Članovi 106. i 107. Gospodin Arsić ponovo nije govorio o tački dnevnog reda i ponovio je po drugi ili treći put citat jedne od izjava sadašnje predsednice Vrhovnog kasacionog suda, pokušavajući na taj način da dokaže da je bilo nekakve političke zavere prilikom njenog izbora i citirao je da je ona rekla da je odluka o njenom izboru pravno politički akt. Ne znam šta time želi da postigne gospodin Arsić. Sudija Mesarović je izabrana za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda odlukom Skupštine i svaka odluka Skupštine je pravno politička, to nije sporno, samo sam hteo to da razjasnim, pre svega, gospodinu Arsiću.

Uvažena potpredsednice, ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, obavestila nas je koleginica Tomić da je postignut dogovor sa DS. Zbog toga ili zbog vas se radujem, ali i mi ostali imamo po nešto da prigovorimo ovom vašem velikom poslu.
Bojim se da ta vrsta saglasnosti koju ste postigli neće biti dovoljno ubedljiv argument za nas da pristanemo na usvajanje ovog zakona. Kao i uostalom ta sabornost koju ste postigli 2008. godine, nije bila dovoljno uverljiva za LDP, Liga socijal-demokrata Vojvodine i SVM da uđemo u duboko pogrešno organizovan i postavljen posao koji se zove – energetski sporazum ili naftno-gasni sporazum.
Danas, četiri i po godine kasnije, se vrlo jasno vidi koliko smo bili u pravu. Ne očekujem od ministarke Mihajlović da danas u ovoj raspravi kao ministarka ponavlja sve one argumente koje je imala protiv takvog aranžmana u vreme kada je on usvajan ili nešto kasnije.
Očekujemo minimalno, elementarno poštenje. Reći ću vam vrlo otvoreno. Mislim da je bilo poštenije da napišete zakon ili zakonski član koji dozvoljava "Gaspromu" i ruskoj strani da uđe tenkovima u Srbiju i da zauzmu Srbiju. To je praktična posledica ovog zakona koji usvajate i direktna posledica tog inicijalnog problema koji je ugrađen u čitav energetski sporazum, a to je odnos vlasništva. Tako strašna neravnopravnost dve strane.
Možete da koristite u ovom zakonu eufemizme pa da kažete – društvo, korisnik eksproprijacije, sticalac prava svojine, sticalac prava službenosti. U realnom životu to znači da je druga država preko svoje državne kompanije većinski vlasnik svega što će proisteći iz projekta "Južni tok" na identičan način kao što je većinski vlasnik ili apsolutnu gazda svega u NIS. To je posledica svega što radite u proteklih pet godina.
Da pojasnimo građanima Srbije. U ovoj zemlji ljudima kada kažete Ustav, ljudska prava, nisu teme koje su tako prijemčive ljudima na prvi pogled. Kada budu shvatili da ovim zakonom hoćete da im oduzmete zemlju pod vrlo netransparentnim uslovima u postupku koji je očigledno protivustavan i sa vrlo nejasnim krajnjim ciljem po njih, verujte mi da će se buniti. Bunili su se već u istoriji nekoliko puta kada su postojali slični pokušaji, krajem 19. veka i posle toga i posle 1944. i 1945. godine i još u nekoliko navrata. Buniće se i nakon usvajanja ovog zakona.
Vi ćete ovim zakonom podeliti teritoriju Srbije na dva fizička dela. Sa leve i desne strane će biti teritorija Srbije a u sredini će biti teritorija u vlasništvu druge države, preko kompanije "Gasprom" odnosno zajedničke kompanije iz Švajcarske, odnosno preko njene ćerke kompanije registrovane u Novom Sadu. To je jedina prava posledica ovog zakona. Nemojte da umanjujete negativne efekte zakona.
Video sam jednog predsednika opštine, gradonačelnika, pre nekoliko nedelja, koji je probao da objasni građanima Srbije da je to nekoliko metara a da će levo i desno moći da se odvija sve kao što se i do sada odvijalo, da će oni biti vlasnici, korisnici svog zemljišta u punom kapacitetu a ako se neko buni, možemo da pomerimo cevovod 10 ili 15 metara levo ili desno. Bio sam šokiran takvim amaterizmom a onda smo jednu vrstu sličnog objašnjenja čuli danas od vas, ministarko.
Naravno da oko tako velikog, enormno velikog i značajnog objekta koji ima hiljadu reperkusija na svakodnevni život čija je vrednost ogromna, neće biti moguće da levo i desno od cevi vlasnici zemlje ili dojučerašnji vlasnici zemlje i korisnici zemlje normalno oru, žanju i seju. Naravno da se to neće desiti. To vam iskreno kažu kolege iz stranke gospodina Ilića, vašeg kolege, ministra Ilića.
Ovo je na neki način i bezbednosno-vojni objekat. O tome se radi i niko neće moći da mu priđe zato što je to normalan legitimni interes onoga ko je većinski vlasnik u ovome. To nije Srbija. Srbija nije ni ravnopravan vlasnik. Srbija je manjinski vlasnik a uz to je siromašna, mala zemlja sa nesposobnim političkim elitama, nespremnim da se izbore za interes Srbije.
Gospođo Tomić, vrlo vas poštujem ali i vi i ja znamo da se neće nikakva radna grupa ili komisija izboriti za bolje uslove. Rusija i Nemačka nisu postigle ozbiljno strateško višedecenijsko partnerstvo tako što su se o tome dogovarale nekakve komisije i radne grupe, povremena i privremena radna tela, nego su se o tome strateški dogovorili politički vrhovi i političke elite tih zemalja.
Jedan od bivših predsednika kancelara Nemačke je nakon završetka svoje profesionalne političke karijere otišao da radi za "Gasprom", ali je iza sebe ostavio jasno uređene odnose u kojima Nemačka nije rob, kao što je Srbija rob u energetskom sporazumu sa Ruskom Federacijom.
To je sasvim očigledno i to je ugrađeno u onaj početni korak koji je napravljen 2007. i 2008. godine. Nema nikakvog smisla da danas to prećutkujemo. Ako hoćete da promenite suštinu, prirodu, naša prava, odnos prava i obaveza u tom sporazumu, onda to uradite na najvišem ili probajte da uradite na najvišem međudržavnom nivou i za to ćete imati podršku LDP.
Ne možete to da radite na mala vrata. Ne možemo to da radimo onako kako najavljuje gospodin Bajatović, da eto postoje izgledi da će u narednih nekoliko meseci biti uspostavljena ravnopravnost u vlasništvu u "Jugorosgasu". To smo tražili pre četiri godine, pa su najavljivane policijske istrage o tome kako se desilo da Srbija propusti pravo preče kupovine, pa se ništa nije desilo. Koja je cena po kojoj ćemo kupiti naših 25%? Da li će to biti ulaznica da je još jedna banka ili neki drugi poslovni partner uđe u Srbiju kroz taj posao, kao što se slični poslovi, vi to odlično znate, spremaju u EPS?
Nisam razumeo šta znače ove primedbe da će ovo pomoći razvoj neprofitnih delatnosti. Pomenuli ste kulturu u jednom trenutku. Lepo je da postoji kultura, da postoji kulturna razmena između Srbije i Rusije. Pretpostavljam da ste na to mislili. To u svakom smislu podržavam. Ali, koliko se sećam, kada je slavljen veliki uspeh ulaska u energetski sporazum, koncert, između ostalog, i ruske muzike je organizovao "Srbijagas", srpsko javno preduzeće i platio "Srbijagas", zapravo platili poreski obveznici koji godinama izdržavaju taj nesposobni "Srbijagas" ili "Srbijagas" koji ima stotine miliona evra gubitaka, koje tehnički pokrije tako što se zaduži svake godine za ne znam koliko stotina miliona evra i za to im garantuje ova Skupština, odnosno vi koji pristajete da stalno izdajete garancije u korist "Jugorosgasa".
Nema sumnje da je ovaj zakon neustavan, kao što je u osnovi neustavan i aranžman u koji smo ušli. Godine 2008. Ustavni sud nije imao snage ni da našu inicijativu ozbiljno razmatra. Videćemo da li će imati 2013. godine ili 2014. godine. Liberalno demokratska partija će pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti. Molim vas da opomenete i svoje saradnike da kada dođu u parlament imaju pravo da se sa vama konsultuju i da vam daju savete. Mislim da nije pristojno da gestikuliraju dok govore narodni poslanici. Izvinite, ipak postoji neki elementarni red u ovoj zemlji.
Dakle, nadam se da će u 2013. ili 2014. godini Ustavni sud moći da odlučuje drugačije. Mi ćemo pozvati i druge političke partije koje su se protivile uopšte ulasku u ovaj posao pod ovim uslovima, LSV, SVM, pozvaćemo i DS. Nadam se da će im, možda sa nekoliko godina zakašnjenja, biti jasno koliki je problem napravljen zemlji načinom na koji su u jednom trenutku pristali na ovakve odnose sa Ruskom Federacijom.
Još jednom da kažem, ništa ne zameram ni Rusiji, ni njihovoj kompaniji koja će učestvovati u ovom poslu. Kao i svaki ozbiljan politički subjekt, država, privrednik, kapitalista, ako hoćete, oni su probali da za sebe dobiju najbolje uslove i u tome su uspeli. Odgovornost za to što danas moramo da usvajamo ovakav zakon je na našoj strani, na strani srpskih političara koji su na tako nešto pristali.
Srbija ne dobija nikakvu vrstu izvesnosti, nikakvu povlasticu zbog toga što je ušla u ovakav aranžman. Nemojte mešati dve stvari. Sve i da je ovaj projekat sam po sebi užasno koristan po Srbiju, mega koristan, kako je rekao gospodin Ilić, čini mi se, da li je on takav i za one na koje će se primeniti ovaj zakon, na vlasnike tih parcela? Nemojte da mešate te dve stvari, jer ako tako brutalno stavite jedan interes koji možete da proglasite u ovom postupku javnim, opštim, nacionalnim interesom, onda ste trajno zgazili svetost privatne svojine, a to je suština organizacije moderne države.
Znači, morate da nađete ravnotežu između privatnog, ličnog interesa, vlasnika i neke vrste opšteg, državnog i javnog interesa da se što je moguće pre završi postupak eksproprijacije. Vi ste, naravno, u pravu kada kažete da je u ovom trenutku sistem tako postavljen da bi trajao pet, šest ili sedam godina kada bi se vodio regularan postupak po regularnom zakonu, ali izvinite, u tome nema ni promila krivice ovih ljudi na koje ćete primeniti ovaj zakon.
Istovremeno, ne bih se mnogo pozivao na ljude sa juga Srbije ili ljude u okolini Niša, zbog toga što je trasa "Južnog toka" ovakva ili onakva, pa oni neće učestvovati u ovom projektu. Postoje još neki ljudi u okolini Niša. Neki od njih godinama imaju probleme sa postupkom izgradnje jednog drugog gasovoda, koji vodi kompanija "Jugorosgas". Uništeni su ljudi ekonomski i finansijski u tom poslu, ostali praktično bez svega. Ne postoji način da dobiju zadovoljenje na kraju. Kada se to desilo u jednom slučaju neke vrste regionalnog ili malog gasovoda, šta će se desiti, kakve su sve opasnosti koje nam prete u ovom postupku?
Deset hiljada parcela, koliko je to novih potencijalnih slučajeva "Kene" za nekoliko godina? O tome se radi. Uvek je pitanje kredibiliteta i poverenja. Ova država ga je prokockala na hiljadu način i naravno da to nije počelo od ove Vlade. To tako traje godinama i decenijama. Izlaz iz toga nije ova vrsta prečice koju uspostavljate ovim zakonom.
Mi smo često govorili da se Srbiji žuri i danas to kažemo, ali brzopletost da rešite određeni problem na ovakav način, napraviće na kraju mnogo veću štetu. Kada ljudi budu poveli sudske postupke, kada budu stigli do suda u Strazburu, kada nas to bude opterećivalo u daljem postupku evropskih integracija, kako ćemo se vratiti unazad? Neće "Gasprom" ili ruska strana snositi odgovornost. Oni su zaštićeni u ovom poslu. Oni će svoj gasovod napraviti, zadovoljiće svoj interes, a ko će dugovati na kraju naknadu štete različite vrste satisfakcije i zadovoljenja ljudima koji budu oštećeni? Na to ne daje odgovor ovaj zakon. On će proći, naravno. Prošli su i različiti drugi zakoni, koji se kasnije, nakon odluke Ustavnog suda ili nekih drugih organa, menjaju ili dolaze na naplatu.
Poslednji je trenutak da nas makar u ovome poslušate i da ovo ne svodite na pitanje odnosa Srbije i Rusije ili Srbije i EU, evrofanatizma ili evroskepcitizma. Uopšte se ne radi o tome. Radi se o svojinskim pravima, o komercijalnim, nacionalnim, vojnim, političkim, kakvim god hoćete interesima građana Srbije i države Srbije. Mislim da to mora da bude jedino merilo u našem radu.
Svako od nas može da bude fasciniran ili nezadovoljan Rusijom. Možemo da očekujemo ili da kažemo da je svaki projekat koji dolazi iz Rusije impresivan, ali to su naša privatna politička mišljenja, emotivne preference. To nema veze sa poslom koji mi kao političari moramo da uradimo. Zbog toga vas pozivam da probate da povučete i da promenite ovaj zakon.
Naravno, LDP je podnela šest ili sedam amandmana. Oni pokušavaju da izmene ili isprave neke konkretne probleme koji postoje u ovom zakonu, u smislu postupka, zaštite prava, trajanja postupka itd, ali nije u tome suština. Suština je u odnosu 51:49 i u činjenici da smo taj odnos lošim energetskim sporazumom zakucali najmanje na 30 godina, a naravno da je to zapravo trajno.
Ovo nisu montažni objekti i vremenski oročeni poslovi i ugovori. Ostaće ovde trajno. Mislim da mi trošimo poslednje trenutke kada možemo možda nešto da učinimo i možda nešto da ispravimo, inače ćete na svakom koraku dolaziti u tu situaciju da morate da tražite od ruske strane da možda da malo jeftiniju cenu gasa zbog toga što smo mi u bratskim ili sestrinskim odnosima. Ne treba to da nas vodi.
Očekivao sam da kao ministarka reagujete u trenutku kada je gospodin Ilić rekao da je ovo najveći investicioni projekat u Srbiji. Očekivao sam da zaštitite svog kolegu Bačevića i da kažete da je njegov projekat izgradnja kanala do Soluna najveći projekat ne u ovom trenutku, nego u istoriji Srbije. Čini mi se da kao i u nekim drugim situacijama niste bili najraspoloženiji da zastupate isti stav kao i gospodin Bačević. Hvala.

Nemojte mene da mešate u te rasprave. Vi ste rekli da ste postigli dogovor sa DS da ona glasa i to sam ponovio, a na kraju je mene napao gospodin Stefanović da nešto izmišljam. Nakon toga ste vi to isto potvrdili. Samo sam ponovio vaše reči. Nemam nikakav emotivan odnos prema tome. U međuvremenu je stigao kolega Hajdarević, on je član Odbora o kojem govorite i kaže mi da je glasao na tom odboru protiv ovog zakona. Prema tome, mislim da se iz te njegove radnje vrlo jasno može zaključiti da je LDP bila protiv ovog zakona. Mislim da smo to toliko puta rekli, da nema potrebe da to još jednom ponavljam.
Takođe ste rekli da će te radne grupe raditi na poboljšanju opštih uslova i sporazuma. To sam takođe ponovio. Naravno da ne mislim, kao i ministarka, da je realno da neko ko prati realizaciju samo ovih, da tako kažem, tehničkih segmenta projekta može da menja međudržavne odnose.
Takođe, gospođo Mihajlović, nisam tako direktno stavio u istu ravan najavu gospodina Bajatovića o, hajde da kažemo, vraćanju stare vlasničke strukture u kompaniji "Jugorosgas" i onoga za šta mislim da će se u krajnjoj liniji desiti, ili da postoji opasnost da će se desiti u slučaju EPS.
Ono što svakako ne možete da osporite je da postoji ozbiljan problem u EPS, da se vršilac dužnosti, direktora te kompanije i Upravni odbor, koji je takođe pod ingerencijom Vlade, odnosno vladin je predstavnik u kompaniji koja je 100% državna, treba da vodi tu kompaniju u nekom strateškom smislu, da imaju vrlo ozbiljna razmimoilaženja.
Nemamo šta da krijemo. Ako je EPS u toliko velikom problemu i da mora toliko da se zaduži, ukoliko postoje ozbiljni problemi, video sam najavu ministra finansija da neće dati garanciju za tako nešto, odnosno da je neće tražiti od ovog parlamenta i prosto pitam – šta će biti kolateral u tom poslu? Mislim da ćemo iz tog odgovora moći sve da zaključimo.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Još jednom se izvinjavam DS. Ne ulazim u to da li ste postigli dogovor ili niste postigli dogovor. Reagovao sam samo na ono o čemu je govorila koleginica Tomić.

Gospodine Stefanoviću, ovo je poslednji put i nadam se da ćemo završiti ovu, čini mi se, prilično besmislenu polemiku. Temu dogovora nisam pomenuo ja nego gospođa Tomić. Meni ne bi palo na pamet da to uopšte pominjem, a ona je iz nekog razloga osetila potrebu da to posebno naglasi. Kada smo već kod toga, molio bih predstavnicu SNS da ne tumači postupke LDP, pošto to, čini mi se, umemo da radimo dovoljno dobro i sami, ili da makar vodite računa o onome što priča vaša ministarka u isto vreme, pošto ste nas optužili da smo tek tako da bismo dobili prostor da govorimo nekakvu lagodnu opozicionu priču o sporazumu podneli amandmane o zakonu, a ministarka je rekla da je za sada makar bar jedan od naših amandmana prihvatila. Dakle, prihvatila je jedan od tih neozbiljnih besmislenih amandmana koje smo podneli da bismo sačuvali svoju lagodnu poziciju opozicione partije. Nikada se nismo ponašali uzimajući lagodnu poziciju. Pre bih rekao da je to radila vaša partija.
Hajde da završimo ovu raspravu makar jednom istinom do koje ćemo doći. Ne možete da dođete četiri godine nakon usvajanja sporazuma i kažete – to je sada tako, to je zatečeno stanje, to je realnost, šta da radimo, to su neki pre nas, a mi kao država moramo da vodimo odgovornu politiku. Slažem se, ali gospođo Tomić, vaša politička partija je glasala u ovom parlamentu za energetski sporazum u kome Srbija trajno ima manjinsko učešće i za tako nešto postoji neka vrsta političke odgovornosti. Možete da budete i ponosni na tako nešto. Uopšte vam ne sporim to pravo. Samo kažem da se ovo nije desilo odjednom i preko noći, da je to posledica jednog glasanja u ovom parlamentu iz jeseni 2008. godine, u kome je vaša politička partija pod drugim nazivom ili u periodu metamorfoze…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… u tom trenutku glasala. Protiv toga nemam ništa. Mi nismo glasali za tako nešto i to je situacija koja je poznata građanima već nekoliko godina. Izvinjavam se na prekoračenju.

Parafrazirajući vašeg bivšeg lidera, gospodina Šešelja, gospodine Arsiću, reći ću ovo. Čim vas neko malo zagrebe u ovoj raspravi, vi od naprednjaka tako lako postanete onaj stari radikal i neprestano se vraćate u 2001, 2002. i 2003. godinu, a u slučaju "Sartida" možemo da razgovaramo u onom trenutku kada budete završili novi posao i novu investiciju u "Sartidu", pa ćemo videti koja će cena biti postignuta.
Ako postignete cenu od jednog dolara, reći ću da to nije prljava i pokvarena privatizacija, reći ću da je ona korisna, da je učinjena pod onim uslovima koji mogu da se postignu na tržištu i da je to dobro za građane Smedereva i za građane Srbije i za privredu naše zemlje. Zbog toga mi ne uzimamo lagodnu poziciju opozicionara, nego se isto ponašamo i u jednoj, i u drugoj i u trećoj situaciji. Nemojte molim vas da procenjujete ko deli čije biračko telo. Ne ulazim u vašu sposobnost, pronicljivost itd, ali samo brinite svoju brigu, pustite, kao što i neke druge molim da ne pričaju o LDP kao maloj partiji koja koristi priliku da napadne neku veću, a istovremeno sve svoje napade usmeravaju na tu silnu i veliku stranku vladajuće koalicije, a koja se zove URS. Bez uvrede, ne želim da vas uvredim, ali ima i većih partija u toj vladi koje se mogu kritikovati. Hvala.

Gospodin Mihajlov je delimično objasnio gospodinu Arsiću kakva je vlasnička struktura NIS, ali mislim ne potpuno, mislim da je u međuvremenu državni udeo još značajno pao ispod tog procenta koji ste vi rekli, ali dobro, nije to presudno. Jasno je da je Srbija manjinski partner. Naravno da je tačno da je Srbija među prvima ušla u Projekat "Južni tok" i to je platila skupo. Ostali ili neki drugi su ušli malo kasnije, malo duže i ozbiljnije su pregovarali. Nisu se uzdali u bratsko-sestrinske odnose, nego u čiste međudržavne pregovore, sa jasnim pravima i interesima i zbog toga su oni danas ravnopravni partneri u svakom segmentu energetskog posla sa Ruskom Federacijom. Primer Bugarske, o kome se ovde priča, je možda najbolji.
Ne bih tako olako pominjao primer Rumunije i njene žalosti što nije u poslu. Mislim da je Rumunija uspela u međuvremenu na neke druge načine toliko da podigne svoje energetske potencijale, da se ozbiljno nameće kao jedan od lidera, makar u ovom delu Evrope, ali dobro, gospodine Mihajlov, to je verovatno bilo manje bitno u onim poslovima ili političkim aranžmanima koje ste želeli da postignete i ja vam na tome ne zameram.
Vi, gospodine Arsiću, stvarno biste morali da budete malo oprezniji kada predstavljate kao kriminal posao…
(Predsedavajuća: Nemojte direktno da se obraćate narodnom poslaniku, molim vas.)
Gospodin Arsić bi, verujem, trebao da bude malo ozbiljniji kada kao kriminal predstavlja posao u kome država donese određenu vrstu odluka o preuzimanju dugova, o modelu kako će promeniti vlasnika ili na neki način privatizovati neku od državnih, javnih ili bilo koje preduzeće koje je u njenom vlasništvu, onda bi morao da vodi računa recimo o tome kakva je državna, Vladina najava sudbine JAT.
Ova država upravo govori o tome da će preuzeti obaveze JAT i napraviti fiktivnu novu kompaniju koja će startovati od nule, a u nju će biti uneto samo ono što su prava i svojina te kompanije, pa će onda i to biti kriminal.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Morate da razumete elementarne stvari u ovim poslovima. Počnite od toga što ćete naučiti makar koliki su procenti.

Poštovani predsedniče, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, možda bih i prešao preko ovoga što je uradio gospodin Dujović, a vi niste reagovali i u tome vidim povredu člana 106. Poslovnika Narodne skupštine, ali je otišao korak dalje. Očekujem od gospodina Dujovića izvinjenje, ne samo LDP ili našim poslanicima, nego čitavom parlamentu. Gospodin Dujović je u jednom trenutku rekao da sumnja da neko ovde pokušava da nađe opravdanje za intervenciju NATO, a to onda znači i za sva ubistva i stradanja koja su se desila u toj akciji, a malo kasnije je govorio o građanskom ratu.
Mislim da je opasno, kad smo već te greške pravili 1999. ili 2000. godine, da ih ponavljamo i 2012. i 2013. godine. Opasno je reći u parlamentu da neko opravdava takvu akciju i niko nikada iz LDP to nije pokušavao da čini. Kao što je, gospodine Dujoviću, LDP, ne znam da li je to učinila vaša politička partija, između ostalog, potpisala inicijativu REKOM i čitav niz drugih inicijativa i vrlo smo zainteresovani da se saznaju imena, sudbine svih onih koji su stradali u jugoslovenskim ratovima od 1990. do 1999. godine. Ja samo od vas očekujem izvinjenje ovom domu, ne čak LDP-u.

Hvala vam. Hvala vam, gospodine Vučiću, na ovim podacima. Puno poštovanje i velika žal za svima koji su stradali. Istraga, postupci utvrđivanja odgovornosti protiv onih koji su izazvali stradanja u tom ratu kršeći zakone i običaje ratovanja, a bilo je i takvih.
Gospodine Dujoviću, zaista se bojim da dalje idem u ovim replikama, zato što su posledice sve teže i teže. Mislim da gospodin Vučić možda ne bi trebalo da se uzdržava od političkih komentara. Mislim da njega ugrožavate tim vašim komentarima. To kad se neko zalaže za ulazak Srbije u NATO savez ne znači da opravdava ono što se dešavalo u tom ratu 1999. godine, isto kao što, pretpostavljam, vi koji sedite sa svojim kolegama, a bivšim neprijateljima u nekom ratu iz Hrvatske ili BiH ne opravdavate sve ono što su oni ili njihove armije, vojske kojima su pripadale, činile u tom ratu, pa i protiv pripadnika našeg naroda. Siguran sam da vi to ne radite, pa onda nemojte optuživati LDP da to čini svojim političkim zalaganjem za ulazak u NATO savez. Ako tu svoju logiku izvedete do kraja, onda opravdava akcije ili zločine NATO svako ko danas zagovara i evropske integracije, svako ko danas razgovara sa zvaničnicima NATO saveza iz vaše političke partije, iz bilo koje druge političke stranke.
Naravno, potpuno podržavam ovo na šta nas je podsetila gospođa Batić. Istrage nekih drugih zločina koji su se takođe desili, koji se nisu desili u ratu, ali su očigledno povezani sa nasleđem rata, moraju da se obave i vi ste jedan od političara koji u ovoj Skupštini, čini mi se, niste podržali inicijativu koja je došla pre nekoliko nedelja.
(Predsednik: Vreme.)
Nemojte se smejati, gospodine Arsiću, jesmo svi bili pod NATO bombama. Vidim da vam je to bilo smešno u malopređašnjoj raspravi. Svi smo bili pod NATO bombama.

Uvažena potpredsednice, ministre, oficiri, rukovodioci vojnih službi, dame i gospodo narodni poslanici, LDP će se odazvati na ovaj poziv i glasaće za ove zakone.
Na svu sreću, mislim naši razlozi su drastično drugačiji od onih o kojima su govorili neki prethodnici. Čini mi se, to moram na početku da kažem, iako ne sumnjam u vaše najbolje namere, ipak malo prečesto upadajući u tu frazeologiju, da tako kažem, nekih ipak, davno prošlih vremena. Naravno, smatram da je ono čime se bave vojne službe bezbednosti da je vrlo važno, da je od vitalnog značaja za ovu zemlju, ali ne mislim kao gospodin Stojanović ili gospodin Veličković, da je to jedini temelj ove zemlje.
Liberalno demokratska stranka, pogotovo ne može da se složi sa onim stanovištem koje je nekoliko puta izneo gospodin Stojanović. Uvažavajući njegovo iskustvo, između ostalog, i na čelu nekih od tih službi, šta treba da bude pravac budućeg rada ovih službi, pogotovo te vrlo rigidne ili da kažem konzervativne poglede na to kakva je uloga službi bezbednosti u industrijskoj špijunaži itd.
Gospodine Stojanoviću, ova zemlja je, mislim da se vaša politička partija sa tim, makar poslednjih nekoliko godina i makar verbalno slaže, odlučila da njen pravac budućeg razvoja bude izgradnja otvorenog, demokratskog, pluralističkog društva. Zemlja koja je integrisana, zemlja koja ne vidi baš u svim svojim susedima ili okruženju uvek i samo neprijatelje, nego nekada i partnere i saveznike. Zemlja koja gradi otvorenu, tržišnu privredu u kojoj ti koncepti organizovane industrijske i ekonomske špijunaže, o kojima govorite, prosto više ne mogu da funkcionišu, a pogotovo i onda kada postoje u određenom obimu ne bi smele da budu predmet skupštinske rasprave ili otvorenog političkog zalaganja nekih političkih partija, u ovom slučaju, a stvar je zbog toga još opasnija, najveće partije vladajuće većine.
Zbog toga mislim da ministar u ovoj fazi rasprave duguje i neku vrstu osvrta na ono što ste vi govorili, ipak dolazite iz iste političke partije i mene brine, ukoliko vi kao SNS nameravate, ili imate bilo kakvu vrstu ambicije da dalje izmene zakonodavstva u ovoj oblasti idu u pravcu koji ste vi nekoliko puta i vrlo otvoreno najavili u svom obraćanju ovom parlamentu.
Što se tiče drugih predloga odluka koje su danas na dnevnom redu, još jednom ponavljam, gospodin Ostojić je o tome čini mi se prilično iscrpno govorio navodeći neke od razloga. Liberalno demokratska partija će podržati predloge koji su na dnevnom redu. Pogotovo, predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga u multinacionalnim operacijama u 2013. godini. Naravno, da je dobra stvar što ove godine taj plan, odnosno tu odluku usvajamo već na samom početku godine, iako su u prošloj godini postojali neki drugi razlozi koji su nas doveli u situaciju da tek krajem godine o tome raspravljamo.
Moram da kažem da razlozi iz kojih LDP podržava ovaj način angažmana naših vojnih i drugih snaga ne liži u onome na šta je u jednom trenutku ukazao, čini mi se, gospodin Predrag Marković, tvrdeći da političke partije danas u ovom parlamentu, u ovoj raspravi imaju potrebu da više puta i otvoreno podrže takvu odluku zbog toga što znaju da je to popularno, da većina građana to želi. Mislim, da su naši razlozi krajnje racionalni. Neki od tih razloga zbog kojih mi podržavamo ovakav angažman i zbog čega smo to činili uvek u prethodnih šest godina koliko je LDP parlamentarna stranka, sadržani su i u obrazloženju ovih odluka.
Mi duboko verujemo da se ovim poboljšava pravno-politički položaj Republike Srbije u međunarodnim odnosima, da različite vrste savezništva u ovim operacijama koje su uvek teške ne samo za našu zemlju, nego i za zemlje koje su naši partneri u tome, najteže za one zemlje koje su na različite načine ugrožene, pa su zbog toga angažovane multinacionalne mirovne i druge operacije na njihovom području, doprinosi i bezbednosti i sigurnosti i same Republike Srbije i njenih građana.
Naravno, LDP kao i uvek želi da insistira na još jednom pitanju. Dakle, svi ovi razlozi o kojima ste vi gospodine Vučiću govorili tražeći podršku od ovog parlamenta za odluke koje su danas na dnevnom redu stoje, ali one isto tako stoje i za jednu drugu vrstu političke odluke za koju mi mislimo da bi bilo dobro doneti u interesu Republike Srbije, a to je odluka o početku pridruživanja Srbije NATO savezu.
Još jednom ponavljam, to za nas nije ni pitanje ljubavi prema NATO, ni prema članicama NATO, nije emotivno pitanje, to je krajnje racionalno pitanje. Za razliku od velike većine drugih zemalja koje su možda u nekom trenutku postavile pred sebe ili će postaviti pred sebe ovo pitanje, za nas je ono mnogo životnije, mnogo važnije, jer se ne tiče samo nekakve daleke budućnosti i odbrane bezbednosti i interesa zemlje u toj budućnosti. Članstvo u NATO je od vitalnog značaja za interes Republike Srbije u ovom trenutku. Nekoliko desetina puta smo o tome govorili.
Meni je teško da zamislim da neko ko se politički, racionalno ponaša u ovom trernutku ne vidi koliko bi značajno za Srbiju bilo, za njene ekonomske, političke, bezbednosne, kakve god hoćete interese, koliko bi značajno bilo za naše građane koji žive na Kosovu, za pripadnike našeg naroda koji žive na Kosovu, da Srbija bude mnogo čvršće uvezana u sistem NATO. Da ponovim još jednom, nekoliko puta smo o tome govorili.
Ministar Vučić, možda više neće biti u prilici ili neće biti često u prilici da u direktnom razgovoru sa američkim sekretarom odbrane, politički pokuša da izdejstvuje duži, aktivniji, brojnije prisustvo pripadnika NATO ili američkih snaga na Kosovu. Nama treba institucionalni mehanizam, institucionalna veza sa NATO da bismo bili sigurni da će te trupe koliko god bude bilo potrebno, između ostalog i olakšavati ili obezbeđivati opstanak i interes srpskog naroda na Kosovu.
Nisam nikakav pristalica geo-političkih teorija, ali članstvo u NATO je u ovom trenutku ili u bliskoj budućnosti, jedini način da Srbija trajno zaštiti sebe od različitih pretnji koje postoje, od različitih procesa koji postoje. Situacija na Kosovu je izuzetno rovita, situacija u Makedoniji je izuzetno rovita. Nisam zaboravio jedan detalj iz one rasprave od pre nekoliko meseci o sličnoj ovakvoj odluci, kada se povela, pa stala priča o tome šta će biti sa najavama da će biti formirana vojska Kosova?
O tome direktno odlučuje NATO i odlučivaće i u bliskoj budućnosti bez obzira kakav bude bio epilog razgovora o Kosovu. Mi moramo da imamo direktan način, da na tu odluku i na sve slične odluke u budućnosti učestvujemo.
Vi ste gospodine Vučiću odlučili, da kao razlog ili jedan od razloga za odbijanje dubljeg razgovora o ovoj temi, navedete činjenicu da je Srbija, da je njena Narodna skupština proglasila vojnu neutralnost u jednom od svojih dokumenata od pre nekoliko godina. Taj dokument se zove – Rezolucija Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije. Ona je doneta 26. decembra 2007. godine. Ona osim jedne te rečenice o vojnoj neutralnosti sadrži još desetak stavova. Sve te stavove ili ogromnu većinu tih drugih političkih stavova, obaveza koje je Narodna skupština stavila pred Vladu i druge državne organe, mi smo u međuvremenu napustili.
Naravno, LDP od početka je smatrala da ova rezolucija ne treba da izgleda ovako. Vi, vaša partija, velika većina drugih partija u ovom parlamentu su smatrali drugačije. U međuvremenu ste, ne ulazim u razloge zašto je to tako, odlučili da deo svojih stavova promenite. Nije mi jasno, zbog čega insistirate još samo na toj jednoj odredbi, tvrdeći da od nje ne može da se odstupi? Ovo je inače jedna od desetak rezolucija i deklaracija o Kosovu, koje su donošene. Ova poslednja je u mnogo čemu napustila stanovišta koja se nalaze u ovoj rezoluciji iz 2007. godine.
Da vas podsetim nekih odredbi koje su, na sreću, u međuvremenu napuštene, a mi bismo voleli da makar počne razgovor o tome da li bi za Srbiju bilo bolje da napusti ovu tezu o vojnoj neutralnosti. Kaže se da će se posebno preispitati diplomatski i svi drugi odnosi sa državama koje eventualno priznaju nezavisnost Kosova.
Prošla Vlada, a pre svega Vuk Jeremić, je počela da radi ili da vodi taj sumanuti proces. Na svu sreću, na vreme smo odustali, pa se u istoj rezoluciji kaže – Narodna skupština traži od državnih organa Republike Srbije da upotrebe sva pravna sredstva pred odgovarajućim međunarodnim i nacionalnim sudovima, radi zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. I to smo probali, takođe pod prošlom vlašću, uz podršku onih koji danas čine vlast i katastrofalno izgubili u postupku pred Međunarodnim sudom pravde, pa nas je to dovelo u gotovo neodrživ položaj u novim pregovorima o Kosovu.
Zbog toga, gospodine Vučiću, smatram da je potpuno legitimno da otvorimo razgovor i o vojnoj neutralnosti koja je predložena ovom rezolucijom i da u sklopu teških, važnih, velikih državnih odluka koje mesecima najavljujete, počnemo da pričamo i o tom pitanju. Vi i ja znamo da će se pitanje članstva Srbije u NATO kad tad otvoriti.
Samo ne bih želeo da ponovo izgubimo previše vremena i da možda, u međuvremenu sebi, svom narodu, Srbima na Kosovu, svima koji žive u okruženju, otežamo situaciju. Za nas koji smo odlučili da se politikom bavimo, izgovori, opravdanja koja bi počivala na tome da postoji teško nasleđe, da su emocije našeg naroda negativne prema NATO, ne smeju da budu izgovor. Kada bi nas to vodilo, onda nikakvu promenu i ništa ne bismo mogli da uradimo u svom političkom životu ili političkom radu. Onda ni politika, ni izbori, ni vlade, ni parlamenti ne bi bili potrebni, nikakvih reformi ne bi bilo i bilo bi dovoljno da Ipsos jednom godišnje ili dva puta godišnje napravi i objavi istraživanje javnog mnjenja i da, ono što kaže većina građana, bez ozbiljne rasprave o tim pitanjima, bude sprovedeno u zakone. Ne izgleda tako ozbiljna politika i ne može ozbiljna država da se vodi uz pozivanje ili uz stalno vraćanje na takve polazne osnove.
Delimično se slažem sa obrazloženjem koje daje DSS. Oni su upotrebili izraz, čini mi se gospodin Samardžić "nokat i meso", kada se govori o snagama EU i snagama NATO. To je dobar i slikovit izraz. Naravno, naši zaključci iz toga su suprotni. Demokratska stranka Srbije smatra da ne treba možda da učestvujemo ni u ovim misijama zbog toga što oni imaju previše veze i na neki način su preklopljene sa misijama NATO. Liberalno demokratska partija smatra sasvim suprotno, da nema razloga da ne odemo krak dalje i da počnemo naš proces integracije u NATO.
Sa još jednom stvari se slažem. Tačno je da su građani Austrije pre nekoliko nedelja doneli važnu odluku na referendumu. Mislim da ona za nas jeste užasno važna. Ona pokazuje da je koncept vojne neutralnosti, onako kako je on ovde zamišljen i kako se sprovodi, apsolutno neodrživ, zbog toga što bi izgradnja, očuvanje, jačanje vojne neutralnosti Srbije podrazumevalo čitav niz drugih promena. Vojska bi morala da bude drugačije organizovana. Pitanje je da li bismo mogli da imamo samo profesionalnu vojsku, kakvu imamo u ovom trenutku. Tačno je da je Srbija sedam ili osam godina išla putem evro-atlantskih integracija, dakle, integracija u NATO, da je taj proces veštački prekinut ovom rezolucijom o kojoj sam govorio, a da je sve okolo ostalo isto. Zbog toga i naši dokumenti iz ove oblasti, zbog toga i način organizacije Vojske ne odgovaraju onom stanju ili ambiciji koja je postavljena, da Republika Srbija ostane trajno ili makar na veoma dug vremenski period, vojno neutralna.
Građani Austrije su spremni da plate cenu i da učestvuju u očuvanju vojne neutralnosti svoje zemlje. Zbog toga su oni na referendumu odlučili da će zadržati vojnu obavezu. To je sasvim racionalna odluka. Kod nas situacija nije takva i zbog toga oni koji vode Vladu u ovom trenutku moraju da kažu kako misle i kuda misle da vode Srbiju u budućnost. Ne može se istovremeno i održavati popularan i u društvu prihvaćen stav o vojnoj neutralnosti ili o neulasku u NATO i istovremeno podržavati većinsko opredeljenje u javnosti, u to nema nikakve sumnje, da ne treba ponovo uvoditi obavezno služenje vojnog roka.
Mislim da našim građanima nikada do kraja nije ni objašnjeno šta zapravo za njih u praktičnom životu znači izvođenje koncepta vojne neutralnosti do krajnjih konsekvenci, u svakom smislu. Gospodin Ostojić je govorio o nekakvim ekonomskim, razvojnim, investicionim prednostima iz odluke o ulasku u članstvo NATO. Mislim da su ti razlozi, osim onih o kojima je on govorio još mnogo direktniji i važniji u političkoj, bezbednosnoj, u ravni naše sigurnosti u regionu u kom se nalazimo i svega onoga što nas u budućnosti očekuje.
Samo za kraj, bilo je mnogo napetosti u ovoj raspravi, a i priče o tradicijama Vojske. Ja bih se pozvao na jednu drugu tradiciju, pretpostavljam da ta tradicija Vojske nije napuštena, makar kada su u pitanju profesionalni pripadnici Vojske i želim da vas uverim da ćemo mi taj trofej za naš klub ipak osvojiti za nekoliko sati, bez obzira što je došlo do odlaganja od jednog dana. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da treba da se vratimo na ono što je tema ili što je suština amandmana. Ne bih komentarisao ovo o čemu govori gospodin Rističević, mada vidim da je zadržao taj stari odnos prema Jelku Kacinu. Ne znam kakav je njegov odnos prema izjavi Jelka Kacina, da je oduševljen energijom Vučića i Dačića. Verovatno je to ista vrsta podsmeha sa kojom govori i o nekim drugim njegovim izjavama.
Da se vratimo na amandman. Moram da priznam da mi nije do kraja jasna ekonomska logika koja stoji iza ovih amandmana i ovog amandmana gospodina Rističevića i amandmana o kome se pre toga govorilo. Mislim da je takav način razmišljanja, naravno, legitiman, ali da je on negde u suštini duboko protiv ekonomskim interesima naše zemlje.
Prvo, hajde sad da ne licitiram, nisam siguran da li ste spomenuli "Boš" ili nekog drugog proizvođača miksera. Činjenica da je taj Bošov mikser, a da je proizveden u nekoj drugoj zemlji EU, npr. u Mađarskoj, ne znači da je to lošiji proizvod od nekog originalnog Nemačkog brenda, čije ime ne znamo, a koji je proizveden na teritoriji Nemačke.
Ne postoje standardi koji bi garantovali nužno da je roba proizvedena na teritoriji Nemačke kvalitetnija od neke proizvedene u nekoj članici EU koja je skoro ušla.
Drugo, ako na taj način razmišljate, da li to onda znači da kupci, potencijalni kupci "Fijata" proizvedenog u Kragujevcu, na nekim trećim tržištima treba da zaziru od kupovine robe iz zemlje koja nije članica EU ili je Srbija, dakle, nije sa takvom tradicijom kao što je Nemačka, i da tragaju nužno za modelom proizvedenim na teritoriji Italije? To je ono što zapravo ekonomski, rekao bih, i politički stoji iza obrazloženja koje ste vi iskoristili za ovaj amandman. Ovo drugo je naravno hipotetička situacija.
Dakle, razlozi su praktične prirode i ne treba tu isterivati ni evrofanatizam ni evroskepticizam. Mislim da mnogo više o kvalitetu govori sam brend i ime proizvođača, nekakve njegove procedure kojima garantuje, nego oznaka geografskog područja na kome je proizvod proizveden, a složićemo se, najčešće je samo sklapan na određenoj teritoriji.
Mislim da to ugrožava ono što je naša, nažalost, ali je tako, jedna od retkih ili jedina komparativna prednost u ovom trenutku, a to je mogućnost da se na našoj teritoriji uz nešto jeftiniju radnu snagu i neke druge troškove proizvode određeni proizvodi i da je to zapravo tendencija koja nama ide u korist, a ne na štetu. Retko ćete danas naći najpoznatije, najtradicionalnije svetske brendove koji najveći deo svoje proizvodnje vezuju za onu zemlju gde je sedište kompanije ili gde je nacionalnost njihovih osnivača ili vlasnika. Takva situacija je retkost u savremenoj proizvodnji i trgovini. Hvala.

Ponovo vam kažem, gospodine Rističeviću, pogrešna vam je logika. Ponovo ste rekli - sve ono što se proizvede ili ono što se uveze iz Nemačke je garantovanog kvaliteta. Navešću vam primer. Taj nacional-socijalizam koji se povremeno uvozi sledeći nemački primer, nije baš nešto što je najbolje. Dakle, nije to logika koja treba da nas vodi.
Kažete da će neko, na stranu ova primedba o tome ko je bio vredan, a ko nije bio vredan da podnosi amandmane, ali vi kažete da će prvo neko pogledati zemlju proizvodnje, a da će tek onda gledati brend. Mislim da u realnom životu situacija funkcioniše obrnuto. Vrlo je verovatno da bi danas 95% građana Srbije na pomen Estonije pomislilo da se radi o nekoj zemlji gde se proizvode nekvalitetni proizvodi. Moram da vam kažem da je Estonija zemlja koja je čudo u ekonomskom smislu i da su mnoge kompanije koje proizvode visoko-tehnološke proizvode odlučile, iz razno-raznih razloga, da svoju proizvodnju vežu za tu zemlju. Što je još važnije, ne samo zbog toga ili ne pretežno zbog toga što je tamo jeftina radna snaga, nego što se ta zemlja na taj način transformisala iznutra i na taj način uredila svoje odnose, da ne mora danas da daje 10.000 evra subvencije po otvorenom radnom mestu.
Još jednom, voleo bih da mi neko dokaže na koji način ste stekli uverenje da je činjenica da je nešto proizvedeno na teritoriji Nemačke nužno kvalitetnije od informacije da je nešto proizvedeno na teritoriji Estonije ili Srbije ili bilo koje druge zemlje.

Javljam se za repliku gospodinu Rističeviću.
Neću vas ni nagovarati da povlačite amandman, ni da pri njemu ostanete, ali mi nije jasna vaša logika. Što mi više objašnjavate, sve manje mi je jasna. Dozvoljavam da je problem u meni.
Dakle, vi nama kažete da je u redu da dok postoji EU da bude označena kao zemlja porekla, odnosno proizvodnje EU. Tu nemate problem da građani znaju iz koje od zemalja članica dolazi proizvod, a ukoliko se EU raspadne da onda piše zemlja proizvodnje, što će se desiti i bez te vaše odredbe, pošto zaista ne mogu da zamislim situaciju da neko 30 godina nakon raspada SFRJ na svoje proizvode i dalje stavlja oznaku – zemlja proizvodnje SFRJ. Isto je i sa EU.

Isključivo sam pričao o amandmanu, gospodine Arsenoviću.

Vi ste meni rekli – vi, kako da vam odgovorim bez ličnog obraćanja? To je nekako elementarna pristojnost i pravilo srpskog jezika, ali, evo, preskočiću to pravilo ako vi …

Ono što sam želeo da kažem, a govorio sam isključivo o amandmanu, jeste da su oni koji proizvode, a pogotovo u zemljama članicama EU, ekonomski racionalni i to je uglavnom privatna privreda. Niko od njih neće staviti na svoj proizvod oznaku tvorevine zajednice, super države, države, naddržave, zovite je kako hoćete, ukoliko ona više ne postoji ili ukoliko u tome ne vidi svoj ekonomski interes. To je jedino ono što je ekonomski racio ili ekonomsko merilo za svaku vrstu razmišljanja i odlučivanja.
Izvinite još jednom što sam koristio vokativ.