Mi smo u članu 6. predvideli da se umesto reči "šanse" stavi reč "mogućnosti". Zbog čega? Zato što, prosto gledajući kako zakon teče, vidimo da postoji jedna intencija da se reči koje su utemeljene u srpskom jeziku, izbace, a da se ubace strane reči. Reč "šansa" je francuskog porekla, a kada bi se prevela na srpski jezik to je mogućnost. Ne vidim potrebu da to stoji. Ne možemo na taj način prihvatati pisanje zakona, izbacivanje nekih drugih reči, jer postoji potpuno adekvatna zamena u srpskom jeziku.
Sa druge strane, kada govorimo o tim jednakim šansama, načelo jednakih šansi i jednake mogućnosti, tu postoji jedan primer kako je to u ovoj državi predstavljeno.
Možda je jednaka šansa kada jedan fakultet ili univerzitet izbaci parolu – završi "Megatrend", zapali. To su jednake šanse, evo ispravljaju me kolege, pa se kaže – završi "Megatrend" i pali. Znači, da svi palimo, da mladi pale iz ove zemlje.
Sa druge strane, jednaka šansa, mada me ovo vreme podseća i asocira me da će uskoro biti snimljen možda drugi deo filma "Tito i ja", sećate se tog filma.
Dakle, neki učenici u nekim osnovnim školama u Beogradu su imali šansu ili mogućnost da napišu svoj pismeni sastav posvećen predsedniku Republike.
Drugi učenici širom Srbije nisu imali tu mogućnost, a govorimo o jednakim šansama i jednakim mogućnostima. Da ne govorimo, da ne upotrebljavamo one ružne reči za koje ste vi rekli da su ružne reči, da je zakon deklarativan, ja to neću spominjati, ali prosto ako govorimo o jednakim mogućnostima. One mogu biti omogućene. Ne mogu stajati samo na papiru i biti mrtvo slovo. Dakle, zakon mora biti primenjiv. Ovaj zakon je neprimenjiv. On je potreba, ali mora biti drugačije napisan. Da bi bio razumljiv i da bi bio primenjiv.

Zahvaljujem gospođo potpredsednice.
Dakle, da ne bude da sam ja neko zakeralo oko dve reči, govori se o "šansama" i "mogućnostima". Vi ste meni rekli u onom prošlom amandmanu, kad sam ja to prvi put pomenuo, da je sinonim za reč "mogućnost" reč "šansa". Ako razmišljamo tom logikom, sinonim za reč prozor je pendžer, ali ga mi nigde u zakonu ne primenjujemo. O nečemu potpuno drugom sam govorio.
Sad pošto govorimo o drugom poglavlju o članu 10. mogu i moram da ilustrujem kad se govori o jednakim šansama ili mogućnostima mladih, kako to izgleda u zemlji Srbiji i kako to život današnji u Srbiji donosi, kakve su jednake mogućnosti za mlade. Vidite, jednake mogućnosti ne odnose se kad, recimo, Narodna banka poveća učešće za kredit na 30% za stanove. Pa, poveća učešće na 30% za kupovinu automobila, a taj stan i taj automobil su potrebni mladima da bi normalno živeli. Možda su jednake šanse za mlade i ako to tako Vlada misli, možda su onih 400.000 ljudi koji su ostali bez posla, ti ljudi imaju svoje mlade, imaju svoju decu. Možda su to velike šanse i mogućnosti. Čini mi se da je vaša stranka, koja se donedavno zvala G17 plus, još 2008. godine razmišljala o jednakim šansama, pa verovatno je tad predložila 1000 evra besplatnih akcija, što su mladi oberučke prihvatili, smatrajući to kao svoju razvojnu šansu, da se radi o jednom ozbiljnom novcu, da bi mogli nekako da krenu normalnije i stabilnije u život. Prosto, do toga nije došlo, kao što nije došlo ni do zapošljanja mladih. Nije došlo ni do pomaganja mladih, ni u obezbeđenju stambenih, a ni drugih stvari.
Kako vi u članu 10. govorite i o unapređenju zdravlja mladih, a sad ću vam navesti jedan praktičan primer, kako postoji konfuzija u zakonu. Strategija o mladima, mladi se definišu do 30 godina, a imate jedan drugi zakon, Zakon o socijalnoj zaštiti, koji mlade definiše do 26 godina. Mladi imaju svojih potreba za zdravstvenim problemima. Imaju potrebe da rešavaju zdravstvene probleme. Taj mladi se pojavi sa zdravstvenom knjižicom, a ima recimo 28 godina. Pozove se na vašu Strategiju o mladima do 30 godina, a onda mu neko kaže, ali znate Zakon o socijalnoj zaštiti ne definiše mlade do 30 godina, nego ih definiše do 26 godina. Postoji problem.
Na početku sam vam rekao da mora postojati komunikacija između ministarstava, mora postojati usaglašenost zakona. Jedino tako ovaj zakon je primenljiv. Čini mi se, s obzirom na sve to što je rečeno u prepodnevnoj diskusiji, da ovaj zakon koji još nije ugledao svetlost dana da je ustvari jedan mrtvorođeni zakon koji je apsolutno neprimenljiv, a ja sam objasnio nekoliko primera šta je to što čini život i šta ga otežava da ne bude primenjen u praksi.

Bojim se, gospođo ministar, da vi mene niste razumeli. Govorio sam o jednom problemu i mislim da, oko jedne konstatacije, mi se slažemo. Mladi imaju potrebe za socijalnom zaštitom, kao što imaju potrebu za zdravstvenom zaštitom. To je nesporno.
Govorim o situaciji da jedan mlad čovek koji ima 28 godina, kada se pojavi sa potrebom za socijalnu zaštitu i potrebom za zdravstvenu zaštitu, koji se zakon primenjuje? Zakon i strategije ili Zakon o socijalnoj zaštiti koji definiše mlade od 26 godina? O tome govorim, to je problem. Govorim o neusaglašenosti zakona. Koji će zakon biti primenjen na tog mladog čoveka? Ovaj gospodina Ljajića ili vaša strategija i zakon?
Vidite, kada nema komunikacije, ne postoji usaglašenost. Kada Vlada radi kako joj padne na pamet, dolazi do ovakvih problema. Potrebe za socijalnom zaštitom postoje zato što je nezaposlenost, zato što postoje prazna obećanja, zato što stotine hiljada mladih ljudi nema posla niti ima šanse da dobije posao. To nisu iste šanse. To je katastrofa u državi.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice. U članu 16. smo predvideli da se doda novi stav 3. koji govori o tome – Savet za mlade učestvuje u izradi godišnjeg izveštaja o položaju mladih u Republici Srbiji. Ne piše ga Savet za mlade, nego učestvuje u izradi.
Obrazloženje koje smo dobili, moram reći da to nema veze sa logikom. Odbija se amandman, jer bi se prihvatanjem tog amandmana menjala suština i uloga Sveta za mlade. Prosto, ovo neću da komentarišem.
Pada mi na pamet jedna druga misao. Vidite, dobili ste pohvale za podnošenje redovnih godišnjih izveštaja i to je u redu. Zašto Savet za mlade ne uključite u pisanje i donošenje godišnjih izveštaja? Valjda su mladi ti koji znaju kakvo je stanje i da li ta politika napreduje ili ta politika stagnira, ili šta se dešava sa mladima. Ili imate možda na umu nešto drugo, da taj pravi izveštaj, gde bi mladi učestvovali, sakrijete od lica javnosti? To je jedino logično objašnjenje. Zašto ne uključite Savet za mlade oko pisanja izveštaja? Imate nameru da nešto sakrijete.
Upravo hoćete da sakrijete ovo o čemu se danas celo pre podne govori. Kako može učestvovanje u pisanju godišnjeg izveštaja da menja suštinu uloga Saveta mladih u ovom zakonu? Kako to može? Po čemu se tu menja uloga Saveta za mlade? Hoćete da ih isključite? Ovamo ćete im dati da budu savetodavno telo ministarstva, a kada treba da se napiše izveštaj, njih nigde nema. Znači, jedino ministarstvo zna kavo je stanje što se tiče politike mladih. To nije u redu. To prosto nije u redu.
Pustite mlade ljude da oni učestvuju u tom godišnjem izveštaju i neka oni kažu kakvo je pravo stanje, pa ćemo na osnovu toga znati da li je ovaj zakon sprovodljiv, ili nije sprovodljiv, da li je dobar, loš itd. Kakv je zakon, to smo rekli u prepodnevnoj raspravi.

Znate šta, to vaše obrazloženje jednostavno ne pije vodu. Uključujete ih u rad ministarstva, na osnovu toga što kažete – Vlada na predlog ministarstva obrazuje savet za mlade kao savetodavno telo koje podstiče, usklađuje aktivnosti u vezi sa razvijem, ostvarivanjem i sprovođenjem omladinske politike i predlaže mere za njihovo utvrđivanje. To je volonterski rad, je li tako? Jeste.
Zašto ne bi bio i taj dodatni deo, da već ako predlaže neke mere u sprovođenju politike utvrđivanja, zašto ne bi pisao izveštaj o tim merama? Mogu oni da nam predlože neke mere, koje mogu da dovedu do poboljšanja politike za mlade, a da vi to ne prihvatite i onda u godišnjem izveštaju to onda ne postoji što su oni predlagali.
Razumete li o čemu govorim? Ako ste im već dali mogućnost volonterskog rada, što je to za mlade prevelika obaveza da učestvuju u donošenju godišnjeg izveštaja? Valjda su oni ti koji će proceniti da li je to bilo u redu ili nije bilo u redu. To ne menja ni suštinu zakona, niti menja suštinu uloge Saveta za mlade. To prosto treba da se prihvati, što je normalno.
Postoji nešto za šta se kaže - da je transparentnost odlično sredstvo za dezinfekciju, znate? Kada nema transparentnosti, znate, onda je sve moguće u zakonu.

Siguran sam sada da niste pročitali amandman. Pročitaću vam ga. "Savet za mlade, zajedno sa ministarstvom, učestvuje u izradi godišnjeg izveštaja o položaju mladih". Piše – učestvuje. To može da bude savetodavno telo. Ne stoji tu ime i prezime, nego učestvuje. Vi nećete ni da učestvujete. U čemu je problem? Nećete ih uopšte. Kada treba da rade na jednom, onda radite, a kada treba ne može.

Gospođo predsedavajuća, gospodo ministri, moje pitanje upućeno je ministru zdravlja, gospodinu Stankoviću. Dakle, ovo pitanje se odnosi na delimičnu nestašicu lekova u Srbiji.
Moram da podsetim gospodina ministra da je DSS to pitanje postavila 16. decembra 2010. godine, tadašnjem aktuelnom ministru zdravlja, gospodinu Tomici Milosavljeviću. Dakle, u to vreme se dešavalo da je postojala nestašica lekova, ali ne samo lekova nego i sanitetskog materijala. Bilo je slučajeva da su se u pojedinim zdravstvenim centrima hirurzi zaključavali u hiruškim blokovima zajedno sa pacijentima u nemogućnosti da odrade određeni broj operacija koje su bile na programu.
Na to poslednje pitanje dobili smo jedan nemušti odgovor, da je razlog nestašice sanitetskog materijala i određene grupe lekova posledica povećanja cene pamuka na svetskom tržištu. Bili smo zaprepašćeni tim odgovorom zato što takav odgovor nije adekvatan, ne odgovara činjenici.
Cene mogu biti povećane, ali to ne može biti razlog da nema osnovnih sredstava da se izvrše hitne hiruške intervencije.
Danas smo u vrlo sličnoj situaciji. Spominje se da je "Galenika" u kolapsu, da će biti nestašice određene vrste lekova. Spominje se da je "Galenika" u dugovima. Spominje se da će ti dugovi biti sanirani iz budžeta Republike Srbije.
Kako je moguće da "Galenika" pre tri godine posluje pozitivno, a da u roku poslednje tri godine pojavi se toliki gubitak? Spominje se da su na čelu "Galenike" kadrovi SPS.
Moram podsetiti gospodina ministra i na jednu činjenicu, da je 2009. godine predsednik Narodne skupštine, prof. dr Slavica Đukuć-Dejanović, bila konsultant u "Galenici" i da je zato primala prinadležnosti u iznosu od, kako mediji navode, 700 evra. Kako je moguće da sada, a ona je jedan od učesnika, dakle, funkcioner SPS, budu pare potrošene, da "Galenika" bude u minusu, a da sada pare iz budžeta idu na pomoć "Galenici"?

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine Stankoviću, mi smatramo da vi ne snosite nikakvu odgovornost za trenutno stanje u zdravstvu i to je potpuno jasna činjenica. Mi cenimo vaše napore da se nešto popravi. Ali, moram da odgovorim gospodinu Obradoviću sa jednom činjenicom.
Da li vi gospodine Obradoviću znate kako se formira prosečna cena leka? Kako se formira prosečna cena leka koja ide na teret Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje? Na taj način što se uzima prosečna cena leka koja je u Italiji, Sloveniji i Hrvatskoj. Znate činjenicu da je stopa doprinosa po glavi stanovnika u Italiji 1200 evra, u Sloveniji 1500 evra, a u Hrvatskoj preko 1000 evra, a kod nas je nepunih 250 evra. To je problem, gospodine Obradoviću. Kada odgovarate na pitanje, morate znati činjenice. Postavljam ovom prilikom pitanje – šta će Vlada uraditi da ovu uredbu promeni?
Što se tiče vakcina, gospodine Obradoviću, i tu ste imali odgovore. Stvari nisu tekle tako kako vi objašnjavate. Svetska zdravstvena organizacija je poslala jasan signal našoj vladi i Ministarstvu zdravlja da preti pandemija tzv. svinjskog gripa i da se sve zemlje pripreme. Naše ministarstvo zdravlja je čekalo da se epidemija razvije. U tom trenutku nismo imali vakcine, nismo imali dovoljan broj respiratora i nismo imali dovoljan broj maski.
Pregovaralo se, pa umesto da se kupe one vakcine koje koštaju 500 dinara, kupljene su one vakcine koje koštaju 800 dinara. To je ta razlika koja se pominje od milion i 600 hiljada evra. To je predmet istrage. Znači, nespremnost, neodgovornost.

Gospodine Obradoviću, bilo bi mi potrebno malo više vremena da vam objasnim kako funkcioniše novac u zdravstvu. Nisam govorio oko one cene koju Galenika prodaje našim građanima, govorio sam o ceni koju plaća RZZO. O tome ja govorim.  
Dakle, to je potpuno jasno - za lekove. O tome ja govorim. To nije ništa komplikovano, znate. Zašto je to tako? Postavljam pitanje - kada će onda da promeni tu uredbu? Mi toliko novca nemamo da plaćamo tu cenu. Zašto ta cena nije kao što je u Rumuniji, kao što je u Bugarskoj? Zar se mi ugledamo na Italiju, na Sloveniju i one zemlje koje su daleko ispred nas? To je problem.
Što se tiče vakcina, gospodine Obradoviću, mi imamo specijalizovanu kuću koja se bavi proizvodnjom vakcina. Ona se zove "Torlak", Zavod za imunologiju i virusologiju "Torlak", koja godinama ne radi. Kada su poslanici DSS tražili da se iz budžeta odvoje sredstva da bi se taj "Torlak" pomogao, da napravi vakcinu, onda smo dobijali nemušte odgovore i odbijanje amandmana. Zašto "Torlak" nije uvezao tu vakcinu, nego je to išlo preko posrednika "Jugohemije"? Kome su pare ulazile u džep? "Jugohemiji", Miroslavu Miškoviću i tajkunima. To je bila odluka Vlade. Zato je ta vakcina koštala osam evra, a nije koštala četiri i po evra, kako je bilo na svetskom tržištu.
Dakle, nemate razloga, ne možete da branite to, jer to je tako. Ta priča se u javnosti odmotava i ta priča će izaći na videlo, pa ćemo videti zašto i koliko je budžet Republike Srbije oštećen samo na tome, a da ne govorim o drugim stvarima.

Zahvaljujem gospođo potpredsednice, gospodine ministre, mi smo podneli amandman na član 4. gde smo predvideli da se rok primene zakona pomeren na 2013. godinu, zato što je takvo vreme i takve su okolnosti danas u državi da je to povećanje neopravdano, s obzirom na to kakva je platežna moć naših građana. Mi smo u stvari ovim amandmanom imali dobru nameru da pomognemo Vladi i da je na, neki način, izvučemo iz jedne vrlo neprijatne situacije. Istovremeno, pokušali smo da, čini mi se, jedan nesklad u rečima između predsednika Vlade i ministra finansija ispeglamo. Evo, da vidimo o čemu se radi.

Pred sobom imam ekspoze predsednika Vlade, ove rekonstruisane, dakle, 14. mart 2011. godine, bili ste i vi, gospodine ministre, tu prisutni, predsednik Vlade kaže ovako – "Građani Srbije treba da žive bolje danas, odmah. I, mi ćemo učiniti sve da to bude tako. Dakle, da bi realizovala ove ciljeve i poboljšala standard građana, Vlada će u narednim mesecima, koji su pred nama, sprovesti mere ekonomske politike, koji će im omogućiti,'' i sad se nabraja šta, ''bolji život.''

Sad vidite, poboljšanje standarda podrazumeva da plate idu gore. A kod nas je to obrnuto. Poboljšanje standarda podrazumeva da cene idu dole. A, kod nas je obrnuto, to je najbolji primer. Vrlo je teško objasniti ko je sad tu u pravu, da li predsednik Vlade, koji obećava bolji standard, ili je ministar finansija u pravu kad povećava krizu. To je jedan veliki nesporazum.

Zato smo mi smatrali da ovim amandmanom jednostavno dovedemo u sklad izjave predsednika vlade o boljem životu, poboljšanju standarda građana, a da nekako suzbijemo tog ministra finansija da više ne radi ovo što radi građanima Srbije. Šta on radi? Radi što zavlači ruke u džepove građana Srbije, koji su ionako prazni. Prost je to primer. Kad se usvoje ove izmene i dopune Zakona o akcizama sa onom istom količinom novca vi ćete kupiti manje goriva i preći manje kilometara. Zar je to povećan standard građana ili je smanjen? Slična je priča i sa strujom, o ograničenju broja kilovata, pa popis stanovništva. Je l' cilj razvijenog društva da troši manje ili više? Šta pospešuje proizvodnju? Kad se troši više, a ne manje.

Suma sumarum, kad se to sažme i pogleda se kako realno stvari stoje, to je ona priča koja se čula pre pola sata, dakle, mi se vraćao definitivno u 90-te godine. Uskoro ćete zbog ovakvih cena imati opet na ulicama flaše, jer narod nema para, neće više biti problem uvoza, nego narod će imati pare da kupi litar, zato što pumpe ne toče manje ispod tri litre. Imaće dovoljno novca da građanin kupi litar goriva, da sipa u automobil i da se preveze desetak kilometara. E, to su efekti rada ovakve vlade.

Evo još jedan primer, mi smo u ovom članu 5. predvideli da ovaj zakon stupa na snagu šest meseci od dana objavljivanja u ''Službenom glasniku''. Vlada je odgovorila, kako je odgovorila, ali, evo, kako stvari stoje. Vidite, vi znate da je do pre nekoliko dana trajao dosta veliki štrajk poljoprivrednika, a taj štrajk poljoprivrednika bio je organizovan zbog neispunjenja obećanja Vlada oko subvencija. Na jedviti način uspeli ste to nekako da preokrenete, obećavajući da će do kraja godine biti te subvencije za poljoprivredno zemljište isplaćene poljoprivrednicima. Tu je bilo dosta nesporazuma, pa se to na kraju, bar, po pisanju štampe, pretvorilo u unutarstranački obračun ''eks ministra'' i ''sadašnjeg ministra''.

Vidite, u ovom periodu, pošto ste obećali te subvencije, koje će jednom, nadam se, a nisam baš nešto ni uveren, stići do kraja godine poljoprivrednicima, već će, bar, jedan dobar deo tih subvencija pojesti povećanje cene goriva. Povećavajući cene dizela i akciza, zemljoradnik mora da obradi tu svoju površinu, da nešto zaseje, mora da upali traktor, da upali kombajn, mora da potroši naftu na neke druge poljoprivredne uređaje. Povećanjem cene onog najjeftinijeg preparata D2, te subvencije polako jedete. Dakle, vi ćete im dati na ''mostu'', ali na ''ćupriji'' ste već uzeli. Zbog čega je to takvo stanje? Zbog toga što ste nerealno planirali budžet, zato što nemate predstavu šta je realni potencijal ove zemlje. Ovde imam i ekspoze predsednika Vlade, a sadašnjeg ministra finansija iz 2008. godine.

Šta je tu nerealno? Nerealno je što je tada bilo rečeno da će rast BDP biti 7%. A, kada je prošlo neko vreme, ne samo da nije bio 7%, nego je bio negativan, pa ste i sto lažirali, pa kada se tražio neki prosek, koliki je to pad, onda ste rekli da je to 3,1, a svet kaže, nije, nego je duplo više 6,2%. Prema tome, iz dana u dan, iz poteza u potez, laž do laži. I, šta sad?

Povećavamo akcize, ruke u džepove građana, uzimamo komercijalne kredite komercijalnih banka, a i tu je sve manji izbor i te kamate su kao na buvljoj pijaci, država više ne može da ih otplaćuje, sve manje i manje ljudi radi, obećali ste i 200 hiljada novih radnih mesta, a 400 hiljada ljudi je bez posla. Pa, kako mogu ti ljudi da uplaćuju porez, ako ne rade? Kako mislite da punite budžet?

Evo kako, uvodite akcize, uvešćete vi akcizu na legalizaciju, na još mnogo stvari. Ni mere, ni skrupula, ni časti, ni poštenja, otimaj, samo da preživi crnačka oligarhija! Tako je radila i Vlada koja je imala 26 članova, tako radi i ova vlada koja ima 17 članova, obim potrošnje je isti, rasipanje je isto, a građani sve siromašniji i sve gladniji.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice.
Da niste prihvatili ovaj amandman kolege iz SRS, mislim da bi došao u opasnost član 5, znate, gde se govori o osnovnim načelima zaštite korisnika; bilo bi ugroženo pravo na ravnopravne odnose s davaocem finansijskih usluga, pravo na zaštitu od diskriminacije i pravo na zaštitu prava i interesa.
Na dva primera ću vam objasniti o čemu se tu radi. Sve banke svojim klijentima šalju raznorazne dopise u kojima ih pozivaju i daju im mogućnost uzimanja kratkoročnih i dugoročnih kredita, pozajmica itd. Vi dođete u tu banku, uzmete te obrasce, vratite se u ustanovu gde ste zaposleni, popunite podatke o visini primanja, o proseku, sve to overite, vratite se u tu banku, to ide na razmatranje i onda vam kažu – znate šta, ne možemo da vam damo taj kredit zato što ste zaposleni u jednoj političkoj stranci, ili ne možemo da vam damo zato što ste slobodni umetnik i nismo sigurni u vaša konstantna primanja.
Potpuno je u redu da na sajtu Narodne banke ovakve banke budu na izvestan način žigosane kao nesolventne i banke koje krše ovaj zakon o kojem danas raspravljamo. Ovo je samo još jedno pojačanje argumenta zašto je dobro da se ovaj amandman prihvati.
Dakle, građani moraju, kada uđu na sajt Narodne banke Srbije, da vide koje to banke na ovaj način diskriminišu građane Srbije stavljajući ih možda u građane drugog reda; nekom omogućavaju da uzme kredit, a nekom, zbog pripadnosti političkoj stranci, zaposlenosti u političkoj stranci ili zbog javne funkcije, ne dozvoljavaju da podigne kredit pod istim uslovima pod kojim ostali građani dobijaju kredite.
Dobro je što ste prihvatili ovaj amandman i mislim da ste potpuno razumeli u čemu je ta vrsta problematike. Zahvaljujem.

Gospodine potpredsedniče, mi smo u članu 19. stav 1. predvideli da se posle reči "Direkcija" stavi tačka i da se ostali deo briše.
Dakle, zašto smo mi to predložili? Ako je predlagač već formirao Direkciju sa jasno propisanim nadležnostima, onda nema svrhe da se tu imaju još neka tela koja će raditi isti posao sa istim nadležnostima.
Razlog za formiranje ovih tela se nalazi u jednom delu teksta zakona koji se zove analiza efekata i u tom stavu 5, vrlo interesantna jedna rečenica, zadnja, pa kaže – stvoriće se preduslovi za regulisanje otkupa dragocenih metala od građana.
Vidite, gospodine ministre, da li su ti preduslovi postojali ranije ili ih nije bilo, ili je tu u pitanju nešto drugo. Prosto, biće navala da građani prodaju zlatne predmete, pa neće moći Direkcija da postigne to, nego će morati da postoje još neka tela.
Imamo razloga da sumnjamo u ovu priču, zato što je ovaj narod mnogo izlagan, izvaran. Da vam kažem, vi ste obećavali 1.000 evra besplatnih akcija, obećavali ste i besplatna radna mesta, a efekat je vidljiv tih vaših obećanja.
Pošto više nema para, narod će morati svoje dragocenosti, porodični nakit, da prodaje u bescenje da bi preživao rad ovako odgovorne socijalne Vlade. Zato su potrebna ova tela koja će imati ovlašćenja da se bave otkupom i to je u stvari ta analiza efekata, analiza efekata da će narod morati da proda svoje dragocenosti da bi preživeo ovaj period vaše Vlade.

Žao mi je što gospodin ministar nije tu da jednu nedorečenost zakona ispravimo.
U članu 37. stav 3. se govori o tome da, ako proizvođač napravi neke greške, Direkcija donosi rešenje po kojem nalaže proizvođaču da usaglasi te neispravnosti.
Šta je tu problem? Problem, gospodine ministre, jeste što nema termina, znači nema zakonskog roka propisanog kad Direkcija donosi rešenje. Da li je to za jedan dan, dva dana, 15 dana, dva meseca, dve godine?
Istovremeno ste u stavu 5. propisali da se može izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana. Kako to postoji rok protiv, da se podnese žalba, a ne postoji rok kada Direkcija donosi rešenje kojim se nalaže da se sve te nepravilnosti otklone?
Dakle, nešto nije u redu, ili je ta priča možda vezana za onaj razgovor i onu raspravu od pre sat vremena o ažurnosti državne administracije. Po ovome vidimo, ako ne postoji rok da državna administracija nije ažurna, da jednostavno taj rok može trajati i dve godine. Zašto baš dve godine?
Pogledajte prelazne i završne odredbe. Podzakonski akti propisani ovim zakonom biće doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, a do tada će se primenjivati oni akti iz "Službenog glasnika" broj 80/96. Dakle, postoji vremenski rok od dve godine da se donesu podzakonski akti, a kada treba nešto da uradi inspekcija onda nema roka.
(Predsedavajući: Zahvaljujem, gospodine Dimitrijeviću. Vreme je isteklo.)
Molim vas prihvatite ovaj amandman.

Dakle, i pored toga što nemamo ovlašćenog predstavnika Vlade vi, gospodine potpredsedniče, imate istu košuljicu koju smo mi dobili pred ovu raspravu i vaša je dužnost bila da kažete na početku rasprave o ovoj objedinjenoj tački: da li predstavnici  predlagača, gospodin Božidar Đelić, potpredsednik Vlade, želi reč; da li gospodin dr Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, želi reč; da li gospodin Predrag Marković, ministar kulture, informisanja i informacionog društva, želi reč i da li gospodin Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, želi reč?
Pretpostavljam da su tri nabrojana ministra, na čelu sa potpredsednikom Vlade, bili zaduženi da kažu koju reč o ovoj tački dnevnog reda, dakle, o Predlogu zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o predelu, a da je gospodin Vuk Jeremić trebalo da kaže nešto o sporazumima i ugovorima o ukidanju viza, o dvostrukom oporezivanju itd. Nažalost, vidimo da nijedan od nabrojanih ministara i potpredsednika Vlade nije u sali.
S druge strane, vidimo da imamo predstavnika Vlade. Gospodine potpredsedniče, mogli ste da nam predstavite gospodina predstavnika Vlade, da znamo ime i prezime, da znamo iz kog ministarstva je gospodin, koju funkciju obavlja u tom ministarstvu, da ne nagađamo. Možemo da pomislimo da je gospodin iz Ministarstva unutrašnjih poslova, možda iz Ministarstva zdravlja ili Ministarstva finansija. Prosto, ne znamo o kome se radi, tako da bi trebalo da znamo te stvari, ako već raspravljamo o jednom ozbiljnom zakonu.
Sada ću reći par stvari o ovom zakonu, svakako smatrajući da je ovo vrlo važan zakon, ali ovaj zakon je jedna multidisciplinarna oblast. Dakle, on bi trebalo da obuhvata, zbog toga je bilo bitno da budu različiti ministri tu, životnu sredinu, kulturu, obrazovanje, poljoprivredu, obuhvata i evropske integracije.
S obzirom na tu činjenicu, malo je degutantno da mi sada raspravljamo bez predstavnika Vlade, da ne znamo ko nas sluša, da li će moći da prenese sve te informacije u svim ovim nabrojanim ministarstvima ili će to biti samo informisano jedno ministarstvo, a koje, to u ovom trenutku ne znamo, zato što ne znamo iz kog ministarstva je gospodin predstavnik.
Zbog čega je to bitno? Bitno je zato što kada govorimo o Ministarstvu za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, a elem i rudarstva, u ovom zakonu se pominju nekoliko vrlo bitnih zakona koje je ova skupština donela, pa je u međuvremenu bilo izmena i dopuna određenih zakona.
Pobrojaću ih, dakle radi se o Zakonu o zaštiti prirode, Zakonu o planiranju i izgradnji, Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, i trebalo bi da se nađe tu još jedan zakon, koji je vrlo bitan, a koji nažalost nije u nadležnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine, to je Zakon o vodama. To je prebačeno u Ministarstvo poljoprivrede.
Zato je bilo dobro možda da se pojavi, da je ovde bio prisutan i gospodin Dušan Petrović, koji je aktuelni ministar poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, možda bi mogla da se pojavi jedna čuvena firma "Interkop", možda bi ona mogla da da neki komentar o ovom zakonu.
Stvari stoje kako stoje i osnovni problem predloga ovog zakona što nije usaglašen sa našim osnovnim zakonima. Dakle, o ovoj temi se u Evropi govori od daleke 90-e godine i vrlo je važna ta tema. Mi sada u 2011. godini, već je polovina godine, donosimo ovaj zakon iako smo potpisnici te konvencije još 2007. godine. Dakle, nije bilo vremena, a možda nije bilo ni sluha da se ranije pristupi donošenju jednog ovakvog zakona.
Kada su donošeni ovi zakoni iz oblasti životne sredine, koji su išli u paketu od 17 zakona, pa je to bilo navrat-nanos, što pre da se odradi, bez kvalitetne rasprave, bez kvalitetnog razmatranja amandmana, mi smo imali određene primedbe na Zakon o zaštićenim područjima. Tada smo vodili jednu vrlo žustru polemiku sa gospodinom Dulićem.
Pošto sam čovek koji čuva, a i pamti određene reči određenih ministara, prosto se ta naša polemika odnosila na članove 37. do 57. tog zakona, izmene i dopune Zakona o zaštićenim prirodnim dobrima.
Kada smo govorili gospodinu ministru da ministar ne može imati tu ekskluzivno pravo da on odlučuje da li će se u tim zaštićenim životnim dobrima graditi ili ne graditi, da to ni u jednom zakonu na svetu ne postoji da je ministar vlastan da donese jednu takvu odluku, ministar nam je odgovarao na sledeći način. Pročitaću vam samo jednu neverovatnu rečenicu.
Dakle, na našu primedbu ministar kaže ovako – šta ako se desi da se pronađu u zaštićenom privrednom dobru zlato i dijamanti ili bilo šta drugo što je bogata ruda koja može da pomogne ovoj zemlji? Vidite, s obzirom na tu rečenicu, tada nisam shvatio težinu svih tih reči, ali kasnije kada je došlo do rekonstrukcije Vlada i kada je gospodin Dulić preuzeo resor rudarstva, bilo mi je potpuno jasno zašto je on to izgovorio. Dakle, u zaštićenim privrednim dobrima pronaći ćemo zlato i dijamante, zato je gospodin Dulić uzeo resor rudarstva.
To je samo jedan primer kako se izvršna vlast bahato odnosi i prema Narodnoj skupštini, a i prema građanima Srbije.
Kada sam spomenuo zbog čega je bitno da ovde bude i ministar obrazovanja, gospodin Žarko Obradović, vidite, gospodine potpredsedniče, u članu 6. ovog zakona pod a) postoji podnaslov "Podizanje svesti", pod b) "Obuka i obrazovanje". U toj tački b) treća podtačka kaže: "Školske i univerzitetske programe iz odgovarajućih oblasti koji se bavi vrednostima vezanim za predele i pitanjima koja proističu iz njihove zaštite, upravljanja i planiranja".
Bilo bi dobro da je gospodin Obradović tu da vidimo da li kod njega postoji ideja, da li je razgovarao u svom ministarstvu, da li je uopšte upoznat sa ovim zakonom, sa ovim članom, da li ima nameru da u programe fakultetskog, srednjeg, osnovnog obrazovanja uvede edukaciju, da vidimo zašto je to bitno, a vrlo je bitno.
Bitno je da je tu i gospodin Dušan Petrović, jer se to tiče i problema voda. Sećate se, pre mesec dana u celoj Srbiji je bila uzbuna. Jedan amater je slikao kako izgleda vodotok južne Morave, a to nije jedini vodotok koji tako izgleda. Nažalost, u Srbiji su svi vodotoci u sličnoj situaciji. Imamo da nam se na sva zvona trubi, da ide preko sredstava javnog informisanja priča "očistimo Srbiju". Mnogo buke, a efekat mali ili nikakav.
Kada se ne primenjuju zakoni i kada se zakoni donose da bi ministar imao ekskluzivna ovlašćenja, onda je sudbina zakona takva, a sudbina zakona i ovog će biti vrlo slična. Dakle, radi se o jednoj neodgovornosti, o jednoj bahatosti, o neinteresovanju za probleme koji se ovde raspravljaju u Skupštini, to pokazuje neprisustvo ministara koji su uredno pozvani na ovu sednicu. Sve u svemu jedno katastrofalno stanje, u Vladi jedno kompletno rasulo.
Važan zakon o kome treba da razmenimo mišljenje, da ukažemo na određene probleme, mi nemamo sagovornika. Jedina nada za građane Srbije je da će ovo vrlo kratko trajati, da je taj rok upotrebe ovako neodgovorne Vlade prošao i da su vrlo, vrlo blizu vanredni parlamentarni izbori.