Gospođo potpredsednice, koleginice i kolege poslanici i poslanice, imam dva pitanja, jedno za Ministarstvo zdravlja, a drugo za Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Svi se sećamo, u poslednjoj fazi Miloševićevog režima, 1999. ili 2000. godine, ali je svakako on bio na vlasti, pomračenja Sunca. Sećate se kako je tada vlast naplašila narod i ubedila da je to nekakva pošast, da ljudi stvarno nisu izlazili na ulice i plašili se nečega što je svako od nas, ko je malo stariji, doživeo mnogo puta do tada. Nekako se čini da ova kampanja protiv vakcinacije liči na to.
Pitam Ministarstvo zdravlja šta će učiniti da objasni ljudima da treba da se vakcinišu, inače će se razboleti? Ne izgleda nam da se vlast nešto potresla zbog ovoga što se dešava. Mislim da je zaista skandalozno da jedna zemlja koja podnosi kandidaturu, vodi ovakvu kampanju protiv nauke, napretka i tehnologije u 21. veku. Zato jasno pitam Ministarstvo zdravlja da li ima plan koji će ubediti ljude da vakcinacija nije pošast, nego je grip, bolest koja će napraviti mnogo štete građanima i privredi?
Usput podsećam da prednjače u kampanji mediji koji su u vlasništvu jedne švajcarske kompanije "Ringijer". Po svoj prilici smo mi deo nekakvog sukoba tamo u Švajcarskoj, kad jedna švajcarska kompanija vodi kampanju protiv druge kompanije. Ono što nije moguće u Švajcarskoj, očigledno je moguće u Srbiji. Pogledajte naslove: "Ženi otpala noga", u novinama koje su u vlasništvu "Ringijera".
Gospodo, ako ste hteli da se borite protiv Miškovića, imali ste prilike, prvo, da sprovedete pravi tender, a drugo, svi vi drugi koji nećete da se vakcinišete, mogli ste da podržite pre godinu dana zahtev LDP da se formira anketni odbor. Ne bori se protiv monopola tako što se ljudi plaše od vakcinacije, jer možda ima i neki drugi lobi koji bi voleo da u ovoj zemlji bude milion i po bolesnih od gripa, jer će tada drugi lekovi da se troše. Nemojmo nasedati na takve priče, nemojmo se igrati zdravljem naroda.
Pitanje za ministra ekonomije i regionalnog razvoja - da li ima procenu štete od gripa? Svi kažu da je ovaj talas koji sledi u januaru mnogo gori nego onaj. Šta će biti ako se razboli milion i po ljudi, ako 700.000-800.000 ljudi ceo januar ne radi? Sada, po nekim procenama, 100.000 ljudi ne dolazi na posao. Hoćemo li imati rast društvenog proizvoda od 1,5%? Hoće li, gospodine Čolakoviću, biti za penzije ako se svi porazbolevaju? Možda neko hoće da se razboli da ne bi radio. Da li je to ponašanje zemlje koja hoće u EU?
Dakle, krajnje je neozbiljna situacija, a ne vidimo da vlast pokazuje nekakvo razumevanje za to. Nikakve kampanje, nikakvog objašnjavanja. Ovde u parlamentu, kad saberemo poslanike, zaposlene i obezbeđenje, nije se vakcinisalo više od 5%.
Znači, da li Ministarstvo ekonomije ima procenu koliko će se ljudi razboleti, koliko ljudi neće raditi i kolika će biti šteta u ekonomiji za državu i koliko će to uticati na tako skroman i slabašan planirani rast društvenog proizvoda od 1,5%? Ako trećina zaposlenih ne radi ceo mesec, izvinite, nema nikakvih 1,5% ove godine.

Reklamiram član 104, narušeno dostojanstvo.
Primetio sam osmeh kod vas zadovoljstva, gospođo Đukić-Dejanović, dok je gospodin Martinović pričao o puču o 5. oktobru, o nasilju itd.
Zbog građana, zbog građana. Puč je pokušao da izvrši onaj ko nije hteo da prizna rezultate izbora 24. septembra, a peti oktobar nije bio puč, nego odbrana od puča. I kada govorimo o nasilju, onda bih voleo da se i oni koji sada tako žestoko osuđuju nasilje navijačkih grupa sete nasilja koje su navijačke grupe pravile prilikom hapšenja, recimo, Šljivančanina, pa na onom mitingu odbrane optuženog za genocid, Radovana Karadžića.
Dovoditi sve to u vezu sa petim oktobrom je zaista licemerno. Peti oktobar, u kome su verovatno učestvovali i navijači, kao građani, bio je odbrana građana od pokušaja puča, jer je puč kada se ne priznaju rezultati izbora. Te dve stvari nikako ne bi trebalo izjednačavati.

Hvala, gospođo Čomić, koleginice i kolege. Moje pitanje upućeno je predsednici Skupštine, koju sam očekivao da ću zateći na mestu predsedavajućeg, a izazvala me je jedna njena sinoćna izjava. Zbog građana koji gledaju, podsetiću.
Svi poslanici opozicije su nedavno tražili da se pre rasprave o budžetu uvrsti u dnevni red ili bar predloži za dnevni red završni račun i izveštaj Državne revizorske institucije za ostvarivanje budžeta u 2008. godini. Predsednica Skupštine je to odbila pravdajući se nekakvim poslovničkim razlozima, pa je to sinoć u izjavi medijima ponovila.
Podsećam da je dan pošto smo mi predložili da se to stavi na dnevni red i da se o tome glasa u nekom ''muljanju'' dela DS-a i nevernog Tome predloženo stavljanje na dnevni red izmena i dopuna Zakona o finansiranju političkih partija. Znači, dan pošto smo mi predložili, o tome ste, gospodo, glasali. Gospođa Đukić-Dejanović je predložila stavljanje na dnevni red.
Pošto nas očekuje rasprava o rebalansu budžeta, zaista pitam gospođu Đukić-Dejanović – kada će da prestane da obmanjuje javnost? Mi insistiramo da se izveštaj Državne revizorske institucije stavi na dnevni red.
Ona juče reče kako je on nekompletan. Šta to znači? Zašto je nekompletan? O tome treba da raspravljamo u Skupštini, zašto DRI nema kapacitet da izvrši reviziju svih ministarstava, svih lokalnih samouprava, svih javnih preduzeća. Setimo se šta je bilo u NIS-u sa revizijom i šta se dešavalo.
Mi insistiramo da DRI uđe u političke partije i vidi kako se troši novac iz budžeta, pozivamo ih da dođu prvo u LDP, ali gospođa Đukić-Dejanović kaže - može tek u martu. Nije tačno. To može da se stavi na sednicu i pre marta, može da se zakaže vanredna sednica posle Nove godine.
Znači, samo molim predsednicu Skupštine da nema dvostruke aršine. Kad se neko nešto dogovori, pa se ubaci posle našeg predloga, onda može, a nama se, svim poslanicima opozicije, kaže da smo zakasnili.
Gospodo, podneli smo ili ćemo podneti kandidaturu danas. Nije suština evropskih integracija fingiranje evropskih integracija. Nije suština forma, nego sadržina. Sadržina je da vidimo kako se troše narodne pare. Za to je u svim normalnim zemljama nadležna revizorska institucija. Mi smo je uz teške porođajne muke dobili, ali kao da je nekome stalo do toga da to ostane samo forma.
Insistiramo da se o tome raspravlja i insistiramo da DRI uđe u političke partije. Ponavljam, neka dođe prvo u LDP, pa onda kod svih koji troše novac iz budžeta, pa ćemo videti kako neko ko troši novac iz budžeta jedva sastavlja kraj s krajem, a neko ko nije na budžetu se rasipa i troši milione evra u kampanji za lokalne izbore.
Gospođa Đukić-Dejanović treba da mi odgovori na pitanje zašto obmanjuje javnost da to ne može da se stavi na dnevni red. Čak je rekla i jednu čudnu rečenicu, da je nekompletno.
Šta znači to? Ono što je uradila DRI, tih 27% što je snimila i što je otkrila brojne nepravilnosti, koliko god da predsednik Vlade kaže da su krive knjigovođe, to nikom ništa.
Pošto nije kompletno, oni što su trošili pare mimo zakona, što nisu poštovali javne nabavke, to ćemo da preskočimo, pa kad bude 100%, a to će biti na "sveti nikad", onda ćemo da se ozbiljno odnosimo prema tome. Mislim da to nije u redu i mislim da tako ova Vlada ne pokazuje baš neki puni kapacitet da zaista iskreno zemlju povede prema EU.

Iskoristio bih ovo vreme na neka razjašnjenja najviše zbog gledalaca. Deformacija je političkog sistema ili je to neki novi politički sistem, odnosno stari, kada u Skupštini neko predstavlja staleže, pa predstavlja penzionere. Koliko vidimo, PUPS ne predstavlja poljoprivredne penzionere, pošto ih za njihove penzije baš briga.
Po tom sistemu sutra u Skupštini treba da sede predstavnici partije učitelja, predstavnici partije inženjera. Taj sistem gde nema političkih partija nego su staleži postojao je, rodonačelnik mu je Musolini, u Srbiji njegov fan je bio Dimitrije Ljotić.
Prema tome, gospodine Čolakoviću, vi kažete - mi ne osporavamo vašu politiku, nemojte ni vi našu. Pa, mi hoćemo vašu. Znate zašto? Zato što je to štetno, ne za mlade, jer mi nismo partija mladih, mi smo liberalna partija i mi vodimo računa o svima, uključujući i penzionere, to je štetno i za ljude koje vi hoćete ili obmanjujete da predstavljate zato što ovakvim sistemom on neće dobiti penziju.
Sutra, 2011. će biti pola budžeta da se dodaje u fond. Ko će da radi, kada će mladi otići. Ovo što mi predlažemo naizgled je u korist mladih, u suštini je u korist penzionera. Zato sam pre neki dan rekao da mi iz LDP više vodimo računa o penzionerima nego vi. S druge strane, gospođa Kolundžija kaže - stečena prava. Pa da, ali mi smo prošle godine rekli - nemojte to sa 10% da radite, razorićete javne finansije.
Govorila je ministarka Dragutinović, ali vi ste rekli – hoćemo. Ako jedne godine možete da podižete, onda druge godine budite solidarni, pa da smanjite. Šta je tu sporno?
Osporavam vašu politiku da jedne godine podignete, a druge godine kažete - ne, to su stečena prava. Znate li kako se isplaćuju penzije u Bosni i Hercegovini? Ima stečenih prava. Čovek je otišao u penziju, ima pravo na 600 maraka konvertibilnih penziju. Znate li koliko dobije prošlog meseca? Onoliko koliko se skupilo u fondu. Kažu oni njemu - ti imaš pravo na 600 maraka, ali para u Fondu ima za 350, izvoli 350. Jesmo li to predložili? Nismo, ali to je neka realnost. Protegni se prema guberu.
Država koja trećinu budžeta dodaje u fond da bi se ta stečena prava ostvarila u suštini nema budućnosti. Skinute su nam vize. Odoše nam mladi. Ko će, gospodine Čolakoviću, da radi da bi punio budžet? Godine 2012. ako se ovako nastavi 70% budžeta će otići …

Samo ću dodati nešto, pošto se ovih dana to često pominje, gospodine Čolakoviću, za šta smo mi odgovorni. Za šta smo odgovorni? Da li smo mi odgovorni što su propale te države? Šta se to dešavalo tokom proteklih 20 godina? Bilo je nešto, propalo, fonda nema.
Izvinite, da li su moja deca, koja su rođena posle 2000. godine, glasala za Miloševića i za tu vlast koja ih je upropastila? Izvinjavam se, možda vi lično niste, ali neverovatno je to, kako da kažem, prebacivanje toga što se desilo krajem osamdesetih i strašnih devedesetih, prebacivanje na nekoga ko će se tek sutra roditi.
To je, izvinite, sebično i naš amandman ima samo nameru da nas, kako da kažem, osvesti i kaže – ej, shvatite kad razgovarate sa nekim unukom, taj unuk će vam reći – deda Momo, da bi sutra dobio penziju, moram da počnem da radim, da bih počeo da radim i da ne bih otišao u emigraciju, morate vi stariji malo solidarnosti da pokažete sa nama. To je u vašem interesu, samo vam to govorim.
U redu PUPS, u redu vaših 300.000 glasova, ne vaših, nego tročlane koalicije. Svaka vama čast, ali u ime LDP, mi pokušavamo da vam kažemo šta će se sutra desiti. Pustite prošlost i nemojte bežati od te prošlosti. Kažite – jeste, bilo je, moglo se, onda smo malo poludeli, uništili sve, hajde sad da vidimo šta će biti sutra.
To je iskreno prihvatanje odgovornosti, iskreno gledanje u sutra i gledanje i razmišljanje o unucima.

Gospodine Novakoviću, dostojanstveno, neću pomenuti gospodina Popovića da mu ne bi dao priliku za repliku, ali znate šta, gospodine Novakoviću, 104. član …

Upravo vam skrećem pažnju, mogu da ga povežem i sa članom 27. Licemerje je možda, kako da kažem, omiljena disciplina u Srbiji, ali licemerje mora da ima neku granicu. Kad se pređe granica, onda je to već narušavanje dostojanstva.
Znači, reći kao poslanik partije koja je četiri godine vladala ovom zemljom da ne treba da budu akcize na kafu i da su mnogo velike akcize na gorivo, a ne reći građanima, ovo pričam zbog građana, da dok si bio na vlasti nisi smanjivao akcize nego si ih povećavao. Koliko me sećanje služi, bar tri ili četiri puta je ta Vlada Vojislava Koštunice povećavala akcize. Sada kad smo u opoziciji, sada ajde da smanjujemo akcize. To ja zovem licemerje.
S druge strane, prebacivati LDP da ima blagonaklon stav prema ovom budžetu je zaista takođe vređanje dostojanstva i Skupštine i građana, jer niko nije kritikovao ovaj budžet, gospođo Dragutinović, kao mi. On nije razvojni, nije stabilizacioni. Predsednik vaše Vlade, Boris Tadić, reče da je socijalni, tu se mi možemo i složiti, to znači da su penzije socijalna kategorija i tu se slažemo.
Prema tome, ne može se biti opozicija, ali kada treba da narušimo interese Srbije i da štitimo interese druge države, onda glasati za nešto što je predložila Vlada a to je, recimo, poklon NIS, onda doći ovde i reći - mnogo su velike akcize, a bio si na vlasti i nisi ih smanjivao, pa onda reći kako se Slovenija bori da sklopi ugovor.
Bore se svi, pa i LDP nije ništa imao protiv gasovoda, ali Slovenija ne poklanja svoju naftnu industriju Rusima da bi sklopila sporazum. To je suština. Vezani posao. Ekseri i šećer. To je uvek bilo ružno i pokvareno.

Hvala, gospodine Novakoviću. Imam repliku na gospodina Krasića, kojeg sam pažljivo slušao i koji je pomenuo moje ime.
Vidite, gospodine Krasiću, da dam i ja mali doprinos tome što vi pokušavate da date, da je „Hipo Alpe Adria“ u problemima i uzela je država zato što je u problemima. Dobro je što je austrijska država uzela pod kontrolu zato što, na kraju krajeva, ovde ima sredstva i firmu. Jednostavno, to je privremeno.
Znam da se vi kao novopečeni liberal sećate onog vremena sa gospodinom Mrkonjićem.
Tu je bila konkurencija i zato sam se javio, zbog toga što ste pomenuli Vladu Zorana Đinđića i uredbu o nafti koju ste okrivili kao uslov, odnosno razlog za monopol. Možda je u vaše i Mrkonjićevo vreme tu bila konkurencija između Arkana, Marka Miloševića, je li tako, tu se radila nafta, nije sporno.
Samo, šta je problem? Došla je do šest maraka za litar i prodavala se samo u flašama. Ona uredba je faktički spustila cenu benzina ispod marke, počela da puni budžet, a ne džepove onih koji su se tako konkurentski ponašali 90-ih i sa akcizama na cigarete.
Tada je ta Đinđićeva vlada punila i sredila ta dva tržišta i punio se budžet, 30% budžeta se punilo kroz te robe.
Da vas podsetim, tada je Duvanska industrija Niš privatizovana za, ako me sećanje ne vara, 600 miliona evra. Vi ste, nažalost, učestvovali u ovoj privatizaciji direktnom pogodbom kada je NIS prodat Rusima za 400 miliona evra.
Znači, tada jeste uveden monopol države da bi se uzeo iz ruku, hajde da kažem, mafije koja je bila pod kontrolom države, ali nije bila namera da se taj monopol države preda drugoj državi, ali se nažalost to desilo zahvaljujući glasovima vaše poslaničke grupe.

Gospodine Krasiću, vama se izvinjavam što nisam pomenuo sva ta imena. Siguran sam da ta imena bolje znate. Ja sam dobar deo 90-ih bio odsutan iz zemlje, u emigraciji, pa baš nisam mogao tako u momentu da se setim svih tih učesnika tržišne utakmice u vreme vaše i Mrkonjićevo.
Meni je drago što pominjete da ste postali liberal. Nadam se da ćete to, kako da kažem, vaša poslanička grupa i partija pokazati na delu. Samo hoću da kažem da taj monopol o kome pričate i kad pominjete to vreme, nije korektno govoriti da je to monopol koji je, ne znam, uništio zemlju, jer je to bilo upravo sređivanje tržišta i jednostavno, tada je faktički država morala da se uzme iz ruku mafije da bi se napravili uslovi za nekakvu poštenu privatizaciju. Nažalost, do poštene privatizacije nismo došli i to je ono što sam vam kao zamerku uputio, jer ste i vi kao poslanici opozicije u tome učestvovali.
Na kraju, gospodine Krasiću, kad ste pomenuli da je to bilo vreme kada su ukinute sankcije, nisam samo razumeo, da li ste to pomenuli onako tužno ili radosno? Na kraju krajeva, ovih dana se često priča o zasluzi SPS za ukidanje viza, što nije sporno, jer da nije bilo SPS ne bi ni bilo viza. Mogu da kažem, da nije bilo SRS verovatno ne bilo sankcija.

Reći da je posle 5. oktobra mafija dobila Vladu je zaista sramno.
Zbog građana, podsetio bi kada je izabran predsednik SRS, o kome ne želim da pričam ništa zato što je loše, zato što je u zatvoru, u pritvoru, kada je izabran u parlament - 1992. godine.
Tada, od 1992. godine, pa do 2000. godine mafija je imala svoju državu, a posle 2000. godine mafija je dobila Vladu koja je došla glave, pa je u toj borbi poginuo i predsednik te vlade i ponovo upozoravam ili podsećam gospodu, braću i sestre, srpske radikale, da pominjanje Vlade Zorana Đinđića u tom kontekstu ima implikaciju da on ima porodicu, i kada pričate o mučenju i paćenju vašeg lidera u Hagu, u haškom pritvoru, znamo da ima porodicu i zato vodimo računa da ne govorimo ništa ružno.
Molim vas, nemojte o pokojnom premijeru iznositi političke stavove i uvek imajte na umu, pre nego što pljunete Zorana Đinđića, sudbinu Vojislava Šešelja, jer da je devedesetih godina mafija imala državu i to zločinačku državu pokazuje spisak stanara te institucije u Hagu.

Uz svo uvažavanje, gospodine Šami, samo da objasnim o kakvim poslovima pričate, zato što gledaoci mogu da steknu pogrešan utisak iz ove smirene, ali neargumentovane i prazne diskusije gospodina Šamija.
Dakle, od početka govorimo da je ovaj budžet katastrofa, jer se u njemu ne vidi želja da se promeni stvarnost u Srbiji, nego vidimo budžet kontinuiteta i to ne samo sa prošlom godinom nego i sa godinama pre toga, kada je gospodin Koštunica vodi te dve vlade. Gospodine Šami, ne bi želeo da dalje polemišemo zato što imamo preča posla, ali te insinuacije, te doskočice su možda simpatične.
Kažite, kakve mi to poslove po vama završavamo? Od početka govorimo da budžet u kome trećina prihoda odlazi u transfere penzionom fondu nikako ne može biti razvojni, može biti samo socijalni. Gospodine Šami, nikakve mi poslove ne završavamo, završavamo samo jedan posao, a to se zove odbrane javnog interesa.
Kako smo bili protiv vaše Vlade, nismo bili što nam se ne dopadate vi ili vaš predsednik, nego što je vaša Vlada radila protiv javnog interesa, tako smo i sada uvek na strani javnog interesa i najčešće protiv ove nesposobne i kilave Vlade, ali za pasoše, za reformu pravosudnog sistema kojom se ipak, na neki način, uvodi tiha lustracija, kad već nisu sposobni da sprovedu Zakon o lustraciji, koji je na snazi, to su neke stvari koje ćemo uvek podržati, zato što to vodi zemlju napred. Mnogo smo izgubili vremena pod dve vaše vlade da bi mogli sada da ispoplićemo u tim evropskim poslovima vlade (Predsednik: Prošlo je dva minuta.) koje loše rade, ali koje ipak rade.

Dostojanstvo skupštine, član 104, predsednice.
Gledaju nas građani, ako ne sad, gledaće nas u snimku. Mislim da smo dužni zbog njih da se držimo nekih činjenica.
Ovde je jedan moj uvaženi kolega rekao da je on u fondu PIO, u Upravnom odboru, bio pre nego što je osnovan PUPS, izgleda mnogo dugo. A, da li, recimo, upravljanje fondom i situacija u kojoj se nalaze penzioneri ima nekog efekta na odgovornost tog kolege, koji je tu tako dugo, a vidimo da penzionerima ne cvetaju ruže?
To što je činjenica da je predsednik Upravnog odbora danas postao potpredsednik jedne od stranaka ministra Ljajića verovatno je argument u prilog tome da su to predstavnici sve te tri interesne grupe. Ne, to su partijski funkcioneri, to je jasno i da bude jasno građanima.
Danas raspravljamo o budžetu, o doprinosu tih 740 milijardi, pomoć PIO fondu je 215, to je skoro trećina. Ako se nastavi ovakva politika, sledeće godina će biti 300 milijardi, naredne godine će pola budžeta morati da se doda za penzionere. Ko će to da plati? Odakle ta polovina?
Pravi PUPS je LDP, prava rešenja koja predlaže LDP su u interesu penzionera, a ono što predlaže PUPS je protiv interesa penzionera. To smo dokazali na primeru onih 10%. A zašto LDP brani interesa penzionera?
Ovi penzioneri i oni koji dođu moći će da dobiju penziju samo ukoliko u ovoj zemlji bude razvoja i posluša se LDP.

Hvala predsednice, koleginice i kolege, sa ovim budžetom mislim da će cele sledeće godine većini građana Srbije biti hladno, jer ovo bi trebalo da je budžet Republike Srbije, ali suštinski to je partijska preraspodela, preraspodela unutar vladajuće koalicije. Nažalost, tako je. Evo jednog podatka, a nemam vremena da iznosim druge, budžet za Državnu revizorsku instituciju, plus budžet za Agenciju za borbu protiv korupcije, plus budžet za Savet za borbu protiv korupcije u zbiru je manji nego budžet Ministarstva za dijasporu. To „a“ pokazuje da je to partijski budžet, ''b'' pokazuje odnos ove proevropske vlade ili tzv. proevropske vlade prema institucijama koje treba da nas uvedu i nauče evropskim vrednostima. U Poljskoj ima 3.000 revizora, u Srbiji četiri, pa, otprilike tim tempom ćemo i stići u Evropu.
Što se tiče razvojne komponente, ako je trećina ukupnih prihoda države, donacija, odnosno dotacija, odnosno pomoć Fondu PIO onda je to zaista jedan razvoj. Samo ne razvoj koji će sprečiti mlade ljude da odu iz ove zemlje, koji će pomoći mladim ljudima da dobiju posao, nego upravo nešto suprotno. Ovo je penzionerski budžet.
Kada LDP dođe u priliku da odlučuje o ovome, ovo će biti stvarno razvojni budžet, a to znači trećina prihoda ide u obrazovanje i nauku i to je jedino što može doneti razvoj – ulaganje u obrazovanje je ulaganje u budućnost. Bože moj, cena koalicije je da se ulaže u prošlost. O tome ćemo više pričati kada dođu amandmani. Znam da će teško biti prihvaćeni naši amandmani, ali želimo da pošaljemo poruku – ovo nije razvojni budžet. Nažalost, ovo nije budžet koji će nas dovesti u Evropu i, nažalost, ovim Vlada pokazuje da nema kapacitet da zemlju dovede do kandidature.

Predsednice, vi uporno kršite član 27. Sada ovo što ste izgovorili jeste kršenje Poslovnika. Vi kažete – govoriće predlagač, a poslanici će imati prilike da izdvoje mišljenje kasnije, pa će onda imati prilike da govore o izdvojenom mišljenju. Ali tada predlagača neće biti.
Poslovnikom je predviđeno da posle predlagača govore oni koji su izdvojili mišljenje posle izvestioca Odbora. Vi to onemogućavate. Vi kažete – govoriće predlagač, a kasnije će oni da izdvoje mišljenje. To će biti sutra ili posle podne kada predlagača tu više ne bude ili kada ostanu jedan ili dva ministra. To nije smisao Poslovnika.

Gospođo predsednice, mislim da je povređen član 29. u tvrdnji, malopređašnjoj, gospođe Mojović. Pogledajte šta je rekla – ja sam u pravu, poslanik Andrić nije u pravu, dve gospođe koje tu sede, a koje nemaju pravo da govore dobro znaju da sam u pravu. Znate kako se to zove u pravu? Navođenje. To je argument, pošto ne mogu da govore onda, one znaju da sam ja u pravu, to znači da sam ja u pravu.
Ne, gospođo Mojović, vi niste u pravu, vi niste gospođo Mojović u pravu.
Razumem vašu nostalgiju za vremenima komisija, komiteta itd. pa zato sada i predlažete da nekakva Vladina komisija određuje interpretatorska prava, ali to vreme je nepovratno prošlo.
Tržište, dogovor, konkurencija to je ono što nas čeka u Evropi, a vi pripadate vladajućoj većini koja je proevropska. Mi hoćemo tržište i konkurenciju, a ne da Vlada određuje, Vladina komisija ili komisija ministarstva sve te stvari. To i zbog građana kažem, da budem prost i ja sam, kada kažem „prost“ ne mislim „priprost“.
Znate šta, ako vama gospođo Mojović umetnici, interpretatori, koji učestvuju u vašim kampanjama nisu dovoljni, nego hoćete sada i druge da uvučete u to, onda brate pustite bar u tome konkurenciju, pa neka umetnici članovi i simpatizeri DS naprave svoje, neka umetnici simpatizeri narodnjaka naprave svoje i to je bar neka konkurencija.
Vi pokušavate da monopolizujete. Nemojte se smejati, zna se ko stoji iza te organizacije koja je pre dve godine osnovana – zna se vrlo dobro. Vi sada pokušavate sve tamo da uvučete da bi imali uticaj u kulturi. (Predsednik: Vreme.) Vreme u kome bi takav uticaj, završavam rečenicu, bio je prošlo, gospođo Mojović.