Slažem se. Uvek pozdravljam tu ambiciju da se štiti naš jezik, ali onda je u pisanom obliku, nije u pisanoj formi, ali hajde da završimo ovim detaljem. Očigledno će gospodin Rističević na ovaj ili onaj način povući amandman. Ali, gospodin Rističević meša dve stvari. Jedno je pitanje da li građani imaju poverenja u to da Srbija postane ili da treba da postane članica EU.
Gospodine Rističeviću, građani Srbije nemaju nikakvu dilemu da su u pravilu proizvodi koji dolaze sa teritorije EU kvalitetniji. Gospodin Ljajić je ovde, on će vam potvrditi kakvi su procenti, kakav je obim naše trgovinske razmene. Više od dve trećine je sa zemljama članicama EU. Ljudi ne kupuju proizvode iz EU zbog toga što su evrofanatici i evroentuzijasti, nego zbog toga što su racionalni. To nikakve veze sa politikom i odnosom prema EU apsolutno nema.

Cenim trud koji su koleginice iz DSS učinile podnoseći ovaj amandman i jasno mi je šta je ideja, ali se slažem sa stavom ministarstva da ovaj amandman ne može da bude prihvaćen u ovom obliku. Ne slažem se sa obrazloženjem koje je ministarstvo dalo. Vi ste išli tim najlakšim putem da kažete da bi prihvatanje ovog amandmana, odnosno da je vaša osnovna namera pisanjem izmena zakona  bila da pojednostavite proceduru.
Mislim da pravi razlozi nisu na toj strani. Mislim da je prethodna odredba bila pogrešna zbog toga što je ona zapravo potencijalno sprečavala konkurenciju. Na sreću potencijalno samo zbog toga što njena primena nije zaživela u praksi i bila je nemoguća. Liberalno demokratska partija je toliko kritikovala tu odredbu kada je usvajan osnovni tekst zakona.
Zašto mislim da ovakvo amandmansko intervenisanje nije dobro? Zbog toga što vi zapravo imate već jednu situaciju u realnom svetu na tržištu i znam šta je osnovna ideja, to su veliki lanci, odnosno veliki objekti koji se kod nas nalaze, kako bih rekao, nešto bliže gradskim jezgrima, nego što je to uobičajeno u nekim drugim zemljama, ali već imamo takvu situaciju. Ako vi predlažete ovakav amandman, vi ćete praktično da okamenite tu postojeću situaciju, pogotovo zbog toga što vaši razlozi, odnosno kriterijumi koji navodite nisu dovoljno precizni ili je njihova procena praktično nemoguća u praksi.
Kada kažete jedinica lokalne samouprave, činjenica da neko ima 39 ili 41% tržišnog učešća na čitavoj teritorij jedinaca lokalne samouprave, sam po sebi ne može da bude uvek ni razlog da postoji novi objekat, niti da ne postoji. Mislim, jedinica lokalne samouprave nisu relevantno tržište kako se govori inače u zakonu, one nisu zaokružene na određeni način. Vrlo su čudno, kako bih rekao, geografskog oblika, to je sada posledica milion stvari.
Beograd je jedinica lokalne samouprave. Da li je u interesu građana prigradskog naselja da u njihovom okruženju postoji veliki trgovinski objekat, mada je pitanje da li je 2000 bruto, uopšte veliki trgovinski objekta, ali hajde da kažemo da jeste i da bude sprečeno otvaranje takvog objekta, samo zbog činjenice da gledajući čitavu teritoriju glavnog grada ili bilo kog drugog mesta u Srbiji postoji učešće koje je 40%.
Drugo, nije mi jasna ta formulacija kada kažete – ukoliko tržišni udeo preduzeća sa novo otvorenim objektom ne prelazi. Dakle, da li je to tržišno učešće pre otvaranja novog objekta od 40 ili procenjeno sa novim. Pošto ako je procenjeno sa novim to je pri tome nemoguće naravno uradili. Ako smo tu nedoumicu rešili, generalno mislim da ovi razlozi o kojima sam govorio govore u prilog tome da je u ovoj situaciji u ovoj fazi najbolje potpuno ukinuti pravilo iz člana 45. Zakona i omogućiti razvoj konkurencije.
Naravno, da postoje drugi mehanizmi da se uspostavljanjem monopola, zapravo zloupotrebom monopola što jedino treba kažnjavati sprečava na drugi način. Sa ovako niskom kulturom u tim odnosima i sa ne srazmernim odnosima moći koje postoje u regulisanju ovih tema mnogo je veća šteta bilo kakvo normiranje nego zakon bez odredbi.

Kada bismo sada pitali, koleginice, male radnje šta jedino ne žele, oni bi rekli – nemojte da nas više država štiti, jer je najveći deo njihovih problema upravo proistekao iz toga što država propiše neki način na koji će ih štititi, a onda sve to pretvori u omču oko vrata tim firmama.
Većina nas kupuje u malim lokalnim prodavnicama. Radimo to iz različitih način. Tako nam je udobnije, navikli smo. To je nekakav emotivni odnos sa komšilukom i neće nas činjenica da pored postoji neki supermarket ili hipermarket ni motivisati da kupujemo na drugom mestu, ni da kupujemo u toj radnji. To je prosti sticaj okolnosti. Svi mi u realnom životu najčešće kombinujemo različite odluke prilikom kupovine.
Dakle, država može da zaštiti te male radnje tako što će garantovati funkcionisanje pravnog prometa, tako što će sprečavati ili kažnjavati kašnjenja u plaćanjima itd. Svi znamo šta se u Srbiji danas dešava. Mnoge od tih malih lokalnih radnji zapravo i ne funkcioišu na pravom tržištu. One su gotovo u ropskom odnosu prema istim tim velikim lancima ili nekim drugim učesnicima na tržištima od kojih nabavljaju robu, sa kojima su u ugovorima iz kojih ne mogu da izađu itd. Bilo bi sjajno da je situacija drugačija. To bi jačalo konkurenciju, ali prosto najčešće ne možete protiv života i prema onome što tržište diktira.
Nisam sporio da je 40% granica. Ako mene pitate, ona je čak i previsoka, ali je problematično određenje teritorije jedinice lokalne samouprave kao teritorije, kao relevantnog tržišta, to nije moguće tako uraditi.
Drugo, odlično je kada razgovaramo o različitim sukobljenim interesima u društvu. Jedan od interesa jesu interesi onih ljudi koji drže male radnje, onih ljudi koji u njima rade, ali postoje isto tako i neki drugi interesi, koji su legitimni. U velikim lancima ili velikim radnjama koje će se otvarati bi takođe mogli da rade neki ljudi. Ne možete da kažete – poštenije je da ta radnja ne bude na teritoriji jedne opštine, nego da bude 400 metara dalje, na teritoriji druge opštine, gde bi ispunjavali ovaj uslov koji postavljate. Onda bi po prilici stvari radili neki drugi ljudi. Ovi gde bi bila inicijalna odluka investitora da gradi objekat i da on funkcioniše bi na neki način bili oštećeni.
Mi stalno uzimamo pojedine uske grupe, a zanemarujemo ono što je zapravo ključna stvar, nešto što je najopštiji interes. To je interes potrošača da kupuje na najjednostavniji, na najudobniji način, da ima što veći izbor i da na osnovu toga odlučuje. Ne vidim kako će ovaj amandman sam po sebi rešiti, mada još jednom kažem, razumem šta je namera, a pogotovo ne možemo na taj način da odvajamo različite kategorije ili segmente tržišta, odnosno trgovine. Mi imamo neke druge oblasti u kojima se sistemskim merama ove države, ili odsustvom sistemskih mera, kako god hoćete, zapravo grade i podstiču monopoli.
Doći će za nekoliko dana taj skandalozni Predlog zakona o utvrđivanju opšteg interesa za eksproprijaciju zemljišta za južni tok, pa ćemo o tome mnogo govoriti. Da li tu postoje mali trgovci, mali dobavljači, mali učesnici na tržištu i ko vodi računa o tome i onda ćemo otvoriti krucijalno pitanje i za trgovinu i za razne konkurencije i za razvoj radnih mesta i za funkcionisanje pravnog poretka u Srbiji, a to je da li ova vlast, kao što je radila i prethodna vlast, ima pravo po Ustavu Srbije da zaključi neki međunarodni ugovor sa nekom drugom državom i da u potpunosti suspenduje zakonski poredak ove države?
Za nekoliko dana će vam ovde doći zakon po kome ćete imati najveći prinudni otkup i nacionalizaciju posle onog koji se desio neposredno nakon Drugog svetskog rata. Deset hiljada parcela će biti uzeto ili otkupljeno, pod videćemo kakvim cenama, ljudima u Srbiji, da bi teritorija Srbije bila fizički podeljena na dva dela. Sa leve strane ćete imati teritoriju Srbije i sa desne teritoriju Srbije, a na sredini ćete imati pojas koji će biti u većinskom vlasništvu druge države, odnosno Gaspromnjefta. Samo da vodimo računa o svim aspektima, kada već brinemo o interesima različitih grupa ili različitih potrošača u ovoj zemlji. Od tog monopola se nikada nećemo oporaviti. Ovi dominantni položai lanaca ili objekata sa dve hiljade ili nešto malo preko kvadrata, će se već nekako rešiti konkurencijom na tržištu.
Ovo nije primedba vama, vaša partija jeste jedna od partija koja, čini se podržava, taj projekat, energetski sporazum. Ovo je generalna primedba. Ne možete takvo pitanje da stavljate na taj nivo da li je većina za nešto ili nije za nešto zato postoji u modernim državama svetost privatne svojine, o njoj se ne može odlučivati većinom ili procenom da je nešto u nacionalnom interesu. To isto važi i za ovaj slučaj, mada na jedan drugačiji način i izvinjavam se predsedniče na jednoj, ipak ekskurziji, u odnosu na osnovu temu, ali mislim da je rasprava krenula u tom pravcu, pa sam to iskoristio. Hvala.

Član 27, zbog vašeg obrazloženja, gospodine Arsenoviću.
U čemu je bio problem? Šta je bio razlog više sile, pa smo kasnili gotovo 40 minuta? Ukoliko ste se već opredelili za to da obrazlažete kašnjenje, onda vas molim da saopštite ovom parlamentu šta su bili razlozi više sile.
Ne mislim da ste vi odgovorni za to što sednica kasni. Mislim da je odgovoran ministar pravde.

Uvaženi predsedniče, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsenović, ministar Selaković očigledno nije uslišio vašu vrlo finu i ljubaznu opasku u kojoj ste rekli da od njega očekujte izvinjenje za ovo kašnjenje od 40 minuta.
Potpuno mogu da razumem da ministar pravde ne žuri mnogo u parlament, da kada ovde dolazi nije egzaltiran kao onda kada deli čokoladice sa optuženima ili prvostepeno osuđenima za neka od najtežih krivičnih dela u Haškom tribunalu. Ali ne mora da nas voli, elementarni red mora da se poštuje.
Sa svoje strane smo učinili sve. Proverio sam, i voda je domaće proizvodnje. Ministre, slobodno možete da naručiti i espreso, u pitanju je "Grand kafa", proverio sam. Dakle, neće biti potrebe da ovde po parlamentu, na jedan prilično čudan način, sprovodite svoju politiku ekonomskog patriotizma, za koju mislim da je prosto nepristojna, da univerzitetski nastavnik, pa makar i prava, toliko ništa ne zna o osnovama ekonomije.
Gospodine Arsenoviću, ovo ne govorim slučajno. Ovde pričamo o suštinskim pitanjima koja nisu pitanje Zakona o državnoj upravi. Ministar je otvorio pitanje buduće sudbine, buduće organizacije budućeg mesta fonda, odnosno sistema kroz koji se obezbeđuje zdravstvena zaštita vojnih osiguranika.
Ovaj zakon o kojem danas raspravljamo jeste jedna, manje-više, tehnička i iznuđena izmena, odnosno dopuna zakona o kojoj raspravljamo ovako, po hitnom postupku. Zakonom je predviđeno da on stupa na snagu, praktično, danom objavljivanja iz jednog vrlo, s jedne strane prozaičnog, a s druge strane važnog razloga za one ljude koji rade u tom sistemu.
Danas je 23. januar, već je velika sumnja i veliko pitanje da li ćemo stići da zakon razmotrimo, da ga usvojimo, da se on primenjuje i na one zarade koje se obračunavaju, odnosno isplaćuju za januar mesec. U tom smislu, imam puno razumevanje da je jedna ovakva izmena neophodna i da je ona iznuđena i zbog toga insistiram na ovih 40 minuta, jer tih 40 minuta bi nam pomoglo da što je moguće pre razmotrimo ovaj zakon.
Gospodine Selakoviću, ako ste već otvorili pitanje buduće sudbine tog fonda, dugujete nam odgovore na neka osnovna pitanja. Kako vi kao ministar pravde i državne uprave, ili Vlada čiji ste član, gledate na rešenje tog pitanja? Pomenuli ste neke zakone koji su donošeni ili menjani 2010-2011. godine, zbog čega je jedan deo poslova iz ovog fonda praktično izmešten, prenet u ovaj klasičan fond penzionog osiguranja, jedan deo poslova je ostao itd, a u međuvremenu se zapravo ništa ozbiljno nije desilo i ni jedan ni drugi sistem nisu postavljeni na neke normalne osnove koji bi omogućavali da ti fondovi funkcionišu onako kako mora da funkcioniše, da bude organizovan, da posluje, da funkcioniše i radi jedan normalan fond koji obezbeđuje zdravstvenu zaštitu, ili, u ovom drugom slučaju, penzijsku zaštitu.
Zbog toga se nalazimo u ovom dosta čudnom sistemu gde morate iz opštih pravila Zakona o platama u državnim organima praktično da izmeštate jednu kategoriju, da čuvate taj sistem koji je bio karakterističan za neka prošla vremena, da se poseban sistem plata, naknada i drugih primanja onih koji su angažovani na različite načine u oružanim snagama, odnosno u Vojsci Srbije, nekada Jugoslavije, primenjuje, a da nam sa druge strane, u obrazloženju ovog zakona, niste dali neke osnovne parametre.
Koliko ljudi u ovom trenutku radi u fondu o kojem danas raspravljamo? Da li ovakva izmena zakona odnosno dopuna zakona znači da će ti ljudi do donošenja sistemskih zakona, kako vi kažete, s obzirom na vrstu poslova koju rade, a to je uvek važno za sistem državne uprave, imati veće zarade ili manje zarade od ljudi koji su u klasičnom sistemu državne uprave? Da li fond o kome govorimo danas ima manje zaposlenih, isto ili više zaposlenih nego što je imao pre nekoliko godina kada je obavljao i neke druge poslove ili, zapravo, fond radi sve one poslove koje je radio, samo nominalno na nivou nekih drugih zakona imamo tu vrstu promena u ovom penzijskom delu?
Koliko sam uspeo da saznam, a podaci o poslovanju ovog fonda su, moram da kažem, prilično netransparentni. Na veb stranici ne postoji ni neki zakonom, makar ja to nisam video, traženi elementi, kao što su informacije od opšteg značaja itd. Ovaj fond još uvek ima onu klasičnu strukturu kakvu je imao i ranije. Ima upravni odbor koji ima, čini mi se, devet članova, ima nadzorni odbor, gospodine Selakoviću, koji ima pet članova i ima direktora. Svi ti ključni rukovodioci u ovom sistemu su vojna lica. Nije lako doći do podataka šta je njihovo osnovno obrazovanje, jer oni imaju vojne činove.
Nemam nikakve primedbe na stručnost, biografije vojničke kvalitete tih ljudi. Apsolutno sam siguran da budućnost sistema socijalnog osiguranja u ovoj ili bilo kojoj drugoj oblasti nije u tome da profesionalni vojnici vode takav sistem. To je sistem kome su potrebni menadžeri koji mogu ili ne moraju imati bilo kakve veze sa sistemom vojnim. Puno poštovanje za direktora Fonda. Čovek se zove Dragan Radošević. On je kapetan Regate, ali nisam siguran da je to najbolji model za funkcionisanje sistema vojnog osiguranja.
Tu su i dalje dve ili tri adrese. Ukoliko pokušate da se na elementarni način informišete o pravima penzionera iz redova vojske ili onih koji koriste te vrste penzija, vi ćete naići praktično na vrlo oskudan broj informacija koji je dostupan kod Fonda PIO. Siguran sam da bi danas o tom fondu mnogo više i iscrpnije mogao da govori gospodin Arsenović koji se i time bavio ovde u parlamentu nego što to možete vi.
Sa druge strane, pomenuli ste da će izmenom Zakona o zdravstvenoj zaštiti ovaj problem biti rešen. Mi smo ovde pre nekoliko nedelja razmatrali izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ako se ne varam. Ni pomena nije bilo o tome. Ako od ovog parlamenta očekujete da gase vatru za koju su krivi i vi i vaša Vlada koja je na funkciji sedam meseci, verovatno i Vlada koja je bila pre vas jer neki akti i dokumenti nisu doneti, onda nam dajte jasan vremenski okvir – kako će to biti učinjeno i kada će biti učinjeno. U obrazloženju, to rade sve vaše kolege koje dođu pred ovaj parlament, imaju to jedno rutinsko objašnjenje da dodatna sredstva za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti jer su ona već predviđena finansijskim planom za 2013. godinu. To ne znači, gospodine Selakoviću, da je obezbeđen novac. To samo znači da su na papir stavljene potrebe tog Fonda u 2013. godini. Takav papir ima i Fond PIO, ali nema obezbeđen novac. On se obezbeđuje tako što se uzme iz budžeta Srbije, a pre toga ga dobijemo tako što se zadužujemo negde. To isto na određen način, naravno u mnogo manjoj meri jer je ovo manji sistem od ovog civilnog, važi i za ovaj fond o kome danas govorimo.
Teško da možete da očekujete blanko podršku uz svo razumevanje i hitnost koja postoji bez tih bazičnih informacija. Koliko ljudi, pod kojim uslovima radi, zbog čega još uvek imamo sistem u kome postoji devet članova Upravnog odbora, a pet članova Nadzornog odbora? Kolika su primanja tih ljudi? Kakav je to Fond socijalnog staranja koji je na izdisaju i jedan i drugi i treći i četvrti sistem i svi ti sistemi o kojima govorite, gospodine Selakoviću, uključujući Nacionalnu službu za zapošljavanje, a PIO fondom rukovodi Upravni odbor od 21 člana, ovim fondom Upravni odbor od devet članova pod vrlo nejasnim uslovima sa vrlo nejasnim kvalifikacijama? Koliko sam uspeo da vidim, bazični pravni dokument koji reguliše funkcionisanje Fonda socijalnog osiguranja vojnih osiguranika funkcioniše na osnovu pravnih izvora iz 1994. godine objavljivanih u vojnom listu. Potpisivao ih je Radoje Kontić ili neki drugi nadležni funkcioneri. Niti više ima te države, niti živimo u takvom sistemu. Prošlo je 18 godina. Kažete – uskoro će biti Zakon o zdravstvenoj zaštiti. To nije dovoljno dobro rešenje. To su radile vaše kolege iz različitih resora mnogo puta pre vas i svaki put se suočimo sa ovom situacijom. Neće taj problem na kraju rešiti direktor Fonda koji, koliko sam uspeo da vidim, vrlo često prima stranke i razgovara sa onima koji imaju neku vrstu potrebe zbog toga što nedostaje sistemsko rešenje.
U kom sistemu se nalazi ovaj fond o kome razgovaramo, gospodine Selakoviću? Sada je počeo program koji pohvaljujem. To je jedan od elemenata programa LDP – liberalizacija tog tržišta lekova i mogućnost da se zaključuju ugovori i sa privatnim apotekama. Da li to važi za ovaj sistem? Kakvo je mesto ovog sistema u odnosu na veliki državni klasični fond? Ne mogu više da funkcionišu takva dva odvojena sistema. To je možda moguće bilo u nekim drugim uslovima u nekim vremenima kada je vojska imala dodatnog člana predsedništva i bila poseban deo partijskih ili državnih struktura pa je mogla tako da funkcioniše. U međuvremenu se sve srušilo gospodine Selakoviću. Meni nije drago zbog toga. Vaša je obaveza i obaveza vaše Vlade da ponudi neka rešenja. Ni reč nisam čuo o tome dok ste obrazlagali ovaj zakon.
Reći ću vam još nešto. Mislim da ste mnoge od ovih ljudi koji su vojni osiguranici koji su danas ljudi u godinama, koji imaju ozbiljne probleme, ogromna većina njih je časno radila svoj posao i borila se za svoju zemlju, prosto su radili ili ono što im je bio posao ili ono što su im političari rekli, najveći deo ste ozbiljno uvredili, gospodine Selakoviću, onim što ste uradili prošle nedelje, onom egzaltiranošću tim malim brojem ljudi, neki od njih su visoki oficiri ili bivši visoki oficiri Vojske Srbije za koje ste pokazali toliku egzaltiranost. Nemam ništa protiv toga što ste radili svoj posao. Mislim da ministar pravde treba da radi svoj posao i poseti pritvorenike u pritvoru Haškog tribunala, ali vi ste političar. Vodite resor pravde i resor državne uprave. I jedan i drugi moraju da budu, možda je to gruba reč ali iskoristiću je, hladni bez nepotrebnih emocija. Da li se vi privatno divite Mladiću, Karadžiću ili nekome drugom je vaše privatno pravo bilo do onog trenutka kada ste postali ministar pravde ove zemlje. Nakon toga morate voditi računa o tome kakvu poruku šaljete javnosti na svakom koraku, gospodine Selakoviću.
Ti ljudi tamo žive pod mnogo boljim uslovima nego što živi većina ovih osiguranika o kojima danas govorimo i to je moja politička primedba, vama gospodine Selakoviću. Vama je to možda smešno. Vi ste učili od cinika koji su na sreću još uvek veći nego što ste vi uspeli da postignete, ali nemojte…

Pet minuta ste potrošili na nekoliko desetina hiljada osiguranika koji nisu počinili nikakav zločin ili makar nisu optuženi za to. Dane ste potrošli na podršku onima koji su osramotili vojnu službu.

Za mene je ovo tema. Mislim da je i vama gospodin Selaković naneo neku vrstu štete ili sramote svojim ponašanjem.
Nije hteo ni da nam se izvini zbog kašnjenja od 40 minuta. Ne očekujem da se izvini za neku drugu štete koju je uradio. Imala je ova država i u prošlom sazivu ministra na steroidima. Sada može da ima ministra na Mladićevoj čokoladi i piti sa mesom, ali nećemo od toga imati koristi ni mi ni ovi osiguranici.

Da li ste ispunili cilj, gospodine Arsenoviću? Da li je to bio cilj, da ja završim i da mi isključite mikrofon? Da li je to bio cilj? Reklamiram čl. 27, 103. i 106. Sada ste dopustili ovom gospodinu koji je tek nedavno skinuo bedž, pidžamu i majicu, koju je vrlo često nosio u ovom parlamentu… Da li je ovo onomatopeja ili nije onomatopeja?

Da li to znači da sada imam novo vreme? Dopustili ste gospodinu Toškoviću da kaže da je politika LDP nastrana. Da li mislite da je to normalno, gospodine Arsenoviću? Da li mislite da je normalno da se tako govori u parlamentu? Da se govori da je nastrana politika partije čija je poslanička lista osvojila 270.000 glasova na proteklim izborima.
Ponovo viču onako hrabro, kako obično umeju, iz mase, iz zadnjih redova.
Juče tokom jednog reklamiranja Poslovnika čuo sam da je neko od hrabrih poslanika SNS rekao da to što reklamiram povredu Poslovnika je zapravo ona narodna – dokon pop i jariće krsti.

Član 27. i govoriću 30 sekundi, gospodine Arsenoviću. Meni je strašno žao što ne možete da shvatite u kakvoj se situaciji sada nalazimo. To što ne možete da se stavite u kožu nekoga ko se zove Kenan Hajdarević…
(Predsedavajući: Molim vas, koji član, nisam vas čuo?)
U prvoj rečenici sam rekao član 27, gospodine Arsenoviću.
(Predsedavajući: Dozvolite meni da ja mogu da pratim poslanike i da mogu adekvatno reagovati. Oduzimate mi tu mogućnost. Zato vas molim da budemo pažljivi.
Izvolite Đuriću, imate vreme na raspolaganju.)
Ja se zovem Bojan Đurić i meni mnogo manje smeta kada neko optuži LDP da vodi izdajničku politiku. Lakše mi je da se branim. Kenan Hajdarević nije mogao da studira tamo gde je želeo, zbog toga što je to devedesetih podrazumevalo da prolazi vozom kroz stanicu Štrpce prema Beogradu. Morate da shvatite da je njemu odvratno da gleda kako ministar pravde uzima čokoladu od Ratka Mladića. Samo se o tome radi.

Replika na izlaganje odnosno odgovor ministra Selakovića koji je delimično bio upućen i meni. U okviru iste replike ću reagovati na ono o čemu je govorio gospodin Mihajlov. Mislim da je gospodin Mihajlov pogrešno …

Ministar je meni odgovarao na pitanja koja sam mu postavio.

Hvala vam, gospodine Selakoviću, na odgovorima, ali oni ipak nisu potpuni. Postavio sam još nekoliko pitanja. Jedno je poređenje tih zarada o kojima ste vi govorili, koje svakako nisu velike čak ni za srpske prilike ili složenost poslova koju ti ljudi obavljaju. Dakle, da li bi oni, da se primenjuje ovaj standardni zakon, imali veću ili manju platu? Mislim da je to jedno od važnijih pitanja, ne zbog iznosa koji bi se dobio ili koji bi se izgubio u jednoj i drugoj varijanti, nego prosto zbog … Vi znate da je za državnu upravu važan i taj osećaj u okviru nje, da su svi ravnopravni, da su svi na jednak način tretirani. To je uvek važno.
Drugo pitanje su primanja članova upravnog i ndzornih odbora. Nisam čuo odgovor na to pitanje.
Treća stvar, pominjali ste izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Vi imate još jedan problem u tom galimatijasu koji postoji sa ovom vrstom osiguranja. To je sistem zdravstvenih ustanova koje su delimično finansirane kroz ovaj sistem, delimično finansirane iz budžeta, delimično su na tržištu kroz komercijalne usluge, kao što je pre svega VMA i taj sistem je na duže staze potpuno neodrživ ako je tako uređen.
Gospodin Mihajlović je u jednom trenutku napravio referencu i na ono o čemu sam govorio. Ja se nisam protivio tome da ministar odlazi i posećuje srpske državljane koji su pritvorenici u Hagu. Naprotiv, jasno sam rekao da mislim da je to normalno. Samo sam zahtevao normalan pristup, poštovanje zakona, poštovanje pristojnosti i izbegavanje te situacije u kojoj ministar oduševljeno razgovara i sa nekima koji nisu srpski državljani, kao što je slučaj sa Radovanom Karadžićem, a ne razgovara sa svim srpskim državljanima. To je bila jedina moja primedba.

Replika gospodinu Selakoviću.
Slažem se sa gospodinom Mihajlovom i nema potrebe …

Razgovaramo o zakonu … (Isključen mikrofon.)