Imate  priliku da ispravite kršenje zakona. Dovedite predlagača. Kako je dobro izračunao za druge odbore…        PREDSEDAVAJUĆA: Narodni poslaniče, ne možete isticati odredbu koja je već istaknuta kao da je došlo do povrede Poslovnika. Zaista vas molim da sve svoje primedbe ovakve vrste, argumentovane, ostavimo za raspravu u jedinstvenom pretresu, čemu rasprava i služi.
Narodni poslanik Ivan Andrić želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Koleginice i kolege, kad se siledžija postavi na odgovornu funkciju, a to je vaša odgovornost, nemojte se čuditi siledžijskim postupcima. To je još jedno poniženje ovog parlamenta danas. Prvo je bilo jutros, kada ste nas naterali da pričamo o odborima kršeći ovaj poslovnik, a onda posle, kada je "Selo gori, a baba se češlja" važnije nego Vlada, ili krnja vlada koju ste uspeli jedva da dovedete u Parlament. I, ako niste svesni da rušite instituciju, ako niste svesni da to nije evropsko ponašanje, mi ćemo nastaviti da vas na to upozoravamo.

Gospođo predsednice, vi ste predlagač ovog zakona. Ovaj vaš poslovnik daje vama pravo da se starate o zakonitosti u ovoj skupštini, pa čitam član 153: "Ako predlog zakona nije pripremljen u skladu s ovim poslovnikom, predsednik Narodne skupštine zatražiće od predlagača da ga uskladi s odredbama ovog poslovnika, pri čemu će precizno navesti u čemu se sastoji ta neusklađenost".

Ovo što je na dnevnom redu nije zakon nego odluka, ali ako vas obavezuje da zakon bude u skladu s Poslovnikom, valjda i vaše odluke moraju da budu u skladu s Poslovnikom. A nisu, zbog toga što u Administrativnom odboru nisu zastupljeni srazmerno vlast i opozicija. Odnos 10:7 nije odnos vlasti i opozicije, nego je to 9:8, i vi to vrlo dobro znate. Al' šta da radimo kad ste vi predlagač, a vi treba da upozorite da to nije u skladu sa Poslovnikom? Kako ćemo to da rešimo?

Preuzeli ste na sebe ulogu koja, u principu, ruši ugled Parlamenta, a tužno je što to radi predsednik Parlamenta. To je tužnije. U javnim izjavama priznajete dug Parlamenta Javnom servisu, a ne bi trebalo da priznate jer bi trebalo da vam bude jasno da taj javni servis, time što dobija pretplatu i što smo doneli takav zakon, ima obavezu da prenosi sednice.

Kako ste mogli da napišete u Poslovniku da mora da prenosi sednice poslednjeg četvrtka, kad dođe Vlada? Namećete mu obavezu. Pa, možete u Poslovniku da napišete da mora da prenosi sve sednice, to je analogija. Ali to niste napisali, nego priznajete nekakva fantomska tri miliona, s nekom satnicom koja je besmislena, koju vam ispostavlja taj vaš ''buzdovan'' i time polako dovodite u situaciju da eto ne bude prenosa, a da on bude kriv. Jeste li ga zato izabrali po drugi ili treći put?

Znači, prekršili ste Poslovnik donošenjem ove odluke da u Administrativnom odboru bude 10:7. Priznajete dug. Pitajte Cvetkovića koliko taj čovek traži novca iz budžeta za opremu, koliko je dobio - pretplata, marketing, budžet - i na sve to još i Skupština da mu plaća. Ako vam je cilj da ukinete prenose, dobro, vi možete sve, kao što možete da napravite proporciju 60:40% iako je odnos opozicije i vlasti 52:48%, a to je 9:8. Ali time uništavate ovu instituciju, i to, u krajnjem slučaju, radite na sopstvenu štetu i štetu zemlje.

Zaista ne znam šta vam još treba. Je l' vam treba nacrtati? Mi kažemo – nije 10:7 u redu, povucite to, a onda izađe predsednik Administrativnog odbora, koji nije zakazivao mesecima sednice i kaže – vi ste protiv PUPS. Šta nas briga ko je u vladajućoj većini, da li je Moma Čolaković, samo treba da vas bude 9 u tom odboru. Pa neka podnese ovaj dodatni član iz DS gospođa Vučković ostavku.

Nemojte zamenjivati teze i nemojte rušiti krhku instituciju parlamentarizma u Srbiji. Koljete vola za kilo mesa. Treba vam Šormaz. Ili šta, kada oni budu imali jednog poslanika manje, hoće li se pojaviti mleko u prodavnicama, hoće li cene hrane da padnu? Šta će vam to? Zašto to radite? Kao da ste, kako da kažem, onako… ušla vam voda u uši, pa mislite da možete sve. I na kraju će biti ''jao'' kad dođu izbori.

Hvala, potpredsednice, koleginice i kolege. Juče smo imali sadržajnu raspravu posle mišljenja Međunarodnog suda pravde da je Kosovo proglasilo nezavisnost u skladu sa Rezolucijom 1244 Ustavnim okvirom. Čuli smo mišljenje i govor gospodina Tadića. Izgovorio je u tom govoru jednu rečenicu, koja nama u LDP-u ne da mira – ako neko misli da ćemo ući u EU bez Kosova, vara se. To je ta politika ''i Kosovo i Evropa'', na kojoj ste dobili izbore, što nije sporno, ali dosadašnji rezultati, u principu, pokazuju da se ta politika svodi na ''ni Kosovo ni Evropa''.

Malo ću proširiti pitanje, a ono se odnosi na spoljnu politiku u regionu i informacije koje su u vreme lokalnih izbora stizale iz Crne Gore, da se savetnik predsednika Tadića meša u unutrašnje poslove Crne Gore, da je vodio kampanju protiv vlasti u Crnoj Gori itd.

S tim u vezi smo pre deset dana imali sednicu Odbora za Srbe van Srbije, na kojoj su govorili predstavnici Srba iz Makedonije. Oni su ponovili nešto slično, da se taj isti savetnik gospodina predsednika meša u odnose Srba u Makedoniji, da svađa Srbe, da vodeću političku partiju Srba u Makedoniji, koju vodi Ivan Stojiljković, poslanik već osam godina, pokušava da rasturi, da su bili ucenjivani od strane Tadićevog savetnika da ruše vladu Gruevskog, jer su, tobože, pregovori između Grčke i Makedonije bili zapeli, a mi čujemo da su ti pregovori u poodmakloj fazi i da će Makedonija dobiti poziv za članstvo u NATO-u.

Moje pitanje je prosto – da li ovakav odnos prema tim dvema državama, a možemo i da vidimo kontinuitet tog odnosa posle priznanja Kosova, odnosno odluke Generalne skupštine da se zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde, ima veze sa ubrzanim približavanjem tih dveju zemalja NATO-u, jer će, po svoj prilici, te dve zemlje do kraja godine biti primljene u NATO, a sa druge strane, sve ono što čujemo unazad godinu dana da dolazi iz Beograda, vodi ka nekakvoj destabilizaciji te dve zemlje?

Zaista bih voleo da je ovo slučajnost. Ne mislim da je imperijalna politika u interesu Srbije, ne mislim da se tako postaje lider na Balkanu. Vidim da i gospodin predsednik juče nije pominjao tu floskulu da mi treba da budemo lider na Balkanu, nego je rekao da treba da budemo značajan regionalni činilac, što je pozitivno, ali te reči moraju da prate dela.

Prema tome, moje pitanje je – da li je savetnik predsednika, naš ambasador u Skoplju, umešan u odnose među Srbima, da li pokušava da smeni lidera Srba u Makedoniji, da li je od njega tražio da ruši vladu Gruevskog pre nekoliko meseci, baš u trenutku kada se, izgleda, pregovori između Makedonije i Grčke završavaju i faktički se time otvara put da Makedonija postane punopravna članica NATO-a?

Ovo pitam zato što sam ubeđen da će članstvo Makedonije i Crne Gore u NATO-u sve vas, gospodo koji ste u jednoj kosovskoj rezoluciji provukli nekakvu polurečenicu o vojnoj neutralnosti, opametiti i ubrzati određivanje Srbije prema NATO-u. Na kraju krajeva, ako ste iskreno za Evropu, onda ćete svakako prihvatiti da se u Evropu brže ulazi kroz članstvo u NATO-u. Hvala.

Gospođo predsednice, gospodine premijeru, dame i gospodo ministri, koleginice i kolege, sa žaljenjem ne možemo da glasamo zato što je kontinuitet politike jasan u ovoj deklaraciji.
Zašto smo protiv kontinuiteta? Zato što je ta politika dovela do ovog rezultata. Oni koji su zadovoljni ovim rezultatom će glasati. Oni koji su zadovoljni ovim rezultatom jer je prikrio nekakve ranije neuspehe, i oni će glasati. Mi smo se zaista od svog osnivanja zalagali za drugačiju politiku, ali za sada ne nailazimo na razumevanje većine u ovoj sali. To se vidi po današnjoj raspravi.
Šta je Međunarodni sud pravde, čije smo mišljenje tražili, rekao? Niko to otvoreno narodu neće da kaže. To je prvo, kada pominjemo odgovornost. Recite građanima istinu. Nemojte, gospodine Bogdanoviću, da pričate da je ovo politička odluka, ovo je najviši sudski organ UN, poštuju ga sve zemlje.
Setite se samo pre neku godinu, kada je taj sud presudio da Srbija nije kriva za genocid po tužbi Bosne, jer smo tada govorili kako je to politički sud.
Tada su se Bošnjaci osećali kao što se većina građana Srbije oseća danas. LDP neće da stavlja so na ranu, ali nemojmo biti toliki licemeri da jednom kažemo da je to super sud, a onda pošto je super, idemo da tražimo mišljenje od njega, onda kažemo – sada nam se mišljenje ne dopada.
Bilo je jasno pitanje i dobili smo jasan odgovor. Šta se ovde krije? Ovde se krije na osnovu čega je sud rekao da je Deklaracija o kosovskoj nezavisnosti predstavnika naroda u skladu sa međunarodnim pravom ili, kako su rekli, nije protivna međunarodnom pravu, a dozvolićete, skoro da znači da je u skladu.
Sud je jasno rekao da je to na osnovu Rezolucije 1244 i ustavnog okvira. Rezolucija 1244, to je rezolucija koja se ovde građanima Srbije, nažalost, Srbima sa Kosova prodaje već 11 godina kao papir koji garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.
Sud je rekao – ne. Po toj rezoluciji oni su imali pravo da proglase nezavisnost, i po ustavnom okviru, i to je izvor međunarodnog prava, kada je u pitanju Kosovo, što znači da je Kosovo jedinstven slučaj. Dobro, doći ćemo do Generalne skupštine i videćemo šta će odlučiti. Zato kažemo da je kontinuitet, zato što se i dalje nastavlja obmanjivanje građana.
Sud je rekao – po 1244 mogli su da proglase i niko to neće jasno i glasno da kaže, nego i dalje ovde ima onih, doduše, bili su vlast kada je doneta Rezolucija 1244, predstavili su to kao pobedu i očuvanje Kosova, koji kažu – mi se pozivamo na Rezoluciju 1244. Na Rezoluciju 1244 pozivali su se i oni koji su glasali za nezavisno Kosovo i oni koji su priznali to nezavisno Kosovo.
Nemojmo lagati ljude. Kažimo istinu. To mišljenje je možda samo mišljenje, ne obavezuje, ali budite sigurni da od 192 članice UN u Generalnoj skupštini većina prihvata odluku i mišljenje suda. Ako gospodin Jeremić ovog novopečenog Evropljanina namerava da proizvede u izaslanika, savetujem mu Severnu Koreju i Venecuelu. Tamo bi mogao da završi neki posao.
Vratimo se mi na ono što je činjenica, to je međunarodno pravo za Kosovo i to je jedinstven slučaj. Siguran sam da će na Generalnoj skupštini i države koje nisu priznale Kosovo, kao što su Španija, Slovačka, Rumunija, biti za taj stav, baš zbog svojih problema.
Sva ova kampanja, spinovanja, sud nije odgovorio na ključno pitanje, nije se izjasnio o državnosti, opet obmanjivanje građana. Sud se izjasnio o državnosti. Rekao je – država priznaje i druge države. Nema šta sud o tome da se izjašnjava.
Kada dođemo do Generalne skupštine i kada bude tumačeno ono što je sud rekao da treba da se politički tumači, biće je li to jedinstven slučaj ili presedan. Iz svega onoga što je izrečeno jasno je da je jedinstven slučaj. Možda se to nekome ne dopada. Možda se ne dopada nekim drugim zemljama. Ali, da li je interes Srbije da to bude presedan? Ne.
Prema tome, kada ova zemlja i njeni narodni predstavnici budu imali hrabrosti da kažu građanima istinu, mi ćemo početi da se menjamo. Nažalost, ovde se mnogo priča o konsenzusu, jedinstvu itd.
Podsećam vas na istorijske primere. Postojao je konsenzus u Nemačkoj oko Hitlerove politike Postojao je decenijama u Japanu oko japanskog militarizma. Postojao je u Velikoj Britaniji i u Francuskoj o kolonijalnoj politici, pa su se oni, u jednom trenutku, odrekli tih vrednosti i postali zdrava demokratska društva koja u principu utiču sada na odnos u svetu, mnogo više nego Srbija.
Ovo zavaravanje koje se nalazi u ovoj rezoluciji samo će se obiti o glavu Srbima u Kosovu, a verujte mi, dobijamo i mi poruke. Kažu – nismo mi baš takve ovce da nismo čuli šta je rečeno, a da slušamo tumačenja zvaničnika. Ovde ćete za ovu rezoluciju koja će nas odvesti do kraja, kada ćemo udarati glavom o zid, dobiti većinu onih koji su bili za Ustav.
Za Ustav nije bio LDP, nećete imati tu većinu. Verujem da ćete imati obe frakcije radikala kada bude glasanje. Nećete imati DSS, ali dobro, dobili ste Čanka u međuvremenu.
Mislim inače da je ovo što vi njima zamerate da su odstupili zaista nedovoljno da bi to moglo da bude odstupanje od politike. U pitanju je kontinuitet onih koji su izgubili Kosovo, a nisu to hteli da priznaju. Jedina zamerka sadašnjoj Vladi je što je na vreme došla u situaciju da kaže izgubljeno, a mi ćemo probati da ga vratimo. Nismo uspeli.
Na kraju, gospodine Jeremiću, nas interesuje samo Evropa i sa tim u vezi kosovska politika. Ako to bude prepreka za Evropu, apsolutno ćete imati u nama snažnog protivnika.
Vi stalno kažete, ako nas dovede u dilemu da biramo Kosovo ili Evropu, mi nećemo izabrati Evropu. Franko Fratini je rekao – pregovori da, ali ne o statusu. I mi smo za pregovore i vi ćete dobiti pregovore, ali ne o statusu.
Prema tome, pošto volite da pominjete reči: o svemu, ali ne o statusu, onda mogu samo da vam kažem, podsećam se Žaka Klajna, on je tamo bio izaslanik za Slavoniju, rekao je odlazeći – Srbi ne propuste nikad priliku da propuste priliku.
Pregovori o podeli, ako vam je to cilj, prošli su onda kada ste se izigravali sa predstavnikom generalnog sekretara Ahtisarija i nazivali ga pogrdnim imenima. Ako ste do dileme, gospodine Jeremiću, da sam na vašem mestu, imao bih samo jednu dilemu – da li sada da podnesem ostavku ili posle Generalne skupštine. Ako nemate takvu dilemu, onda gospodine Tadiću, vi ozbiljno treba da razmislite o tome ko vam vodi spoljnu politiku.

Hvala potpredsednice, a, b, v – na ćirilici. U svakom slučaju Vlada nije prihvatila ove naše amandmane iz formalnih razloga, kaže Vlada, zato što oni menjaju članove koje Vlada ovim izmenama zakona nije htela da menja.
Pod jedan, to što Vlada nije htela da menja, to je greška. Mi poslanici hoćemo da iskoristimo priliku kad se menja zakon da se promene i oni članovi koji treba da se promene. Ne vidim zaista šta znače formalni razlozi. Ovde je u pitanju život, smrt, povrede, šteta. Kakvi formalni razlozi?
Nažalost, još nije završen Zakonodavni odbor, ako su naši amandmani pravno mogući, Vlada ne može, pozivajući se na formalne razloge, da odbija da se promeni nešto što treba da se promeni.
Šta mi predlažemo ovim amandmanima da se promeni? Bezbednost dece. Sada piše da deca preko tri godine mogu da se vezuju pojasom, a da do tri godine budu u onom izdignutom sedištu.
Međutim, nebezbedno je po evropskim standardima da se deca ispod 150 santimetara vezuju pojasom za odrasle. Idu im preko vrata, preko lica, može da se uguši, mogu da budu velike povrede. Zato predlažemo da umesto tri godine piše šest godina. Otprilike sa šest godina deca dostižu visinu od 150. Šta je tu sporno? Neko dete će preživeti ili će se spasti teških povreda.
Zatim, u zakonu sadašnjem piše do tri godine deca mogu da se voze u prednjem sedištu, u posebnoj korpi koja se stavlja na prednje sedište i okrenuto je unazad. Međutim, neka deca već sa dve godine to sedište, imaju tamo neku svoju kategorizaciju nula i on je predviđen za decu do 13 kila. Ima dece koja već sa dve godine postignu tu kilažu. Zato predlažemo da se tu, kako i proizvođači tih sedišta kažu, da se tu deca voze do 13 kg, bez obzira koliko imaju godina.
Na ove izmene nas obavezuje direktiva EU broj 2003-20/3 i prosto mi nije jasno zašto iz formalnih razloga se ne prihvata, kad je ovo u interesu bezbednosti saobraćaja. Nikakva politika, ništa se policiji ne oduzima, nikakvo ovlašćenje. Ako kažete da je iz formalnih razloga, nema ministra da ga pitam, znači, ako se slažete sa ovim šta očekujete od nas, da u septembru, kad počne redovno zasedanje predložimo izmene ovog zakona, pa ćete usvojiti, ali nemam koga da pitam.
Na kraju krajeva, ovim amandmanom, ovim članom, predlažemo da se u nasilničku vožnju uvrsti voženje motorcikla na zadnjem točku. To nije regulisano dosadašnjim zakonom. Od trenutka kad smo predložili amandman do danas, do jutros, eto desio se jedan smrtni slučaj. U Novom Sadu je juče neki divljak vozio motorcikl na zadnjem točku i ubio dete. Sad vi kažete, ne prihvata se iz formalnih razloga. Znači, pošto vi niste hteli taj član da menjate, neka ginu ljudi, zato što neko vozi motorcikl za zadnjem sedištu. Stvarno mi nije jasno.

Drago mi je, gospodine ministre, što ste se vratili. Ministar koji drži u kabinetu sliku Miloševića, Tadića i Obame trebalo bi malo više naginje prema evropskim vrednostima, kako novopečeni Evropljani kažu. Možda vam je neprijatno zbog ove navale Evropljana, ali moramo ipak da upristojimo ovaj zakon.
Odbijate da prihvatite amandmane koji omogućuju bezbedniji prevoz dece, odbijate da prihvatite amandman kojim se vožnja motorcikla na zadnjem točku svrstava u nasilničku vožnju, pa onda nije čudo što u članu 62. odbijate da prihvatite proširenje privilegija sa policije na zdravstvene radnike.
Zbog gledalaca pročitaću član 62: "Vozač ne sme da zaustavi, odnosno parkira vozilo na mestu na kome bi ono ugrožavalo bezbednost drugih učesnika u saobraćaju ili predstavljalo smetnju za normalno odvijanje saobraćaja i kretanje pešaka".
Stav 2, čitam osnovni zakon: "Odredbe ovog zakona o zaustavljanju i parkiranju ne primenjuju se na policijske službenike u obavljanju službene dužnosti, ako bi obaveza poštovanja odredbi o zabrani zaustavljanja ili parkiranja vozila omela uspešno obavljanje službene dužnosti".
Ne tražimo da se policiji oduzme ta privilegija da mogu da parkiraju gde hoće. Samo kažemo – dodajte i zdravstvene radnike. Zdravstveni radnici vode ljude na dijalizu, nose teške bolesnike na nosilima. Zašto i oni nemaju tu privilegiju u obavljanju službene dužnosti, nego samo policija?
Ako niste ono prihvatili, onda mi je potpuno jasno zašto i ovo nećete da prihvatite. Što bi samo policija imala pravo da nepropisno parkira, da parkira tako da ometa saobraćaj? Stvarno mi nije jasno.

Hvala. Nisam se javio da izrazim zadovoljstvo što je ovaj, jedan jedini, naš amandman prihvaćen, nego da se nastavim na ovo gde su moje kolege započele.
Dobro, prihvaćen je ovaj amandman, ali baš ovo što smo mi prihvatili, to Vlada nije nameravala da menja, ona je menjala nešto drugo u tom članu. Sad, koleginice Milošević, svi mi, i naprednjaci i radikali koji su dosad učestvovali, ne sporimo da je taj zakon živ i da primena posle šest meseci pokazuje koja su rešenja dobra. Niko to ne spori.
Ne napadamo Vladu što je rekla – sad bi mi da menjamo šta je Vlada utvrdila da joj smeta, to što radar, koji ne može da se briše, hvata vozila pod pratnjom Tadićeve Kobre ili Bijina vozila, ali na daljinu? Vidi da su to službena vozila, mora da podnosi prekršajne prijave. Kako da podnese? Ako ne podnese, krši zakon. Sada hoće da ima odrešene ruke, diskreciono ovlašćenje područnih jedinica, između ostalog, to je izmena zakona. Dobro, hajde da razumemo.
Ali, i mi smo videli nešto što treba da se popravi, a što Vlada nije videla ili nije htela da vidi. Šta je tu sporno? Na kraju krajeva, nisam pravnik, gospođo Čomić. Činjenica je da se taj Zakonodavni odbor nije sastao. Vi možete da mislite da su naši amandmani pravno nemogući, tj. da nisu pravno mogući, mi možemo da mislimo da jesu.
Skupština je suverena. Najviša zakonodavna vlast valjda ima nekakvu slobodu da kreira zakone. Vlada je predložila određene izmene zakona, narodni poslanici su predložili neke druge izmene zakona. Ne postoji formalni papir da su naši zakoni pravno nemogući. Prema tome, 250 mišljenja mi možemo da imamo o tome. Ne postoji ta činjenica, ako ta činjenica ne postoji, oni su mogući.
Zato predlažem razum kod Vlade, gospodine Mrkonjiću. Uopšte ne znam sad ko je formalni predlagač zakona. Prošli put ste vi branili, onda je na izmenama došao Dačić, ali svejedno, očigledno je to u porodici, u SPS-u. Lepo se dogovorite.
Pošto su naši amandmani pravno mogući, jer nema Zakonodavnog odbora koji kaže da su pravno nemogući, vi imate slobodu da predložite prihvatanje onih amandmana koje nađete za shodno, iako ih formalno, kada ste predlagali izmene zakona, vodeći računa samo o nekim svojim partikularnim i uskim interesima, niste pogledali širinu.
Poslanicima je posao da pogledaju malo šire. Predložili smo amandmane i dajte da iskoristimo tu činjenicu da Zakonodavni odbor nije imao kvorum, pa većina nije naše amandmane proglasila pravno nemogućim, da ta činjenica bude sreća za nekoga ko će eventualno doživeti saobraćajnu nesreću ili zbog toga izbeći saobraćajnu nesreću. Usrećite nekoga zbog činjenice da nije bilo kvoruma na tom Zakonodavnom odboru.

Hvala, gospodine Novakoviću.
Radi se o istom članu. Nekako mi se čini da se kolege Avramović i Čikiriz ne razumeju oko tih tri do pet minuta. Hajde da kažem da ovo što predlažemo Kenan i ja na neki način je neki kompromis. Ima veze, gospodine Čikiriz, sa "Parking servisom", gospodin Avramović je u pravu.
Šta mi predlažemo ovim amandmanom? Ovaj član izmene zakona u suštini reguliše odnošenje nepropisno parkiranih vozila, ne kazne. Svako nepropisno parkirano vozilo treba da plati kaznu, po zakonu.
Vlada odbacuje naš amandman, a mi predlažemo sledeće – "da se prvenstveno nose samo vozila koja ugrožavaju bezbednost saobraćaja i značajno ometaju saobraćaj". Vlada kaže, ali član 62. kaže da "vozač ne sme da zaustavi", normalno osim policijskog službenika, "odnosno parkira vozilo na mesto na kome bi ono ugrožavalo bezbednost drugih učesnika u saobraćaju ili predstavljalo smetnju za normalno".
Kaže ovako Vlada – to što vi predlažete da se prvenstveno nose vozila koja ometaju saobraćaj je glupo jer zakon zabranjuje parkiranje na mestima gde vozila ometaju saobraćaj. Nije tačno. Zakon zabranjuje da se parkira na mestima gde ugrožava saobraćaj, plus gde je zabranjeno parkiranje. Sva ta vozila treba da plate kaznu. Da li sva ta vozila trebaju da budu odneta? Da, kada bi bilo hiljade pauka, nadamo se da nećemo doći do te situacije.
Mi predlažemo sledeće, da ne bude na policijskom službeniku, jer on daje nalog parking servisu, ne može parking servis da nosi po svom nahođenju, nego policajac kaže – ovo vozilo je nepropisno parkirano, nosi ga, a mi kažemo – policajac treba da kaže – ovo vozilo je nepropisno parkirano, lepi mu kaznu, ometa saobraćaj i ugrožava bezbednost, pa ga nosi.
Mnogo je više vozila, ovo se prvenstveno odnosi na gradove, na Beograd i još neke veće gradove koji imaju službu za odnošenje vozila. Policajac u poslednjem selu može da naplati kaznu za nepropisno parkiranje, ali nema parking servisa.
Mi kažemo – nemojte, gospodo policajci, da nosite vozila koja jesu nepropisno parkirana na periferiji Beograda na širokom trotoaru, gde je ovde zakonom apsolutno zabranjeno parkiranje na trotoaru, parkirano je vozilo. Lakše je policajcu i parking servisu da odnese to vozilo nego onaj džip o kome je on govorio. To je činjenica.
Da li je sa aspekta bezbednosti saobraćaja opravdano da se pre to vozilo nosi, koje jeste nepropisno parkirano, koje treba da plati kaznu zbog toga, ali koje ne ometa saobraćaj, nego vozilo ispred kafića u maloj ulici i u centru grada Beograda, gde zaista ometa saobraćaj.
Zbog toga što se ovim zakonom daju tako široka diskreciona ovlašćenja policiji, prošle godine ovaj zakon nazvao sam policijskim, pa ako je to politička kvalifikacija neka bude, ali u principu to je vrednosna kvalifikacija, jer je taj zakon pisala policija.
U drugim zemljama gde policija, takođe, sprovodi i stara se o sprovođenju zakona o bezbednosti saobraćaja, zakon ne piše policija, nego piše struka, stručnjaci. Policija svakako učestvuje sa svojim iskustvom, a ovde je obrnuto. Ovde policija piše, stručnjake pozove, uvaži njihovo mišljenje ili ne uvaži i na kraju dobijamo policijski zakon. Zašto? Zato što ga je pisala policija. Kad piše policija, onda svakako jedino policija ima pravo da se nepropisno parkira i niko drugi. O tome se radi.
Mi predlažemo da se prihvati ovaj naš amandman. Imate još vremena, em što su pravno mogući svi amandmani, sledeći član je vezan za ovo, em što je ovaj naš amandman upravo na zakon o izmenama, jer vi ovde regulišete odnošenje, ne kažnjavanje.
Kažnjavanje reguliše član 62. i s njim u vezi kaznene odredbe. Morate, trebalo bi, zbog Beograda i velikih gradova, posebno zbog Beograda, da bi se smanjilo to diskreciono pravo da policajac odlučuje svojom voljom koje će vozilo odneti, pa mu je svakako lakše da da nalog, pa na kraju krajeva i parking servisu, neko vozilo koje je nepropisno parkirano, a ne ugrožava saobraćaj.
Evo, na Novom Beogradu živim, zaređa pauk tamo gde je znak zabranjeno parkiranje, gde objektivno ne ugrožava bezbednost saobraćaja vozilo, tamo zaređa, a u centru grada gužva. Zato što im je lakše. Dobro, hajde uverite me da nije policijski zakon tako što ćete bar u ovom članu smanjiti to diskreciono pravo policije da uđe u Vojvode Stepe, pa ako ima 40 nepropisno parkiranih vozila da da nalog za 36. ili za 25., a ne da počne od početka. O tome se radi.
Prvo, oni koji ugrožavaju saobraćaj ili znatno ga ometaju, a onda one ostale nepropisno parkirane. Ovim drugim treba naplatiti kaznu, ali ih ne treba nositi pre nego ove prve i to je suština ove naše izmene.

Nastavljam gde sam stao. Znači, mi predlažemo da lokalna samouprava donese godišnji plan u kome postoje prioriteti, odnosno nekakva načela i principi po kojima se kontrolišu nepropisno parkirana vozila u gradu.
Upravo da bi smanjili diskreciono pravo policije i parking servisa da bira koga će nositi i odakle će nositi. U obrazloženju kojim Vlada odbija ovaj amandman stoji da je ovim zakonom jedino policija nadležna da se stara o bezbednosti saobraćaja, što čitam otprilike ovako – šta ima tu lokalna samouprava da donosi planove.
Planove parking servisa, pa nije sad policija uzela i parking servis pod svoju kontrolu. Još malo pa će ti u parking servisu po tome da nose i uniforme. Ne, mi upravo kažemo da mora da postoji plan. Vi u policiji imate plan gde postavljate radare.
Ne kaže komandir stanice saobraćajne policije, hajde sad kud koji, uzmite po radar i idite, stanite gde hoćete i lovite vozače, nego postoji neki plan, čak taj plan objavljujete u sredstvima javnog informisanja da bi koristili, hajde da kažem, odvraćanje, odnosno upozoravali vozače gde se nalaze radari tog i tog dana na kojim putevima. Što to ne bi radila i lokalna samouprava i time još malo smanjili to diskreciono ovlašćenje koje ima policija.
Znam da, kao i pre godinu dana, džabe ovo pričam, ali ću završiti, pošto je ovo poslednji naš amandman, gospodine Novakoviću, žao mi je što tu nije gospođa Čomić i gospodin Mićunović, koji je nakratko bio, žao mi je što nisu predstavnici najveće partije vaše vladajuće, obraćam se vama gospodo iz vladajuće većine. Rasprava oko ovog zakona pokazuje koliko dopuštate da vlada gazi ovaj parlament i to nije dobro za vas iz vladajuće većine.
Razumem lojalnost vladi, vi ste je birali, zadovoljni ste, donosili ste nekakve deklaracije o pomirenju između dve stranke. Ovakvo ponašanje Vlade prema parlamentu na kraju će se obiti svima nama o glavu.
To što gospođa Čomić tumači da mi kao poslanici moramo samo da podnosimo amandmane na članove zakona koje je predložila vlada i ništa drugo je apsolutno samo jedan u nizu razvaljivanja, odnosno degradiranja parlamenta koje traje već godinu dana, kroz kampanju kolike su nam plate, kolike su nam dnevnice, koliko koštaju šampite i krempite u restoranu itd.
Mi smo poslanici i svako od nas može da podnese zakon, da podnese, da li će doći na dnevni red, to se odlučuje drugačije, većinom. Mi možemo da predložimo izmene i dopune bilo kog zakona, a nama ovde neko osporava da predložimo amandmane na član zakona koji je na dnevnom redu.
Šta je na dnevnom redu? Izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ako mi predložimo izmene i dopune nekih članova na koje Vlada, policija, predlagač, ko god, nije mislio, nama se to osporava. Mi imamo i zakone pravo da predlažemo Kakvo je to ograničavanje prava? Ko može više, valjda može i manje.
Kako se zove tačka dnevnog reda? Izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Kad predložim amandman da se vožnja motocikla na zadnjem točku tretira kao nasilničko ponašanje, oni kažu - pa nismo mi mislili taj član da menjamo. Na šta to liči, molim vas?
Je l' oćemo da popravimo zakon. Je l' nas terate da podnosimo predloge zakona, pa da ih ne usvajate? Šta znači - izmene i dopune? Šta znači reč dopuna u zakonu? Menja se nešto što postoji, a dopuna, šta je to? To je – dodaje se nešto što ne postoji.
U skladu sa dnevnim redom smo predložili i oni, i mi i oni amandmane.
Na kraju, nije jedanput da su prošli amandmani i da su usvajani amandmani koji su bili na članove zakona koji nisu bili predloženi izmenama zakona. Praksa poslovnička nije usaglašena, tako da apelujem na vas.
Žao mi je što nije tu predsednik političkog saveta DS da založi svoj autoritet, da ne dopustite ovakvu degradaciju parlamenta i svih nas, prvenstveno vas, i da u danu za glasanje glasamo o amandmanima, kako bi ovaj zakon učinili boljim, jer ovaj zakon zaista nema ništa ni liberalno, ni levičarsko, ni desničarsko u sebi, nego je zakon koji svi koji su glasali za sve koji sedimo ovde i za sve koji nisu prešli cenzus i koji nisu izašli na glasanje, za sve važi.
Nemojte da dopustite dalje srozavanje parlamenta, da nama Vlada odlučuje, određuje o čemu možemo da pričamo, jer zvaće nas na kraju građani – protočni bojler Vlade, a ne znam šta je tu voda, a šta je kamenac. Vi ćete svakako biti kamenac.

Ne ulazeći u sve manjkavosti zakona suštinski, gde faktički neko ko je direktor perionice u Vranju ne može da bude u upravnom odboru "Studija B" jer je jedno s drugim nespojivo. Ne ulazeći u sastav Agencije koji je, čini mi se, sastavljen od profesionalnih boraca protiv korupcije, a koliko su uspešni pokazuje i stepen korupcije u Srbiji, govorim zato što se provlače kroz antikorupciona tela već godinama, a većina njih obavlja više funkcija. To na stranu, ovde pričamo o kumulaciji javnih funkcija i sukobu interesa i sve se pomešalo.
Još je Milošević deakumulirao Čovića negde 93. godine. Tada smo prvi put saznali, gospođo Kolundžija, za tu deakumulaciju. Možda ste tada bili član te partije. Kada ima puno funkcija javnih može da se obavlja jedna besplatno, ali uticaj i moć, to se na zapadu zove trgovinom uticaja, to je izvor korupcije.
Sukob interesa je nešto sasvim drugo, ne između dve javne funkcije, nego javne i privatne. Mogli ste da nađete bliži primer, nego tog britanskog ministra čiji je sin narkoman i koji predlaže zakon protiv narkomanije.
Gospodin Vlahović, on je član upravnog odbora, ako ne i predsednik, jedne privatne banke, a ovde je odlučivao o davanju garancija za kredit koji ta banka daje. Privatna i javna, nije dve javne, a u suštini može da bude sukob interesa, čak veći nego gospodina Bajatovića, koji obavlja dve javne funkcije. Gospodin Bajatović akumulira veliku moć i može da trguje uticajem jer je na čelu ozbiljne, bogate firme, ovde je privatno.
U Americi se to rešava četvrtim dugmetom za glasanje. Ima mnogo primera takvih kao što je gospodin Vlahović i to se ne smatra ni nemoralnim, ni nepoštenim, ali kada dođe takav zakon u kome on, koristeći funkciju na koju ga je izabrao narod glasa, odnosno treba da glasa, četvrto dugme pritiska, a na njemu piše – ne glasaj jer je u sukobu interesa.
Ne daj bože u Americi u nekim državama da takav čovek pritisne za ili protiv, nego mora da pritisne – uzdržan i sam objavljuje da je u sukobu interesa i da neće o tome da glasa. Ako glasa, onda ima i krivične sankcije.
Javio sam se samo zbog jedne stvari. Ponovili ste nešto što je gospođa Čomić danas oko Zakona o bezbednosti saobraćaj pokušala da predstavi kao svoje mišljenje, u stvari kao svoje mišljenje izrekla, vi ste to ponovili. Mi poslanici, kažete, nemamo pravo da podnosimo amandmane na druge članove osim onih koje je Vlada izmenama i dopunama želela da promeni.
Apsolutno, gospođo Kolundžija. Drago mi je što ste tu, ponoviću samo deo onog što sam rekao. Molim vas, učinite sve da takvo nakaradno tumačenje naših prava nikad više u ovoj skupštini ne čujemo. Nas je narod birao. Svako od nas ima pravo da predloži ceo zakon. Svako od nas ima pravo da predloži izmene i dopune zakona.
Narodna skupština je suverena u donošenju zakona. Ne možete nas ograničavati u tome, da Vlada kaže želela bi da izmeni ovaj zakon i samo te članove, i kad dođe na dnevni red da nas ograničavate da mi moramo da se držimo toga. Vlada želi te, mi želimo neke druge. Glasanjem će uvek većina da odluči šta će se izmeniti, ali ne davanje prilike da se glasa o amandmanima koji nisu vezani za članove izmena zakona, to ste rekli gospođo Kolundžija.
Zamislite situaciju da izmenama i dopunama zakona mi se zakačimo za neki član koji Vlada želi da promeni i oni kažu super, prihvatićemo taj amandman. Ali zbog prihvatanja tog amandmana mora da se promeni neki drugi član koji Vlada nije želela. Šta ćete onda reći? Pa ne može, ili ćete reći e tada može. Ne, svaki član zakona mi možemo da menjamo.
Nije na dnevnom redu zakon o cepljenju pasa, pa da mi predlažemo amandman na borbu protiv korupcije. Na dnevnom redu je izmena i dopuna Zakona o Agenciji. Pre podne je bila izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja. Sve može da se menja. Dopuna znači da može da se doda u zakon nešto što ne postoji.
Znači možemo amandmanima da menjamo ceo zakon koji je na dnevnom redu i takvi amandmani ne mogu biti pravno nemogući. Oni su pravno mogući. Uskraćujete to. Pazite, to je odnos Vlade i parlamenta.
Koliko ste se vi puta ljutili zato što mediji, koji su pod kontrolom vaše stranke, vladajuće većine, degradiraju i ponižavaju ovaj parlament.
Da vas podsetim nedavno kad su dohvatili doajena vaše poslaničke grupe gospodina Mićunovića za neke troškove putovanja itd, ljutito ste držali konferenciju za štampu. Ovim odnosom prema Vladi, klečećim odnosom prema Vladi vi u suštini pomažete njima da degradiraju parlament, a onda se bunite kad vas razvlače za putovanja, šampite, krempite i ne znam šta.
Nemojte da ponavljate tu rečenicu, mi ne možemo da podnesemo amandmane na druge članove zakona osim Vlade. Vi zaista u podanički odnos nas poslanike stavljate. Neće Vlada propasti. Odbićete amandmane, ali dajte da o njima pričamo, dajte poslanicima mogućnost da poprave zakon i van okvira koje je Vlada utvrdila. To je naše pravo.
Mi ako možemo da predlažemo zakone, možemo i to. Naprosto, ne mogu da verujem da vi ponavljate formulacije iz ovog obrazloženja. Tako je bilo i na Zakon o saobraćaju – odbija se amandman iz formalnih razloga, jer Vlada nije taj član htela da menja. To je apsolutno nedopustivo. Dajete doprinos degradiranju ovog parlamenta.
Ako je neki dugoročni cilj vaše koalicije da se uvede predsednički sistem, pa da ovo bude zaista protočni bojler, onda u redu. Ali apelujem na vas da nam dopustite da koristimo naše pravo koje nam je dato Ustavom i svim drugim zakonima, i naprosto ako vi hoćete da budete ta voda koja prolazi, a nas doživljavate iz opozicije kao kamenac koji smanjuje protok te vode, izvinjavam se, to je loše za vas prvenstveno, a i za Vladu, a onda i za celu državu.

Član 104. Gospođo Kolundžija, navešću vam sutra, navešću vam primere...

Član 104. Povreda dostojanstva ovog parlamenta. Gospođa Kolundžija je iznela nešto što nije tačno, vi niste reagovali. To se dešavalo. Ona kaže da se nikad nije desilo. To što kaže da se nije desilo, dešavalo se. Ne mogu sad napamet da kažem koliko puta smo menjali zakon, koliko puta..

Koleginice i kolege, guverner Jelašić je otišao. Radio je svoj posao uglavnom dobro, mada smo imali zamerke. U principu, uspevao je  da očuva nešto što je krucijalno kada je u pitanju centralna banka svake države, a to je nezavisnost od političara. Na kraju nije uspeo da odoli političkim pritiscima i otišao je. To je ono gde se danas nalazimo.
Kad pogledamo uporednu analizu dužine trajanja mandata guvernera centralnih banaka u regionu, videćemo da se ovde u Srbiji najčešće menjao. Šta ta činjenica znači? Ta činjenica znači da je u Srbiji to mesto guvernera centralne banke ili Narodne banke najviše bilo podložno uticajima politike. U Makedoniji je Petar Gošev, guverner Narodne banke još od 2002. godine. Ističe mu ove godine mandat od sedam godina i dobiće ga ponovo, i biće guverner još sedam godina.
Kada je uveden evro, u Makedoniji je vredeo 60 denara makedonskih, kao što je kod nas tog 1. januara 2002. evro bio 60 dinara. Danas, evro u Makedoniji, osam godina kasnije, vredi 61 denar, a u Srbiji 105. Ako me neko ubedi da je makedonska privreda i industrija toliko razvijenija od Srbije, ja ću mu dati Nobelovu nagradu, ali to nije tako. Činjenica je samo da je guverner Narodne banke Makedonije nezavisan, iako su se promenile i leve i desne vlade, on radi svoj posao.
Šta mi imamo ovde? Imamo ovde predlog da izaberemo gospodina Šoškića za guvernera. Da li se guverner bira na osnovu biografskih podataka? Ne. Mnogi ljudi ispunjavaju uslove da budu guverneri Narodne banke. Što se tiče LDP, mi smatramo da je trebalo da dobijemo priliku da razgovaramo sa gospodinom Šoškićem i na osnovu onoga što bi iz razgovora sa njim čuli, na osnovu toga bi se opredelili da li podržavamo to što on namerava da radi ili ne podržavamo, da li je to u skladu sa ekonomskom politikom LDP ili nije.
Znamo li mi, gospodo, kakva će biti politika gospodina Šoškića? Znamo li mi kakav će biti režim kursa? Ne znamo. Možemo samo da pretpostavimo, pošto je Vlada prošla dva mandata, da je rešila da stavi pod kontrolu Narodnu banku.
Šta to znači? To znači da ako u državi para nema, opšta nelikvidnost vlada u privredi, to znači da će Vlada, mi sumnjamo ili pretpostavimo, ali nismo dobili priliku da to proverimo u jednom razgovoru, pa makar u Odboru za finansije, sa gospodinom Šoškićem, da će Vlada pokušati u narednom periodu devizne rezerve zemlje da iskoristi u predizbornu svrhu. To mi osnovano sumnjamo jer se to, na kraju krajeva, dešavalo u prošlosti.
Da li je Jelašić bio brana za to? Izgleda da jeste jer je stalno ponavljao da ne može monetarna politika da zameni lošu fiskalnu politiku Vlade.
Govorio je slično što govori i LDP od svog osnivanja, a to je da se u ovoj zemlji mora smanjiti javna potrošnja, da moramo trošiti ono što zarađujemo, da zaduživanje mora da bude pod kontrolom jer zaista se zadužuju buduće generacije.
Moj uvaženi kolega Krasić izgovori sledeću rečenicu – niko u zemlji ne upravlja Narodnom bankom i guvernerom, nego neko iz inostranstva. Mogu samo da vam kažem – daj bože da je to tako, no tako nije, zato što u zemlji vlada neodgovorna fiskalna politika, rasipnička politika koja se vidi na mnogo primera. Na kraju krajeva, od broja ministarstava Vlade koje ste formirali, do raznih drugih stvari, jeste dokaz da neko iz zemlje, a to je izvršna vlast, tj. Vlada, pokušava da upravlja i monetarnom politikom.
Nažalost, to je apsolutno suprotno onome što od početka predlaže LDP i prosto mi u ovom trenutku, zbog činjenice da nismo dobili priliku da razgovaramo i da čujemo plan gospodina Šoškića, ne možemo da podržimo gospodina Šoškića.
Nemamo ništa protiv gospodina Šoškića, nebitno je gde je rođen, da li je rođen u Beogradu ili u Podgorici, bitno je da ne znamo kakav je njegov plan, a vidimo da unazad dva-tri meseca od odlaska guvernera Jelašića postoji na neki način kampanja po medijima da se kurs fiksira. Indikativan je bio naslov u "Politici" od pre mesec dana – fiksni, ali da pliva. Ali, suština je u tome da bude fiksni.
Nažalost, gospodo, znam da se približavamo izborima, biće ili krajem sledeće godine ili možda, kako vi kažete, do kraja mandata, ali monetarna politika i kurs dinara je odraz snage jedne ekonomije. Dogod vodite politiku koja je faktički u korist uvoznika, a na štetu izvoznika, deficit će rasti i kurs naprosto tu ne može da bude fiksni ili ne može da bude fiksni koliko bi želeli, osim po cenu da potrošite sve devizne rezerve. Na tu temu i o tim stručnim stvarima smo želeli da razgovaramo sa guvernerom.
Mi zaista insistiramo i insistiraćemo i dalje, ne samo na merama koje smo vam predlagali unazad dve godine, a koje ste parcijalno i selektivno u suštini prihvatali, ali uvek sa jedno godinu dana zakašnjenja, kada su efekti manji nego da ste nas poslušali odmah, ali ćemo insistirati da se promeni rad ovog najvišeg doma Srbije, da kada imenujemo ljude na određene funkcije dođemo u priliku da razgovaramo sa tim ljudima, bar u odborima, ako ne u plenumu, da popričamo, jer od stavova tih ljudi, od vrednosnih sudova, bez obzira da li se radi o povereniku za informacije, sudiji Ustavnog suda ili guverneru zavisi i naš stav. Tako bi trebalo da bude i tako je u svim normalnim zemljama.
Setite se, pre nedelju-dve kako ste izabrali sudije Ustavnog suda, sa četiri rečenice biografije, gde nismo dobili priliku da razgovaramo o tome šta ti ljudi misle o ljudskim pravima, gej pravima, o drugim stvarima o kojima će odlučivati.
Zato mi ne možemo da podržimo predlog predsednika DS da gospodin Šoškić bude guverner, jer ne znamo kakvu će politiku i kakav režim kursa voditi. Izmene Zakona o Narodnoj banci koje definitivno daju veća ovlašćenja Vladi na politiku režima kursa, jer ste usvojili izmene zakona po kojima se, na predlog izvršnog odbora i Vlade, određuje režim kursa, pale nam crvenu lampicu da ide vreme kada će se devizne rezerve i Narodna banka staviti u funkciju izvršne vlasti, a to ne želimo i to ne želi ni MMF, to niko ne želi i to će biti loše.
Prosto, ne može se zarad, ajde da kažem, izbora ili populizma raditi to sa Narodnom bankom. Jednostavno morate promeniti ekonomsku politiku Vlade, morate biti racionalniji, morate shvatiti da je budućnost ove zemlje u reindustrijalizaciji. To je ono što vam govorimo, da moramo da počnemo da izvozimo. Kako bi se izvozilo, mora manje da se troši u zemlji, a to znači smanjenje javne potrošnje, jer ako se troši zemlja onda ima manje za izvoz. Na stranu što je struktura naše privrede takva da malo šta i možemo da izvozimo, ali se ništa na tome ne radi.
Čini mi se da ste krenuli linijom manjeg otpora. Niste prvi koji je to uradio, jer kad pogledamo zaista se u Srbiji menjao guverner. Bojimo se da slede teški dani za guvernera, odnosno za Narodnu banku. Ono što je najgore, plašimo se da će posledice toga plaćati sledeće vlade koje dođu posle vas.
Zato, još jednom, žao nam je što je do ovoga došlo, što je Jelašić otišao. Mi smo od 2007. godine, još kod one Koštunicine vlade, kada je gospodin Dinkić odbijao da sklopi sporazum sa MMF-om, sećate se da ste tada rekli – ne, nama ne treba MMF, išli su izbori, išao je onaj ustavni referendum, trošilo se, arčilo se i onda je došlo na naplatu.
Jelašić je bio očigledno brana da se stavi pod kontrolu monetarna politika i da bude u funkciji fiskalne loše poreske politike. Sada je otišao, dovodite čoveka koji će, sva je prilika, jer su ovo argumenti koji vode ka tome, učiniti ono što Jelašić nije hteo. Bojim se da će cena toga zaista biti velika.
Mi još jednom apelujemo da u budućem radu otklonimo ovu praksu da, kada imenujemo važne ljude, sednemo i da razgovaramo i da, na osnovu onoga što je njihov program i plan, donesemo odluku. Pošto je to ovog puta izostalo, mi svakako ne možemo podržati, u suštini, reći ću partijsku odluku, ponoviću – guvernera Šoškića predložio je predsednik Demokratske stranke.
On jeste ujedno i predsednik države i jeste da je to ustavno ovlašćenje, ali na način na koji je predložio, netransparentno, bez nekih konsultacija sa stručnom javnošću, ovo je samo još jedan dokaz da partijska država ovim imenovanjem, koje će uslediti verovatno sledeće godine, ne da je slabija nego jača. Zato LDP ne može da stane iza guvernera Šoškića.

Hvala, gospodine Novakoviću. Koleginice i kolege, ovde piše "Ivan Antić" i na svakom mestu gde se pominju amandmani naše poslaničke grupe kolega Andrić je potpisao, ali na svakom mestu piše: "Ivan Antić". Ne znam koga da krivim za to. Da je na jednom mestu pogrešeno, pa da razumem da je štamparska greška. Biće da je ovde do Vlade. Naš kolega se zove Ivan Andrić i ekonomista je.
Pošto ga nema, ponoviću ono što sam pričao u načelnoj raspravi. Ovo je suštinski amandman za nas i razumem Vladu koja kaže da se ovaj ČLAN ne može izbrisati zbog toga što je on koncept zakona i u skladu sa strateškim dokumentom.
Radi se o članu zakona koji propisuje za svakog investitora koji želi da otvori trgovinu preko 2.000 kvadrata, u tih 2.000 kvadrata uključuje se i skladišni, odnosno magacinski prostor, da kod naučno-istraživačke institucije, kojoj će licencu dati verovatno Ministarstvo, izradi studiju o uticaju na tržište, a potom da tu studiju povoljno oceni Agencija za razvoj trgovine, koja će se formirati i koja će, u suštini, biti deo Ministarstva. Time smo došli u situaciju da ministar u Beogradu daje dozvolu za građenje objekata trgovine preko 2.000 kvadrata.
Pozitivna ocena te studije za tržište je neophodan papir koji se podnosi lokalnoj samoupravi za građevinsku dozvolu. Indirektno, to znači da ministar ulazi u posao davanja građevinskih dozvola. Zaista mislimo da je to suština zakona i razumemo što ne možete da prihvatite naš amandman da ovo obrišete, ali mislimo da ta suština nije dobra.
To je naš spor koji će ostati, jer mislimo da ovakvo rešenje iz zakona, koje Ministarstvu daje toliko odrešene ruke da utiče na tržište, apsolutno je i protiv Ustava koji štiti slobodnu konkurenciju, i protiv SSP i prosto je neverovatno da se to našlo. Ali, tu smo gde smo, većina će izglasati, ona će tvrditi da ovakvo ovlašćenje ministra jača konkurenciju, mi ćemo tvrditi da apsolutno štiti monopole.
Na kraju krajeva, ima tu jedna rečenica u zakonu gde se pominje studija koju će investitor morati da napravi mora da analizira uticaj te nove trgovine na strukturu tržišta, pa ima povoljan uticaj na strukturu i nepovoljan uticaj na strukturu.
Stoga zaključujemo da je sadašnja struktura tržišta jedna vrednost koja će se braniti ovim članom zakona. Mi ne mislimo da je ovakva struktura em vrednost, em ne mislimo da tu strukturu, koja nije vrednost nego je šteta, treba da brani ministar.
Gospodine ministre, možemo mi da imamo koliko hoćemo studija da u Srbiji ne postoje monopoli, ali dovoljne su dve stvari koje dokazuju da nešto sa konkurencijom nije u redu. Jedna su cene u našim trgovinama i vi koji putujete svakako ste upoređivali i shvatili da su cene u našim trgovinama, od prehrambene robe do druge robe široke potrošnje, veće nego iste takve robe u Zapadnoj Evropi.
Primeri "pampers" pelena, odeće itd. već su izanđali da bi ih ovde ponavljao. S druge strane, složićete se da se u Crnoj Gori lako vidi da mleko "kravica", koje se prodaje u Srbiji, skuplje je u Srbiji nego u Crnoj Gori, a trebalo bi da bude obrnuto bar za transportne troškove.
To je dokaz da ovde postoji monopoli. Drugi dokaz je veličina marži. Vidim u pripremama i pi-ar aktivnostima vaših ministarstva za usvajanje ovakvog zakona puštate u javnost priče da su marže pale. One jesu možda pale, ali vi niste svesni da one nisu pale zbog pojačane konkurencije nego zbog smanjene kupovne moći građana.
Duboko verujemo da ovakvo jedno rešenje u Srbiji, koja je podnela kandidaturu za članstvo u EU, 2010. ne bi trebalo da se nađe. Mi mislimo da je ovo loše iz još nekoliko razloga. Mislimo da ovo svakako neće biti podsticaj za strane investitore. Upravo obrnuto, ovo će odvratiti strane investitore.
Vaša Vlada je pričala kako će izvršiti giljotinu propisa i time olakšati ili time učiniti Srbiju privlačnijom za strane investicije, ovde u suštini se radi o obrnutom procesu, vi uvodite jedan novi papir u koji je potreban investitorima da bi dobili dozvolu za gradnju.
Uzimate jednu ingerenciju lokalne samouprave, što nije u skladu sa onim što deo vaše Vlade priča, da se zalaže za decentralizaciju. Mi iz LDP bili smo svesni da su to prazne priče, a ovakvim predlogom zakona dokazujete na delu da su to prazne priče. Dajete nam argument.
Kakva je to decentralizacija ako vi uzimate jednu ingerenciju lokalne samouprave, a to su građevinske dozvole, i uslovljavate tim papirom koji, obrni-okreni, kroz agenciju i naučnu istraživačku ustanovu je u suštini pod kontrolom centralne vlade, odnosno Vlade u Beogradu, odnosno vašeg ministarstva.
Zaista mislimo da tržištu treba prepustiti da reguliše kada i gde će se nešto graditi. Uvereni smo da vam je poznato da svako ko ozbiljan novac želi da uloži ovde u Srbiju u neku trgovinu, svakako će uraditi studiju, platiće onome kome veruje, jer niko nije lud da napravi objekat i investira nekoliko desetina miliona evra, a da nema prethodno fizibiliti studiju, da nema istraživanje tržišta itd.
Nažalost, rekao sam to, ponoviću u jednoj rečenici, čini nam se da je ovo još jedan dokaz da je vaša vlada samo na rečima za evropske vrednosti i za ubrzano priključenje EU, a da ovakvim zakonima u suštini ne radite ništa na delu da to ostvarite.
Podsećam vas i na izveštaj Evropske komisije koja ocenjuje stepen ostvarenja i postignuća Srbije kada su u pitanju evropski zakoni. Između ostalog nam zameraju izostanak konkurencije, odnosno jačanje monopola.
Ne želim da podsećam na prošlost, kada smo predlagali Anketni odbor za jednu firmu za koju je ne dvosmisleno, po cenama i po svemu ostalom, a na kraju krajeva to je bio način da se utvrdi da li je monopol i šta se tu dešava, ta firma ovih dana je u nekim turbulencijama, deo firme ili cela će se prodati, i ako sutra neko "Delta Maksi" kupi, ista bi argumentacija LDP bila. Niko ne treba da ima monopol, zvao se Mišković ili Žan Pjer iz Brisela, ili kogod drugi.
Mislimo da taj koncept koji ste predložili u suštini zaista navaljuje veliku odgovornost na vaša pleća. Ova Vlada će trajati još dve godine i ne znamo šta će se desiti na izborima. Glasaće narod kako će glasati, ali sigurni smo, gospodine ministre, da ovaj zakon koji usvajamo posle 17 godina primene ovoga koji je zaista trebalo da ode u istoriju jer ga je vreme pregazilo, sigurno toliko neće potrajati. Sigurni smo da ćemo vrlo brzo doći u priliku da ovo ovlašćenje, koje sebi ovim zakonom pribavljate i uzimate, diskreciono ovlašćenje, ne može da opstane u budućnosti.
Na kraju krajeva, nismo dobro na lestvici zemalja koje su imune na korupciju. Prilično smo opterećeni tom boljkom, kao i svi, ali u nekim stvarima smo apsolutno iznad drugih. Ne mislimo da je ovo ovakvo ovlašćenje ministra doprinos smanjenju sistemske korupcije. Naprotiv, mislimo da je ovakvo ovlašćenje ministra nešto što može samo da je pospeši. Nikako zbog ovoga ne možemo da prihvatimo ovaj zakon, koji je potreban, a u kome su se našlo ovlašćenje koja održava postojeću strukturu.
Na kraju krajeva ostavite vi tržištu da to reguliše. Napravio je Mišković "Deltu" na Novom Beogradu, pa je Matić napravio "Ušće". Ko je oštećen od toga, od pravljenja "Ušća"? Verovatno je oštećen i pao je promet "Delti".
Sutra kada "Ikea", koja ima nemaru i ne znam da li će do toga doći, kupi zemljište i otvori nekakav tržni centar relativno blizu ova dva velika tržna centra, ko će biti eventualno oštećen? Biće i "Delta siti " i "Ušće", ali će to njih naterati da rade bolje, da spuste cene. Ko će imati koristi, gospodine Milosavljeviću? Samo građani.
Pitajte one građane koji idu u Ušće da li im smeta što tu postoji? Pustite vi te lobističke i reketaške priče ko je to dao dozvolu da kocka bude na centru grada. U zapadnoj Evropi su veliki tržni centri na obodima grada zato što tako veliki komadi zemlje ne mogu da se kupe u centru grada. Odgovor je što ne postoji veliki tržni centar od, ne znam, 50.000 kvadrata na Vračaru, a baš bi mogao i po ljudima koji tamo žive da se desi. Ne može da se otvori na Vračaru jer takvog komada zemlje nema.
Mi smo često u nekim zakonima i za neke zakone govorili o komandnoj ekonomiji, čini nam se da je ovo eksplicitan primer nečeg što smo mislili da je prošlost, nekakva planska privreda, komandna ekonomija, gde ćete vi određivati ko će gde da gradi.
Baš bih voleo da vidim kako ćete izostavljanjem pozitivnog mišljenja za nekakvog investitora koji želi da gradi u blizini postojećeg tržnog centra novi, na periferiji gde ima mesta i za parking i za to, kako ćete ga naterati da on sad ode u Valjevo i da tamo to napravi? Nećete. Valjevo ili Kraljevo ili Trgovište, svakako. Jer, da to tako funkcioniše, onda bi jedan sistem koji je propao pre 20 godina pobedio, a on je u principu propao.
S druge strane, ovaj zakon u principu obesmišljava Zakon o zaštiti potrošača. Zakon, ovaj koji usvajamo, i Zakon o zaštiti potrošača, trebalo bi da bude nekako u ravnoteži. U redu, ovaj zakon da reguliše i da definiše rad trgovina, propise i odnose među privrednim subjektima ili registrovanim trgovcima, koliko god veliki ili mali bili i to je njihov interes.
S druge strane, postoje potrošači. Ovim zakonom vi toliko na stranu krupnih monopolista i trgovaca stajete i sebi uzimate ovlašćenja, da će onaj Zakon o zaštiti potrošača, koji ćemo nadam se doneti relativno skoro, koliko god da bude dobar, on u suštini će biti obesmišljen i neće moći da zaštiti potrošače.
Potrošači će se štititi doslednom primenom svih propisa i konkurencijom. Dosledna primena svih propisa je boljka naše zemlje, ali usvajamo zakone, kao što kažu iz Brisela, baš ih ne primenjujemo, a kad je u pitanju konkurencija, ovaj zakon, koliko god da ste puta napisali u obrazloženju da jača konkurenciju, on lepo štiti postojeću strukturu tržišta, a ona svakako nije konkurentna. Hvala vam na pažnji.

Gospodine ministre, upoređujete neuporedivo, Srbiju zemlju koja ima ogromnu stopu nezaposlenosti, u kojoj društveni proizvod i rast privrede zavisi od stranih investicija, sa jednom Švajcarskom. Na kraju krajeva, Švajcarska je neutralna zemlja, a mi nismo, iako je ovde izglasana takva jedna rečenica.
Mi ovim zakonom nećemo privući, nego ćemo destimulisati strane investicije. To je suština. Oni će se odraziti dvostruko na standard građana Srbije. Neće biti kapitala koji je potreban za razvoj, ne kažem da je potreban samo kapital u trgovini, daleko bilo, potreban je bilo koji. S druge strane, građani će i dalje plaćati skuplje robu u trgovinama.
Da vam dokažem kako niste na neki način dosledni u tom konceptu. U članu 15. koji govori o formatima, koji zauzimaju veći prostor i da se nalaze na obodima velikih gradova, o obrazloženju govorim, i to je u redu, treba formatirati.
Ali, u ovom članu 45. onako grubo pravite jednu drugu podelu, potpuno drugu, na preko 2000 i ispod 2000, a složićete se da 2000 ne mora da bude ni market ni supermarket, može da bude i neka specijalizovana prodavnica malo veća, salon nameštaja sa magacinskom prostornom prodajom i prodajom ože da bude veća. To nije dosledno.
Pustite vi tu priču da ćete vi sprečiti da jedan kupi sve lokacije na jednoj opštini jer ima monopol. Postoji u ovoj zemlji Zakon o zaštiti konkurencije. Ne možete ovim zakonom da probate sad da uđete u tu oblast. Daj da dosledno sprovodimo taj zakon, pa to što vi kažete da želite da sprečite članom 45. neće biti moguće.
Za početak, hajde da izaberemo Svet Komisije za zaštitu konkurencije, koji već šest meseci je spao na dva člana, istekao im mandat, bio konkurs još u januaru ili decembru. Taj zakon se ne primenjuje, a vi kažete, ovim zakonom o trgovini hoćete da štite konkurenciju, a ni to nije dosledno, kao i ovo što sam rekao. U tome je spor. Neću više da se javljam, svako ostaje na svojim pozicijama i vreme će pokazati ko je u pravu.