Dakle, gospođo predsednice, poslanici SRS nose ovaj transparent cele prošle nedelje, drže ga tu i niko nije reagovao da je to kršenje Poslovnika i to nije kršenje Poslovnika, ne ometaju rad.
Šta je gospodin Todorović rekao? Rekao je da je paljenje Skupštine 5. oktobra isto što i ovo, izjednačavao je, a posle je drugi poslanik rekao da su ovo petooktobarska deca, recimo, možda su deca onih koji su bacali cveće na tenkove.
Gospodo, sada je bio iz vaše stranke predsedavajući, umesto da reaguje na to, umesto da nastavimo tu temu koja je važna, mi sada odosmo na Šešelja i na kažnjavanje, koje je sada odjedanput najveći problem, a puštate da se 5. oktobar, kada vaš član vodi Skupštinu, tako besramno blati i ne reagujete, ne reaguje ni ona i ne kaže – čekajte, gospodine Todoroviću, kršite dostojanstvo ove Skupštine kad izjednačavate huligane i stranu agenturu koja je palila Beograd, ko zna sa kakvim ciljem, da spreči, recimo, dolazak Hilari Klinton, jer to nekom možda ne odgovara, ali ne u Srbiji, nego van Srbije, sa petim oktobrom i borbom za demokratizaciju Srbije i za pravljenje evropske Srbije.
Sada je njihov transparent najgora stvar u Skupštini! Nije, gospodo. Tako se ponašate, pod tepih i onda vam se desi to, umesto da kaže – ne možete to da govorite, kršite dostojanstvo, ona se uhvatila za transparent i pravi cirkus već 15 minuta. Kome to smeta? Da li vam smeta što je njihov transparent tu stajao i prošle nedelje i gospođa je vodila sednicu? Da li je tad smetao? Nije, nego samo da bi sklonila temu koja vam ne odgovara, a ta tema, gospodo, mora da vam odgovara, jer ste odgovorni, vi ste vlast.
Gospođo Đukić Dejanović, znam da imate protivrečna osećanja kada je u pitanju 5. oktobar, ali se obraćam vladajućoj većini i DS, iz koje je gospođa Čomić. Ovo je nedopustivo, da se govori ovako, a da se ne reaguje i da se sklanjate.

Mislim da je povređeno dostojanstvo skupštine ako poslanik pogrešno razume poslanika drugog i onda izvrće njegove reči, ili namerno, ili zato što ga nije razumeo.
Da pojasnim. U Novom Pazaru je pretilo nasilje, ali je LDP, u koordinaciji naš predsednik sa ministrom policije je to nasilje sprečio, ali je licemerno od onih koji to nasilje ili pokušaj nasilja u Sandžaku osuđuju, a brane ovo nasilje. Ovo nasilje kad se brani od strane političara, očigledno da postoje politički motivi tog nasilja i to je nesporno. Zato ne možemo da pobegnemo od toga, jer onaj ko je država mora da zaštiti državu od nasilja, to je elementarna stvar.
Oni su hteli da vam pokažu, vama iz vladajuće većine i Vladi, da su oni na ulici i dalje carevi. Desilo se što se desilo, policija je primila na sebe. Ako ostane na tome i ako padne sve na jednog čoveka i ako se ne otkriju organizatori, onda će se to nastaviti i ovakvih diskusija, da su to petooktobarska deca, a ne deca onih koji su bacali cveće na tenkove koji su odlazili u ratne zločine, biće i dalje. Tako nećemo stići do EU, to nije prihvatanje evropskih vrednosti, to je opravdavanje nasilja, kontra evropske budućnosti Srbije.
Prosto, svima to treba da bude jasno. Zato manimo se Šešelja, imaju pravo da se bore za svog lidera koji je objektivno tamo u Hagu, ako je neko protiv toliko dugo, ali nemojte da skrećete temu sa nečeg što je mnogo važnije od njihovih transparenata koje su cele nedelje prošle nosili i nikome to nije smetalo.

Uvažena predsednice, našeg kolegu Ivana Andrića, ostale poslanike, a i javnost, obavestili ste da ne postoji, odnosno na njegovo pitanje da li postoji ugovor i kakav je to ugovor između RTS i Skupštine, rekli ste da ugovora nema. Zato imam nekoliko pitanja s tim u vezi.

Ako ugovora nema, na osnovu čega gospodin generalni direktor RTS potražuje tri miliona i 300 hiljada? Vi ste rekli da će eksperti ispitati da li je to ta suma itd, ali pre toga se postavlja pitanje – što 2006. godine? Zašto ako nema ugovora, zašto od 2006. godine? Zašto ne od 1996. godine? I vi ste u vaše vreme, mada se ono vratilo, prenosili. Ili od pre dve godine?

Stiče se utisak da u principu RTS-u treba neki novac, pa je ovo način da ga izvuče pred rebalans. Pitam i vas kolege i koleginice da li znate i da li bilo ko od nas zna kakvo je finansijsko poslovanje te kuće unazad šest godina od kada je vodi gospodin Tijanić? Da li ima dobitke ili gubitke? Koliki su ti gubici?

Znate, do završnih računa tog javnog servisa nemoguće je doći. Znam da mi nismo birali upravni odbor, ali smo birali Savet Republičke radiodifuzne agencije, ona ga je birala. Pitam njih da li bi mogli da nam kažu kako ta kuća posluje, sa dobiti ili sa gubitkom? To je prvo pitanje.

Takođe, drugo pitanje je da li je, gospođo Đukić-Dejanović, vama direktor u razgovoru rekao što je uzeo 1. januar 2006. godine, ako ne postoji ugovor, što nije uzeo neki datum pre ili neki datum posle, ili je to baš suma koja mu treba?

Treće, kolike su zarade Upravnog odbora RTS, koji je izabrao pre izvesnog vremena po drugi put, odnosno po treći put gospodina? Koliko zarađuje Slava Đukić, Milica Kuburović, Boško Mijatović, koji su izabrali gospodina Tijanića.

Četvrto, da li će republička Revizorska institucija da uđe u RTS, ako već ne možemo da dobijemo završne račune?

Peto, ako je neki sportski događaj od nacionalnog značaja i treba da ga vide građani Srbije, oni ga mogu videti na bilo kom od pet nacionalnih komercijalnih televizija. Ako neka komercijalna televizija za Ligu šampiona ili za Formulu ponudi nekakav novac, a novac se meri u stotinama hiljada evra, recimo 600 hiljada evra, a RTS to otkupi za 800 hiljada evra, čije su to pare? Da li je time zadovoljen interes građana da vide? Da li je interes građana samo da vide na RTS ili mogu da vide na bilo kojoj televiziji, a da ih to ne košta, jer kad RTS plati komercijalni program to košta građane Srbije.

Ako skupštinski prenos košta ovoliko, koliko koštaju komercijalni programi na toj televiziji? Koliko puta više? Recimo, ona serija koja je gledana, kako se zove "Baba gori, a selo se češlja" ili tako nekako, da li u Zakonu o Radio-televiziji Srbije, odnosno u Javnom servisu igde piše da to treba da bude najgledanija televizija? Zbog čega građani plaćaju pretplatu?

Ovo su sva pitanja koja moramo ovde da otvorimo pre nego što on ucenama dobije pare iz budžeta - da li je to toliko, koliko troši na komercijalne programe, da li je to obaveza RTS, koliko?

Poslednje pitanje za Vladu gospodina Cvetkovića, odnosno za ministra – koliko je para, hajde uzmimo ovaj 1. januar 2006. godine, do sada tzv. javni servis dobio iz budžeta za tehniku, dobio iz budžeta za otpremnine radnika koji su omiljeni, koji su dve godine pred penzijom, pa dobio otpremninu od 20.000 evra, a onda nastave da rade po ugovoru o delu? Ovo su sva pitanja koja stoje pred nama.

Možete zabijati glavu u pesak. Nije bilo moguće pred reizbor otvoriti ovo pitanje na nadležnom Odboru za kulturu i informisanje jer predsednica nije htela da ga zakaže.

Shvatite, 3.300.000 to je preko 17 hiljada penzija, ako je penzija 20.000. Ovih dana studenti koji su ispunili uslove ne znaju da li će biti na budžetu. To je 3.500 školarina, a ovde se frljamo milionima evra – daj mi, treba mi pošto sam upropastio kuću.

Poštovani predsedavajući, koristiću vreme poslaničke grupe, hoću samo da primetim da se nastavlja degradacija parlamenta. Odbor nije zasedao o amandmanima. Vi ste pročitali ovlašćene predstavnike Vlade, tu je gospodin Tomica Milosavljević, što nije sporno, ali složićete se da to nije prava osoba koja može da brani ovaj zakon, posebno u ovom detaljnom delu kada su u pitanju amandmani.
Zaista ne mogu da razumem, ako ste promenili Poslovnik i rekli kao sad da će težište rada biti na odborima, onda se odbor ne sastane jer nema kvoruma, a promenili ste Poslovnik tako da imate većinu, tako da kvoruma nije bilo zbog vas. Čak sam i ja došao iz opozicije, ali nisam bio dovoljan da dam kvorum.
Zaista mislim da ovo nema smisla. Ovo je važan zakon. Ovo se tiče svih građana, i maloletnih, jer su i oni potrošači. Sedi nam ministar zdravlja. Ne znam šta bi tu radio ministar Mrkonjić. Nema ministra Milosavljevića, koga je predsednik partije kritikovao na Glavnom odboru, da li je on sad u nemilosti, u svakom slučaju, degradacija parlamenta od vladajuće većine se nastavlja, a nama jutros gospođa Nada Kolundžija, koje nema, kaže kako nije lepo da mediji izmišljaju, i izmišljaju stvarno, da uzimamo nekakve pare, i to kaže tek danas kada se gospodin Mićunović pojavio na tom spisku, a do tada nije reagovala.
Sve je ovo što se dešava i što sam rekao apsolutno ne doprinosi ugledu ovog doma, niti da popravimo zakone. Ne ulazim u to što je Vlada odbila sve amandmane opozicije, posebno one amandmane koje su tražila udruženja potrošača, ali sada samo pričam o proceduri. Biće prilike da gospodinu Milosavljeviću objasnimo o potrošačkim kreditima. Videćemo šta će on reći zašto to Vlada nije prihvatila, ali zaista protestujem zbog ovakvog ponižavanja parlamenta.

Član 4. uvodi u zakon ono što smo mi kasnijim amandmanom, o kojem ću govoriti kada za to dođe vreme, želeli da postignemo, a to je da ubacimo glavu o potrošačkim kreditima, odnosno da ispoštujemo do kraja evropske direktive.
Nemušto objašnjenje koje nam je dato i na Odboru i prošli put u načelnoj raspravi od gospodina Milosavljevića, koga ovde nema, za nas je neprihvatljivo. Smatramo da Narodna banka treba da radi svoj posao, a to je kontrola rada banaka, kada su u pitanju potrošači koji uzimaju potrošačke kredite, bilo od banaka, bilo od trgovinskih lanaca, bilo od proizvođača. Mislimo da ta materija mora da se nađe u ovom zakonu.
Za nas nije prihvatljivo objašnjenje da će to biti regulisano zakonom koji sprema Narodna banka. Praksa, evropske direktive i konvencije kažu da su ljudi koji uzimaju kredite od bilo koga, finansijskih institucija ili trgovine – potrošači, i zato je njima mesto u ovom zakonu. Zakon treba da reguliše da možete da vratite robu u roku od 15 dana bez objašnjenja; i novac je roba, a kamata njena cena, i tako, ta roba i pravo potrošača u tom segmentu treba da budu rešeni ovim zakonom. Zato je ovaj amandman kojim predlažemo uvođenje tog poglavlja koje dolazi kasnije.
Pošto niste prihvatili ovaj amandman, pošto je Vlada prihvatila samo dva neka tehnička amandmana, jasno je da nećete prihvatiti ni onaj o celoj glavi, koja govori o potrošačkim kreditima. Osećam se malo glupo da to pitam ministra Tomicu Milosavljevića, zašto niste prihvatili?
Zamislite sutra, gospodine Novakoviću, podlegnete ucenama Javnog servisa da uzme para koliko mu treba iz budžeta, a nema prenosa. Zamislite kakva će to rasprava biti, sedi ministar koji objektivno nema veze sa materijom - ovo pričam zbog gledalaca, ne zbog vas ili gospodina Milosavljevića, njemu svaka čast kad sedi ovde - ali ako nema prenosa stvarno ćemo se osećati prilično neprijatno ako se to desi. Ovako se osećamo neprijatno.
Znači, kada sebe ne poštujemo kao parlament džaba će nas neko poštovati. Pisaće se o tome što je gospođa Kolundžija danas protestovala, a neće se pisati, recimo, o prenoćištu Vuka Jeremića od 750 dolara, koje mu je omiljeno, ne znam ni kako se zove hotel ni šta se to za doručak ili večeru dobija, ali prosto ovo što se radi na dobro neće da izađe po institucije u Srbiji.

Koristim vreme ovlašćenog predstavnika.
Slično rešenje kao kolege iz DSS predložili smo i mi dodavanjem cele glave koja reguliše ovu oblast usluge od opšteg ekonomskog interesa.
Ovaj zakon je zakon o zaštiti potrošača. Potrošači su i kada uđu u bakalnicu iza ćoška, a i kada troše struju. Zato mi mislimo da se zaista ovo mora detaljnije i jasnije regulisati jer, priznaćete, potrošači su više ugroženi od države koja je moćna, koja stoji iza javnih preduzeća nego od malih prodavnica. Svakako, više su ugroženi i od monopolista.
Hajde sada da pričamo o državi kao monopolisti. Zato je važno to regulisati. Zato smo mi ovom glavom naveli šta su to usluge od opšteg ekonomskog interesa, sve pobrojali u ovom predlogu zakona.
Na početku se pominju samo neki i piše – i slično. Sada to slično daje mogućnost za različita tumačenja. Zašto bi bilo različito tumačenje, kada znamo iz prakse da će to različito tumačenje uvek ići na štetu potrošača, a ne na štetu države koja je vlasnik ovih javnih preduzeća, predlaže ovaj zakon koji je na Vladi itd.
Nažalost, javna preduzeća nisu privatna. U njima ne postoji konkurencija, time je veća potreba da se zaštite potrošači. Vlada, odbijajući regulisanje na način na koji je to predložila LDP, u obrazloženju kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što je suprotan smislu i cilju zakona.
Koji je smisao i cilj ovog zakona nego zaštita potrošača? Očigledno da postoji neki drugi smisao i cilj od zaštite potrošača, pa ne treba tako da se zove, jer mi mislimo da smo upravo predložili rešenja koja štite potrošača. Vlada kaže – to nije cilj zakona, niti smisao zakona. Tu očigledno postoji nekakvo veliko nerazumevanje.
Zaista ne razumem zbog čega odbijate da regulišemo tu oblast gde su potrošači ugroženi. Tu su, kako da kažem, neki argumenti već izneti i predlažemo da dodavanjem te glave ''tržišno nametanje'', da organi nadležni za regulisanje usluga od opšteg ekonomskog interesa imaju obavezu u okviru svojih zakonom propisanih nadležnosti da, uz prethodno pribavljeno mišljenje nadležnog ministarstva, obezbede tržišno nadmetanje u oblasti usluga od opšteg ekonomskog interesa.
To nigde ne stoji u zakonu. Što ne bi imali više distributera struje ili, gasa ima, vode, čišćenja, odnošenja đubreta? Što bi to bilo uopšte u nadležnosti lokalnih samouprava ili države? Što ne bude privatno? Ovo bi poguralo sve. Jačanje konkurencije u ovoj oblasti objektivno je na korist potrošača. Vi od toga bežite i zakucavate ove monopole i faktički ne štitite potrošače, nego štitite nekoga ko je već ionako dovoljno zaštićen.
Drugo, u obrazloženju kažete – ove materije su regulisane drugim zakonom. Mi to idemo preširoko valjda, horizontalno, vertikalno, dijagonalno, ne znam. Kaže – horizontalna pravila koja čine korpus zaštite korisnika usluga od opšteg ekonomskog interesa po svojoj prirodi ne mogu biti toliko detaljna kako je ovde predloženo, da bi se njima jasno definisali standardi kvaliteta, sigurnosti i bezbednosti pri korišćenju. Kako ne mogu biti? Mi smo pokazali da mogu. Kome to ne odgovara? Potrošačima svakako odgovara. Ako je ovo zakon o potrošačima, onda bi to trebalo prihvatiti.
Kažete – regulisano drugim zakonom. Je li ovo leks specijalis za potrošače? Ne. Narodna banka će da uzme potrošačke kredite, Zakon o elektroprivredi će da reguliše ovo. Čega onda ostaje u ovom zakonu? Zakon o zaštiti potrošača od malih bakalina, otprilike na to se svodi. Hvala na pažnji.

Koliko imamo vremena ovlašćenog predstavnika?
(Predsednik: Deset minuta i vaša grupa ima pet i po minuta.)
I ovi amandmani i ove dve zadnje diskusije pokazuju koliko smo bili u pravu insistiranjem na regulisanju ove glave usluga od opšteg ekonomskog interesa.
Nadam se, da se osvrnem na izlaganje gospodina Buhe, da je on u pravu da će do kraja godine doći do privatizacije javnih komunalnih preduzeća, ali bojim se da do toga neće doći.
Kada govorim o tome i ono za šta se zalaže LDP, ne mislimo da u toj privatizaciji treba da se privatizuju monopoli. Ne, monopole treba razbiti gde god je to moguće, a u principu moguće je svuda, osim u nekim retkim situacijama prirodnih monopola. Zašto bi u privatizaciji nekakve gradske čistoće u Beogradu ili u Novom Sadu bilo prodato sve, cela čistoća nekome? Ne, tu firmu treba podeliti na nekoliko delova i onda prodati te delove firmi ili dati koncesiju za odnošenje đubreta na određenoj teritoriji.
Tako se stvara konkurencija, kada građani počnu da se žale opštinskim ili gradskim vlastima kako ta firma ne radi. Ako se utvrdi analizom da ne poštuju ugovor, ta firma izgubi koncesiju i ne može više da radi. To je konkurencija o kojoj mi pričamo, a ne prodaja monopola, kao što je to bilo u energetskom sporazumu sa Rusijom, gde smo monopol naše države zamenili monopolom druge države.
Sada dolazimo do jednog primera. Zamislimo da ide zima i toplane, pošto se pripremamo na neku hladnu zimu i na velike cene i stroge uslove plaćanja koje će NIS pod ruskom upravom našim toplanama ispostaviti, da mora da se plati u roku od 15 dana, zamislimo nekog potrošača koji se greje, recimo, u Zaječaru i uredno je do sada plaćao sve svoje račune i nikad nije kasnio, a sada odjedanput zato što toplana Zaječara duguje pare NIS, a NIS više neće da se ponaša kao srpski monopolista, nego se ponaša kao tuđi monopolista, zavrne slavinu i nema grejanja. Taj koji je uredno plaćao grejanje ostane bez grejanja.
Ima li on nekakva prava ili će da mu se kaže – znate, duguje toplana, nema niko grejanje, šta se vi bunite itd. Šta se to njega tiče? Šta se njega tiče kako posluje toplana, ko je zamenio domaći monopol tuđim monopolom, on je uredno plaćao i hoće da ima grejanje. Ovim zakonom on nije zaštićen, a svuda u Evropi on bi imao pravo na odštetu, jer on nije kriv što nema grejanja u Zaječaru, nije kriv za poslovanje toplane. On je dobijao uslugu i uredno je plaćao i odjedanput, ni kriv ni dužan, snosiće posledice.
O tome pričamo kada pričamo o monopolima. O tome pričamo kada kažemo da ovim zakonom potrošači nisu zaštićeni od onoga što je još uvek monopol, a to su javna preduzeća.

Hvala, potpredsednice. Koleginice i kolege, govoriću samo o izboru novih članova Komisije za zaštitu konkurencije, jer sam kao član Odbora za trgovinu i turizam u tome učestvovao.
Jasno je da smo doneli novi zakon prošle godine. Jasno je da je Vlada sve učinila da blokira rad dosadašnje komisije. Na kraju krajeva, setite se, gospodo, da je konkurs za izbor članova raspisan još u novembru, pa je zatim dopunjavan u januaru. Mi smo tek prošle nedelje odlučivali o predsedniku komisije i četiri člana.
Formalno-pravno, svih 19, osim jednog, ispunjavaju uslove konkursa. Da li ispunjavaju zakonske uslove? To je pitanje. Međutim, sa takvom saglasnošću gde je na toj sednici Odbora, osim mene iz opozicije, svi ostali su bili iz vladajuće većine, digli ste devet ruku za novu predsednicu i četiri člana. Jasno je da ste se dogovorili da to bude vaš izbor.
Možete da kažete da je dosadašnji rad Komisije bio neuspešan iz dva razloga. Zato što nijedna odluka nije dobila potvrdu na sudu. Možete da kažete i da je neuspešan zbog toga što unazad nekoliko godina, dok je dosadašnja Komisija radila, položaj Srbije, odnosno rang Srbije, kada je u pitanju korupcija, pogoršao se.
Ali, vi ne možete da izbegnete odgovornost za tu situaciju. Naprosto, Komisija već duže vreme radi sa tri člana i jednostavno, iako je donosila neka rešenja – ko je sada tu stariji odnosno ko je bio u pravu - Komisija ili sudovi, ne bih ulazio u to.
U svakom slučaju, preuzeli ste odgovornost, ali kada se pogledaju biografije i kada se pogleda, uslovno rečeno, nešto što je bitno za člana Komisije, a to je znanje, to znači da ima teoretsko znanje o oblasti zaštite konkurencije i monopola, i iskustvo, pa ipak da je nekad nešto radio u praksi, a ne samo da je bio profesor koji to predaje, onda po tim kriterijumima, jer ja drugi kriterijum nisam imao, vi ste verovatno imali dogovor u vladajućoj koaliciji da izaberete ove ljude, morao sam da pročitam biografije i da se na osnovu toga opredeljujem, zato što ne poznajem nikoga od ovih ljudi.
Kada pogledamo ta dva kriterijuma - znanje i iskustvo, rekao bih da niste doneli najbolju odluku, posebno kada je u pitanju predsednica Komisije. Ali, opet govorim samo na osnovu toga, možda vi znate nešto što ja ne znam. U svakom slučaju, kada je u pitanju nova predsednica Komisije, ima dve nejasnoće.
Gospodin Nikolić kaže – niko se nije žalio na proceduru. To je tačno, ali kada pogledate one inicijalne papire, koji se meni po rukama vuku već skoro godinu dana, jer toliko traje ova agonija izbora novih članova Komisije za zaštitu konkurencije, videćete da je predsednica koju ste vi izabrali izvorno konkurisala samo za člana Komisije, a ne i za predsednicu Komisije. Naknadno, činjenica, postoji papir u kome se ona oglašava da bi želela da bude i predsednica Komisije.
Ono što vam zameram i što mislim da je, sa moje tačke gledišta, pogrešno je što su svih pet članova Komisije pravnici. Zaista mislim da kada je u pitanju ova oblast konkurencija, zaštita, monopoli, od tih pet članova bar dvoje moraju biti ekonomisti sa iskustvom. Ne kažem da ne treba da postoje pravnici u Komisiji, ali ne mislim da svih pet treba da budu pravnici, a posebno da predsednik Komisije bude sudija koja nije izabrana, a koja nikakvog iskustva nema, ni znanja o oblasti kojom će se baviti.
Treći problem koji se javlja i koji smo mi, članovi Odbora, imali prilike tokom kratkog razgovora sa svim kandidatima da utvrdimo je da tri člana koja ste su izabrali su profesori univerziteta, koji su u razgovoru sa članovima Odbora jasno rekli da se ne žele odreći svoje univerzitetske karijere, što je i logično.
Ali, ako vidimo da Srbija sve više i sve gore stoji na rang listi zemalja kada je u pitanju konkurencija, onda rad u ovakvom telu, ovako značajnoj Komisiji, kao tezga, svakako ne obećava da će se nešto u Srbiji popraviti.
Razumem da neko ne želi da se odrekne univerzitetske karijere, ali zaista mislim da posao u ovakvom telu mora i traži punog čoveka. To su načelne moje zamerke na ovaj postupak i izbor. Ne želim nikoga da uvredim, imam svoju rang listu. Dvoje najboljih sa moje rang liste, a ocenjivao sam znanje i iskustvo, vi niste izabrali ni za članove. Dobro, vaša je volja, vi ste većina.
Ali, i ovaj primer pokazuje vaš odnos prema regulatornim telima i prema nezavisnim agencijama. Zaista mislim da i ovde, kao i mnogo puta do sada, i kada smo usvajali ove zakone, vi na neki način formalno radite nešto što mi zovemo evropski poslovi, ali u suštini rušite te institucije. Kao što rušite parlament, rušite i ugled tih institucija na ovakav način ako se biraju, bez podrške u javnosti, to je samo forma.
Pogledajte primer, smešan primer juče, kada smo raspravljali o zakonu o vazdušnom saobraćaju i lukama. Hajde sada pričamo o vazdušnom saobraćaju. Dođe vaš ministar nadležni, predloži zakon koji ovi u Briselu, koji gledaju usklađivanje zakona sa evropskim direktivama, iskasape.
Onda Vlada predloži 40 i nešto amandmana da ga popravi. Onda vaš ministar dođe i u raspravi u načelu, na koji je Vlada podnela 40 amandmana, kaže kako je zakon dobar. Čekajte, ako je zakon dobar, što je Vlada podnela 40 amandmana? On će možda biti dobar sa tih 40 amandmana, ali u načelu može samo da kaže – zakon je loš, iščupali su nam uši u Briselu, mi ćemo ga popraviti.
Vidite, to je neozbiljno i mnogo je primera gde se vi odnosite prema nečemu što su institucije koje treba da nas približe Evropi, i nećemo, samo na rečima da smo za Evropu, ili donosimo evropske zakone koji često i nisu evropski, kao na primer Zakon o trgovini, Zakon o zaštiti potrošača, daleko stići. To je glavna zamerka.
U suštini, ne bih se bavio, i ovo mi je prilika da pričam o ovome, ovom Komisijom. Vi ste odlučili kako ste odlučili, niko vas u tome ne može sprečiti. Vi ćete snositi odgovornost. Šta posle, ako za godinu dana Srbija još niže padne na toj lestvici gde ne štiti konkurenciju, odnosno na lestvici koja pokazuje koliko su jaki monopoli u zemlji.
Verovatno ćete reći – sada su oni krivi koji su u komisiji. Ali, vi ste ih birali, i to tako jednoglasno. Molio sam gospodina Nikolića, pa hajde bar kažite što su ti koje ste glasali, a ne drugi koji su takođe ispunili uslove konkursa ili ovi dosadašnji članovi. Ali ne, očigledno je samo forma – hajde da završimo.
Na kraju krajeva, dobro je što ste završili, ovo stvarno traje od novembra prošle godine. Komisija spala na dva člana, na tri člana, provlači se po novinama predsednica Komisije. Ko tu može da utvrdi šta je tačno, ne želim da ulazim.
Ali, odnos prema tim institucijama od nekoga ko sebe zove proevropskom Vladom, ko zaista želi i mi bismo voleli i želeli da verujemo da vi to stvarno hoćete, nije korektan. Nije to jedan jedini primer.
Ima primera drugih gde vi, kako da kažem, umesto da probate da te institucije dignete, pa makar one bile povremeno i protiv Vlade ili vam pravile probleme, ali na dugi rok, to je jedini put u Evropu, inače ćemo svi mi pričati kako, evo, Evropa nas uslovljava, ponovo traže nešto, te Mladića, te Kosovo, a u suštini sve je do nas. Sve je do nas u Srbiji.
Mi ćemo ići prema evroatlantskim integracijama sposobnošću kojom smo u stanju da idemo. Ali, vi kada ovako radite, vi pokazujete da nismo sposobni brzo da idemo. Posledica toga može samo da bude kompromitacija evropske ideje, dalje razočarenje u nešto što se zove bolji život i pripadnost evropskoj zajednici naroda.
Od onih koji su protiv Evrope, to se da i očekivati, ali od onih koji u principu dobijaju glasove na proevropskoj politici, ako tako rade, rade i protiv sebe, i protiv budućnosti i rade na kraju krajeva u korist onih koji iskreno jesu protiv Evrope, pa sada to smeju da kažu ili ne smeju da kažu.
Ja se iskreno nadam da ste vi u pravu, a da sam ja pogrešio kada je u pitanju izbor ove komisije, to će pokazati vreme. Nažalost, ako sam ja u pravu, a vi pogrešili, platićemo cenu svi. Hvala vam na pažnji.

Gospodine Nikoliću, prvo, ne možete kriviti opoziciju da je blokirala rad Odbora, zato što se Odbor sastajao od raspisivanja konkursa do donošenja odluke, znači, do proleća mnogo puta i donosili smo razne odluke i zakone, nikada to niste stavili na dnevni red izbor članova komisije, pa da onda, do promene Poslovnika opozicija je imala većinu, mi iz opozicije ne dođemo, srušimo kvorum, pa vi kažete, ne damo da se izabere komisija. Nikad to niste stavili na dnevni red. Stoji ovo, na more sam nosio ove biografije, sve se iscepalo.
Drugo, kada kažem da li ispunjavaju uslove, pa izvinite, u konkursu jasno piše 10 godina relevantnog radnog staža. Drugo, postoji i znanje, objavljeni radovi itd. Nećete mi reći da neizabrana sudija u opštem izboru, koju ste izabrali za predsednicu komisije, ima radove, a bila je sudija Okružnog suda u Beogradu, parničar, ima radove iz oblasti konkurencije. Jednostavno, to nije tačno, ima drugih ljudi koji su se javljali koji imaju te radove, imaju neka iskustva, radili su u Saveznom ministarstvu za spoljnu trgovnu na tim poslovima itd..
Samo kažem da ako vi to tumačite kao formalno ispunjavanje uslova slažem se, ali činjenica je da su ti radovi jedan od uslova. Ako se govori o relevantnom iskustvu, onda znači ne bilo kakvo iskustvo, bio sam sudija ili radio sam na univerzitetu lepih umetnosti, pa imam 10 godina iskustva. O tome se radi.
Kažem, vaša je odluka, preuzeli ste odgovornost, jedini sam bio tamo, glasao sam, po mom sudu, za najboljeg kandidata, to nisu vaši, osim jedne gospođe koju ste vi izabrali, a koja je kod mene bila visoko rangirana, treća. Nije sporno, pošteno sam glasao za tu gospođu iako je vaš predlog. Kada je u pitanju predsednik komisije, mislim da se tu nešto desilo. I činjenica je da se ona prvo nije javila za predsednika, pa ste je naknadno nagovorili.

Gospođo Čomić, drugi put već kršite Poslovnik, član 107 – dostojanstvo Skupštine. Potpredsednice, ne možete isključivati tako mikrofon dok se ne kaže o čemu se radi.
Gospođa Judita Popović vas pita da li imate pismeno ovlašćenje? To reguliše Poslovnik. Pokažite ga i onda vodite ovu sednicu u skladu sa Poslovnikom. Ako nemate pismeno ovlašćenje… (isključen mikrofon)… znate li da smo doneli Zakon o mobingu. Ovo je mobing. Vi ste naš poslodavac. Ovo se odnosi na vas.

Da, gospodine Novakoviću, sama činjenica da sada vi vodite Skupštinu, a da je gospođa Čomić otišla, dokazuje da je pokušaj ukazivanja na povredu Poslovnika od strane gospođe Judite Popović grubo prekidano isključenjem mikrofona, a nadam se da mi nećete isključiti mikrofon nego da ćete mi pustiti, po Poslovniku, vreme koje imam da ukažem na povredu Poslovnika, pa onda doneti sud.
Ponovo vam kažemo, nigde ne piše da šef poslaničke grupe ili ovlašćeni predstavnik, ako deli vreme, mora da govori samo napred ili pozadi, može da govori dva puta i u delu sednice kada govore šefovi poslaničkih grupa.
Jovanović se javio u delu sednice kada govore šefovi. Još uvek govore šefovi poslaničkih grupa ili ovlašćeni predstavnici. Sinoć sam iskoristio deset minuta, on je hteo sada drugih deset minuta. Gospođa koja je sedela na tom mestu je rekla da on mora na kraju. To ne piše nigde, da mora ili na kraju ili na početku. O tome tražimo da se glasa.
Drugo, vodila je sednicu gospođa koja više ne vodi, bez ovlašćenja. U Poslovniku piše da ako predsednik Skupštine napusti i preda nekome, mora da mu da pismeno ovlašćenje. Ona ga nema. Ako predsednik Skupštine ustane i ne da nikome pismeno ovlašćenje, onda od vas, potpredsednika, vodi najstariji, a to ste vi, gospodine Novakoviću.
Zato vi sad vodite sednicu, zato što ona nije imala ovlašćenje, a nije dozvolila gospođi Juditi Popović da iskoristi poslovničko vreme da ukaže, jer je svesna da greši i isključivala je mikrofon.
Da li je to mobing, gospodine Novakoviću, ako nam se isključuje mikrofon? Imamo pravo na određeno vreme, pustite nas da završimo, posle nas kaznite.
Gospodin Buha je takođe ukazao na nešto što je flagrantno kršenje Poslovnika i demokratije.

Obećavam, biće ovo poslednje.
Koristim priliku da reklamiram i član 27, koristim priliku pošto ste vi seli ovde zato što se nadam da nećete pretiti i isključivati mikrofon.
Da li je u Beogradu prisutna delegacija Interparlamentarne komisije Saveta Evrope? Juče su tražili, gospođo Đukić Dejanović, da se vide sa Čedomirom Jovanovićem. Da li smo mi ujutru znali da ćemo posle podne raditi ove tačke dnevnog reda, odnosno zaštitu potrošača? Ne, gospođo.
Lično je ministar meni, posle sednice Odbora, juče u 11.30 časova, rekao – vidimo se sutra, misleći na danas. I on je mislio da će to biti danas na dnevnom redu. I normalno bi bilo da bude danas. Elem, nego je odlučio da smandrlja to tokom poslepodneva, bez prenosa i ljudi koji su imali obaveze, kao gospodin Jovanović, jer je normalno da ide na taj sastanak, nisu stigli da dođu i da budu ovde do 11.30.
Danas smo nastavili rad. Još uvek je deo sednice kada govore šefovi poslaničkih grupa i ovlašćeni predstavnici. On se javi za reč, neko istumači Poslovnik, gospođa koja je tu bila, kaže – može samo na kraju.
Gospođo Đukić Dejanović, mnogo se ružnih stvari dešava u ovoj skupštini. Pravite Administrativni odbor onako kako ga pravite, koji će pasti na svakom ustavnom sudu, normalno, jer je to zakon. Degradirate parlament. Spajate nespojive tačke.
Doneli ste novi Poslovnik, samo većina, bez konsenzusa. I to vam je malo, nego sada izmišljate nešto što ne piše. Kad kažem vi, ne mislim lično na vas nego na vladajuću većinu, gospodo iz DS, jednom, u onoj staroj zgradi sam rekao da mi u Vladi najnormalnije izgledaju ministri iz SPS-a.
Gospođa me umalo kaznila. Hvala što nije. Ali sada, kad pogledam ko je u ovih poslednjih sat vremena vodio sednicu, opet moram da kažem nešto što nisam verovao pre 10 godina da ću misliti, a sad mislim, a to je slika i prilika vas.

Koleginice i kolege narodni poslanici i poslanice, na početku želim oštro da protestujem zbog spajanja ove dve tačke dnevnog reda i produženja rada posle šest časova. Iz ovoga što neko želi da se o ovom strašno važnom zakonu koji pogađa sve građane Srbije, ne samo punoletne nego i maloletne, jer smo svi potrošači, razgovara u ovakvim okolnostima, bez direktnog prenosa, uz snimak koji će ići iza ponoći, pokazuju  se nekakve namere da ovo prođe neprimetno.
Zašto bi to bilo tako ako je ovo evropski zakon koji je bio na javnoj raspravi godinu dana, dobio podršku, zašto se Vlada ovim zakonom ne pohvali? Očigledno, pričaću samo gospodine Milosavljeviću Tomice o ovom zakonu, ova akreditacija je kolateralna korist za vas, sumnjam da će većina kolega da se obraća vama.
Zašto bi neko hteo ovo da sakrije. Zato što očigledno zna da su argumenti nas koji ćemo ovaj zakon osporavati jači nego argumenti onih koji će zakon braniti, gospodine Milosavljeviću.
Kažete da je zaštita potrošača ustavna kategorija. Tačno. Republika Srbija štiti potrošače. To kaže član Ustava 90, posebno su zabranjene radnje koje su usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrošača, kao i sve nečasne radnje na tržištu.
Na osnovu ovog člana i još nekih smo osporavali neke odredbe energetskog sporazuma sa Rusijom. Između ostalog onu koja kaže da dok se ne izvrši rekonstrukcija rafinerije ima da važe ovi propisi koji truju građane. Sud je rekao da to ne važi ako su u pitanju međudržavni sporazumi. Znači, u inostranstvu kada sklopimo nešto, Ustav ne važi, možemo da trujemo građane i ne štitimo potrošače. Tako mi izgleda i ovaj zakon, iako nema veze sa inostranstvom, zakon koji u suštini ne štiti potrošače.
Sećate se kada smo pre dva meseca, letos, raspravljali o Zakonu o trgovini. Tada smo vam upozoravali da ta skrivena odredba koja vama daje pravo da i dalje kontrolišete i čuvate monopole i sprečavate konkurenciju u trgovinskom sektoru kroz onaj Centar za razvoj trgovine, koji je organ ministarstva, da će se loše odraziti na potrošače i u ovom zakonu koji je trebalo da dođe, jer Zakon o trgovini i zakon o zaštiti potrošača su na neki način kao ruka i rukavica. Ako je jedan tesan, rukavica, biće loše ruci.
Ovde imamo dve suštinske primedbe. Prvo, o čemu je koleginica govorila, što fale potrošački krediti. Na Odboru ste danas rekli kako je na tome insistirala NB i da će ona regulisati tu oblast od nove godine. Nas to ne interesuje. Verujemo mi da će to uraditi, ali u svim normalnim zemljama ovo je regulisano ovim zakonom. Drugo, obrazloženje da postoje posrednici, pa banka hoće da izdaje licence tim posrednicima koji pružaju ove usluge ne stoji, jer NB može i kada bi ovo bilo regulisano ovim zakonom da se bavi tim poslom.
S druge strane, potrošački krediti ne odnose se samo na potrošačke kredite koje daju banke. To su krediti koje daju trgovinske organizacije. Kada platite neku robu sa tri ili šest čekova, to je takođe potrošački kredit. Apsolutno je ovo neregulisana oblast i mogu samo da pretpostavim, da špekulišem, da je to u interesu banaka koje ne žele da im se neko meša u ovu oblast tj. ovaj zakon, jer očigledno su profiti dobri. Mnogo toga nije regulisano, od kamata, raskida ugovora pre vremena itd…
Smatramo da ako gradimo evropsko društvo, ako će sutra veliki trgovinski lanci, a nadam se da neće biti ovaj jedan samo, pa bio vlasnik sa Kipra, iz Beograda ili iz Belgije, nebitno, izdavati kartice, davati kredite, trgovinski lanci, trgovci a ne banke, da sve to mora da se nađe u ovom zakonu, jer nema u kom drugom. Ne preklapa se ovo sa ovlašćenjima NB, osim ako se želi zadržati monopol na dosadašnje visoke kamate za velike profite koje banke prave ovde.
Kažem da ovaj zakon zbog toga što ne postoji deo o potrošačkim kreditima apsolutno ne štiti potrošače. Pro forme su zadovoljene nekakve evropske odredbe, ali ova nije.
Druga velika primedba LDP jeste smandrljane usluge od opšteg ekonomskog interesa. One se doduše pominju u zakonu. Otprilike se nekoliko njih u jednom članu definišu, usluge od opšteg ekonomskog interesa jesu usluge čiji kvalitet, uslovi pružanja, odnosno cenu određuje ili kontroliše državni organ itd, pa je onda otvorena zagrada, kao da otprilike mi potrošači imamo predstavu šta je to, elektronske komunikacije, snabdevanje električnom energijom i gasom, komunalne delatnosti i slično.
Nigde u zakonu, odnosno na nekoliko mesta je razbacano, a ne sistematično, i površno se ne određuje koje su to obaveze onih trgovaca i dilera koji isporučuju ove usluge. Smatramo da tu treba jasno definisati pravila, zato što su oni koji pružaju ove usluge u većini ili monopolisti ili su javna preduzeća i svakako nisu izloženi tržišnoj konkurenciji.
Zbog toga što nisu izloženi tržišnoj konkurenciji ponašaju se bahato, ponašaju se bezobrazno, koriste to i faktički gule kožu ljudima. Zato mislimo da za njih moraju da važe drugačija pravila, kakva važe i u drugim zakonima o zaštiti potrošača, kakva postoje u evropskim direktivama. Smatramo da treba jasno definisati svaku od ovih usluga opšteg ekonomskog interesa i predložićemo kroz amandmane 12 usluga.
Ako se ne prihvate, gospodine Milosavljeviću, ove što predlažemo, monopolisti i javna preduzeća nastaviće svoje ponašanje. Mislim na "Srbijagas", ovih dana smo svesni njegovog ponašanja, poskupeće gas iako je tokom godine silni novac potrošila ta firma na kojekakve sporedne aktivnosti koje nemaju veze sa gasom, a setite se koliko smo para ovde garantovali za pokriće prethodnih gubitaka, EPS, JAT, NIS. Sve su to firme koje pružaju ove usluge, ali faktički nigde nemaju obaveze drugačije od onih koje su zaista izloženi tržišnoj konkurenciji, kao što su trgovinski lanci i male prodavnice.
Dakle, ovo su dve osnovne zamerke. Pustite NB. Ovo treba da bude ovde. Ne znam sa kim ste obavili tu javnu raspravu, kad udruženja potrošača smatraju i traže da se potrošački krediti regulišu ovim zakonom i ove monopoliste, odnosno ono što najviše košta građane i što u principu moraju da plate, jer da li će kupiti "milka" čokoladu u "Delti" ili negde drugde ili da li će uopšte kupiti čokoladu je na kraju krajeva mogućnost izbora. Gas i struja nisu. Zato mislimo da su ovo dve velike manjkavosti ovog zakona. Mi bismo želeli da on bude bolji.
Ovog puta, gospodine Milosavljeviću, od vas će zavisiti da li će biti bolji, da li ćete prihvatiti amandmane nas i ostalih kolega iz opozicije. U svakom slučaju, ovo kako se o ovom zakonu raspravlja u sitne sate bez prenosa, ne obećava puno za potrošače.
Neću da ulazim u druge elemente ovog zakona, ima još toga, ali su ovo dve osnovne primedbe i mislimo da, ukoliko želite da ostane bar malo nečeg što se zove proevropska vlada, onda bi bilo vreme da počnete zaista da se ponašate proevropski, jer ovo, kao i prethodni zakon, kao i nekoliko zakona pre toga, pokazuje da vam je od tih evropskih poslova samo stalo do forme, a suština izmiče.
Dok bude forma važna, a suština sporedna ili dok suštine nema zbog nekih drugih interesa koji ovde nisu možda građanima tako vidljivi, ova zemlja će ići jedan korak napred, dva koraka nazad ka Evropi. Nažalost, to se nama ne dopada iz samo jednog razloga, znamo mi da u principu vi ne možete bolje, ali nam se ne dopada jer ovakvo ponašanje kompromituje evropsku ideju u Srbiji. Mislimo da je to apsolutno velika šteta i taj teret odgovornosti ćete nositi.

Potpredsednice, koleginice i kolege, i moje pitanje će se odnositi na suštinu politike, a to su pare građana.

Ovih dana smo svedoci relativno perfidne pripreme javnosti za nova poskupljenja, prvenstveno mislim na gas i električnu energiju. Normalno, različita je ta priprema javnosti. Kad je u pitanju električna energija, prvi čovek EPS-a se ne pojavljuje da objašnjava da struja treba da poskupi, dok je, kad je u pitanju gas, ovaj direktor sam rešio da ubedi narod kako treba da plaća skuplji gas. Verovatno je razlika u mnogo čemu između ta dva čoveka, pa, na kraju krajeva, i u intelektualnom nivou.

Ovih dana, takođe, mi iz LDP-a, tražeći reviziju energetskog sporazuma sa Rusijom, dokazujemo da poskupljenja potiču od monopolskog položaja te grane i tražimo da Vlada jasno kaže po kojoj ceni mi uvozimo gas. Jer, ovih dana se pojavljuju i plaćeni lobistički tekstovi gde pokušavaju da nam objasne da mi, otprilike, plaćamo najjeftiniji gas ili skoro najjeftiniji gas u Evropi.

Tražim od Vlade i nadležnog ministarstva da jasno kaže po kojoj ceni Srbija uvozi gas iz Rusije; da kaže kolika je cena na tržištu i da da uporedne podatke nekoliko nedelja unazad, da bismo mi videli da li se cena ruskog gasa, za koju mi tvrdimo da je veća od trenutne tržišne, zaista prelama preko džepova građana.

S druge strane, upozoravajući da cene i one životne stvari, kojih ovde tako malo ima u Skupštini, mnogo više zanimaju građane nego neke teme koje kolege forsiraju, predložili smo i kako da se reši ovaj problem s mlekom. Sećate se da smo predložili da se ograniče trgovinske marže na sedam odsto, da se država odrekne osnovnog PDV-a na hranu i mleko, i da se tako dobijena razlika podeli između proizvođača i prerađivača. Tada bi se obnovio i stočni fond i tako, svakako, u 21. veku ne bismo imali problem nestašica, koje strašno podsećaju na neko vreme koje svi želimo da zaboravimo.

Ovih dana svi čitamo kako nadležni ministar ima neku ingenioznu ideju da reši taj problem. Mi pitamo Ministarstvo poljoprivrede da li su ozbiljno razmatrali naš predlog, šta o njemu misle, zbog čega je neprihvatljiv ako je neprihvatljiv, zbog čega predlažu nešto što ne znamo šta će predložiti i želimo, u principu, da vratimo neke teme koje se tiču novca i standarda građana u ovu skupštinu.

Ovo oko gasa i struje zaista jednom treba da raščistimo, da se ne bi stalno vodila nekakva politika da neko lobira za neke, drugi za druge itd. Setite se kad smo vas upozoravali da taj energetski sporazum neće valjati. Govorili ste da ćemo imati povlašćen položaj i da ćemo najjeftinije uvoziti gas, a sad se odjedanput pominje čak 25% poskupljenja.

Zato želimo da tu raščistimo stvari, da ne bismo mi s našim podacima izlazili u javnost, a onda drugi odgovarali nekakvim podacima kroz plaćene tekstove. Neka Vlada i nadležni ministar jasno kažu koliko košta gas, šta je sa Banatskim Dvorom, gde mi skladištimo gas, da li i dalje u Mađarskoj, koliko košta transport tog gasa, da bi građani shvatili zašto će morati da plaćaju taj skuplji gas.

Ovde ne ulazim u monopolski položaj ''Srbijagasa'', ne ulazim u činjenicu da ta firma trguje žitom, kupuje firme i bavi se svim drugim poslovima koji nemaju nikakve veze sa gasom. O tome, o monopolima i potrošačima biće prilike za mnogo više reči kada dođe na dnevni red tačka o zaštiti potrošača.

U svakom slučaju, ova situacija pred grejnu sezonu, kada se kroz medije šire alarmantne vesti da toplane duguju, da neće biti grejanja, da nam ide teška zima, da ćemo se smrzavati itd., kad imamo takav ''povoljan'' sporazum s najvećim evropskim proizvođačem gasa Rusijom, zaista je nedopustiva. Ovaj rašomon oko toga već jednom treba da prestane i da Vlada jasno odgovori – koliko mi plaćamo ruski gas, koliko tečni gas košta na tržištu, koliko druge zemlje u okruženju plaćaju i da se zna da mi plaćamo, u stvari, nečiju nesposobnost, a, na kraju krajeva, i taj katastrofalni energetski…

Reklamiram povredu člana 107. zato što vi non-stop kršite taj član 107. odbijajući da prihvatite našu dobronamernu sugestiju.
Gospođo Čomić, došlo je do greške. Uzmimo da je došlo do greške. Nije dobro određena proporcija u Administrativnom odboru. To je kršenje zakona. Poslanici kažu...