javljam se po članu 27. Zamolio sam vas pre desetak minuta da aktivno učestvujete u radu parlamenta i da na vreme reagujete kako bi se izbegle ove situacije u kojima sam, između ostalog, i ja prinuđen da vas podsetim da parlamentarnu većinu obavežete na elementarno poštovanje reda. Vaš stranački kolega je ne znam iz kog razloga, racionalno ne mogu da navedem, govoreći o nama iz opozicije rekao da smo mi tokom ove rasprave kritikovali nerođenu decu. Na šta to liči? Kakav je to jezik i kakav je smisao takvih poruka? 
Znači, kao što ste vrlo revnosni u analizi i opominjanju svakoga od nas u situacijama u kojima smatrate da izlazimo iz okvira Poslovnika, primenite Poslovnik i na svoje stranačke kolege. Ništa više od vas ne tražim. To ne želim da radim, ali mi smo ovu raspravu, mislim, što se tiče naše poslaničke grupe, usmerili potpuno u suprotnom pravcu, uostalom tako sam to i razumeo, između ostalog, slušaću šta o njoj govore predstavnici Vlade. Premijer Dačić je ovde.
Nemojte da na takav način govorimo jedni o drugima. Imam četvoro dece, čiju sam ja nerođenu decu ovde kritikovao.
(Predsednik: To se nije odnosilo na vas.)
Onda mora da kaže na koga se odnosi. Nikad nikog iz opozicije nisam čuo da je tako nešto rekao.

Član 27.
Pokušajte da se dogovorite unutar parlamentarne većine ili sa strankama koje čine koalicionu Vladu oko načina na koji ćemo voditi diskusiju. Mi vrlo svesno želimo da dopustimo drugim poslanicima da učestvuju u ovoj raspravi. Ne javljamo se po Poslovniku, osim u onim situacijama u kojima smo prinuđeni.
Slažem se sa tim da predstavnici Vlade koji mogu da učestvuju u raspravi i treba da učestvuju i učine je svojim stavovima konkretnijom i obziljnijom. Zamolio bih vas da razgovarate sa predsednikom Vlade oko načina na koji on koristi to svoje pravo, jer konstatacijama da ovde kroz raspravu mi loše govorimo o Srbiji, treba dati drugačiji kontekst.
Slažem se da to ničemu ne vodi, ali ako se uporedite sa nečim, onda se određujete u odnosu na ciljeve koje ste kao vladajuća većina ovde u parlamentu pred sebe postavili pre godinu dana. Nema smisla vrednost ove Vlade dokazivati kroz činjenicu da je ona dobila, to nas vređa, datum početka pregovora sa EU 2013. godine, a ne recimo naša Vlada 2001. godine.
Mi smo 2001. godine bili u stanju neproglašenog rata, zbog toga što smo želeli Srbiju u Evropi, a prepreka su upravo bile uglavnom stranke koje danas prihvataju tu našu politiku.
Dakle, prosto obavite, ako su potrebne neke konsultacije, slažem se da su ljudi umorni, posebno vam skrećem pažnju na ponašanje predstavnika vladajuće koalicije koji učestvuju ovde u raspravi, koji moraju razlikovati opoziciju. U opoziciji SPO koji će glasati za Vladu, u opoziciji DSS koji iz svojih razloga ne podržava Vladu i mi. Da ne bi sada sebe tražili u svakoj konstataciji opozicije, neka ona bude konkretna. Ako ne bude konkretna ući ćemo u tok rasprave koji vam neće prijati.

Gospodine predsedniče, nema potrebe za takvim ponašanjem.
(Predsednik: Recite mi, molim vas, koji član je prekršen?)
Prekršen je član 27, kao što sam vam i rekao.
Da li vi očekujete od nas da budemo vaši sagovornici zbog toga što smo normalni ili mislite da nismo normalni?
Ne pada mi na pamet da danas repliciram predsedniku Vlade Dačiću ili potredsedniku Vlade Vučiću, ali sam želeo to da uradim juče, jer mislim da bi od toga svi imali koristi.
Vi ste prekinuli sednicu nakon monologa predsednika Vlade iako ste vrlo dobro znali da sam se javio istog trenutka kada je pomenuo moje ime za repliku. U redu, mislim da to nije bilo dobro. Ljudi koji su pratili ovu raspravu u parlamentu i javnost očekivala je od tog dijaloga nešto više i od onog što je dobila.
Danas poslanici Popović kažete da je povredila Poslovnik jer nema pravo da replicira, odnosno da ukazuje na povredu Poslovnika na nešto što se desilo juče. Pa nije mogla, juče ste prekinuli sednicu. Nije mogla juče. Ne, to nije po Poslovniku.
Ako nastavite tako da se ponašate pretrpećete mnogo više štete, nego da ste nam dozvoliti da normalno razgovaramo.
Ne brinem ja za vas. Zašto bih se brinuo za vas, kada vi sami ne brinete o sebi? Brinem za ovu zemlju, jer neko ovo posmatra i na osnovu vaših gestova formira mišljenje i o vama i o meni.
Evo, ne želim da repliciram predsedniku Vlade Dačiću, ni potpredsedniku Vučiću. Evo, neka sami učestvuju u ovoj raspravi danas, neka sami sebe biraju. Da li mislite da to oni žele? Da li želite to, predsedniče Dačiću?

Gospodine Dačiću, juče sa u ime naše poslaničke grupe govorio dvadeset minuta i u tih dvadeset minuta zaista nije ni na kakav način moguće pronaći bilo kakav politički stav naše stranke koji je uperen protiv interesa društva. Dok vaša politika i vaše koalicije socijalista, PUPS i JS, je dovela do sloma penzionog fonda. Odluka iz 2008. godine da se linearno podignu penzije za 10% iako mi tog novca nemamo je probijala u kontinuitetu naredne četiri godine budžet za 500 miliona evra. Opiranje reformi penzionog fonda i dovelo vas je do toga gospodine Dačiću da danas razmišljate o reformi penzionog fonda. Gospodin Krstić ne može da kaže da li se sa mnom slaže ili ne pošto nema pravo da govori na sednici na kojoj treba o njemu da se izjašnjavamo. Pet godina smo izgubili.
Jedina država u regionu i Evropi koja toliko kasni, koja se opire onome što će na kraju uraditi. Znate šta je problem? Ne to što ste vi, zahvaljujući tom koketiranju koje će nas skupo koštati, dobili neki procenat više. Za ozbiljne efekte nam je potrebno 10 godina.
Neću vam reći, gospodine Raduloviću, da klimate glavom, ako to samo kažete, ali reforma PIO Fonda, ovde rezultate daje posle desete godine. Crna Gora je to uradila pre pet godina. Sve ozbiljne zemlje isto tako. Podigli starosnu granicu za odlazak u penziju, uvele red, čak i da je sve idealno imali bi problem. Starosno društvo, prosečan čovek, gotovo 50 godina.
A zašto tolerišemo ono što ne sme da se toleriše? Haos u PIO Fondu. 25% penzionera po osnovu invalidske penzije svakog meseca prima novčanu nadoknadu. Pa to pravo je utvrđeno da bi se štitio neko, a ne da bi se zloupotrebljavalo. Sa 50 godina ljudi danas odlaze u penziju.
Mi smo želeli red. Naše zalaganje za reformu penzionog fonda je u interesu penzionera.

… a ne izraz nekog našeg hira, jer smo mi liberali. Ne može da se troši ono što ne postoji. Ako želimo moramo da radimo.
Slažem se sa vama da su penzije male i da nije rešenje sada reći da je 18.000 dinara penzija od koje se može živeti.

Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine Dačiću, možda su ovo teme koje su prikladnije za ekspoze nego za ovakvu vrstu polemike, ali, prvo, reći ću vam šta su za nas lopovske privatizacije. Privatizacija NIS. Za to ste, između ostalog, i vi glasali. Prodali ste nacionalnu industriju za 400 miliona, monopol ove države koji bi danas i te kako bio koristan, recimo, kada razgovarate sa poljoprivrednicima, pa im kažete – ne može Vlada da propisuje cenu i ne može, pa na to stavite tačku, jer ne možete da stavite zarez, ali Vlada može da vam pomogne preko nacionalne naftne industrije. To je lopovska privatizacija.
Bio sam u Vladi koja je „Telekom“ vratila Srbiji, ne da bi druge vlade taj „Telekom“ opljačkale, nego da bi to koristile. Mi smo vodili međunarodni spor i vratili „Galeniku“ Srbiji i radila je, a danas je ruina.
Moramo završiti privatizaciju. Ne može ova zemlja nigde stići ako vi na takav način, kao što ste rezonovali sada, nastavite da se ponašate.
Zakon o radu, koji želite da promenite, moja Vlada je promenila pre 12 godina. Prvo što je uradila vaša Vlada 2004. godine bilo je rušenje tog zakona.
Žao mi je, privatizacija ne može da bude pravedna. Ako tražimo pravdu u privatizaciji, neka bude brza i neka bude poštena. Nema pravde onome što se desilo ljudima u Srbiji. Tačno je da su mnogi bez posla.
Nama pričate o penzijama? Pa, nasledili smo zemlju u kojoj su penzionerima dugovali 15 penzija. Nismo mogli da promenimo Zakon o PIO fondu, jer je bio na nivou savezne države, kao ni Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala da primenimo, zbog čega nam je predsednik Vlade ubijen.
(Predsednik: Vreme.)
I da se ne vraćamo u to vreme, tamo nećete vi naći svoju sreću, a ni mi zadovoljstvo u tome, nego jasni principi.
Može da se troši ono što se stvara. Ako nam je malo, moramo da stvaramo više, da nađemo najbolje, one koji će nas u tome povesti. Nikada Srbija nije bila ovakva. Plata je niža od plate u Crnoj Gori. Najveća stopa nezaposlenosti, najveći procenat mladih koji odavde žele da odu. To su cene pogrešne orijentacije.

Dobro gospodine Dačiću, to da li je radnik samo statistika ili nešto više, teško ćete nas uveriti da vam je više stalo ljudi koji rade u Srbiji ili traže posao, nego nama.
Dakle gospodine Dačiću, voleli bi mi da imamo državu i sve vreme nastojimo da od Srbije napravimo ozbiljnu državu. Zbog toga smo podržali te vaše političke preokrete, jer su oni preduslov stvaranja jedne normalne zemlje. Nemamo ništa protiv srpske države koja je sposobna i može da pomogne kada je ta pomoć potrebna, kao što to pomažu neke druge zemlje.
Liberalan koncept nije antidržavni. Pokušaću da vam na najjednostavniji način objasnim zašto morate sebe osloboditi tih političkih zabluda ili te podeljenosti u vama. Vi sami znate da nema drugog puta osim onog o kome mi govorimo, samo to prolongirate godinama. Vi ste glasali gospodine Dačiću, 13 budžeta je ovaj parlament birao od 5. oktobra, vi ste za devet glasali. Svih devet su bili pogrešni. Oni su privremeno gasili te vatre, ali je sada pred nama požar.
Ako govorimo o reformi penzionog fonda, reformi zdravstvenog fonda, svih velikih sistema koji praktično više ne funkcionišu, raspadaju nam se pred očima, onda moramo biti spremni da se suočimo sa onim što je realno, sa tim ne možemo da polemišemo. Mi bi voleli da nije 15% BDP unapred fiksno vezano za isplatu penzija. Voleli bi smo da je to manje. Zemlja koja 15% BDP vezuje za penzije je kao čovek sa pritiskom 300. pitanje je kada će to pući. Nas brine to što ministar finansija odlazi i kaže – imate za dva ili tri meseca novca pa se snađite za drugo vreme, što od danas do sutra to radimo.