Ja sam citirao, gospođo.

Dakle, gospođo predsednice, skidanjem ove tačke dnevnog reda, vi ste nekoliko desetina hiljada građana obespravili, vi ste im zabranili da koriste zdravstvenu zaštitu. Dakle, vi ste uradili nešto što je i protiv interesa ovih građana.
Zašto je taj zakon skinut s dnevnog reda, dajte mi objašnjenje za to? Kako će ti ljudi da se leče? Gde će da overe knjižice? Na osnovu čega će ići kod lekara? Dajte mi odgovor na to pitanje. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, član 104.
Gospođo predsednice, postavio sam vam dva pitanja. Jedno pitanje se odnosilo na nestavljanje na dnevni red tačke koja je od strane 108 poslanika podneta 16. juna. Dali ste neki odgovor, doduše, nemušt, jer vi taj odgovor ne znate i nemate ga.
Drugo pitanje koje sam postavio odnosilo se na povlačenje ovog zakona o otpisu mirovanja duga po osnovu osnovnog zdravstvenog osiguranja. Jasno sam vas pitao – šta se dešava, s obzirom na to da je taj zakon skinut s dnevnog reda, sa desetinama hiljada ljudi koji ne mogu da overe svoje zdravstvene knjižice? Gde se oni leče?
Gospođo predsednice, vi ste lekar. Da li vi shvatate težinu ove situacije? Šta ste vi meni odgovorili? Odgovorili ste nešto što je vezano za preraspodelu i korišćenje moje energije. To je vređanje Parlamenta i vređanje dostojanstva narodnog poslanika.
Ako u ovoj državi, zbog skidanja tačke dnevnog reda, desetine hiljada ljudi dolazi u ozbiljan problem, kako da se leče i gde da se leče, a vi mi tako odgovarate, to je vrlo neozbiljno i nije dostojno jedne predsednice Parlamenta. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem da govorim o temi nekoliko sekundi posvetiću izlaganju šefa poslaničke grupe gospođe Nade Kolundžije.
Ovde u ruci držim dva teksta o dva predloga zakona o kojima ću govoriti. Jedan nosi datum 8. decembar 2006. godine, a drugi nosi datum 16. juli 2007. godine. Dakle, činjenica je da smo mi sa prethodnim predsednikom Narodne skupštine gospodinom Oliverom Dulićem imali problema što se tiče stavljanja tačaka na dnevni red, a to je gospođa Nada Kolundžija na jedan dosta čudan način, da ne upotrebim drugi izraz, prokomentarisala. Ali, kako reči koje se javno izgovaraju ne mogu biti ni iskrenije, a ni poštenije od onih koji ih izgovaraju, ostaviću to na savest gospođi Nadi Kolundžiji. Sada bih o temi o kojoj treba da govorim.
Dakle, govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat klinički centri i o ugovoru koji se tiče sanacije mosta "Gazela".
Dakle, što se tiče ove prve teme, gospođo Dragutinović, uz sve uvažavanje vas kao predstavnika Vlade, smatram da vi niste najsrećniji sagovornik povodom ove teme. Objasniću o čemu se radi. Ne želim da pomislite da je DSS protiv ovih stvari, jer su ovi predlozi zakona i doneti za vreme Vlade Vojislava Koštunice. Ali, smatram da je bar što se tiče ovog predloga zakona o rekonstrukciji kliničkih centara Srbije, dakle, radi se o četiri kliničko-bolnička centra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, bilo potrebno da imamo predstavnika Vlade, nekoga ko je iz Ministarstva zdravlja, jer ima niz pitanja ovde koja bih postavio, a koja bi zahtevala da se da precizan odgovor.
Kada su u pitanju sume koje se ovde pominju, u šta ne sumnjam, dakle, govorim o tehničkom opisu, prvo o Kliničko-bolničkom centru u Beogradu, na kraju se pominje da će ukupan broj kreveta u Kliničkom centru biti 2.525. Dakle, ko je to odredio? Da li je to ta cifra ili je Kliničkom centru potrebno više ili manje kreveta?
Kakva je struktura tih kreveta? Da li su to kreveti za hirurške grane? Da li su to kreveti za internističke grane? To je druga vrsta kreveta.
Isto se odnosi i na druge kliničko-bolničke centre. Dakle, ko je taj ko određuje tu strategiju? Ta vrsta strategije se određuje prema nečemu što se zove patologija stanovništva, odnosno građana Srbije. Da li je to Ministarstvo zdravlja odredilo i značaj patologije? Ako je to odredilo, u šta ne sumnjam, da li mi u Skupštini imamo signal o tome? Da li mi znamo kuda ide ta strategija?
U daljem tekstu ovog sporazuma se govori i o projektu upravljanja medicinskim otpadom, koji spada u kategoriju vrlo opasnih vrsta otpada. Da otvorimo pitanje da li je neko od poslanika video tu strategiju, da li se neko bavio tim problemom ovde u Narodnoj skupštini? Postavljam pitanje, šta se dešava sa deponijom u Vinči? Šta se dešava sa medicinskim otpadom ne samo iz Kliničkog centra Srbije, nego iz četiri kliničko-bolnička centra na teritoriji grada Beograda i iz niza zdravstvenih ustanova i gde taj otpad završava? Da li neko ima kontrolu nad tim otpadom? Ja bar nikakva saznanja o tome nemam.
Postavlja se pitanje zbog čega ja to govorim. U jednom, za ovu državu neveselom, periodu, u periodu sankcija, na ime humanitarne pomoći u ovu državu su stizale velike količine, merene čak i tonama, raznih medikamenata. Ali, ta dobronamernost naših prijatelja, izražena u akciji "Milosrdni anđeo", bila je takva da su ti lekovi bili u takvom stanju da mi nismo znali šta sa njima da uradimo. Za ljudsku upotrebu neupotrebljivi, za eliminaciju mi nemamo postrojenja, niti uređaja da to uništimo. Isto tako, radilo se i o medicinskim aparatima, to su rendgen aparati; svako od nas setiće se šta znači Hajgensov princip i šta znači imati rendgenske cevi čiji je rok upotrebe istekao pre 10 ili 15 godina. U tom periodu mi smo postali otpad dobronamernog dela Evrope, a nismo znali šta treba da uradimo, kako da se izborimo sa tim problemom.
Dešavalo se u gradu Beogradu da je medicinski otpad završavao, čak i delovi ljudskih organa, u kontejnerima za komunalno smeće. To je jedna tužna činjenica.
Dakle, govorim o svim tim stvarima i o jednom sistemu koji očigledno ne radi i ne funkcioniše na onaj način kako bi trebalo da funkcioniše. Zato je trebalo da ovde bude neko od predstavnika Ministarstva zdravlja da odgovori na neka pitanja. Dakle, nemam zamerku na vaše prisustvo, ne smatrajte to ličnim, ali ovo je tema gde neko iz Ministarstva zdravlja treba da da odgovore na neka pitanja. Na kraju krajeva, govori se i o nabavci određene opreme za kliničko-bolničke centre. Dakle, to je pitanje na koje treba da daju odgovor predstavnici Ministarstva zdravlja. Koja je to vrsta opreme? Da li je to kupovina novih skenera ili magnetnih rezonanci ili se radi o nečemu drugom?
Dakle, kada jedan sistem tako funkcioniše i kada nemate kompletnu kontrolu nad tim sistemom, a ja ću vam reći zbog čega – zato što je ovo četvrti mandat aktuelnog ministra, a mi i dan-danas nemamo nacionalni savet za zdravlje koji treba da se bavi ovom vrstom problema i da da odgovor na ova pitanja i da vidimo šta je to realna procena, kada ne funkcioniše sistem zdravstvenog osiguranja i kada postoji priča da radimo ono što ceo svet radi, da većina novca i ulaganja ide u primarni nivo zdravstvene zaštite, a ja ću vas podsetiti da je to suma, po pisanju nekih nedeljnika, od preko dve milijarde evra koje se sliju na taj račun; dakle, to su ta pitanja na koje bi odgovore trebalo da da neko od predstavnika Ministarstva zdravlja. Mi te odgovore nemamo, ali ćemo svakako ove teme i odgovore pokrenuti na Odboru za zdravlje i porodicu.
Kada govorimo o sanaciji mosta "Gazela", mislim da danas u Beogradu, a čini mi se i u Srbiji, ne postoji čovek koji se ne užasne kada treba da krene iz starog dela grada na Novi Beograd, da ga ne uhvati panika. Bilo je vremena u radu gradske vlade, čiji sam i ja bio odbornik u periodu od 2001. do 2003. godine, i kad god smo ovo pitanje postavili kao aktuelni problem ili kao jedan od važnijih problema, problem saobraćaja u gradu Beogradu, zašto nema unutrašnjeg magistralnog prstena, zašto nema spoljnog magistralnog prstena, zašto Beograd nema dovoljno mostova... Ili možda da vas podsetim na jedan detalj: stanovnici Banovog brda, Vidikovca kada krenu prema gradu i dođu do Careve ćuprije stoje u koloni po sat vremena, a pri tom se dešava da je razlog čekanja od sat vremena prolazak jedne lokomotive.
Da ne govorim o drugim stvarima, da kroz centar grada i železničkim i drumskim putem tutnje cisterne, što kamionske, što na vagonima, koje voze opasan materijal. Ko zna koliko je do sada bilo ekoloških incidenata i u Topčideru, i pre Topčidera, i na Glavnoj železničkoj stanici, i u Makišu.
Ali, kako je većinski deo gradske vlade imao u rukama i nož i pogaču, više je koristio nož, i to da odseče onaj deo koji će se sliti u džepove, a i da odseče onaj deo koalicionih partnera koji ne misle kao oni. To je razlog današnjeg problema.
Svakako da je ovde trebalo da bude neko iz Vlade ko je predstavnik za infrastrukturu i saobraćaj, da skupi niz papira i da ovo ili potvrdi ili demantuje. Još jednom da ponovim, nismo protiv ovakve stvari koja će doneti boljitak, ali svakako tražimo odgovore na neka pitanja, a ta pitanja smo čuli i ona su vrlo ozbiljna. Kapacitet današnje vlade, kako republičke, tako i gradske, ne govori da će tu biti pomaka.
Ko će nama dati odgovor na šta će biti potrošena ova sredstva za rekonstrukciju kliničko-bolničkih centara? Kada smo uopšte imali bilo kakav odgovor od Ministarstva zdravlja na bilo koju ozbiljnu temu?
U svakom razgovoru sa predstavnicima Ministarstva zdravlja, posle upućenih pitanja i određenih zamerki, imali smo monologe koji traju po sat vremena, imali smo razgovor gluvih telefona. Mi pitamo jedno, a dobijemo odgovor na drugo.
Šta danas ili ovih dana, kada cela struka bruji o večernjim klinikama, šta to znači? Zašto druge struke nemaju to ekskluzivno pravo da raspolažu i da zarađuju na osnovu onoga što je bilo opštedržavno i društveno ulaganje? Zašto profesori fakulteta ne osnivaju večernje fakultete? Zašto vozači GSP-a ne uzmu autobus pa voze i privređuju na taj način? Zašto piloti JAT-a ne uzmu avion pa voze u neko drugo vreme? Jedino je odlukom Ministarstva zdravlja omogućeno da pored radnog vremena, u ustanovama koje su državnog karaktera i sa aparatima koje smo svi mi poreski obveznici kupovali, neko ima dopunski izvor prihoda. To je suština. Zato je bilo potrebno da ovde bude neko od predstavnika Ministarstva zdravlja. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 27. i član 98. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, kao i na član 124. Ustava Republike Srbije.
Gospođo predsednice, vi ste 21. jula prekinuli sednicu Narodne skupštine Republike Srbije i dali ste objašnjenje, pozivajući se na stav 2. člana 98, koji kaže da predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije, ali i pribavila mišljenja. Ta pauza je trajala mesec dana i više.
Dakle, da li je potrebno mesec dana da bi se pribavilo mišljenje? Sigurno da nije. Suština je u nečem drugom. Ali, kako sva događanja imaju svoju hronologiju, red je da tu hronologiju objasnite.
Dakle, krenuli ste odmah s kršenjem Poslovnika i Ustava, od vašeg postavljenja, od prvih zakona koje smo donosili ovde, u Skupštini, od Zakona o izboru Vlade i Zakona o ministarstvima.
Sećate li se onog cirkusa kad smo vam postavili pitanje kako to i gde piše u Ustavu da postoji prvi potpredsednik Vlade? Niste imali odgovor na to pitanje. Kako to i gde piše u Ustavu da postoji ''zlatni glas''?
Došlo se dotle da se ni u jednom trenutku nije znalo koliko ministarstava imamo, da li 23 ili 24. Desilo se da se amandman koji je stavljen u redovnu proceduru izgubi, pa se ne može umnožiti od 9 do 17 časova posle podne.
Tako se krenulo. To je stanje duha u Srbiji. To je stanje bahatosti, kršenja ključnih zakona. Dakle, na sva ta pitanja niste imali odgovor.
Kao što sam rekao na početku, svi događaji imaju svoju istoriju. U Srbiji se i pre i posle izbora pojavila jedna stvar, a to je novi pojavni oblik ''ćoravih'' kutija. Te ćorave kutije su bile objavljene u štampi, dakle u medijima, kako u štampanim, tako u elektronskim. Ćorave kutije su se zvale – plašenje naroda, pa se narod plašio da se vrati u 90-te godine, pa se narod plašio izolacije u samoj izolaciji. Ćorave kutije koje ste vi reaktivirali bile su 50-tih godina, 1953. i 1954. godine. O tim ćoravim kutijama neki vaši poslanici mogli bi vrlo dobro da vam ispričaju, kao što je predsednik Političkog saveta DS-a, jer on tu pojavu vrlo dobro poznaje.
No, suština pitanja koje smo vam postavili, na čemu smo insistirali, jeste – šta se dešava sa državnom politikom Srbije?
Zbog čega ovo govorim? Zbog toga što ću vam citirati član 124. Ustava Republike Srbije, a on kaže: ''Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave''.
Dakle, kad smo postavili pitanje – po kom osnovu se vraćaju ambasadori u zemlje Evropske unije, jel to promena državne politike, bio je nemušt odgovor.
Povodom, ne znam kako se predsednik Vlade izrazio o tome, 28. avgusta 2008. godine, rekompozicije Euleksa, kaže: "i to ne samo da se uključimo, već i da to što se budemo dogovorili bude pretvoreno u neku rezoluciju koju će potvrditi Savet bezbednosti".
Da li je predsednik Vlade podneo izveštaj Narodnoj skupštini, dobio saglasnost od Narodne skupštine za menjanje državne politike? To je suština te priče.
Stanje duha u Srbiji i dalje je takvo da se ljudi hapse, a kada se postavlja pitanje ko, kada i gde, na Odboru za bezbednost, nema odgovora.
Ministar policije kaže da policija nije hapsila, načelnik BIA-e se ne pojavljuje na toj sednice skupštinskog odbora, načelnik VBA ne dolazi na sednicu Odbora za bezbednost. Dakle, mi ne znamo ni ko, ni kada, ni gde.
Stanje duha u Srbiji, pored jednog mirnog perioda, jedne pacifikacije političke scene, takvo je da se danas u Srbiji ljudi prebijaju, da se prebijaju narodni poslanici, da se puca u narodne poslanike i da se mitinzi završavaju sa smrtnim ishodom. Dakle, to je stanje duha u Srbiji.
Zbog čega se to radi? Da bi se bacila prašina narodu Srbije u oči, da bi se promenila državna politika i da bi se deo svoje teritorije otuđio zbog ulaska u Evropsku uniju. Dakle, to je suština vašeg delovanja. Kako sve ima svoje ishodište, tako će i ova politika imati svoje ishodište, i to vrlo brzo.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, član 226. Poslovnika. Izjava ministra spoljnih poslova Republike Srbije, gospodina Vuka Jeremića, izaziva ozbiljnu zabrinutost u našoj državi.
Dakle, u njegovom saopštenju se govori o reviziji Akcionog plana. Šta je to revizija Akcionog plana? Revizija Akcionog plana predstavlja u stvari, u suštini, diskontinuitet vođenja državne politike. Revizija Akcionog plana govori o tome da je Srbija potpisala kapitulaciju vrlo brzo.
Vrlo interesantno da državni sekretar SAD, gospodin Danijel Frid, govori ponovo o samoizolaciji. Čije su to reči? To su reči DS i njihove izborne kampanje. Mi smo na početku, kada je formirana ova vlada, govorili da je ova vlada slaba, da ova vlada nema autoritet, da ova vlada, praktično, nema predsednika vlade, mada postoji ime.
Ova vlada ima samo jednog čoveka koji određuje politiku, koji određuje život u Srbiji. To je predsednik Srbije, dakle to je čovek koji vedri i oblači u Srbiji, koji određuje sve, a taj čovek sedi preko puta nas, taj čovek je predsednik Republike Srbije i ime tog čoveka je Boris Tadić.
Dakle, to je suština ove priče i to je narodu Srbije danas potpuno jasno. Zato je vreme da ova vlada, pre nego što počne da radi, obzirom na vrstu politike koju vodi, da podnese ostavku.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ne javljam se samo zbog povrede Poslovnika, neki put imam običaj da komentarišem neke amandmane. Mislim da ovaj amandman gospodina Paje Momčilova treba prihvatiti. Mislim da on stvarno vrlo precizno daje dopunu ovoga što je napisano u okviru nadležnosti Ministarstva zdravlja. To je prva stvar na koju se odnosi ovaj amandman, a to je da treba dodati reči "u delu koji se odnosi na zdravstveno osiguranje". Mislim da je to vrlo bitno, zato što je to nadležnost Ministarstva zdravlja.
Drugi deo ovog amandmana se odnosi na specijalizaciju i drugih radnika. Mislim da je gospodin Momčilov to vrlo lepo objasnio. Zdravstveni sistem jeste složeni sistem i unutar zdravstvenog sistema postoje drugi radnici, postoje zdravstveni saradnici. Zašto onemogućiti tim ljudima da idu na određeni vid specijalizacije i da steknu još više znanja i obrazovanja? Čini mi se da ih bez toga teramo iz zdravstvenog sistema.
Problem zdravstvenog sistema, koji prethodni i budući ministar nije rešio, jeste što je otprilike jedna trećina zdravstvenog sistema opterećena nemedicinskim radnicima.
Onaj ko se ozbiljno bavi zdravstvom u Kliničkom centru Srbije će naći, ako pogleda strukturu zaposlenih, da tu ima vajara, livaca, arheologa, etnologa. Dakle, tu nema čega nema. To je ono što opterećuje zdravstveni sistem.
Treći deo ovog amandmana odnosi se na sanitarni nadzor. Mislim da zdravstveni sistem, odnosno Ministarstvo zdravlja mora preuzeti tu ulogu nadzora nad transferom ljudi i robe preko granice. To ne može raditi Ministarstvo poljoprivrede; to je jedan predlog koji, čini mi se, ne može dati dobre rezultate bez aktivnog učešća Ministarstva zdravlja.
Ima još jedna stvar koju želim da kažem ovom prilikom. Da ne znam da u 21. veku, na putu ka EU, u Srbiji nema vakcina, pomislio bih da sanjam; da ne znam da u 21. veku, na putu ka EU, u desetak gradova u Srbiji kada građanin otvori slavinu iz te slavine iscuri nešto što nije za ljudsku upotrebu, mislio bih da sanjam. Ovako verujem, i u potpunosti sam ubeđen u to, da na Ministarstvo zdravlja postoji tapija. Verovatno će u šestom i sedmom mandatu gospodina Milosavljevića u Srbiji biti dovoljno vakcina; u osmom ili devetom mandatu gospodina Milosavljevića će u Srbiji biti zdrave vode za piće, a verovatno ćemo u 10. i 12. mandatu gospodina Milosavljevića imati potpuni uvid u transparentno trošenje novca iz zdravstvenog sistema.
Pitanje koje smo mi godinama postavljali gospodinu Milosavljeviću je – zašto nema onog tela na nivou Republike koje treba suštinski da vodi politiku zdravlja? Zašto nema izveštaja pred ovim domom o stanju zdravlja stanovništva Republike Srbije? Zašto ne postoje komore ili postoje komore u ovom ili onom obliku? Zašto postoje krivične prijave protiv predsednika jedne strukovne komore? Zašto se gospodin ministar nije obazirao na sve te dopise i na reakcije zdravstvenog odbora? Pri tom, moram podsetiti ovu skupštinu da je predsednik tog odbora bio član njegove stranke. Redovno je intervenisalo i taj pisani materijal dostavljalo Društvo lekara Vojvodine, a nikakvog odgovora nije bilo.
Na kraju, s obzirom na ovu raspravu od nekoliko dana i neke stvari koje su se ovde odvijale, kada se sažme sva priča i reakcije pozicije, to može da se svede na tri reči: neustavno, neodgovorno i bahato. Zašto neustavno? Zakon o Vladi. Zašto neodgovorno? Zato što se pojave amandmani koje napišu pozicija i opozicija; amandman opozicije se ne čita, skloni se, prihvati se amandman pozicije. Pri tom, taj amandman opozicije je predat nešto malo ranije.
Bahato. Zašto bahato? Zato što se sazove Zakonodavni odbor na kome su prisutni i poslanici opozicije i kada oni neće da daju kvorum traži se modalitet, traži se igra, pa se kaže da ne postoji kvorum.
Kada se poslanici opozicije koji su članovi tog odbora sklone da bi završavali neke druge poslove, na brzinu se saziva odbor, a da se pri tom selektivno obaveštavaju članovi opozicije. Dobro reče gospodin Momčilov, postoji jedna ambivalentna stranka tu, ali njihovi članovi odbora su obavešteni, a članovi odbora iz DSS, NS i SRS nisu bili obavešteni. Zato postoji bahatost.
Šta je cilj ovog ponašanja? Cilj ovog ponašanja je da Vlada praktično ne postoji, da je potrebna jedna slaba vlada, vlada koju neko drugi formira, koja će apsolutno biti potčinjena jednom čoveku - predsedniku Srbije.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, član 27. stav 4. Dakle, postojao je dogovor o rasporedu predsednika odbora, radnih tela. Očigledno je da ste vi taj dogovor prekršili. Vi kršite Ustav, predlaganjem zakona o vladi kršite Poslovnik, ne obaveštavate poslanike opozicije o održavanju odbora, otimate mesta predsednika radnih tela predstavnicima opozicije. Verovatno ćete ponoviti priču iz 2003. godine kada ste oteli 45 mandata. Gde vam je kraj? Da li uopšte ovakav način rada u Skupštini ima smisla? Treba objasniti javnosti zašto ste na sednici Odbora izabrali predstavnika G17 plus za predsednika Odbora?
Reći ću vam još nešto. U prošlom sazivu predsednik Odbora za zdravlje i porodicu je bio član G17 plus, ali nikad, u toku celog prošlog mandata, zamenik predsednika odbora nije izabran, a to mesto pripada opoziciji. To je tipično ponašanje stranke G17 plus, da otima i mesta i mandate. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, vi ne razumete ono što ja vas pitam. Podsećam vas, onda kada ste podneli amandman, odnosno predstavnik predlagača gospodin Marko Đurišić, u 10 do 9, i kada je ovlašćeni predstavnik predlagača nama obrazlagao od 10 do 11 sati postavku Vlade i, između ostalog, Ministarstva za ljudska i manjinska prava čekali smo od 10 sati do 5.30 da se taj amandman pojavi, pitali vas o čemu se radi i imali smo istu ili sličnu vrstu odgovora.
Javnosti u Srbiji jasno je o čemu se radi. Vi uopšte ne želite saradnju. Šta vi, u stvari, hoćete? Da silom nametnete svoju volju, da se opozicija ne pita­ ni za šta i da radite ono što vi hoćete? To vam nećemo dozvoliti.

Dakle, gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, član isti kao onaj koji je reklamirao gospodin Miloš Aligrudić.       
Vi ste, gospođo, po profesiji neuropsihijatar i vaša osnovna uloga i zadatak je da se bavite zdravljem ljudi. Mi smo sinoć radili do 22 časa. Jutros smo počeli u deset. Dakle, da li vama kao lekaru ovaj tempo rada nešto znači? Da li je to humano? Da li je to normalno da se ovako dugo radi? Ne razumem vašu potrebu za brzinom. Da li vas neko pritiska? Da li vam neko postavlja neke uslove? Da li ste nekom nešto obećali? Da li neko traži da ispunite ta obećanja? O čemu se radi? Šta je razlog vaše brzine? Kad se brzo vozi, kad se brzo juri, nastrada se. Brzina nije potrebna. Mislim da imamo dovoljno vremena da ovu sednicu prekinete u ovom trenutku i da je zakažete za ponedeljak u razumno vreme, u 10 sati ujutru, i da ovu diskusiju privedemo kraju. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, čl. 225. i 226. Već nekoliko dana svedoci smo informacija koje objavljuju kako štampani tako i elektronski mediji. Ova država je suočena sa nestašicom vakcine di-te-per. Tek sada se, juče-prekjuče, te rezerve popunjavaju.
Podsetiću vas, nadležnost Ministarstva zdravlja se odnosi na proizvodnju i promet lekova, medicinskih sredstava i pomoćnih lekovitih sredstava i inspekcijskih poslova u tim oblastima. Zašto Ministarstvo zdravlja ne rešava ovaj problem? Da li Ministarstvo zdravlja uopšte ima nameru da bilo šta kaže o ovom problemu?
Druga stvar, u nekoliko gradova kako u Vojvodini, tako i u Šumadiji, postoji neispravnost pijaće vode. Nadležnost Ministarstva zdravlja se odnosi i na javno snabdevanje stanovništva higijenski ispravnom vodom za piće. Dakle, ponovo Ministarstvo zdravlja ne reaguje, a nekoliko gradova u Srbiji ima ozbiljan problem na početku ovog toplog perioda.
Informacija je bilo u našim medijima i da u ovoj državi nedostaje serum protiv zmijskog ujeda. Dakle, da li Ministarstvo zdravlja uopšte ima nameru da se brine o zdravlju stanovništva? Da li će nadležne službe Ministarstva zdravlja da se oglase povodom ovih problema? Zahvaljujem.

Poštovana gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, član 27, član 225. i 226.
Dakle, celo vreme mi ovde raspravljamo o jednom zakonu, zakonu o vladi. Ovlašćeni predstavnik predlagača u sali prisutan nije. Mnoga pitanja su ovde postavljena, odgovora nema. Dakle, zamolio bih vas da pozovete ovlašćenog predstavnika predlagača, da mi ovde ne bi zanosili. Mi ćemo se javljati po Poslovniku sve do onog momenta dok se ovlašćeni predstavnik predlagača ne pojavi ovde.
Druga stvar, izlaganjem mojih kolega stavljene su ozbiljne zamerke na ovaj zakon. Iz tih zamerki se može jasno zaključiti da jednom čoveku u Srbiji uopšte nije stalo da ima jaku vladu, nego da ima potpuno slabu vladu. Dakle, taj čovek se zove predsednik Republike, gospodin Boris Tadić.
O čemu se radi ovde? Zakoni se donose, između ostalog, da bi regulisali volju pojedinca, a kada je volja pojedinca da napravi ovakvu tragičnu vladu, protivustavnu, onda je jasno da je to jedna samovolja. Zato ovaj zakon o vladi ne valja i najbolje bi bilo da se vratite onoj staroj postavci zakona.

Gospođo predsednice, mi smo vama postavili pitanje gde se nalazi gospodin Boško Ristić. Mi smo raspravu počeli u kasnim popodnevnim satima, a vi kažete da je on bio prisutan većinom sednice. Čovek nije od početka rasprave u pojedinostima o ovom zakonu u sali. Dakle, nemojte nas obmanjivati.

Gospođo predsednice, radi vašeg obaveštenja, pošto vi ne znate gde se nalazi gospodin Boško Ristić, trenutno gostuje na studiju "B" sa gospodinom Vladanom Batićem.  Da li je to obaveza narodnog poslanika ili obaveza predlagača da ovde sedi i da daje odgovore na pitanja koja mu postavljaju narodni poslanici?

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na početku da kažem da koalicija DSS-NS neće glasati za izmenu Zakona o ministarstvima i Zakona o Vladi, dakle, biće protiv. U narednih nekoliko minuta pokušaću da objasnim zbog čega mi nećemo glasati za zakone.
Zakoni se donose da bi uredili određene odnose u jednoj ili više oblasti u društvu. Zakoni se donose da bi regulisali volju pojedinca. Onda kada volja pojedinca bude iznad zakona, onda se društvo nalazi u jednom ozbiljnom problemu.
Dakle, jučerašnji primer i rasprava zakona o vladi to jasno pokazuje i dokazuje. Šta znači izmena Zakona o Vladi, a nazvao bih ga zakon o zlatnom glasu, govori o volji pojedinca.
Isti primer je danas sa zakonom o ministarstvima. Sem povećanja broja ministarstava i umnožavanja administracije, a čuli smo predizborna obećanja vladajuće koalicije da će vlada biti socijalno odgovorna, ne vidimo razloge za to povećanje.
Dakle, o čemu se radi ovde? Danas je u lokalnoj štampi izašla jedna vrlo interesantna informacija. Predsednik jedne političke stranke, članice vladajuće koalicije, izjavio je da je Srbiji potrebno čak 40 ministarstava. Vrlo interesantna konstatacija. Ako je to tako, onda se Srbija nalazi u ozbiljnom problemu.
Mislim da je to priča da se smeste određeni kadrovi određenih političkih stranaka, pa mi se čini da bi s obzirom na izjavu tog predsednika te stranke možda bilo dobro uvesti i ministarstvo za muziku, sa određenim odeljenjima, da se jedno odeljenje bavi ozbiljnom muzikom, drugo novokompanovanom, a treće možda različitim žanrovima. Dakle, vrlo interesantno.
Ovakva vlada i ovakva koncepcija nema kapacitet da vodi državu. Članom 123. Ustava je jasno određeno da Vlada određuje i spoljnu i unutrašnju politiku, da kreira tu politiku. Čini mi se da je ovakvom koncepcijom takva postavka izmeštena u neke druge institucije.
Otvoreno pitanje za vodeću koaliciju - da li se taj centar moći nalazi na Andrićevom vencu, ili se možda nalazi u Krunskoj, ili možda na Studentskom trgu? To su pitanja za vladajuću koaliciju. S obzirom na zlatan glas, i na sva ova dešavanja, i na sve stvari koje se dešavaju kao postavka ove vlada.
Svakako da u kasnijoj raspravi o amandmanima, određene koncepcije i na opis poslova određenih ministarstava, mi kao koalicija ćemo imati ozbiljnih primedbi. Jedna od takvih, napomenuću je, odnosi se na Ministarstvo zdravlja.
Pored onoga što ste prepisali iz one koncepcije, u ovom trenutku se ne vidi jasno šta se dešava sa Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja. Da li ministar zdravlja i dalje ima ekskluzivno pravo da raspolaže najvećom kasom u državi, koja iznosi preko milijardu i trista miliona evra?
I kod ranijih izveštaja tog ministarstva, mi smo kao članica vladajuće koalicije tada imali ozbiljnih primedbi. Šta je to vođenje politike u zdravstvu? Zašto nema nacionalnog saveta koji kreira tu vrstu politike, kome će se podnositi izveštaji o trošenju tog novca? Zašto postoji jedna deklarativna priča o primarnom nivou zdravstvene zaštite, a kad se pogleda transfer novca, vidi se jedna potpuno drugačija priča.
Ministarstvo zaštite životne sredine i prostorno planiranje je nespojivo. Ova država ima ozbiljnih ekoloških problema. Na takav način ti problemi se neće rešavati.
U raspravi u pojedinostima mi ćemo izneti naše argumente, zbog čega mislimo da je ovakva koncepcija Vlade i ministarstava neodrživa. Hvala.