Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o 7 do 8% ovog paketnog zaduživanja Srbije, zato što prosto ne postoji dovoljno vremena da se govori o svim stvarima i o novom zaduživanju Republike Srbije, za koje sam siguran da nema granica.
Danas u Skupštini raspravljamo o još jednom javnom dugu koji je nastao čini mi se u vreme od 2008. godine do danas. Ustavni osnov postoji. Zakon o javnom dugu govori da se o tome može doneti odluka. Pravno gledajući, sve je u redu. Ali, šta to nije u redu? Nije u redu to da se građanima Srbije tovari na leđa još jedno zaduživanje, 70 miliona evra, iako su oni kroz doprinos o zdravstvenom osiguranju već te lekove na izvestan način plaćali.
Nije u redu da građani Srbije otplaćuju kredit. Zašto bi građani Srbije bili taoci jedne neodgovorne SPS politike i jednog neodgovornog vođenja državnog preduzeća?
Da pođemo redom, da vidimo gde su ti poremećaji i da bi građani Srbije shvatili da su dovedeni u situaciju da moraju da otplaćuju još jedan kredit od 70 miliona evra.
U nekoliko navrata, gospodine ministre, javnost Srbije sam sa ove govornice upozoravao i postavljao pitanje bivšem ministru zdravlja i sadašnjem ministru zdravlja – da li Srbiji preti nestašica lekova? Od bivšeg ministra zdravlja dobijao sam nemušte odgovore ili odgovor nije ni postojao, a od sadašnjeg ministra zdravlja sam dobio odgovor da nestašice nema, da je neće ni bit i da je tržište Srbije potpuno opskrbljeno i lekovima sa svetskim materijalima.
Podsetiću vas samo na jedan detalj. U vojnoj regionalnoj bolnici prošle godine je hirurški blok štrajkovao zajedno sa pacijentima. Zbog čega je štrajkovao? Zato što nije bilo osnovnih sredstava, nije bilo anestetika, nije bilo sanitetskog materijala, gaze, flastera, i ostalih stvari, infuzivnih rastvora, pa su se hirurzi zaključali u tom zdravstvenom centru i nisu hteli da izađu dok im Republika Srbija ne obezbedi sredstva da mogu da rade.
Osnovno pitanje koje se ovde postavlja – da li u ovoj sali postoje protagonisti ovog zaduživanja, odnosno javnog duga "Galenike"? Mislim da postoji.
Gospođo predsednice, vi ste 2009. godine potpisali jedan ugovor o tehničkoj saradnji sa "Galenikom", poslovno-tehničkoj saradnji sa "Galenikom". Onda ste bili opomenuti od Agencije za borbu protiv korupcije, pa ste podneli ostavku. Da li ste primali nadoknadu za tu poslovno-tehničku saradnju? Mediji kažu da je ta naknada iznosila negde oko 700 evra. Dakle, evro po evro, poslovno-tehnička saradnja jedna za drugom, trećom i polako dođosmo do cifre da je taj javni dug narastao na 70 miliona evra. To se dešava u zemlji kada ne postoji nikakva kontrola protoka novca kroz republičku kasu u zdravstvenom osiguranju.
Mi kao poslanici dobijamo budžet Republike Srbije, gde postoji jedna zbirna cifra koja iznosi skoro dve milijarde evra, od čega Republički zavod prikuplja sva ta sredstva, deli plate zdravstvenim radnicima, podmiruje materijalne troškove, kupuje lekove i one na teret zdravstvenog osiguranja i one koji se dele bolnicama i domovima zdravlja.
Osnovno pitanje je - da li u okviru tog budžeta, mi kao poslanici imamo bilo kakva prava, bilo kakve mogućnosti da raspravljamo o finansijskom planu RZZO? Nema, gospođo predsednice, nikakve mogućnosti. Primamo k znanju, a pošto je to tako i takav odnos između izvršne vlasti i Vlade Republike Srbije, koja određuje direktore RZZO iz zakonodavne vlasti, da izvršna vlast dominira nad zakonodavnom, dešavaju se ovakve stvari. Posledica toga je loš život građana. Posledica toga je i vraćanje ovog duga od 70 miliona evra gde se daju garancije.
Navešću vam nekoliko primera. Gospođo predsednice, i gospodine ministre, pa ćete videti koliko je ovaj izveštaj o finansijskom planu RZZO besmislen. Kada pogledate rashode za lekove koji idu primarnoj zdravstvenoj zaštiti i lekove koji idu bolničkim ustanovama, dakle, sekundarnom i tercijalnom nivou, dolazite do jedne poražavajuće cifre. U primarnoj zdravstvenoj zaštiti ti lekovi su nepune četiri milijarde dinara, a u sekundarnoj skoro 25 milijardi dinara. Oni lekovi koje pacijenti podižu po apotekama, za koji, u većini, daju participaciju, ti troškovi iznose 23,5 milijarde dinara, a struktura takvih troškova i šta se plaća, potpuno je nepoznata.
Pored toga, pored takvog načina poslovanja, dešavaju se i sledeće stvari. Dakle, u toj firmi, za koju sam rekao na početku da je vode SPS kadrovi, desilo se da je "Galenika" platila "Statuu mislilaca" čak 30 hiljada evra. Dakle, građani Srbije možete videti, možete zauzeti pozu mislioca, ali sigurno nećete dobiti nagradu "Galenike" u iznosu od 30.000 dinara. Suočiće se sa nestašicom lekova i dalje, sa nemogućnošću lečenja, da vam neko uskraćuje i overavanje zdravstvenih knjižica, da svrstava u kategoriju onih ljudi koji su potpuno obespravljeni.
To je stanje u Srbiji. Tako je kad društveno preduzeće ne zaključuje ugovore sa uvoznicima oko uvoza lekova, nego plaća proviziju 4,5% dobavljačima kakav je "Velefarm". Na ovu sumu, na ove milijarde koje sam malopre pročitao, provizija od 4,5% je pozamašna. I odmah pitanje, s obzirom da je "Galenika" partijski plen - gde ta provizija odlazi? Na kakvo finansiranje? Čije finansiranje? U ime koga finansiranje, a sve sa grbače ovog napaćenog naroda? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Gospodina ministra nema, ali nadam se da će doći.
Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je ova rasprava protekla u jednom nerazumevanju poslanika vladajuće koalicije o materiji. Da li je moguće da neko misli da smo protiv spašavanja "Galenike" ako kritikujemo kredit koji podiže Vlada? Kako je to moguće? Da li je moguće da se tako činjenice izvrću?
Mi govorimo o nečemu sasvim drugom, a to sasvim drugo glasi ovako – postoji neverovatna brzina zaduživanja, da postoji neverovatna lakoća zaduživanja, a neko taj novac mora da vrati.
Kad se bili opominjani zbog takvih stvari i kad vam je govoreno da je budžet Republike Srbije rasipnički, uništavajući i razarajući, tad se ovom salom orio smeh zbog takvih primedbi.
Kada se uoče ovakve nepravilnosti i reaguje se na njih, reakcija države je mlaka, jadna ili nikakva. Pošto je već jedan primer na građanstvu u vezi kredita oproban kao metod, a on glasi ovako – kada građani ne mogu da vrate onaj kredit jer su prezaduženi, jer su ostali bez posla, jer su im plate smanjene, onda im se ponudi kredit za refinansiranje, pa kada ne mogu i taj kredit da otplate, onda država angažuje u ime poverioca uterivača dugova, da plene građanima imovinu, ne bi li namirili poverioca.
Bojim se da je i sa državom slična ili ista situacija, s tom razlikom što je potraživač ili poverilac tih dugova EU, a mislim da će uterivač dugova biti NATO pakt. Takva je situacija u državi Srbiji. Istovremeno, u državi buja korupcija, u svim oblicima, što sitna, što sistemska.
Očekivao sam posle prvog dela rasprave, u prepodnevnom delu, da će predstavnik Vlade odgovoriti na neka pitanja, ali očigledno odgovore na ta pitanja predstavnik Vlade ili ih nije znao, ili nije umeo da odgovori na ta pitanja.
Mi smo, gospodine ministre, bar ja sam govorio o kreditu vezano za otplatu dugova državnog preduzeća "Galenika" i mislim da ste vi upoznati, verovatno za razliku od gospodina Dulića, mada je on lekar, sa tim problemom.
Vidite, gospodine ministre, dok je direktor "Galenike" bio gospodin Aleksandar Pravdić, on je na računu ostavio 32 miliona evra. Govorim o kraju 2008. godine. Kako je moguće da u roku od dve godine taj dug dođe na 14 miliona evra? Kako je to moguće? Spominju se u štampi razno-razne priče, te kursne razlike, te podizanje kredita za novu fabriku itd, ali se pri tome zaboravilo ili namerno prećutalo, da taj kredit ima grejs period za koji ne znamo koliki je.
Kako je moguće da predsednik, odnosno direktor "Galenike" pre stupanja na tu funkciju bude predsednik Upravnog odbora jedne veledrogerske korporacije? Kako je moguće da u toj "Galenici" jedna statua nepoznatog autora bude plaćena 30.000 evra? Kako je moguće da se jednoj veledrogeriji plaća provizija 4,5% zato što "Galenika" ne kupuje lekove direktno od uvoznika, nego preko veledrogerije? Kako je moguće da bude kupljeno nekoliko automobila koji koštaju nekoliko desetina hiljada evra?
Suština moje priče je ta, da ste takvom politikom i takvim ponašanjem natovarili građanima Srbije da vraćaju kredit. Zato postoji nestašica lekova. I kada se postavi to pitanje, ili se ne dobije odgovor, ili je taj odgovor bacanje prašine kompletnoj Skupštini i kompletnom narodu u Srbiji.
Šta se dešavalo sa Torlakom? Koliko je kredita otišlo na Torlak? Dokle je on stigao? Vama je do tančina poznata afera vakcina. Zašto se te vakcine ne proizvode u Torlaku? Na kojim granama je Torlak? Vrlo niskim granama, gospodine ministre, upravo zbog ovakve politike. To su kadrovi SPS – direktor "Galenike", Upravni odbor, članovi Upravnog odbora. Odakle toliki dugovi? Na ta pitanja nisam dobio odgovor.
Kada sam govorio o korupciji, izašlo je jedno istraživanje Svetske banke. Srbija je na trećem mestu u korupciji u zdravstvu. Gospodine ministre, Tadžikistan i Moldavija su ispred Srbije, jedine dve zemlje, a Srbija je na trećem mestu po korupciji – sistemski.
Kada govorimo o tim stvarima, Vlada Srbije je odgovorila na evropski upitnik. To je pitanje i za poslanike vladajuće koalicije – u poglavlju 23 na pitanje 36 je odgovorila da je zdravstvo na prvom mestu po korupciji. Ovo je odgovor gde su dugovi i zbog čega su nastali.
Na kraju, zakoni koji su donešeni, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o komorama sadrže elemente koruptivnosti - izdavanje u zakup sobnog prostora, dopunski rad, uskraćivanje osnovnih prava na zdravstvenu zaštitu, ono što je garantovano i Ustavom i Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Kakva je reakcija države? Nikakva. Potpuno je jasno šta je u pitanju.
Kada pogledate prihode RZZO, uočavate jednu veliku nesrazmeru. Dok BDP pada u Srbiji i bude ispod nule, dotle rad RZZO raste. Kako je to moguće, gospodine ministre? Koja je to ekonomska logika? Koji to ekonomista može da kaže da je to u redu?
Kada postavite pitanje kako se ta sredstva troše i na koji način, kojim kanalima, koliko zdravstvene ustanove dobijaju, koliki je broj zaposlenih u zdravstvenom sistemu Srbije, odgovora nema. Zato je stanje u "Galenici" takvo i zato kritikujemo ovaj potez Vlade, ne smatrajući pri tome da nije potrebno očuvati "Galeniku" kao resurs.
Rekao sam vam da je u vreme vlade Vojislava Koštunice, kada je direktor "Galenike" bio gospodin Aleksandar Pravdić, ostavio je na računu 32 miliona evra, upravo iz razloga što smo mi smatrali da je "Galenika" strateški važna za Srbiju, zbog proizvodnje lekova. Nekome to očigledno nije bilo važno, nego je sa promenom vlasti doveo "Galeniku" na vrlo niske grane, da se proda onako kako su se možda prodavale šećerane – za dva ili tri evra. To je bio cilj te nove vlasti i to je nama potpuno jasno. Tako se ne odnosi prema državi.
Ovde se od poslanika vladajuće koalicije, govorilo o Centralnom zatvoru i Glavnom odboru, ali znate, treba uvek poći od sebe i možda poći od činjenice – VIP salona na Aerodromu "Nikola Tesla" i zlatnim kašičica, koje su možda pretopljene u zlato u zlatari "Majdanpek".

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Gospodine ministre, od tridesetak tačaka dnevnog reda u ovoj objedinjenoj raspravi, kao i moje koleginice, izabrao sam da govorim o tačkama 23. i 24. Radi se o zakonima iz oblasti ekologije.
Pre nego što kažem bilo šta o ovom sporazumu i zakonu, svakako će biti interesantno za javnost Srbije da sazna da Odbor za zaštitu životne sredine nije razmatrao ovaj zakon, isto tako, kao što nije razmatrao ni rebalans budžeta vezano za oblast zaštite životne sredine.
Iz nama nepoznatih razloga već nekoliko meseci predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, gospodin Čedomir Jovanović, koji slovi kao opozicioni poslanik i šef jedne poslaničke stranke, ne nalazi za shodno da zakaže Odbor za zaštitu životne sredine, ali to dosta govori o njemu, govori o njegovom opozicionom delovanju. Kada treba da se govori o zakonima, kada treba da se čuju neka objašnjenja od ministra koji se vrlo retko pojavljuju ovde u Skupštini, ti odbori se ne održavaju.
Gospodine Mrkonjiću, i pored vaše dobre volje, ne očekujem da možete biti adekvatan sagovornik po ova dva pitanja i to je potpuno razumljivo, ali je potpuno nerazumljivo da se gospodin ministar za zaštitu životne sredine, prostornog planiranja i u najnovijoj postavci ove vlade i rudarstva već mesecima ne pojavljuje u Skupštini, niti ima nameru da bilo šta poslanicima republičkog parlamenta objasni oko zakonskih predloga koji su na dnevnom redu, a možda čak i ne zna da su ovi zakoni na dnevnom redu.
Vrlo je simptomatično kada jedan zakon koji ima 30 članova i četiri poglavlja, oko tog zakona ne čujemo baš ništa, ni jednu reč od ministra, ni lepu reč, ni ono što je loše u tom zakonu. O ovom prvom zakonu, tačka 24, koji govori o potvrđivanju protokola o registrima ispuštanja prenosa zagađujućih materija, govori se o dostupnosti informacija, učešću javnosti i donošenja odluka o pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine. To je jedan zakon koji je tehnički potpuno u redu i koji je korektan zakon, zato što nije pisan kod nas, nego se radi o jednom međunarodnom dokumentu.
U odeljku četiri, gospodine ministre, ako pažljivo pogledate, govori se o finansijskim sredstvima i obaveza za izvršenje ovog zakona, naći ćete u trećem redu da se govori o odgovarajućem iznosu od minimum dva miliona dinara. Dakle, govorimo o minimumu, a ne o maksimum. Taj pojam je vrlo rastegljiv. Čini mi se da se neki put dođe do neslućenih cifara, kao što su u budžetu one cifre za ugovorene usluge. Javnost Srbije i mi poslanici treba da znamo šta je to, ako znamo šta je minimum, da znamo šta je maksimum, i da li je taj maksimum 200 miliona ili 50 miliona ili možda milijarda. To iz ove stvari ne vidimo.
Sada nešto o sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti životne sredine. Ova tema je vrlo interesantna, a bila je interesantna i letos, zato što se negde polovinom avgusta pojavila jedna vrlo interesantna informacija koja je uzbudila srpsku javnost. U jednom malom mestu pored Loznice, radi se o Zajači, došlo je do povećanja koncentracije olova u krvi predškolske i školske dece. Od 47 testiranih mališana u tom mestu Zajača, kod 25 je nađen povećan nivo olova u krvi. Neobično je zato što u tom mestu radi jedan pogon koji se bavi reciklažom otpada. Radi se o pogonu "Farmakoma", privatne kompanije iz Šapca, vlasnika Miroslava Bogićevića, gde se dovoze stari istrošeni akumulatori, odvaja se plastika, kiselina koja se nađe u njima i olovo se pretapa i šalje dalje na prerađivanje, verovatno u pogon akumulatora u Somboru, gde je vlasnik isto gospodin Bogićević.
Kada se ta informacija o povećanom nivou olova pojavila, zamolio sam gospodina Dulića da mi da odgovor na neka pitanja. Između ostalog, u odgovoru na moja pitanja interesantan je jedan deo koji kaže ovako – zbog nedostatka otpadnih olova polovnih akumulatora u 2010. godini kao sirovina koristi se olovni koncentrat, olovni oksid, koji se izvozi iz Turske, Bugarske, Albanije i Australije.
Sada vidite zbog čega je važno kada govorimo o ovom protokolu o saradnji u oblasti životne sredine između naše države i Turske i to je dobro. Taj pogon je, dobio sam potrebna dokumenta, iz 2007. godine, dakle 5. juna 2007. godine taj pogon je dobio saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu od projekta rekonstrukcije pogona proizvodnje i rekonstrukcije pogona proizvodnje i rafinacije olova.
Gospodine ministre, moja koleginica gospođa Milica Vojić-Marković vam je pokazivala jedan dokument, koji datira od 18. marta 2011. godine. U tom dokumentu ministar Oliver Dulić menja, derogira Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu i daje instrukciju za postupanje inspektora za zaštitu životne sredine i nadležne organe za izdavanje dozvola na svim nivoima i to je upućeno lokalnim samoupravama, gradskim upravama, AP itd.
U jednom delu se kaže ovako – za skladištenje otpada i opasnog i neopasnog nije potrebna izrada studije uticaja na životnu sredinu. Godine 2007. ste imali tu studiju koja je bila obavezna, a 2011. godine ministar Dulić to stornira. Šta to mi uvozimo onda u državu Srbiju?
Vidite kako je brzo stigao odgovor od 18. marta do polovine avgusta brzo je stigao odgovor na derogaciju zakona. Povećan nivo koncentracije olova u krvi dece u Zaječi, vrlo brzo stigne odgovor. Sada treba da govorimo o odgovornosti, a kada treba da raspravljamo o tim pitanjima i kada treba da pitamo ministra da nam da neki odgovor, njega nema u Skupštini.
Šta kaže član 1. ovog sporazuma? U cilju smanjenja član 1. sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti životne sredine, u cilju smanjenja zagađenja životne sredine i obezbeđivanja održivosti životne sredine, prirodnih resursa i biodiverziteta, uz uravnoteženje procesa njihove zaštite i korišćenja. Da li se tako čuva životna sredina? Da vam nije potreban jedan strateški dokument. Da li je to opasni otpad ili nije? Da li je to skladište u blizini škola? Da se vrši atak na zdravlje najmlađih stanovnika Republike Srbije i da nema nikakve odgovornosti, verovatno gospodin ministar, baveći se rudarstvom previše, suviše duboko se išlo u neku jamu, pa onda i nema pravi signal šta se dešava u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, skoro dve godine je prošlo od početka afere nabavke vakcine protiv gripa H1N1. Potvrdilo se da su ranije izrečene sumnje, da je budžet Republike Srbije oštećen, tačne. Duboko lični razlozi naveli su bivšeg ministra zdravlja da podnese ostavku. Čini mi se, vrlo slično u našem okruženju.

Hronika događanja oko nabavke vakcine protiv novog gripa je sledeća. Vlada je odlučila, a ne ministar, valjda Vlada kao kolektivni organ, da zaštiti svoje stanovništvo od pandemije i obolevanja od novog gripa, što je u redu. Predlog za nabavku tri miliona doza vakcina Vladi je predloži tadašnji ministar zdravlja, valjda zaplašen i sam činjenicom i obaveštenjem od radne grupe, koju je sam izabrao, da će u Srbiji oboleti preko dva miliona ljudi. Vlada formira radnu grupu, svoju radnu grupu, koju čini ministar zdravlja, sada bivši, ministar prosvete, sada ministar i nauke, i ministar državne uprave i lokalne samouprave, a sada i manjina, i daje preporuku, odnosno donosi odluku za nabavku vakcina.

Jedan od ponuđača, koji je ponudio najnižu cenu, valjda se osećajući kao manjina, odustaje. Interesantno je da je ugovor zaključen sa jednom firmom, koja je valjda bila većina, a za koju se kasnije ispostavilo da je jedan od većih finansijera sada nepostojeće stranke G 17 plus, preobučene sada u URS. Ta vakcina je nabavljena po ceni od nepunih osam evra.

Moje pitanje upućeno Vladi Republike Srbije – zašto ministarstva, koja pokušavaju da reše problem oštećenog budžeta za skoro 120 miliona dinara, imaju različite stavove o načinu vođenja istrage i obaveštavanja javnosti Srbije o protivzakonskom trošenju sredstava iz budžeta Republike Srbije?

Demokratska stranka Srbije krajem 2009. godine upozorila je Vladu i obavestila je javnost Srbije o događajima koji se dešavaju prilikom nabavke vakcine protiv virusa H1N1. Pojedine stranke su to dočekale na nož, govoreći da se radi o demagoškom pristupu tom problemu i o skupljanju jeftinih političkih poena. Efekat i epilog toga je poznat. Javnost Srbije i građane Srbije ne interesuje sukob između dve najveće stranke u vladajućoj koaliciji i njihovo javno prepucavanje o tom problemu, javnost Srbije interesuje na koji način je budžet Republike Srbije oštećen za 120 miliona dinara.

Dakle, moje pitanje glasi – da li je tačno da je Vlada Republike Srbije donela zaključak o nabavci tri miliona doza vakcina? Na čiju preporuku je Vlada donela zaključak o nabavci te količine vakcina? Da li je tačno da je te iste vakcine tenderskoj komisiji ponudio Torlak, po ceni od 3,9 evra? Da li je tačno da je Vlada Republike Srbije donela zaključak da se sa "Jugohemijom" zaključi ugovor? Koje su institucije i koji pojedinci obuhvaćeni istragom oko ovakve nabavke vakcina za virus H1N1?

Zahvaljujem se, gospođo potpredsednice.
Gospodine ministre, čini mi se da je postalo pravilo u ovoj vladi da kada postavite pitanje ili kada napišete neki amandman na jedan zakon obrazloženje za ne prihvatanje amandmana ili odgovor na postavljeno pitanje nemaju baš nekakvih dodirnih tačaka. Dakle, dijalog između zakonodavne vlasti i izvršne vlasti ne postoji. Posledice su vidljive – nikad veće siromaštvo, nikad veća obespravljenost, nikad veća neizvesnost u državi.
U ovom amandmanu govorimo o pomoćnim medicinskim sredstvima, a ne o pomoćnim lekovitim sredstvima. Dakle, mi vama postavimo jedno pitanje, vi odgovarate drugo. Stičem utisak da niste ni pročitali ovaj amandman, jer da ste pročitali amandman ne biste odgovorili ovako.
Pozivate se na Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima koji je jako loš zakon i koji je doneti pre nešto više od godinu dana, a koji je izazvao niz polemika u stručnoj javnosti. Sve to pravdate usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa propisima EU. Ako je to tako kao što govorite, zašto se onda dešava da pojedini zakoni koji još nisu kročili u realni život posle par meseci doživljavaju izmene i dopune?
Sve ovakve stvari, donošenje ovakvih zakona, izazivaju ozbiljne i štetne posledice, kako po državu tako i po građane Srbije. Neće proći mnogo vremena, gospodine ministre, a postaće očigledno da je i ovaj zakon neprimenjiv. Nije dobro da zakon u sebi sadrži nekontrolisane restriktivne namere, da postoje u njemu koruptivne odredbe, da postoje suprotstavljeni članovi sa drugim zakonima.
Bilo bi bolje da ste ovaj zakon povukli iz procedure. Ima još dosta vremena da se ovaj zakon upodobi i prilagodi realnom životu. Ovako, ako ovakav zakon bude usvojen, bez uvažavanja ovih primedbi, još jedanput će pokazati svu bahatost i arogantnost ovakve vlasti.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice. Gospodine ministre, sada sam potpuno siguran da vi niste pročitali ove amandmane. Ne krivim vas zbog toga, jer ne biste na ovaj amandman na član 9. odgovori u obrazloženju, kao na amandman na član 4. Dakle, možda sam u obrazloženju, kada sam branio ovaj amandman na član 4. bio nejasan. Pokušaću prostijim jezikom da objasnim šta je suština problema.
Nismo mi govorili u amandmanu o pomoćnim lekovitim sredstvima. Inače, kada govorimo o tom pojmu, u onom Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima, pomoćna lekovita sredstva nisu namerno ubačena u ovaj zakon, da bi se stvorila jedna konfuzija i da se na tržištu radi ono što se radi sa pomoćnim lekovitim sredstvima. Dakle, ne treba biti mnogo pametan, nego videti reklame komercijalnih televizija, videti razne časopise, reklamiranje pomoćnih lekovitih sredstava, gde nema nikakve kontrole, niti bilo ko šta kontroliše o ispravnosti tih sredstava.
Da se vratimo na temu ovog amandmana. Dakle, vi ste u obrazloženju, čitam obrazloženje na član 4. napisali, pozvali ste se na član 172. stav 3. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, da se ne govori o pomoćnim lekovitim sredstvima. Pažljivim čitanjem člana 172. vidi se da se govori o pomoćnim sredstvima, opšta medicinska sredstva i da se govori o pomoćnim sredstvima, a za vaše informacije, pored opštih medicinskih sredstava, pomoćnih sredstava, postoje i in vitro dijagnostička medicinska sredstva, aktivna inplartadibilna medicinska sredstva itd. Dakle, mnogo stvari taj zakon reguliše.
Još jedna stvar, gospodine ministre, koliko je ovaj zakon, pozivajući se na prethodni zakon, Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima besmislen, navešću vam jedan primer. Vi ste bili, izašli ste to u načelnoj raspravi, šta je tu problem? Ako pročitate član 230. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima videćete jednu odredbu, kaže – odredbe čl. 31. i 32. ovog zakona za proizvođače lekova sa sedištem u Republici Srbiji počinju da se primenjuju od dana ulaska Republike Srbije u EU. Evo jedne poslovne tajne Vlade Republike Srbije koja uporno krije od građana Republike Srbije kada će ući u EU ili je samo možda ta poslovna tajna dela republičke Vlade.
Sada razumem, potpuno mi je jasno zašto Vlada krije, poslovna tajna. Sada, da li će to biti u prvoj polovini ovog veka ili u drugoj, to ćemo da vidimo.
Dalje, član 232. govori da se član 101. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima primenjuje od 1. januara 2012. godine, a primena ovog zakona o poslovnoj tajni je sedam dana po usvajanju u Skupštini Republike Srbije. Šta hoću da kažem? O neusklađenosti zakona, nesaradnji među sektorima, nesaradnji u ministarstvima i onda je proizvod ovako jedan besmislen zakon koji ima em restriktivne, nekontrolisane odredbe, em ima korumptivne odredbe i o svim tim stvarima su kolege govorile. Najbolje bi bilo da ovaj zakon povučete iz procedure.

Gospođo predsedavajuća, gospodina ministra nema, izašao je na trenutak, verovatno će se vratiti, dame i gospodo narodni poslanici, DSS smatra da je ovakav zakon potreban, ali da je predlog ovog zakona nedorečen, da je nekompletan, da je u nekim svojim članovima duboko koruptivan i da će omogućiti veliku zloupotrebu.
Sa druge strane, mi u ovakvoj državi nismo uspeli da zaštitimo mnogo ozbiljnije informacije i tajne, nego te informacije cure na sve strane, pa o nekim stvarima unutar države, o odnosu nekih političara prema državi, saznajemo sa raznih sajtova. Neke informacije o stanju u državi dobijamo preko inostranih štampanih medija. To govori o stanju i odnosu aktuelne vlasti prema državi i prema ozbiljnim stvarima.
Govoriću o onom delu zakona koji se odnosi na zaštitu poslovnih tajni vezano za lekove i medicinska sredstva. U obrazloženju zakona vi to pominjete kao jedan od komplementarnih zakona na koji se ovaj zakon oslanja. Kada se piše jedan ovakav zakon, onda se moraju ti zakoni pročitati, zakoni na koje se ovaj zakon naslanja. Zašto ovo govorim? Zato što u članu 20. Predloga zakona o zaštiti poslovne tajne stoji ovako: "Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku RS"." To niko ne spori.
Gospodo predlagači, da li ste vi pročitali Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima? Da ste ga pročitali videli biste da član 230. kaže: "Odredbe člana 31. i 32. ovog zakona za proizvođače lekova za tržište u Republici Srbiji primenjuju se od dana ulaska Republike Srbije u EU". Znači, oni imaju poslovnu tajnu. Ovaj zakon se primenjuje onog dana kada Srbija uđe u EU. Kada je to, koji je to dan, koja je to godina? Da li je to licitiranje?
Da li ste pročitali član 232. koji doslovce kaže: " Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku RS", osim član 101. koji stupa na snagu 1. januara 2012. godine". Valjda je osnovno pitanje usaglašavanje predloga zakona sa ostalim zakonskim aktima, ako se već pozivate na te zakone. Kako mislite da usaglasite ove zakone?
Treća stvar o kojoj ću govoriti, a vratiću se na lekove i medicinska sredstva, kada sam pomenuo da su pojedini članovi ovog zakona duboko koruptivni, o tome su moje kolege govorile, pogledajte član 14. za koji ima dosta primedbi. Meni ovaj član 14. liči na onu čuvenu izreku u srpskom narodu: "dvoje bez duše, treći bez glave". Tako će biti i po ovom zakonu: upadanje u stanove, poslovne prostorije, zaplena, otimanje, premetačina. To je cilj ovog zakona. Dakle, uopšte ne vodite računa o onome što je primereno za ovo društvo.
Još par reči oko odredbi ovog zakona o lekovima i medicinskim sredstvima. Sećate se čuvene afere koja i dan-danas traje, gde je državni budžet oštećen za, kako se u prvom trenutku sumnja, bar milion i šesto hiljada evra. Dakle čuvena priča oko nabavki vakcina.
Oko te priče se napravila čitava afera i pokušaj da se ta stvar zataška. Ali, ja mislim da neće moći. Pregovaralo se sa dve firme. Jedna od tih firmi je tražila da se potpiše ugovor o poverljivosti, koji se odnosi i na ovo o čemu ovaj zakon govori. Ministarstvo zdravlja i republički zavod koji raspolaže novcem, budžetskim sredstvima, nije hteo da potpiše taj zahtev o poverljivosti. Zbog čega nije hteo? Da bi mogao nenamenski da potroši sredstva, da ne kupi te vakcine po 4,5 evra, kako je nudila ova firma, nego da bi kupili po osam evra i da bi oštetili državni budžet za milion i 600 hiljada evra.
Sadašnji zakon koji govori o poverljivosti informacija, koji je sadržan u Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima nije primenjen i ni dan-danas se ne primenjuje. Tako će sigurno biti i sa ovim zakonom. Ovo što vi napišete, jednostavno je neprimenjivo, zato što je nedorečeno i zato što je pisano za određene grupe ljudi.
Bilo bi bolje da ste ovaj zakon povukli iz procedure, kao što ste danas u 9,45 časova povukli jedan zakon iz procedure, nikoga ne obaveštavajući o razlozima povlačenja. Jednostavno ste ga povukli. Sednica Skupštine je odložena za sat vremena. Nikome ne bi pala kruna sa glave da ste tako uradili i sa ovim zakonom, jer on ne valja. DSS ne može dati podršku ovakvom zakonu.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice.

Moje pitanje je upućeno Ministarstvu zaštite životne sredine, prostornog planiranja i rudarstva. Decenijama postoji problem vezan za deponiju olova i entimona u rudarskom mestu kod Loznice, Zajača.

Godine 2006. izvršena je privatizacija tog pogona i tad smo mislili da će taj problem biti rešen. Nažalost, problem ne samo da nije rešen, nego problem koji ti ljudi imaju u Zajači se pogoršava.

Tokom avgusta meseca 2011. godine, štampani mediji, elektronski mediji su objavili jednu vest koja je uznemirila kompletno stanovništvo Republike Srbije. Od 50-tak mališana u rudarskom mestu Zaječa, kojima je urađena analiza krvi na insistiranje roditelja, bar kod polovine je nađena povećana koncentracija olova u krvi. Interesantno je kako su državni organi reagovali.

Dok je Ministarstvo zdravlja preduzelo određene korake, da bi se utvrdilo pravo činjenično stanje, Ministarstvo koje je zaduženo za životnu sredinu, ili se nije oglasilo, ili je ta reakcija toliko bila mlaka da je bila neprimetna.

Nije prvi put da ovo ministarstvo reaguje na ovaj način. Podsećam javnost Srbije da je u toku 2007. i 2008. godine, ministarstvo podnosilo krivične prijave protiv preduzeća "Farmakom" zbog, kako se navodi, problema sa filterskim postrojenjima, kada je uočena pojačana koncentracija olova u vazduhu. Kazne koje je dobila ta firma su smanjene na osnovu obrazloženja suda, da su to značajna ulaganja od pet miliona evra koje je preduzeće "Farmakom" uložilo u tu firmu. Dakle, po principu onog zakona koji smo mi doneli, da ga zagađivač plaća. Tako se poštuju zakoni u Srbiji.

Početna količina otpadnog materijala, kada je to preduzeća otkupljeno bila je 350 tona, da bi zadnjih dana ta količina premašila 2,5 hiljade tona. Taj osnovni materijal se ne dovozi samo sa teritorije Republike Srbije, nego iz kompletnog okruženja.

Pitanje koje postavlja DSS Ministarstvu zaštite životne sredine glasi – koja je ukupna količina otpadnog materijala koji se dovozi u rudarsko mesto Zajača? Kojim putem se to transportuje? Ko su prevoznici? Iz kojih zemalja se taj materijal dovozi u gradsko mesto Zajača? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Član 9. ovog zakona o patentima je zbunjujući. Prosto je to neverovatno. Metodologija pisanja zakona, propisa, podzakonskih akata je jednostavna, ako se zna šta se hoće tim zakonom.
Osnovno pravilo pri donošenju i pisanju zakona je, da članovi u jednom zakonu ne mogu biti suprotstavljeni jedan drugom. Ako se desi da u jednom članu budu dve stvari suprotstavljene, onda je to jako loš zakon i taj zakon nije dobar.
Upravo iz tih razloga smo podneli amandman na član 9. Ako ga pažljivo pročitate, videćete da postoji jedna suprotnost koja je potpuno nepotrebna u tom članu. Zato smo predložili da se taj nastavak ovog prvog stava izbriše, jer je sasvim dovoljna jedna rečenica koja glasi – pronalasci čija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili moralu, da se ne mogu štititi patentom ili malim patentom. Mislimo da to sasvim dovoljno i jasno određuje stav tog zakona prema malim patentima i patentima.
Čini mi se da nije prvi put da u ovom zakonu postoje suprotstavljene stvari. Dešava se to u mnogim zakonima koje Vlada predlaže. Podsetiću vas šta se desilo sa upitnikom koji je stigao iz EU i koliko je tu bilo netačnih podataka, koliko suprotstavljenih stvari. Taj upitnik je vraćen ovoj vladi na doradu, na ispravku netačnih podataka.
Ono što je stvarno zaprepašćujuće je to, što se uvek kaže, i to je izgovor, da je to usaglašavanje sa propisima EU. Ako je to tako, onda ih usaglasite. Nemojte slati zbunjujuće poruke. Kome može biti jasno? Čak ni pravnicima ovaj član nije jasan. Dve potpuno suprotstavljene stvari u jednom članu. Kako da se tumači? Kako da se tumači uopšte taj zakon i uopšte ovaj član?
U prvom delu toga vi govorite da to ne može biti suprotstavljeno, a u drugom delu nalazite specijalne uslove, da to ipak može da se koristi u komercijalne svrhe. Potpuno jedna neshvatljiva stvar. Mislim da je u redu da ovaj amandman prihvatite.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Dakle, pre nego što kažem nešto o amandmanu, pažljivo sam pročitao razloge donošenja ovog zakona.
Jedan od važnih razloga donošenja zakona je taj da se zakon usklađuje sa propisima Evropske unije. Vi ste napisali u obrazloženju da je, iako je zakon o autorskim pravima iz 2009. godine, gotovo u celini usklađen sa pravnim tekovinama Evropske unije i TRIPS-om postavljam pitanje, šta je istina.
Da li je on u celosti usklađen, ili nije bio. Ako je bio u celosti usklađen, kako to da jedan zakon koji ima 226 članova biva podložan promenama i to u 46 članova. Da tu nije negde neki problem postojao? Znači da taj zakon nije bio usklađen na onaj način kako ste vi nama to u decembru 2009. godine objašnjavali, decembra 2009. godine nije bio pre pet godina, nego pre godinu i po dana.
Tada smo bili izloženi pričom, ne vašom gospodine Obradoviću, mislim da je neko drugi branio taj zakon, kako je on u potpunosti usklađen sa Evropskom unijom. U čemu je sada problem? Da li Evropska unija toliko brzo ide pa mi ne možemo da ih stignemo, ili ste vi davali neke signale EU, pa kada su stigli odgovori, onda ste bili prinuđeni da menjate te zakone navrat-nanos. Mislim da je ova priča bliža istini, ovaj drugi deo o čemu ja pričam.
Sada nešto o ovom amandmanu, mi smo predložili da autor ili naslednik ima pravo da zahteva od lica navedenih u članu 35. stav 5. ovog zakona bilo koju informaciju koja mu je potrebna za obezbeđenje naplate naknade koja mu pripada od te preprodaje.
Vi ste nama odgovorili da je opšti rok zastarivanja novčanih potraživanja tri godine i to ste izjednačili sa pravima o informacijama. Nismo mi govorili o novčanim potraživanjima, mi smo govorili o informacijama, ne možete izjednačavati novčana potraživanja i pravo na informaciju.
Sa druge strane, znate kako je naše sudstvo reformisano, na jedan vrlo specifičan način, na koji Evropa ima debele razloge i primedbe, čini mi se da će taj rok od tri godine koji mnogi budu tražili informaciju i novčana potraživanja zbog ažurnosti naših sudova, neće ni dočekati taj rok od tri godine. Mi upravo o tom problemu govorimo, a vi taj amandman odbijate na jedan onako dosta surov način, pravdajući se, izjednačavajući novčana potraživanja i potraživanja u smislu informacija. Mislim da je ovo što smo mi predložili amandmanom daleko bolje rešenje, nego što ste vi napisali. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, čovek mora da bude iznenađen obrazloženjem za ne prihvatanje ovog amandmana, pogotovo znajući stanje u oblasti prava pacijenta u Republici Srbiji. Potkrepiću to dokazima Svetske banke iz juna 2007. godine. Republika Srbija je svrstana na vrlo visoko četvrto mesto rangirano po korupciji u zdravstvu. Iznad Srbije su Tadžikistan, Moldavija i Maroko, a da ne čitam šta je to ispod tog četvrtog, vrlo visokog mesta.

Dakle, prava pacijenta u Srbiji su jedan privid. Privid zato što taj institut stvarno postoji, a taj institut je, ogleda se, što je Zaštitnik prava pacijenta osoba koja je zaposlena u toj zdravstvenoj ustanovi i prosto pitanje koje se nameće – čija će prava da štiti taj Zaštitnik prava pacijenta? Štitiće prava onoga od koga prima platu. To je elementarna logika, a prava pacijenta štititi neće. Zašto se godinama u Srbiji od 2000. godine govori o neophodnosti donošenja zakona o zaštiti prava pacijenta a to se ne radi. Ne radi se upravo zato što ovi pokazatelji pokazuju stepen korumpiranosti u zdravstvu, da to nije interes da donesu prava pacijenta. Sa druge strane, izmene i dopune ova dva zakona su vrlo ozbiljne u nekim segmentima. Svakako je da je to zahtevalo da se sprovede jedna ozbiljna javna rasprava. Neprihvatljivo je da izmene u ovom obimu ova dva zakona, koja spada u najznačajnije zakone u oblasti zdravstva stignu u petak, u dane vikenda, bez saznanja o javnoj raspravi, a da ono što je gorući problem u srpskom zdravstvu ono što bruji kako domaća i svetska javnost bude skrenuta u neke druge koloseke.

Dakle, govorim gospodine ministre o članu 199. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, govorim o dopunskom radu, govorim o koruptivnom zakonu, o tome da je omogućeno da neko sa državnim resursom, u koji je ulagano decenijama, neko koristi da bi stekao dodatni prihod.

Gospodine ministre, da li to znači da pilot JAT aviona, kada završi radno vreme, može da sedne u avion i da kaže – ovo sada radim kao dodatnu delatnost? Da li to znači da sudija kada završi radno vreme kaže – e sada radim kao dopunsku delatnost? Da li to znači da vozač gradskog autobusa ili tramvaja posle radnog vremena kaže – e sada vozim autobus kao dodatnu delatnost zato što je gužva?

Osnovno pitanje koje je postavljano ovde i bivšem ministru i vama je da li je sistem sposoban da odgovori zahtevima stanovništva. Ako jeste sposoban, čemu onda liste čekanja i u okviru tih listi čekanja preskakanje i koruptivnost? Takav je slučaj bio u Sremskoj Kamenici, Institut za onkologiju. Ko je taj ko može da odlučuje o dužini njegovog života i da ga stavi na listu čekanja?

Šta kaže Zakon o zdravstvenom osiguranju? Da je to obavezan vid zdravstvenog osiguranja. Kako je moguće da postoji lista čekanja? Kako je moguće da postoji krivična odgovornost? U izmenama i dopunama Zakona predviđate da se uvede institut otkaza onom ko naplaćuje usluge osnovnog zdravstvenog osiguranja. Da li je to kazna za onog ko se bavi time?

Šta je sa krivičnom odgovornošću? To ne postoji? Pa, ne postoji zato što nije promenjen Zakon o zdravstvenoj zaštiti, zato što je ostavljen koruptivni član, zato što je legalizovana korupcija. To je trebalo da bude osnovni cilj promene zakona. Bez tih promena ne može se govoriti unapred.

Još postoje neke stvari, gospodine ministre, ali o tim stvarima ćemo pričati kada budu došli na red određeni članovi zakona, ali ovo ne spada u ozbiljnu promenu oba sistemska zakona.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća. Pre nego što postavim pitanje nadležnom ministarstvu, moram da izgovorim sledeće: danas se navršava tri godine od formiranja ove vlade. Razloga za obeležavanje ovog datuma u posebnom smislu nema. Čini mi se da postoji razlog za sve veću zabrinutost građana Srbije za materijalnu egzistenciju, za teritorijalni integritet države Srbije i za puki opstanak u ovakvoj vlasti.
Moje pitanje upućeno je ministru poljoprivrede, šumarstva, veterine, lova, ribolova, vodoprivrede, trgovine, usluga i možda još po neke aktivnosti – već nekoliko dana u medijima se pojavljuje informacija da su konstatovani katastrofalni rezultati kontrole useva u AP Vojvodini. Moram da podsetim da je Skupština Republike Srbije 29. maja 2009. godine usvojila Zakon o genetički modifikovanim organizmima. Član 2. tog zakona jasno definiše šta su genetski modifikovani organizmi, kako se sa njima postupa i čije su kakve odgovornosti.
Moje pitanje glasi – da li u Republici Srbiji postoje površine zatrovane genetski modifikovanim organizmima? Kolike su te površine i gde se nalaze? Kakvo je seme genetski modifikovano dospelo u Srbiju? Ko je uvoznik? Ko je prodavac genetski modifikovanog semena? Ko je kupac genetski modifikovanog semena? Koje su količine genetski modifikovanog semena uvezene u Srbiju i kome su distribuirane? Ako je nastala šteta, kako će biti sanirana? Iz kojih izvora će biti nadoknađena nastala šteta?
Dakle, pitanje je upućeno ministru poljoprivrede, šumarstva, veterine, lova i ribolova, vodoprivrede, trgovine, usluga i još po neke delatnosti.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, odavno je jasno da se ne biraju sredstva da bi se popunio budžet. Niz poteza koje je učinila Vlada, a koja uporno tvrdi da je socijalno odgovorna, stvaraju potpuno kontra efekte o nekom boljem životu građana.
Neću vas podsećati na sva ona predizborna obećanja koje je davala ova Vlada o socijalnoj odgovornosti, ali ću vas podsetiti na ekspoze ministra finansija, odnosno predsednika Vlade, na dve reči koje su izgovorene na ovoj skupštini nedavno. Bolji život za sve građane Srbije sada i odmah.
Izmene ovog zakona pokazuju kako će taj život biti bolji. Onda kada poslanici opozicije podnesu određene amandmane koje trebaju tek malo nešto da poprave život i stanje mladih, onda to Vlada odbije, bez valjanog obrazloženja.
Podsetiću vas da smo krajem prošle nedelje raspravljali o Zakonu o mladima, gde se govorilo o politici prema mladima, kako da se to popravi za mlade u ovoj državi.
Amandman koji je podnela gospođa Donka Banović upravo to govori, o povećanju tog iznosa stipendije i kredita, da bi u ovom teškom vremenu nešto malo popravilo to stanje mladih. Izgleda da Vlada ne živi u realnom vremenu, živi u nekom virtuelnom svom vremenu, obećavajući, lagajući, obmanjivajući, a život u Srbiji je sve teži i sve gori.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, evo, na kraju rasprave o izmenama i dopunama Zakona o administrativnim taksama, mi smo podneli na ovaj član 74. jedan amandman koji se odnosi na datum primene ovog zakona. Dakle, mi smo vam ponudili jedno rešenje da se ovaj zakon primenjuje od 1. januara 2012. godine, a ne osam dana od stupanja, odnosno izglasavanja.
Dakle, šta smo smatrali ovim našim amandmanom? Da postoji sasvim dovoljno vremena u ovih nekoliko meseci, do 1. januara 2012. godine, da shvatite svu besmislenost ovakvih povećavanja administrativnih taksi. Mnogo poslanika je govorilo, da ne ponavljam pojedinačne primere, šta se sve dešava i šta su efekti donošenja ovog zakona. Postoje dva kumulativna efekta ovog zakona. Prvi je ono što vi tvrdite da će biti puni budžet, a što je vrlo sumnjiva kategorija. Drugi kumulativni efekat je nešto što je realnost, a to je sve siromašniji građanin i sve dublja ruka ove vlade u džepove građana. To je efekat ovog zakona.
Sa druge strane, kada ste vi, gospodine ministre, obrazlagali i govorili o neprihvatanju ovih amandmana na ovaj zakon, govorili ste i pomenuli ste ozbiljne strateške zahvate. Moram da se složim sa vama, postoje stvarno ozbiljni strateški zahvati. Jedan se odnosi na sferu spoljne politike i ozbiljni strateški zahvat i urušavanje teritorijalnog integriteta Srbije, a to se zove priznavanje lažne države Kosovo. Drugi ozbiljan strateški zahvat se odnosi na unutrašnju politiku. Taj strateški zahvat se zove – sve veći broj otpuštenih, sve veći broj siromašnih, sve veće zaduživanje građana i sve lošiji život u Srbiji. E, to su strateški zahvati koje ste vi pokušali da objasnite građanima Srbije. To je ta socijalno odgovorna Vlada.

Zahvaljujem gospođo predsednice. Dakle, ja ću govoriti o nečemu što su dve poslanice pomenute. Dakle, gospođa Milica Vojić-Marković i gospođa Dušanka Plećević.
Gospođo ministar, vidite koliko deklarativnost može da bude prazna kategorija. Deklarativnost u vašem zakonu je, čini mi se, alfa i omega celog zakona. Imate dva zakona iz oblasti zdravstvene zaštite. Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zakon o zdravstvenom osiguranju. U tim zakonima su osnovna prava u nekim segmentima uskraćena mladima. Unazad dve, tri godine određene državne ustanove govore o tom problemu, uskraćenosti prava na zdravstvenu zaštitu mladih i studenata, u pojedinim segmentima zdravstvene zaštite.
Ministarstvo zdravlja je resor vaše stranke bilo. Vi ste ministar omladine i sporta. Taj problem se ne čuje u javnosti, ne rešava se problem, a problem je ozbiljan. Prema tome, lepo je napisati nešto o zakonu, ali mora postojati komunikacija među onim ljudima koji sprovode zakon. Ne mogu uredbe dirogirati zakon, ne može biti briga o mladima, a uskraćivati im se osnovna prava. To je sudbina ovog zakona, nema komunikacije, nema sprovodljivosti, u stvari iza svega toga stoji jedna nebriga Vlade za mlade.