Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, podnošenjem amandman na član 14. pokušao sam da ukažem na nešto što je ovim zakonom predviđeno. Zakonom je predviđeno da se po sticanju prava po drugom osnovu na zdravstveno osiguranje ne može nekome otpisati kamata.

Mislim da to nije u redu, pre svega prema onim ljudima koji su redovno plaćali svoje zdravstveno osiguranje i nije red da se nekome ko nije uplaćivao svoje osiguranje daju ista prava kao i ljudima koji su svoje osiguranje uplaćivali redovno.

Kao i do sada, i u Predlogu zakona o rebalansu budžeta, kao i u svim zakonima, amandmani opozicije se ne prihvataju, što predstavlja svojevrsnu bahatost i neodgovornost Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nešto o razlogu podnošenja ovog amandmana, dužan sam da javnost Srbije, a i vas poslanike izvestim o načinu finansiranja zaštite životne sredine i šta je to što je kod nas zakonska regulativa.
Dakle, finansiranje zaštite životne sredine se vrši iz budžeta Republike Srbije, od prihoda i naknada od taksi i od donacija međunarodnih organizacija i drugih država. To dosta lepo zvuči, ali treba imati u vidu da iz budžeta to iznosi svega 0,23%. Iz taksi i drugih prihoda izdvoji se 1,65% bruto nacionalnog dohotka, ali životna sredina dobije 0,05%, donacije međunarodnih organizacija iznose 0,02% i onda dobijamo tu cifru od 0,23% koliko se kod nas izdvaja za zaštitu životne sredine.
Poznato je da je minimum zaštićenih površina u Evropi preko 8%. Nigde u Evropi ne postoji nijedna država koja ima ispod 8% zaštićenih površina, a mi smo spali na jednu cifru koja iznosi nepunih 6,5%.
Napad na zdravo životno stanište se vrši na nekoliko načina: prekomernom sečom šuma, krčenjem šuma, iskorišćavanjem tog zemljišta u poljoprivredne svrhe. Poslednjih godina, što je kod nas naročito izraženo, to se obavlja putem tzv. planinskog turizma. Reč je o Staroj planini. Stara planina je zaštićeno prirodno dobro u Republici Srbiji i u njoj je registrovano 1195 vrsta biljaka, 203 vrste ptica, preko 30 vrsta sisara i više od 50 vrsta biljaka koje predstavljaju evropsku vrednost. Šta mi radimo? Umesto da čuvamo i negujemo te stvari, mi smo krenuli u planinski turizam dosta neselektivno, nekritično, ne obazirući se na to da to nije samo naša svojina nego svojina i svih ostalih naroda Evrope; mi tu Staru planinu delimo sa drugim republikama, sa Republikom Bugarskom.
Nije to samo kada je u pitanju Stara planina, isti je slučaj i sa Kopaonikom, a da ne govorim o divljoj gradnji.
Na kraju krajeva, kada se posmatra to kompletno stanje zaštite životne sredine dođe se do jedne tužne činjenice koliko se to odražava na zdravstveno stanje stanovništva Srbije. U ovom trenutku u Republici Srbiji imamo podatak da je 24,5% vode iz vodovoda što hemijski što biološki neispravno.
Dakle, odnosi se na one vode koje se kontrolišu, na gradski vodovod. Postavlja se pitanje šta je sa seoskim vodovodima i koliki je broj stanovnika koji piju hemijski, biološki ili bakteriološki neispravnu vodu.
Ovim amandmanom predložio sam da se sredstva sa pozicije Republičke direkcije za vode, sa pozicije 511, gde se govori o zgradama i građevinskim objektima i ta pozicija iznosi 708 miliona, nešto više, umanje za 80 miliona, s tim što to umanjenje ne bi ugrozilo ovu poziciju, ali bi tih 80 miliona, ako bi bilo prebačeno zavodima za zaštitu prirode, učinilo dosta za Republiku Srbiju.
Čini mi se da jednostavno ne postoji dobra volja. Ta dobra volja je mogla biti iskazana prihvatanjem amandmana, ta dobra volja je mogla biti iskazana i prihvatanjem nekih drugih amandmana koje su podnosili poslanici opozicije. Očigledno je da ovde nema dijaloga, dakle, nema dobre volje od strane Vlade. Meni je žao... Danas je gospodin Oliver Dulić bio na Odboru za zaštitu životne sredine, pročitao sam mu ovaj amandman i pročitao sam obrazloženje Vlade. Sada ne bih komentarisao, zato što bi to bilo vrlo ružno, kakvi su odnosi u Vladi što se tiče opšte politike, ko na koju stranu vuče, zašto se ovakvi amandmani ne prihvataju. To je problem Vlade i to će biti ishodište politike koju trenutno vodi ova vlada, ne samo po ovom pitanju, pitanju ekologije, mnogo važnijih i temeljnijih pitanja ima u ovoj državi, opstanka države itd.
Dakle, odgovor Vlade je bio da Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje nije iskazalo potrebu za dodatnim sredstvima. Ministar za ekologiju kaže potpuno suprotnu stvar. Dakle, evo vidite kako ta vlada funkcioniše. Funkcioniše u jednom neskladu, funkcioniše na jednom nedogovoru i kompletna vlada nema razumevanje za ovako važne probleme.
No, pozivam sve poslanike, kako opozicije tako i pozicije, da u danu za glasanje stave prst na čelo, da razmisle koliko je ovo važna tema, jer životni prostor kojim mi raspolažemo delimo i sa drugim državama i sa drugim narodima. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu ili, kako se on popularno zove, rebalans budžeta, jeste prilika da se na neki način uoči politika Vlade koja je vođena u prethodnom periodu.
Dakle, koji su to principi koje je Vlada promovisala kroz svoju politiku, a šta je to što je rezultat vođenja te politike? Ovo jeste najznačajniji dokument, pre donošenja onog ključnog dokumenta, a to je budžet Republike Srbije koji očekujemo da će biti u proceduri.
Prva stvar koju želim da napomenem je oko vođenja spoljne politike. Dakle, Vlada je jedan od svojih prioriteta u vođenju svoje politike navela da će preduzeti sve pravne i diplomatske mere u očuvanju KiM u sastavu Republike Srbije. U tom smislu Vlada će nastaviti sa diplomatskim aktivnostima koje imaju za cilj da što manji broj država prizna nezavisnost južne srpske pokrajine, ali hajmo da vidimo šta se u proteklom periodu dešavalo po tom pitanju.
Pre izvesnog vremena je vrlo začuđujuća bila izjava predsednika Vlade Republike Crne Gore gospodina Mila Đukanovića. On je rekao, otprilike, da se ministar inostranih poslova Republike Srbije, gospodin Vuk Jeremić, letos boraveći u Crnoj Gori, dogovorio sa crnogorskim rukovodstvom oko priznavanja nezavisnosti KiM, čim se obavi glasanje povodom traženja Vlade Republike Srbije o izjašnjavanju Međunarodnog suda pravde u Hagu.
Dakle, u programu Vlade stoji jedno, a Vlada radi drugo. Napori Vlade na očuvanju nezavisnosti KiM ne da nisu urodili plodom, nego su donošene odluke, a i dan-danas se donose odluke mimo ove skupštine.
Grupa od 108 narodnih poslanika još 16. juna je podnela Narodnoj skupštini jedan zahtev gde se rešava i definiše pitanje celovitosti države Srbije. Taj predlog naše rezolucije, odnosno potpis 108 narodnih poslanika nikada nije stigao na dnevni red zasedanja ove skupštine.
Tražili smo više puta objašnjenje od predsednice Narodne skupštine, zbog čega je ta tačka dnevnog reda skinuta i nije stavljena u redovnom zasedanju.
Odgovor koji smo dobijali uglavnom se svodio na tu činjenicu da u vreme podnošenja te rezolucije gospođa predsednica Narodne skupštine nije bila predsednik Narodne skupštine. To ne skida odgovornost, jer šta to znači, dakle, sve što je ona zatekla u tom trenutku na stolu to više nije bilo valjano, nego je samo valjano ono što se našlo na stolu onog dana kada je ona postala predsednik Skupštine.
Ovde je više poslanika govorilo o stvarnom karakteru ovog budžeta, a Vlada je kao jedan od svojih ciljeva u naredne četiri godine promovisala jednu vrlo značajnu stvar, a to je značajno povećanje zaposlenosti. Posmatrajući sada sastav Vlade i svih tih kabineta, vidimo da je Vlada nešto poradila na tom pitanju, ali je poradila na taj način što je uvećala državni aparat, uvećala ga je do te mere da taj državni aparat u ovom trenutku zadovoljava samo koalicione odnose. Dakle, to je ispunjenje koalicionih želja koalicionih partnera ove Vlade, koja je sastavljena tako kako je sastavljena.
U tom smislu, kada se pažljivo pročitaju svi razdeli i kada se vidi koliko je sredstava potrošeno, na koji način je potrošeno, onda je potpuno jasno na koji način Vlada funkcioniše, da ta Vlada nema zajedničku politiku, da nema zajednički stav o važnim državnim pitanjima i da je ona, u stvari, samo jedna Vlada koja funkcioniše da bi se što više para uzelo iz džepova građana Republike Srbije.
Jedan od prioriteta Vlade, bar ovo piše u ekspozeu gospodina Mirka Cvetkovića, biće jačanje socijalne odgovornosti prema građanima u svrhu poboljšanja uslova života i rada svih građana, posebno najugroženijih kategorija stanovništva. U zadnje vreme smo svedoci enormnog povećanja cena, povećanja komunalija, energenata, životnih namirnica i svih drugih stvari.
Dalje se kaže u ovom ekspozeu da će Vlada voditi računa i o mladim visokoobrazovnim kadrovima. U tom smislu je, čini mi se bio raspisan konkurs za kupovinu stanova za mlade visokoobrazovane kadrove. Ti ljudi su podigli kredite, kao i ko zna koliko građana Srbije. Svedoci smo svetske ekonomske krize, svedoci smo povećanja kamata, svedoci smo da Vlada nije preduzela odgovarajuće mere. Pitanje koje se nameće posle ovoga: šta će se s tim ljudima dogoditi, da li će moći da plaćaju te rate za kredite podignute za stanove ili će ti stanovi biti oduzeti, odnosno pošto su ti svi stanovi pod hipotekom, gde će ti ljudi da završe? Evo još jedan primer socijalno odgovorne Vlade.
Amandman koji sam podneo odnosi se na prebacivanje određenih sredstava iz kabineta potpredsednika Vlade zaduženog za evropske integracije, za koji mi se u tom trenutku učinilo da je preveliki. Odnosio se na posebne usluge, na troškove putovanja itd. Dakle, šta je bio cilj amandmana? Da se ta sredstva utroše za nešto što je, čini mi se, prioritet ove države.
Svedoci smo da smo pre nekoliko dana raspravljali ovde o jednom zakonu koji se odnosio na otpis dugovanja po obaveznom zdravstvenom osiguranju. Šta je suština toga? Znači, da u toj kasi obaveznog zdravstvenog osiguranja i svih troškova koji se dešavaju u zdravstvu postoji manjak novca. Videli smo u diskusijama kako je do tog manjka došlo.
U rebalansu budžeta, odnosno u stavkama koje je Ministarstvo zdravlja predložilo postoji određena vrsta programa koji ima za cilj da poboljša kvalitet života i da poboljša zdravstveno stanje stanovništva Beograda. Ti preventivni programi se odnose na borbu protiv zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, na prevenciju karcinoma, na borbu protiv alkoholizma, na borbu protiv povećanja broja obolelih od dijabeta i na neke druge oblasti.
Interesantno je da u stavkama koje su u rebalansu budžeta novca ima za sve, za putovanja i za ugovore o delu i za raznorazne stvari. Kada to saberete po pozicijama, 4-2-3, dođete do cifre od stotinu miliona dinara i milijardu dinara. Ove stavke koje treba da poboljšaju zdravlje građana Srbije, za njih nema novca. To je suština.
Čini mi se da Vlada ne pokazuje nimalo dobre volje da se pozabavi zdravstvenim stanjem građana Republike Srbije. Da je to tako, mi smo podneli na predlog rebalansa budžeta 84 amandmana. Malopre je gospođa ministarka prihvatila jedan amandman. Šta je sa ostalim amandmanima? Da li su svi ti amandmani nesuvisli? Da li ruše koncepciju? Možda ruše tu koncepciju, ruše je samo u tom smislu što ograničavaju ovu prekomernu javnu potrošnju. To je taj problem.
Ne postoji dobra volja Vlade da napravi bilo kakvu vrstu komunikacije sa opozicionim strankama. Izgleda da Vladi ta komunikacija nije potrebna. Dakle, ona je zacrtala jedan svoj cilj, jedan svoj plan, enormna potrošnja, nema investicija, nesigurnost i polako počinje, čini mi se, da se ispunjava ono što je bila jedna od teza vladajuće koalicije u predizbornoj kampanji, a to je bilo plašenje naroda da će se Srbija vratiti u 90-te godine. Mislim da se polako Srbija sa ovakvom Vladom vraća u 90-te godine.
Ako pogledamo kakav je bio kurs evra pre mesec dana i ako ga pogledamo sada, ako pogledamo šta su bile realne zarade pre mesec dana, a šta su realne zarade sada, ako pogledamo obećanja oko penzija, pa onda naknadne izjave da od tog povećanja nema ništa, onda je jasno kuda Srbija plovi. Sa ovakvom Vladom Srbija plovi u 90-te godine. Dakle, ova Vlada nije ispunila obećanja ni po jednom principu, ni po jednoj tački ekspozea gospodina Cvetkovića.
Ova Vlada je rasipnička, ova Vlada ne vodi ni nacionalnu politiku, ne vodi ni ekonomsku politiku, ne vodi ni fiskalnu politiku, ne vodi ni zdravstvenu politiku, ne vodi brigu o mladima.
Jedna od stavki Vlade je bila da će izvršiti rekonstrukciju sportskih objekata. Videli smo u novinskim informacijama da počinje da pada plafon sa plivališta "Tašmajdan", da je naš vrhunski plivač, Milorad Čavić, prinuđen da ode iz ove zemlje jer nema gde da trenira. To stoji u ekspozeu gospodina Cvetkovića.
Dakle, koju vrstu politike, u stvari, vodi ova Vlada? Ova Vlada vodi vrstu politike da ispuni zahteve koalicionih partnera, da ima ko zna koliko potpredsednika, ko zna koliko pomoćnika, ko zna koliko kabineta i da ono malo novca što se zateklo u državnoj kasi izarči, potroši na neke stvari koje su potpuno nepotrebne ovoj državi.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, član 226.
Dakle, da bi javnost razumela šta je problem, pošto je gospodin iz SPO-a rekao jednu stvar koju sam ovde izneo za govornicom i vama dao telegram u vezi jednog čoveka koji je bio teško povređen u saobraćajnoj nesreći.
Nije sporno da se lekarska pomoć ukaže u hitnim slučajevima, nijedan lekar ne beži od toga, ali stanje proizvedeno tom povredom ne traje dva dana, ne traje pet dana, to traje mesecima. Taj pojedinac je vlasnik samostalne radnje u kojoj radi i privređuje.
Dakle, nije bio u mogućnosti mesecima da privređuje i da uplaćuje svoj doprinos. Zbog toga mu nije bila knjižica overena. Da stvari razjasnimo i da ih stavimo tamo gde jesu. I protiv takvih problema sam ustao i naveo taj primer.
Druga stvar, trenutno stanje u zdravstvu, činjenica je da mi nemamo Nacionalni savet za zdravlje. Imamo ministra koji je bio u prvoj vladi demokratskoj, u drugoj, u trećoj, u četvrtoj i tek sad dobijamo sastav tog nacionalnog saveta.
Nije Ministarstvo vlasno da određuje strategiju razvoja zdravstvene zaštite, to treba da radi po Ustavu ovaj nacionalni savet. Zašto ga nema i zašto je stanje u zdravstvu takvo kakvo jeste, taj odgovor treba da dobijemo od Ministarstva zdravlja i nadležnih institucija. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovaj amandman gospođe Donke Banović dobar i treba ga prihvatiti. Svoju pažnju ću usmeriti na jednu stvar koju je gospođa Banović predložila, a to je distribucija sredstava ka Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. Pre toga da vidimo kako se aktuelna vlast odnosila prema tom problemu. Dakle, mi smo pre formiranja Vlade imali jedan predlog ministarstava, sastav Vlade. Koliko se sećam, amandmanom jednog poslanika DS, a koji je slučajno predsednik Izvršnog odbora DS, to Ministarstvo za ljudska i manjinska prava bilo je dislocirano, odnosno premešteno u Ministarstvo pravde, tako da mu se nije znala ni potpuna uloga, čini mi se ni sudbina.
Kada su poslanici opozicije postavili pitanje kakav je sastav Vlade, koliki je broj ministarstava, zašto nema tog ministarstva, gde je taj amandman, taj amandman se na jedan volšeban način izgubio negde od 8,30 ujutru, kada je predat, do 4,30 popodne. Kada se napravila poprilična gužva i kada se to pitanje otvorilo u svom političkom obliku i značaju, onda se taj amandman pojavio i onda je došlo do oštrih političkih razmimoilaženja između vlasti i opozicije.
(Predsednik: Vreme.)
Posledica takvog odnosa vladajuće koalicije prema tom ministarstvu su i sredstva koja su predviđena rebalansom budžeta. Dakle, pokazuje se još jedanput da je ovo jedna potpuno neodgovorna Vlada...
(Predsednik: Vreme. Hoćete privesti kraju?)

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam da podržim ovaj amandman narodnog poslanika Marine Raguš.
Dakle, prosto onako kad se pogleda ova stavka vezano za troškove putovanja u Generalnom sekretarijatu Vlade, mogu vam reći da taj generalni sekretarijat Vlade broji 112 zaposlenih. Kako su predviđeni troškovi putovanja u visini od 94 miliona dinara, to ispada da jedan zaposleni za trošak putovanja ima negde oko 830 hiljada dinara.
Ali, dame i gospodo, kako je prosečna plata u Srbiji 33 hiljade dinara, a na godišnjem nivou, odnosno 12 takvih plata, čini sumu od 396 hiljada dinara, a na dvogodišnjem nivou čini 792 hiljade dinara. Po ovome ispada da na troškove putovanja Generalnog sekretarijata Vlade ode više nego što je dvogodišnja prosečna plata u Srbiji.
Ovo javnost Srbije mora da zna. Ako to znamo, onda znamo zašto nema novca za zdravstvo. Ako to znamo, onda znamo zašto nema novca za školstvo. Ako to znamo, onda znamo zašto ne može biti povećanja penzija. Gospodin premijer u svom ekspozeu kaže - konačno, pristupiće se funkcionalnoj analizi radnih mesta u državnoj lokalnoj upravi s ciljem da se izvrši njihova optimalizacija. S tim u vezi, usvojiće se odgovarajući akta kako bi se zaustavila praksa kontinuiranog rasta broja zaposlenih.
Evo ispunjenja stava iz ekspozea gospodina premijera. Jedan zaposleni u Generalnom sekretarijatu na troškove putovanja potroši više nego što su dvogodišnje prosečne plate u Srbiji. Socijalno odgovorna vlada brine o stanovništvu. Pa vi biste zadnji dinar iz džepa ovog naroda izvukli. Vi ovog trenutka, samo po ovoj stavci, da imate imalo odgovornosti, ovoga minuta bi podneli ostavku. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ekspoze predsednika Vlade: jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije biće jačanje socijalne odgovornosti prema građanima Republike Srbije, u cilju poboljšanja uslova života i rada svih građana Srbije, a posebno najugroženijih kategorija stanovništva.
Grad Paraćin nije daleko od Beograda, nekih 150 kilometara. U gradu Paraćinu, u vagonima, bez struje i vode, živi oko sedamdesetak dece, socijalno nezbrinutih. Predlažemo amandmanom da se sredstva preusmere za nekih 5.750.000 dinara, a za vas je to ponižavajuće i nedovoljno.
U obrazloženju stoji da bi to ugrozilo rad servisa koji opslužuje Vladu u medijskim aktivnostima. Ovo je skandal. Skandal je kada se 94 miliona iz budžeta troši na službena putovanja. To za vas nije skandal, a za nas jeste.
Za nas je tragedija kad 70 dece živi bez vode i struje, a vi nećete da preusmerite sredstva. Kažete da je to premalo da bi se nešto uradilo. Garantujem da bi se sa tih 5.750.000 rešio problem, bar za neko vreme da se ta deca zbrinu. To je ta socijalno odgovorna Vlada. Tako vi brinete o stanovništvu i tako brinete o državi.
Dakle, to je taj problem. Ova vlada ne misli ništa o državi i o narodu. Ova vlada je potpuno nezrela, potpuno neodgovorna. Arči novac na troškove putovanja, dnevnica, na ugovore o uslugama, a kada treba da zbrine nekog ko je ugrožen, kome je ugrožena životna egzistencija, kome je možda ugrožen život, tada je ta suma beznačajna i ne može te stvari da reguliše.

Gospođo predsedavajuća, član 100. stav 1. Narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Ko je bio prethodni govornik? Gospođa Nada Kolundžija. Šta piše Poslovnik: kome treba da date reč. A kome ste dali reč? Dakle, cela priča je nastala kada je poslanik LDP upitao vas i vladajuću većinu - čemu sve ovo? Na to je šef poslaničke grupe DS-a izašla da drži predavanje opozicionim poslanicima. Na osnovu čega? Da li vi mislite da mi treba da hvalimo ovaj rebalans budžeta? Niz argumenata ...
Gospodine Milivojeviću, da li hoćete nešto da kažete?
Hoćete li da ga opomenete, gospođo predsedavajuća?

Zašto njemu ne izreknete opomenu? Očigledno je da poslanik Milivojević dobacuje iz klupe.
Iznet je niz argumenata kakav je rebalans budžeta, niz razloga gde je potpuno raskrinkana jedna vrsta politike koja je lažna politika. Vi očekujete da mi ćutimo? Nećemo da ćutimo. Držite nam predavanja. Iznosite argumente zašto Vlada ne prihvata amandmane opozicije.
Pokazali smo vam do sada sto primera, a gde ćete bolji primer, ako se na putovanja jednog segmenta Vlade potroše dve prosečne godišnje plate u Srbiji po jednom članu Generalnog sekretarijata Vlade. Vi smete da pogledate nekog u oči posle takvih stvari? Čestitam vam na tome.

Gospođo predsednice, član 104. Ali, pre nego što počnem o tome da govorim mislim da je dobro što ste došli ovde, da prosto rešimo ovu dilemu.
Reklamirajući povredu Poslovnika po članu 100, potpredsednica Narodne skupštine, gospođa Gordana Čomić mi je objasnila da nije bilo povrede člana 100.
Član 100. glasi: "Narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika".
U tom trenutku prethodni govornik je bio šef poslaničke grupe Za evropsku Srbiju gospođa Nada Kolundžija. Posle njenog izlaganja, nekoliko poslanika DSS, NS i SRS su podigli Poslovnik želeći da govore povodom njenog izlaganja. Gospođa Čomić je dala reč poslaniku SRS da govori o amandmanu.
Reklamirao sam tu vrstu povrede Poslovnika. Gospođa Čomić meni odgovara da povrede Poslovnika nije bilo. Hajde da rešimo tu dilemu, da vidimo da li je bilo povrede Poslovnika ili nije bilo povrede Poslovnika. Mi tvrdimo da jeste. Dakle, kako neko može da dobije reč da govori o amandmanu, ako je pet-šest poslanika diglo Poslovnik tražeći da govori o povredi Poslovnika, da govori povodom izlaganja šefa poslaničke grupe Za evropsku Srbiju gospođe Nade Kolundžije?
To je suština problema, sve dalje je bio pokušaj gospođe Čomić da potpuno obesmisli rad ove skupštine. Ona to ne radi samo večeras, ona to radi danima, kad god je tu na mestu predsedavajućeg, ona polemiše sa poslanicima, objašnjavajući im po četiri-pet minuta neke stvari koje mi znamo iz Poslovnika. Kada bi se to vreme sabralo, verujte da bi to bio skoro ceo jedan dan, hajde da vidimo koliko to košta građane Srbije i poreske obveznike.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. Poslovnika. Pre toga, gospodine Miletiću, zašto je istina uvreda? Istina boli, pa se onda tumači kao uvreda?
Gospodine Čolakoviću, vrlo dobro pamtim, za razliku od nekih, i 1992. i 1993. godinu i 1994. i 1995. godinu, ko je bio jedan od čelnika sistema penzionog osiguranja? Pamtim to vreme jer sam kao lekar specijalista imao platu tadašnjih 25 maraka, a moja majka, inače penzionerka, tada je imala platu tri marke. Dok dobije platu i dok stigne da to podigne, to više nisu bile ni tri marke, nego jedna i po ili pola marke.
Vi govorite o povećanju 10%. Ne govorite o povećanju troškova života. Mi polako putujemo u tom pravcu.
Govorite o socijalno odgovornoj Vladi i boli vas kad vam neko kaže da treba da se stidite tog vremena, a treba da se stidite.
Šta ste obećali vi u prethodnoj kampanji? Mi to nismo obećali. Bili smo potpuno realni i svesni kompletnog stanja.
Dakle, sa onima kojima ste obećavali toliko povećanje penzija, sa njima se sada dogovarajte i izađite i recite za ovom govornicom, ovog trenutka, da li ste za ovakav rebalans budžeta. Izjasnite se o tome. Ali, tako je, kada je politika Vlade da se iz budžeta Vlade kupuju žirafe i foke – tada nema para za penzije. To je ta politika socijalno odgovorne Vlade.
Vi niste sa nama u sporu, mi nismo protiv povećanja penzija i potpuno razumemo u kakvom stanju su danas naši penzioneri, ali vaš potpredsednik Vlade je rekao da od toga nema ništa u naredne dve-tri godine. Pa, kada će to biti, 2015, 2020. godine?!
A do tada, gospodin Krkobabić će biti potpredsednik Vlade, a njegov sin, kao porodična manufaktura, zamenik gradonačelnika grada Beograda. E, to je ta politika koju će voditi PUPS, odnosno nekolicina funkcionera PUPS-a.

Zahvaljujem, gospođo predsednice, ja sam juče u popodnevnim časovima otvorio jednu temu, a sada vam postavljam kao poslaničko pitanje i molim da mi nadležne institucije odgovore na to pitanje. Pitam:
1) Da li je tačna informacija da pojedine farmaceutske kuće u Srbiji lekove prodaju po cenama koje su do sedam puta veće nego u susednoj Crnoj Gori?
2) Da li je tačno da Republički zavod za zdravstveno osiguranje ne raspisuje tender za kupovinu lekova? Ako je tačno, zbog čega je to tako?
3) U kom su poslovnom odnosu Republički zavod za zdravstveno osiguranje, veledrogerije i apoteke?
Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarko, gospođo pomoćnice ministra zdravlja, kada je na početku krenula rasprava o dnevnom redu uplašio sam se da povodom ova dva predloga zakona ministarstva nemaju šta da kažu. Kako drugačije to objasniti, jer, kada je predsedavajući postavio pitanje da li predstavnici predlagača žele reč, nijedan od predstavnika predlagača se nije javio. To se pogotovo odnosi na predstavnika Ministarstva zdravlja. Mislim da to nije u redu i da je nekorektno prema Narodnoj skupštini. Kasnije se javila ministarka finansija koja je objasnila neke stvari, dala  kao što je u obrazloženju ova dva zakona.
Kada govorim o Zakonu o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje prva stvar koju želim da kažem jeste da je već jednom došlo do odlaganja rasprave o ovom zakonu, jer je ovaj zakon bio i na prošlom vanrednom zasedanju Skupštine. Meni je to bilo potpuno neobjašnjivo. Neobjašnjivo sa aspekta obrazloženja zakona gde se govori o tome da ko zna koliko ljudi zbog neizmirenih obaveza prema osnovnom zdravstvenom osiguranju nije u mogućnosti da overi zdravstvene knjižice.
Dakle, ako imamo jedno takvo stanje, onda se postavlja pitanje gde ti ljudi mogu da se leče. Mogu da se leče samo tako što će iz svog džepa izdvojiti dinar i otići na pregled i otići da kupe lekove. To je još jedan atak na ionako tanak budžet naših građana. To pitanje sam postavio na prošlom zasedanju Skupštine Republike Srbije.
Posle mesec dana, pojavio se taj zakon u istoj formi i ovaj zakon govori, u stvari, o jednom neskladu u radu državnih organa. Radi se o Ministarstvu finansija i Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Imali smo neke nedoumice vezano za ovaj zakon, čini mi se da je ministarka finansija to otklonila, odnosno pitanje o kojem sam ja razmišljao, a to je, od kada se ovaj dug računa, a ministarka je rekla od 90-ih godina. Vidite, da napravimo digresiju, ono o čemu smo govorili po Poslovniku na početku ove rasprave, stvar je u načinu vođenja države i ponašanju pojedinih ljudi koji su tada bili na rukovodećem položaju, to je taj problem koji sada isplivava.
Druga stvar, učestvujući u radu Odbora za zdravlje i porodicu, pre 15-ak dana, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje je rekla da su svi dugovi izmireni i da, maltene, nema zaostalih potraživanja, dakle, što se tiče Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, maltene, duga nema. Onda, kako je moguće sada da se pojavljuje dug za osiguranike poljoprivrednike od 22 milijarde 506 miliona? Za osiguranike koji imaju samostalnu delatnost 9 milijardi 778 miliona i 10 milijardi od ostalih uplatioca obaveznog doprinosa?
Ta informacija koju je nama direktorka Zavoda predočila tada na Odboru, jednostavno, nije tačna. Dug se pojavio.
S druge strane, kada se posmatra obrazloženje ovog zakona, trebalo je da narodni poslanici, bar oni koji se bave ovom vrstom problematike, da dobijemo nekoliko stvari, da vidimo šta je to struktura naših osiguranika, kolika je brojnost te populacije, koliko koja struktura učestvuje u ukupnoj masi sredstava koja se sliva u Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Ono što može da se zaključi i da se pročita u rebalansu budžeta, a u tom rebalansu budžeta postoji i rebalans Zavoda za zdravstveno osiguranje, vidi se da je to potpuno netransparentno. Tu se ne vidi kolika su sredstva potrošena, gde su potrošena, a ja ću vas podsetiti na samo jednu činjenicu.
U Strategiji zdravstvene zaštite mi se javno deklarišemo i govorimo da je gro naših aktivnosti usmerena ka primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a u praksi je potpuno drugačije. To govorim zbog toga, jer kada se vidi koja su opredeljena sredstava iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, vidi se da jedna trećina tih sredstava ide na primarni nivo, a dve trećine na sekundarni nivo. Ne možemo tako. Ili mi menjamo zdravstvenu politiku, ili mi govorimo javnosti nešto što nije istina.
Zakon pokušava da reguliše nešto što jeste problem. Zakon pokušava da reguliše, da omogući ljudima da overe zdravstvene knjižice. Zakon u članu 14. ima jednu stvar koja mislim da potpuno nije u redu. Ja ću pročitati ovaj član 14. da bi bilo jasno o čemu se radi:
''Ako u periodu mirovanja duga, odnosno pre 31. decembra 2011. godine, osiguraniku prestane svojstvo osiguranika po jednom osnovu i stekne svojstvo osiguranika po drugom osnovu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje, dug po osnovu doprinosa iz člana 3. stava 2. ovog zakona, otpisuje se, odnosno naplaćuje se u skladu sa odredbama čl. 6. i 7. ovog zakona.''
Zašto se otpisuje? Ako je on stekao osnov osiguranika po drugom osnovu, znači da je on u stanju da plati taj doprinos i zaostali dug. Kome se otpisuje?
Kojim društvenim preduzećima, kojim privatnim preduzećima? Otvara mogućnost da se to radi selektivno, stvara sumnju. Zašto to nije precizirano koje su to ustanove, odnosno koji su to osiguranici, čiji osiguranici se oslobađaju da plate? Ja sam napisao amandman da umesto reči "otpisuje se" i ''odnosno'', stoji da se "naplaćuje", ako stekne pravo po drugom osnovu.
Što se tiče drugog zakona i otpisa kamate i dospele obaveze po osnovu utvrđenih poreza na doprinos na obavezno socijalno osiguranje, član 1, tačka 2. porez na dobit preduzeća – koja su to preduzeća? Mi ne znamo koja su to preduzeća i čija su preduzeća.
To možda otvara mogućnost da mi posumnjamo da će neka preduzeća koja su u nečijem vlasništvu, a da ne govorim čijem, biti oslobođena kamate, a neka neće, zato što nisu vlasnici bliski ovoj političkoj grupaciji. O čemu se radi? Zašto je ovako neprecizno? Gde je odgovor na to pitanje?
U tački 6) oslobađa se kamate porez na registrovano oružje, sportsko, lovačko oružje oslobađa se poreza, a ono oružje koje se drži u kući, na njega se plaća porez. Po kom osnovu vi hoćete da oslobodite poreza i kamate one ljude koji drže oružje, a ne koriste ga, a drže u kući? U kojoj to zemlji postoji? Odakle uopšte takva ideja da se takvi ljudi oslobode poreza?
Sve u svemu, prvi zakon pokušava da reši jedan problem, ali na jedan netransparentan način. Drugi zakon, prosto, ima dve stavke koje su neprihvatljive. Nadam se da će amandmani koje su uložili poslanici DSS, a za koje pretpostavljam da ih vi nećete prihvatiti, jer to je praksa da se nijedan amandman opozicije ne prihvata, mada se nadam da ćete ove amandmane prihvatiti, i da će ovi amandmani poboljšati ove zakone.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član Poslovnika 104. a u vezi člana 200. Da bih objasnio vezu između ova dva člana moraću da citiram ove članove.
Član 200: ''Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje, Vlada, odnosno ministar, moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pismenom obliku, u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.''
Član 104: ''Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.''
Pažljivom analizom stenografskih beležaka sa sinoćnog izlaganja gospođe ministarke, moram da citiram kako je to ministarka odgovorila na jedno postavljeno pitanje u vezi mog poslaničkog pitanja i traženja uzroka zbog čega su cene lekova pojedinih farmaceutskih kuća u Srbiji sedam puta veće nego u Crnoj Gori.
"Inače, poznajem tržište Crne Gore i moram da priznam da sam bila prilično iznenađena činjenicom da su u Crnoj Gori cene daleko niže nego u Srbiji. Mogu da kažem, definitivno znam, sigurno, voda je tamo daleko skuplja, skoro kao mleko, a kilovat struje je daleko skuplji, lekove, srećom, nisam kupovala tako da ne mogu ništa da kažem.
Pijaca je nešto skuplja u Crnoj Gori, to ne znam, ali na osnovu provedenog godišnjeg odmora u poslednjih 20 godina u Crnoj Gori znam da Crna Gora definitivno nije jeftina država".
Ovo je skandalozno! Gospođo ministarka, ne vodimo mi privatni razgovor pa da nama vi objašnjavate kako vi letujete 20 godina u Crnoj Gori i kako vama lekovi nisu bili potrebni.
Postavljam pitanje – zbog čega građani Srbije lekove pojedinih srpskih fabrika plaćaju sedam puta skuplje? A vi nama odgovarate kako vi letujete u Crnoj Gori, kako idete na pijacu. Na šta to liči?! Kakav je to odgovor? Vi vređate dostojanstvo Narodne skupštine.
Mi vam postavljamo ozbiljno pitanje. Ovo je ozbiljan atak na budžet građana Republike Srbije, a vi nama govorite o pijacama u Crnoj Gori. Ovo je sramota. Ko vam je dao pravo da tako odgovarate narodnim poslanicima?

Gospođo predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 27. Poslovnika.
Pre sedam dana sam vam postavio jedno pitanje na koje mi niste dali nikakav odgovor. Verovatno nisam bio dovoljno jasan. Razlog mog ponovnog javljanja je to što sam danas na stolu zatekao ostavku gospodina Miloljuba Albijanića. Verovatno je čovek video da ne može da radi dva posla i onda je dao ostavku na mesto narodnog poslanika. Ali, šta se dešava sa predsednikom odnosno gradonačelnikom Jagodine? To je u vezi sa članom 102. Ustava koji potpuno jasno govori o tim stvarima. Šta se dešava sa gradonačelnikom Kragujevca? Šta se dešava sa zamenikom gradonačelnika Kragujevca? Šta se dešava sa predsednikom opštine u Žagubici? Šta se dešava sa gradonačelnikom Loznice?
U Ustavu u članu 105. stoji da Narodna skupština većinom glasova, dakle, to je 126, usvaja između ostalog i budžet i završni račun. Kako vi mislite da ti ljudi glasaju? Da li tu postoji kršenje Ustava? Da li ćete vi kao predsednik Narodne skupštine reagovati po tom pitanju? Niste reagovali. Dakle, vi kršite Ustav. To smo vam rekli nekoliko puta. Optužujete opoziciju u svim medijima kako vrši opstrukciju u parlamentu, a vi to radite svakodnevno.
Pozivate nas na koktel. Zašto juče nismo radili? Zašto letos nismo radili mesec i po dana? Zašto ima ovoliko neradnih dana? Dajte mi neki odgovor. Nemojte nam zakazivati koktele u radno vreme. Zahvaljujem.