Hvala, gospodine predsedniče.
Privatizacija NIS nije samo simboličan primer. Gospodine Dačiću, tačno je da je taj dogovor na pravio neko drugi. Šta vas obavezuje, gospodine Dačiću? Dogovor koji prave drugi ili vaša dužnost da se starate o interesima Srbije?
Ovo nije polemika u čijem je središtu naš stav o Rusiji. Oni su napravili dobar posao za sebe. Sve što bih vama ovde rekao, već sam rekao trenutnom premijeru Putinu dok je ovde dolazio, kao predsednik. Dobar posao za Rusiju, loš posao za nas.
Tačno je da u Sporazumu oni imaju prava koja su nezamisliva za bilo koga drugog ovde u Srbiji. Možda su oni platili porez od 30 milijardi, ali su samo prošle godine, to su objavljeni zvanični podaci, iz Srbije izvadili nafte i gasa u vrednosti od 800 miliona. Isplatili su NIS kreditom koji je NIS sam uzeo kod njihove banke. Prodali smo „Robne kuće“ u stečaju za 350 miliona, odnosno 60, a NIS koji je radio za 400.
Ne tražim da bilo koga ovde razapinjem. Tačno je da kada država nešto uradi, onda države ili ima ili nema, ali bi valjda nešto mogli da naučimo iz toga.
Nisam rekao da ste vi lopovi ili kriminalci zato što ste jedan hotel prodali za milion i po. Isto tako neću se složiti sa idejom da naša ekonomija ili društvo može da se razvija od slučaja do slučaja. Previše su krupni problemi pred nama da bi mi mogli tako da se ponašamo.
Ne možete, zbog našeg insistiranja da krenemo događajima u susret, stalno tražiti za sebe privremenu korist time što ćete ljude kojima se to ne dopada plašiti tim teškim potezima koje moramo da povučemo. To je ono što radite, gospodine Dačiću.

Član 27. gospodine predsedniče.
Očigledno da vi pokušavate da uspostavite neke preduslove za neku manju ili više normalnu raspravu. Zaista vas molim da se ovo što je sada pokrenuto zaustavi. Nemojte testirati, ne naše strpljenje, ono nije sporno, nego našu spremnost da prelazimo preko previše očiglednih zloupotreba nečega do čega je nama čak i lično veoma stalo.
Gospodine Dačiću, raspravljamo o rekonstrukciji vaše Vlade i neka na tome ostane. Mi smo želeli da razgovaramo sa kandidatima za ministre, ne predstavnici DS. Mislim da sam objasnio razloge. Vi to niste dopustili i to smo prihvatili kao okolnost na koju ne možemo da utičemo. Ostavite januar 2001. godine i odnose koji su tada bili potpuno drugačiji od onih koji postoje danas između vlasti i opozicije.

Član 27. gospodine potpredsedniče. Morate reagovati, opozicija ima svoja prava. Ona za to odgovara pred građanima, ali predstavnike Vlade mora obavezivati nešto što gospodin Selaković nije spreman da ulazi…

Ne idem u repliku, samo želim da vam skrenem pažnju da ne očekujete od naše poslaničke grupe da ćuti pred izjavama ministra pravde koji zna da će istrage biti završene tako što će neki ljudi biti optuženi. Da li su se one vodile da bi se ljudi optužili ili da bi se raščistilo? Vodite računa o tome gospodine potpredsedniče, jer su spiskovi…

Gospodine potpredsedniče, naravno da puno zavisi od osobe koja vodi računa o primeni Poslovnika tokom ove rasprave.
Reklamiram član 27. Vi ste dužni da upozorite i ministre i potpredsednike i predsednika Vlade ako tokom svog govora izlaze iz okvira koji su prihvatljivi za nas kao predstavnike opozicije. Kako može ministar pravde da izjavi u parlamentu, posle višeminutnog nastupa u kome kritikuje opoziciju zbog toga što raspravlja o nekom sudskom rešenju, da izjavi kako će istrage biti završene i podignute optužnice? Šta vi mislite o tome, gospodine Dačiću, kao predsednik Vlade? Da li je to zemlja u kojoj želimo da živimo?
Juče smo u raspravi, gospodine potpredsedniče, rekli da nam nisu potrebni dežurni krivci za svaku epohu, ljudi koje ćemo staviti na stub srama, linčovati i tako lagati sami sebe. Nije Srbija ovakva zbog pojedinaca. Ako se te istrage vode, valjda se vode da bi se uspostavio red u zemlji. Neka odgovaraju oni koji su prekršili zakone, ali nije nam potreban novi Goran Knežević.

Jeste. Starajte se o tom Poslovniku. Opomenite ministre da ih obavezuje red kao i nas.

Gospodine potpredsedniče, član 27.
Ako vi niste u stanju da se ponašate u skladu sa Poslovnikom, onda to recite, iako vrlo dobro znate ko može sa nama da razgovara tokom ove sednice. Nemam lično protiv da učestvuju svi predstavnici Vlade, želeo bih i kandidati za ministre da mogu da razgovaraju. Ali vi se pozivate na taj Poslovnik kada isključujete našoj koleginici mikrofon posle 60 sekundi, iako mislim da je ovo prvo javljanje po Poslovniku.
Molim vas, primenite taj Poslovnik. Primenite član 98. Poslovnika. Prekinite ovu raspravu pa utvrdite da li šef jedne poslaničke grupe, u ovom slučaju se radi o meni, da li sam ja izneo neistinu kada sam vas opomenuo na Poslovnik koji vas obavezuje da privedete redu čak i ministra pravde, koji je ovde pred vama izjavio kako se istrage vode i kako će biti podignute optužnice, a ne kako se istrage vode i kako će javnost saznati istinu. U ovom trenutku ste vi čovek koji vodi parlament. To dugujete građanima Srbije.
Nisu nam potrebni Kneževići. Nije nam potreban Bubalo koji je u pritvoru zbog toga što nešto nije uradio a morao je nešto da zna. Nije nam potreban taj strah koji nam dolazi vikendom kada kreću policijske racije radnih grupa koje posle godinu dana sami kriminalizujete. Red ovde uspostavite ili nemojte da radite taj posao.
Poštujem vaše godine. Nikada nismo imali nikakav lični politički sukob. Molim vas, primenite Poslovnik. Proglasite pauzu u radu pa onda utvrdite da li je ministar pravde ovde rekao da mi zapravo ne živimo u pravnoj državi, što je osećaj gotovo svakog predstavnika opozicije, ili ja zloupotrebljavam svoje poslovničko pravo i onda kaznite mene. Ali nemojte da sve može da se kaže, jer ako sve može da se kaže, može sve da se uradi.

Hvala, gospodine predsedniče.
Poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo, ministarke i ministri, kolege, mislim da je vladajuća koalicija bila previše neodgovorna prema samoj instituciji Vlade, da bi mi danas mogli da se pomirimo sa jednom takvom vrstom odnosa i upravo zbog toga tražim da se produži vreme za raspravu, tokom koje bi morali da dobijemo odgovore na pitanja koja vladajuća koalicija želi očigledno po svaku cenu da izbegne.
Toliko ste velikih reči, gospodine Dačiću, vi i vaše kolege, izgovorili tokom poslednjih nekoliko meseci, obrazlažući rekonstrukciju koja se danas našla ovde pred nama, kroz nove kandidate za upražnjena ministarska mesta, da je minimum obzira koji vladajuća većina treba da pokaže prema ovoj zemlji zapravo vaša spremnost da na kraju, posle šest meseci o rekonstrukciji Vlade, konačno ozbiljno razgovarate sa nama kao sa predstavnicima ljudi koji su prethodnih šest meseci bili taoci i vaše nemoći i vaše neodlučnosti, zaprepašćujuće nesposobnosti koja se konkretizuje, između ostalog, i kroz predlog novih 11 ministara koji će verovatno od sutra preuzeti svoje obaveze.
Dakle, tražim, u skalu sa članom 98, da se produži vreme za raspravu i na takav način, makar pristojno, okonča proces rekonstrukcije Vlade, koji je bio obeležen, rekao sam već jedanputa, i neodgovornošću i zabrinjavajućom nemoći.

Gospodine predsedniče, tražim od vas da, u skladu sa stavom 2. člana 101, obavite potrebne konsultacije i pribavite neophodna mišljenja od nadležnih skupštinskih odbora, a pre toga proglasite pauzu u radu ove sednice, jer ste se oglušili o naš predlog koji smo vam uputili kao poslanička grupa pre sedam dana,  tražeći da nam omogućite da razgovaramo sa ljudima koji će sutra voditi ovu zemlju, koje niko od nas ovde u parlamentu u većini ne poznaje, niti bilo šta o njima profesionalno zna.
Pred sobom svi mi poslanici imamo ekspoze predsednika Vlade.
Gospodine Dačiću, ni jednu reč niste rekli o ljudima koje nam predlažete za ministre.
Gospodine Krstiću, da li vi mislite da je normalno da u Mekenziju prođete šest intervjua, a da ovde u parlamentu bez reči budete izabrani za ministra finansija i na takav način prođete zahvaljujući volji vladajuće većine?
Gospodine Dačiću, da li možete nešto da nam kažete o ljudima koje predlažete na sednicama odbora, pa da vam postavimo pitanje na koja će oni moći da odgovore, jer u ovoj raspravi ne mogu da odgovore? Nas interesuje da li je gospodin Radulović u sukobu interesa? Šta ga kandiduje za finansijskog eksperta u radu Ministarstva unutrašnjih poslova? Kako je obavljao svoj posao stečajnog upravnika? Interesuje nas šta kandiduje profesora poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu za funkciju ministra poljoprivrede, posebno u situaciji u kojoj se nalazi naš agrar, da
li ima razumevanja za proteste poljoprivrednika ili nema? To su ključna pitanja i za javnost. Interesuje nas šta kandiduje mladog i uspešnog vaterpolistu za ministra sporta? Kakav je to polan? O tome smo trebali da razgovaramo pre sedam dana.
Vi ovu raspravu gurate u atmosferu u kojoj smo poslednji put raspravljali onda kada je ministar pravde došao sa Predlogom zakona o Vladi.
Omogućite nam da razgovaramo na pristojan način, jer je ovo ipak tema koja zaslužuje posebnu pažnju.

Gospodine predsedniče, da li vidite u šta se pretvara Skupština kada bez ikakvog razloga, samo zbog neiskustva ili spremnosti da se toleriše nečija inferiornost, na ovakav način započnemo raspravu?
Kako možemo da razgovaramo kao poslanici sa ljudima koji ne mogu da nam odgovore ni na jedno pitanje? Kako možemo da glasamo, a da ostanemo ozbiljni, ako nismo u prilici da razgovaramo sa onima sa o kojima treba da se izjašnjavamo kao poslanici? Vi podsećate mene na način na koji sam ja izabran. Pa, znam kako sam izabran, dva dana nakon ubistva Zorana Đinđića, u vanrednom stanju, kao šef poslaničke grupe sa dve godine prethodnog rada u Skupštini.
Mislim da je ključno za ovo društvo elementarno poverenje da ljudi koji vode ovu zemlju imaju sposobnosti da je vode u ovoj krizi. Zašto sami sebi postavljate nepotrebne prepreke?
Želeli smo da razgovaramo na odborima na onaj način na koji ne možemo da razgovaramo tokom same formalne rasprave. Vi ste nam uskratili mogućnost za nešto tako.
Evo ga ekspoze predsednika Vlade. Ni jedna reč o 11 ministara. Neke od njih poznajemo, bavili su se politikom i u prethodnom periodu. Ali, na osnovu čega se izjašnjavamo o drugim ljudima? Mi nismo protiv ideje da neko svojih 29 godina i vrhunsko obrazovanje uloži u ovu zemlju. To respektujem. I sami smo mladi ušli u politiku, ali isto tako, ako se bavimo politikom, želimo da znamo u šta investiramo podršku koju imamo.
(Predsednik: Vreme.)
Mi ne možemo da glasamo za vas, gospodine Krstiću, jer sa vama ne možemo ni o čemu da razgovaramo. Kako da glasamo za ministra poljoprivrede, ili ministra privrede ili ministra sporta ili ministra kulture ako sa njima nismo mogli pre toga da obavimo nijedan razgovor?

Član 107. stav 1. gospodine Stefanoviću.
Moram vas podsetiti da, pored onoga što znate da niste radili, bilo bi dobro da vodite računa o onome što ste radili i o onome što trenutno radite. To što niste glasali za aktuelni Poslovnik ničim vam ne dopušta i ne daje vam za pravo da ovu raspravu, kao predsednik parlamenta, usmerite ka pogrešnom cilju.
Ovu raspravu doživljavamo kao priliku da, pored onoga što nas evidentno i očigledno razlikuje - gotovo celokupna naša politička karijera, biografija, programi, postoji valjda nešto što nam je zajedničko? Ne dopuštate nam da razgovaramo na normalan način, onako kako se razgovara u svakoj drugoj sredini, zato što niste želeli da zakažete naš susret sa kandidatima za ministre. Ne glasanje. Nismo tražili da se na odborima to glasa, nego da se razgovara.
Želite li da birate Vladu u atmosferi u kojoj Marković organizuje sednice lokalnog parlamenta u Jagodini kao prolog do krštenja žirafe? Hoćete li da izađemo napolje svi, da tako ovi ljudi preuzmu odgovornost za sudbine miliona? Pitajte njih da li to žele? Siguran sam da većina onih koji se danas kandiduje za ministre žele sa nama da razgovaraju, da nam kažu zašto su to uradili.
Ne želimo ovde da poentiramo, čitajući tvitove gospodina Tasovca o većini stranaka vladajuće koalicije. Mislim da je važno da on kaže i nama i društvu zašto je, uprkos tome, odlučio da preuzme Ministarstvo kulture u zemlji koja kulturu ne želi, koju je sahranila? To je jedan gest koji zaslužuje respekt. On je svoj život u to uložio.
(Predsednik: Vreme.)
Reprezentativac koji ostavlja sport i ulazi u politiku. Udovičić, to vam je, znate li šta vam je to? Vaterpolo s krokodilima, a vezane su vam ruke i noge, a oni su gladni.

Gospodine predsedniče, nismo mi opozicija pa smo samim tim dužni da se suprotstavljamo svemu što predloži vlast, nego smo mi opozicija koja je dužna da se stara o elementarnom razumu i redu.
Naravno da ne postoji ta uvreda koju može osoba, koja inače po pravilu ne odgovara za svoje postupke, da izrekne ovde i nas isprovocira, ali nije dobro za vas kao nekog ko vodi ovu sednicu tolerisanje ovoga čemu smo svi zajedno izloženi, zbog razumnog predloga.
Gospodine Markoviću, vi niste imali problem sa mojim autoritetom u to vreme. Hoćete da vas podsetim na one ispovedi u vezi sa onom našom popularnom pevačicom za koju ne znate da li snima platinaste ploče, ili je majka Srbije. Niti sam tada tražio vašu podršku niti mi je danas potrebna, ali ne možete da sada očekujete od nas da se posle godinu dana, tokom kojih ste radili isključivo i samo ono zbog čega nas vređate od kad postojimo, mi ovde prema vama ponašamo kao oni odbornici ili sirotinja kojoj ste podelili milostinju tako što ste ih prethodno svojom politikom uništili. Vređate svoje ministre, ne nas.
Ne morate da omogućite normalan razgovor od 30 ili 40 minuta na odboru gde treba da sednu svi poslanici, a ne predstavnici jedne poslaničke grupe. Da smo pre sedam dana pozvali ove ljude niko ne bi verovao da su ministri, mislili bi da se šalimo sa njima. Ni oni to tada nisu znali.
Šta je napisao gospodin Radulović kada je čuo da je gospodin Krstić kandidat za ministra finansija? To su teme o kojima treba da razgovaramo. Vlada je tim. Ako prvi i drugi čovek Vlade ili dva njena lidera ne ostavljaju utisak ljudi koji su sposobni da rade timski, možda je ovo prilika da o tome razgovaramo sa svima i vidimo da li ćemo mi dobiti Vladu koja je definitivno podeljena na rovove ili Vladu koja je svesna onog što je bilo loše i dobro u prethodnih godinu dana, pa onda ono dobro dalje afirmiše, a loše menja.
(Predsednik: Vreme.)
Ako zaustavite vređanje nas koji smo ovde došli u najboljoj nameri i koji smo uporni u odbrani principa koji su postulat demokratije, a to je da se uvaži razum. Demokratije nema bez razuma. Nije razumno za nekoga glasati, da sa njim ne možete prethodno da razgovarate i da o njemu ništa ne znate. Onda u redu. Zaustavite ove vaše bejzbol palice i rasprava će se nastaviti na normalan način u okvirima koje ste vi definisali.

Član 107, gospodine predsedniče.
Valjda vam je jasno da ovakvim načinom ne možete da dovedete parlamentu u situaciju u kojoj ćemo mi pristati da trpimo uvrede. Ne treba nama niko da skreće pažnju na poštovanje Poslovnika ili zakona. Mi godinu dana ovde u Skupštini to radimo, gospodine Stefanoviću.
Pitam vas - zašto tolerišete nastupe poslanika u kojima naša pozivanja na Poslovnik, koja vi prihvatate, valjda zbog toga što su u skladu sa Poslovnikom te reklamacije, tretiraju kao bezakonje. To nije bezakonje. To je pravo definisano ovde u parlamentu. Bezakonje je zelenašenje. To je bezakonje. Bezakonje je glasanje za Zakon o javnim preduzećima, po postavljanje partijskih direktora 15 minuta pre njegovog stupanja na snagu ili gaženje tog zakona mesecima nakon toga.
Ako mislite da je to moj usamljeni stav, ovde vam je kandidat za ministra koji isto to misli, kao što mislimo i svi mi ovde iz LDP. Ako želite red, uvedite svoje postupke u red. Mi se sjajno snalazimo i na jednom i na drugom planu i valjda vam je to objasnio predsednik vaše partije nakon rasprave u ponedeljak.
Mi želimo da danas ozbiljno razgovaramo. Preduslov ozbiljnog odnosa je mogućnost da komuniciramo sa ljudima. Da li još jednom treba da kažemo iz naše poslaničke grupe da cenimo svakog ko u ovom vremenu preuzima odgovorno i ulazi u Vladu. To smo rekli onima koji danas višu nisu u Vladi pre godinu dana. Ali je isto tako veoma važno dobiti odgovor na pitanje – da li su svesni oni te odgovornosti i kako misle da reše čitav niz problema, kakav je njihov stav o tome?
(Predsednik: Gospodine Jovanoviću, dva minuta.)
Nema rasprave na osnovu ekspozea premijera Dačića o ministrima. Jednu reč nije rekao o tome.

Gospodine Stefanoviću, član 107.
Mi nismo impresionirani predsednikom Vlade. Nema razloga ni vi da se tako ponašate. Na šta to liči obraćanje predsednika Vlade nama preko ramena ovde dok mi sedimo u Skupštini?
Pominjanje da li je neko ekspoze podelio ili nije, pa jeste, podelio je pre 12 godina. Ja sam podelio poslanicima taj ekspoze, ali to valjda nije tema danas. Niste bili poslanik uopšte u toj Skupštini.
Gospodine Dačiću, nešto drugo vi ovde nama treba da kažete – zašto ove ljude predlažete za ministre? Šta to kvalifikuje sve ove ljude? Većinu njih prvi put vidimo. Drugi predsednici vlada su to radili. Danima se o tome razgovaralo.
Mi ne tražimo da vodimo razgovore sa gospodinom Mirovićem. Poznajemo se dovoljno politički. Reći ću vam zašto je to važno. Vi se hvalite kursom dinara. Nas interesuje šta o tome misli ministar privrede, biće izabran danas ili sutra­ Taj kurs je najveća prepreka za izvoz u ovoj zemlji. Šta o tome misli ministar finansija? Šta misli gospodin Krkobabić o stezanju kaiša o kome se govori? Vi danas ponavljate fraze iz ekspozea od pre godinu dana. Kako ćete to da uradite? Kako ćete da uspostavite red u sportu? Jedan dan predlažete privatizaciju „Zvezde“ i „Partizana“, a onda, kada se zakuva tamo na tribinama, a to rade uglavnom vaše kolovođe, kažete – nemojte mene da pitate za sport. Evo ga ministar sporta, sutra treba da odgovora na probleme u sportu. Kako će to da uradi? Da li ima program neki? Da li mu treba podrška, pomoć? Zato smo tražili da razgovaramo sa svim ovim ljudima, jer sa njima sada ne možemo da vodimo razgovor, a vi ne mislite da trošite svoje vreme na to i više se bavite vašim misionarstvom između Tadića i Koštunice, a da tada niste uspeli, Srbiji bi bilo bolje.

Hvala vam gospodine potpredsedniče. Znate šta, gospodine Dačiću, da ste samo energije koji trošite u vašim apsolutno privatnim ratovima sa bivšim koalicionim partnerima iz različitih epoha, potrošili da nas uverite, da ljude koje predlažete, zaslužuju našu podršku, svima bi bilo bolje.
Zaista je teško do te mere priznati, ne samo poniženje i učestvovati u ovom opskurnom političkom pozorištu.
Pročitali ste ekspoze, jednu reč niste rekli o ljudima koje kandidujete za ministre.
Pročitali ste ekspoze i nijednu reč niste rekli o politici koja je proizvela najveću krizu u našem društvu, a uporište te politike su u unutrašnjim nesporazumima unutar vaše vladajuće koalicije.
Ja ne želim ova dva minuta da potrošim na ono što se nadam da ću stići u pristojno vreme da vam kažem kao šef poslaničke grupe, ali pokušajte da me shvatite krajnje ozbiljno.
Zaista je teško sedeti i pritom biti u toj meri pasivan u kojoj morate da budete zbog obaveza prema Poslovniku i nekom elementarnom redu ovde u Skupštini.
Pola naše poslaničke grupe izašlo je, jer nije moglo da sluša izjave ljubavi, vama kao vođi, koje su identične ljubavi koje su izjavljivale nekom prethodnom vođi i sutra budućem. To nije na nivou trenutka u kojem se nalazi zemlja. Mi o tome treba da razmišljamo.
Nadam se da naši postupci nisu nikoga obeshrabrili među ovim novim ljudima koji ulaze u politiku, a najveće obeshrabrenje je odsustvo spremnosti ključnih partija, da nas uvere zašto su oni baš ti koji treba da preuzmu odgovornost za tako važne poslove kao što će ih raditi.