Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u drugom delu sam predvideo da se posle tačke 5. doda tačka 6, čiji naslov glasi: "Treći primerak matične knjige", automatski da onda bude član 37, da se treći primerak uvodi u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, s tim što se vođenje i čuvanje trećeg primerka vrši kao u članovima koji uređuju čuvanje i vođenje drugog primerka. Shodno tome, tačka 6. postaje tačka 7, a član 37. postaje član 38. i tako redom.
Dakle, suština priče, kao i u onom amandmanu na član 5. zakona, jeste da je potrebno da se u našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima uvede treći primerak.
Zbog čega je to tako? Svakako i zbog ažuriranja biračkog spiska i zbog onih ljudi koji iz inostranstva dolaze u našu matičnu državu, da ne bi išli u Ministarstvo inostranih poslova, nego u nadležni organ, kakav je državna uprava, da na taj način dobiju izvod iz matične knjige ili biračko pravo ili nešto drugo.
Dakle, cilj ovih amandmana nije bio da se bilo šta remeti u zakonu, da se ruši koncepcija zakona, nego samo da se našim građanima olakša način dolaska do određenih dokumenata, a i da se jednom konačno uredi taj birački spisak. Zahvaljujem.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nešto što se proteže kroz ceo zakon, to je amandman na član 72, gde se kaže da se uvodi treći primerak evidencije matičnih knjiga, koji se čuva u ministarstvu nadležnom za poslove državne uprave.
Odbili ste taj amandman, s obrazloženjem kao i na prvi amandman koji sam podneo. Za nešto više od sat vremena smo protrčali kroz tridesetak amandmana na jedan vrlo važan zakon, i to nešto govori. Govori o stanju duha u Srbiji i govori o stanju u Skupštini Republike Srbije. Šta je to što je stanje u Skupštini Republike Srbije? Jedna bahatost vlasti, neodgovornost, nečitanje materijala, pa zato dobijamo ovakve odgovore kakve dobijamo, razloge zbog čega se ti amandmani odbijaju.
Da podsetim i poslanike vladajuće koalicije i javnost Srbije na neka dešavanja o kojima sada govorim, a to su amandmani u istovetnom tekstu koje su podnosili poslanici pozicije i opozicije. Šta se tada dešavalo? Dešavalo se da amandman poslanika pozicije bude prihvaćen, a da amandman, u istovetnom tekstu, poslanika opozicije bude odbijen, s ovakvim obrazloženjima – pozivanjem na zakonske odredbe iz 46. godine itd. i pričom o ulasku u Evropu.
Da li se sa zakonom iz 1946. godine ide u Evropu? Da li je to razlog za odbijanje amandmana? Da li amandmani zahtevaju neke dodatne napore i finansijska sredstva? Ne zahtevaju. U čemu je problem?
Problem je jasan. Ne postoji komunikacija, niti vladajuća koalicija hoće bilo kakvu komunikaciju, pogotovo ne onu dobronamernu, pogotovo ne onu koja dovodi do poboljšanja zakona, i to dovoljno govori o vlasti kakva je trenutno u Srbiji. Sve se to pamti, sve to ostaje zabeleženo, i o izlaganjima poslanika opozicije, i o navođenju konkretnih stvari zbog čega zakoni ne valjaju, i na vama će biti ta odgovornost. Odgovornost je ta što svaka vrsta politike ima svoje ishodište, a ishodište takve politike je loš život građana Srbije. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman na član 6, koji glasi da se član briše.
Da biste razumeli, ja ću prvo pročitati član zakona: "Raniji sopstvenik i članovi njegovog porodičnog domaćinstva, čiji je stambeni objekat eksproprisan zbog eksploatacije mineralnih sirovina, imaju pravo da im se, u okviru ukupne naknade, dodeli jedna građevinska parcela, pod uslovom da se zbog te eksproprijacije raseljava naselje ili deo naselja i da su u momentu donošenja rešenja o eksproprijaciji prebivali u tom objektu".
Šta je tu problem? Pod pretpostavkom da imam kuću u blizini Zvezdinog ili Partizanovog stadiona, Topčiderskog brda, i da tu neko otkrije rudnik soli ili zlata i kaže – ekspropriše se ta parcela, ja dobijam parcelu. Ali, gde? U Pinosavi, Resniku? Šta da radim s tim? Zašto samo ako se radi o mineralnim sirovinama?
Da li to neko može da objasni? Kakav su ekskluzivitet mineralne sirovine? Šta se dešava s tom kućom i delom naselja ako treba da se gradi aerodrom ili pruga? Zašto to ne postoji? Kako se to objašnjava? Da li ima neko objašnjenje za to?
Ne pitam više kao poslanik, pitam kao građanin. Kako će biti jasno građaninu, ako nama u sali nije jasno? Na kakav način se rešava ovo pitanje? Kakav je ekskluzivitet mineralna sirovina? Šta se dešava u drugim situacijama? Kako to reguliše zakon? Ovaj član zakona je potpuno bez veze i zato sam predložio da se briše.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ono što prvo moram da primetim da u sali nemamo ovlašćenog predstavnika Vlade, odnosno predlagača, ministra zdravlja dr Tomicu Milosavljevića. To je praksa, čini mi se, koja je stalna.
DSS neće podržati ovaj predlog oko formiranja Nacionalnog saveta za zdravlje. Na Odboru za zdravlje par puta smo ukazivali na neke činjenice, prvenstveno vezane za formiranje Stomatološke komore Srbije i određivanja, na jedan potpuno nelegalan način, predstavnika ispred te strukovne organizacije u Nacionalni savet za zdravlje.
U obraćanju mog uvaženog prethodnika dr Paje Momčilova omakla se jedna greška, nije predstavnik Komore član DSS, on je član DS, samo da konstatujemo tu činjenicu.
Dakle, mi dolazimo do jednog pitanja koje je vrlo važno i koje je vrlo bitno – da li je stručna kvalifikacija za članstvo u jednom ovako važnom organu pripadnost političkoj stranci? Mislim da ne bi trebalo. To se ne provlači samo kod ovog kandidata. Imate i drugih kandidata koji javno u svojim biografijama dostavljenoj Skupštini Republike Srbije iskazuju svoju pripadnost određenoj političkoj stranci; članstvo u Savezu komunista Jugoslavije, u gradskom odboru Saveza komunista Jugoslavije, i takvih stvari ćete moći da pročitate u biografijama tih ljudi koji su kao predlog Vlade došli u Skupštinu na razmatranje.
Ima još jedna bitna stvar na koju bih ukazao. To je svakako nesprovođenje onoga što je definisano donošenjem novog Ustava, odnosno Ustavnim zakonom. Dakle, podsetiću vas na član 15. Ustavnog zakona koji kaže da će se do 31. decembra 2008. godine uskladiti svi ostali zakoni koji nisu u skladu sa Ustavom. Dakle, 31. decembar 2008. godine davno je prošao. Da li postoji usklađenost tih zakona? Ne postoji.
DSS je više puta na Zdravstvenom odboru, i u prošlom sazivu, postavila pitanje – zašto se ne formira nacionalni savet za zdravlje. Zašto se ne formira ta važna institucija koja će se baviti mnogobrojnim problemima koji u ovom trenutku opterećuju zdravstvo Srbije. Kasnije u raspravi iznećemo niz stvari koje se dešavaju u srpskom zdravstvu i koji problemi opterećuju srpsko zdravstvo. Ne može se ovako jedna važna institucija kakva je Savet za zdravstvo na ovakav način formirati i predlagati ljude koji prvenstveno i kao isključivu kvalifikaciju imaju pripadnost nekoj političkoj stranci. To je suština problema.
Ako je takav pristup i ako se tako stvari posmatraju, ovi nagomilani problemi u srpskom zdravstvu neće biti rešeni. Ovi problemi će i dalje biti predlog trulih kompromisa ove koalicije koja je na vlasti. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pošto vodimo jedinstveni pretres o izboru, izvršenju i prestanku funkcija određenih radnih tela, koje nemaju baš nešto mnogo dodirnih tačaka, ograničiću se na diskusiju povodom formiranja Nacionalnog saveta za zdravlje.
Dakle, prva stvar koju sam rekao u izdvojenom mišljenju je da smatram da je potrebno da ovde u sali bude prisutan ministar zdravlja, da obrazloži neke predloge.
Kako nema ministra zdravlja, smatram da je za shodno da kolege poslanike, a i javnost Srbije upoznam šta su nadležnosti Nacionalnog saveta za zdravlje. To je propisano članom 154. Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Tih nadležnosti, koje su pobrojane po tačkama, ima 11: da prati razvoj sistema zdravstvene zaštite, da predlaže mere za očuvanje zdravstvenog stanja i jačanje zdravstvenog potencijala stanovništva, da predlaže mere za ravnomerno ostvarivanje zdravstvene zaštite svih građana Republike, da predlaže mere za funkcionisanje zdravstvenog sistema zasnovanog na principima održivosti i efikasnosti, da vrši postupak procene kvaliteta programa kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika, da daje mišljenje na predlog plana razvoja kadrova u zdravstvu, da daje mišljenje o upisnoj politici na fakultete, itd, dakle, do tačke 11.
Hajde da vidimo šta je stanje zdravstva danas u Srbiji. Zbog čega bi ministar bio preko potreban da bude u sali? Dakle, prva stvar oko izbora članova Nacionalnog saveta, čuli ste, već nekoliko puta je ponovljeno da je na jedan potpuno neregularan i protivzakonit način izvršen izbor predstavnika Stomatološke komore Srbije. To je početak. Mi smo na to upozoravali više od godinu dana.
Kad dobijete zapisnik sa te održane sednice, videćete da su na tim glasačkim listićima, što je protivzakonito, imena dopisivana olovkom, da su čak na toj skupštini glasali i oni ljudi koji nisu članovi Skupštine, da se prilikom izbora direktora Komore pojavila čak i krivična prijava, oko imenovanja direktora Komore za redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Banjaluci, o falsifikatima diploma, o nepostojanju pečata Stomatološke komore Srbije, o čemu je izvestilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Dakle, to je jedna stvar, a ima ih, pobrojaću ih, tačno onoliko koliko ima nadležnosti, koje Zakon predviđa, Nacionalni savet za zdravlje.
Šta je bilo sa zahtevom i dopisom lekarske komore, s obzirom na član 277? Koji je bio odgovor Ustavnog suda na to pitanje? Da se Zakon usaglasi sa Ustavnim zakonom. Da li je to urađeno? Nije, upravo iz tih razloga, jer nepojavljivanje ministra zdravlja pokazuje kakav je odnos i kakva je namera ministra zdravlja da i dalje vodi zdravstvenu politiku u Srbiji. Šta je sa nabavkom lekova na teret Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje? Kako se formira ta cena? Na osnovu prosečne cene lekova, a uzet je paritet za tri države, za Hrvatsku, Italiju i Sloveniju.
Hajde da vidimo koliki je doprinos i koliko novca ima po glavi stanovnika u tim državama, a koliko ima kod nas. U Hrvatskoj je to preko 1.100 evra, u Italiji 1.700 evra, u Sloveniji preko 2.000 evra, a kod nas 250 evra. Zar se to uzima kao paritet za nabavku lekova? Pre neki dan je poslanik gospodin Vladan Batić pokazao jedan ugovor, ne znam na koji iznos, koji je zaključen između Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i jedne kuće, veledrogerije, koja se bavi distribucijom i prodajom lekova. Taj ugovor je zaključen u decembru mesecu pre usvajanja budžeta i pre usvajanja računa Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. I, nikom ništa! Taj iznos je preko milijardu dinara.
Šta da kažemo o odnosima u zdravstvu? Svi smo bili svesni jedne polemike koja se vodila između dvoje čelnih ljudi u zdravstvu, odnos između gradskog sekretara zdravlja grada Beograda i ministra zdravlja, gospodina Milosavljevića. I, oko čega se vodila ta polemika preko štampe i na čemu se završila, na optužbama, na pretnjama podnošenja krivičnih prijava i posle toga ništa. Čudan je taj odnos da na lokalnom nivou imate dva koaliciona partnera koji čine vlast, lokalnu vlast u Beogradu, a koji iznose takve optužbe.
Šta je sa upisnom politikom na našim fakultetima? Opet jedan od zadataka Nacionalnog saveta za zdravlje. Ko to kontroliše? Koliko ima državnih fakulteta? Koliko ima privatnih fakulteta? Onda dolazimo u jednu situaciju da nam se pre par meseci pojavljuje grupa studenata sa privatnog medicinskog fakulteta koja je imala zaključen ugovor sa dva kliničko-bolnička centra za obavljanje praktične nastave. Taj ugovor je raskinut jednostrano. Šta se dešava sa tim mladim ljudima? Na koji način će da nastave školovanje? Da li će školovanje prekinuti na pola puta? Čijom odlukom? Odlukom Ministarstva, odnosno ministra zdravlja, gospodina Milosavljevića.
Da vidimo šta se dešava po štampi. Da li je moguće da predsednik Upravnog odbora jedne vrhunske ustanove kakva je Univerzitetska dečija klinika u Tiršovoj bude uhapšen zbog utaje poreza, a da predsednik Upravnog odbora i članovi Upravnog odbora budu u nelegalnom statusu nekoliko godina? Čiji je to posao da takav upravni odbor promeni? Posao Ministarstva zdravlja i ministra zdravlja.
Mi danas u Srbiji imamo tri paralelna sistema zdravstvene zaštite. Imamo civilni koji je podeljen na državni i na privatni i imamo vojni. Ustavno je pravo i Ustav garantuje svakom slobodu izbora rada. Deklarativna politika ministra zdravlja jeste ta da će privatni sektor integrisati u sistem. Koliko je privatnih ordinacija ili klinika integrisano u sistem? Koliko se tih klinika i ordinacija našlo na spisku da može naplaćivati svoje usluge preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje?
Ali, imamo jednu drugu stvar, imamo pojavu večernjih klinika. Otvoreno pitanje za ministra zdravlja – da li sistem ne može da odgovori prevelikom broju pacijenata? A verovatno ne može kad se pojavljuju večernje klinike, pa, ne mogu u redovno radno vreme da se svi pacijenti pregledaju. Zašto onda privatni sektor nije integrisan u zdravstveni sistem ili se radi o nečemu drugom? Zašto godinama nemamo nacionalni zdravstveni račun? Zašto ne znamo koliko je novca u opticaju u zdravstvenom sistemu? Šta će se desiti sa zdravstvenim sistemom u vreme ove svetske ekonomske krize? Kakav će biti priliv sredstava u Republički zavod zdravstvenog osiguranja kad ljudi masovno ostaju bez posla? Ko će uplaćivati taj doprinos? Od čega će se isplaćivati plate zdravstvenih radnika?
Šta se dešava sa finansiranjem onih zdravstvenih ustanova koje su prešle u lokalnu nadležnost? Da li te lokalne samouprave mogu u ovom trenutku, u ovoj krizi, da podnesu taj teret? Nema nijednog odgovora od Ministarstva zdravlja. Da li postoji informacioni sistem u zdravstvu, a sredstva su dobijana od međunarodnih institucija? Ne postoji. Ko je bio nadležan da to uradi? Ministarstvo zdravlja.
Ministar zdravlja je ministar u pet vlada. Slika trenutnog stanja u zdravstvu govori da je zdravstvo prepuno afera. Bruje novine, naslovi. Šta je sa Nacionalnom farmaceutskom industrijom? Šta se dešava sa ''Torlakom''? Zašto nemamo domaćih proizvoda vakcina? Sve su to pitanja na koja nemamo odgovore.
Nepojavljivanje ministra zdravlja danas ovde da kaže i da otkloni probleme i da ohrabri te ljude koje će poslanička većina verovatno izglasati, da kaže šta je zadatak, da daju odgovore, jeste odnos dela Vlade, odnosno Ministarstva zdravlja prema Narodnoj skupštini. To je ponižavajući odnos.
Sve u svemu, ovaj savet je mrtvo slovo na papiru. Taj savet neće odgovoriti svojim zahtevima, a kada je to tako, a tako je, nikakve promene, nikakav boljitak u zdravstvenom sistemu Srbije se neće dogoditi. Nažalost, građani Srbije će i dalje morati iz svog ionako praznog džepa da izdvajaju dodatna sredstva ne bi li potražili zdravstvenu zaštitu na drugom mestu. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sama činjenica da se vodi objedinjena rasprava o tri zakonska predloga izaziva jednu nedoumicu kod većine poslanika opozicije.
Dakle, prva dva predloga zakona, Predlog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, sa Predlogom zakona o matičnim knjigama nemaju nikakve veze. Ovi zakoni jesu važni, ali svakako je u ovoj državi bilo i važnijih tema i važnijih stvari da se raspravlja u Skupštini Republike Srbije.
No, kako je teško voditi tu vrstu objedinjene rasprave, povodom zakona koji nemaju međusobno nikakvih dodirnih tačaka, osvrnuću se na Predlog zakona o matičnim knjigama.
Ovaj zakon je, pre svega, tehnički zakon i ima svoje uporište u Ustavu, to su čl. 42. i 97. Ustava i taj zakon ima i svojih dobrih i loših strana. Dobro je u tom zakonu što građani više neće morati da idu ponovo da vade izvod iz matične knjige rođenih, venčanih, kojima je istekao rok važnosti od šest meseci ili godinu dana, dobro je što će se voditi centralni registar i dobro je što će ovaj zakon biti usaglašen sa nekim osnovnim zakonima, a činjenica je da Zakon o matičnim knjigama nije godinama usaglašavan i u razlozima za donošenje zakona to je objašnjeno, da nas od tih zakona koji regulišu ovu oblast deli više od 25, čak i 30 godina, a u nekim stvarima deset-petnaest godina.
DSS je uložila tri amandmana kod ovog zakona i ja ću nešto reći o tim amandmanima, na šta se oni odnose. Svakako je cilj podnošenja amandmana da ovaj zakon popravimo, ne da mu promenimo smisao, ne da ga izmenimo, da on nema svoj smisao, nego da ga popravimo.
Radi se o čl. 15. i 72, pogotovo član 72. gde se govori o vođenju matičnih knjiga u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Predviđeno je da tu postoje dva primerka tih knjiga. Jedan primerak se čuva u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, a drugi u Ministarstvu spoljnih poslova.
Predlažemo da postoji i treći primerak tih matičnih knjiga koji će se čuvati u organu državne uprave, u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Zbog čega je to važno? Zbog toga što ćemo na taj način, pre svega, srediti birački spisak. Zbog toga što ćemo građanima koji žive van granica ove države omogućiti da, na jedan daleko lakši način, u onom pravom organu koji se bavi tom vrstom problematike, dobiju traženi dokument, a ne da se obraćaju za izvod iz matične knjige Ministarstvu spoljnih poslova. Mislim da je to prirodnije i mislim da je svakako važnije da postoji jedan centralni registar što se tiče matičnih knjiga. To je razlog zbog čega smo mi tražili uvođenje i trećeg primerka matičnih knjiga.
Treća stvar o kojoj bih želeo da govorim, nalazi se na poslednjoj strani ovog predloga zakona, to su finansijska sredstva koja su predviđena za sprovođenje ovog zakona. Suma sumarum, predviđeno je u finansijskim sredstvima u 2010. u 2011. i narednim godinama i u početnom delu sprovođenja tog zakona 430 miliona dinara. Dakle, gledajući, stičem utisak i ubeđen sam da su to nedovoljna sredstva za sprovođenje jednog ovako ozbiljnog zakona, pogotovo ako se vidi na koji način će se ta sredstva obezbeđivati.
Predviđeno je da se jedan deo sredstava obezbedi iz budžeta, drugi iz NIP-a, a treći iz lokalne samouprave i mislim da je tu najveći problem. Ali da ne vraćam priču, a nije loše ni to pomenuti, vratiti priču oko budžeta i videti na koji način i koliko sredstava je opredeljeno raznoraznim korisnicima budžeta, a za jedan ovako važan zakon i za opremanje jedne ovako ozbiljne službe, kakva je matična služba, bojim se da sredstva neće biti obezbeđena.
Dolazimo do problema, problema je taj što zakon ne može da se sprovodi. Ovaj zakon treba da predstavlja jednu ozbiljnu stvar i treba na neki način da podstakne i da ojača državu, da država bude odgovorna prema svojim građanima, ali bojim se da u sredstvima i u budžetu kakav je projektovan i kakav je donet tih sredstava neće biti.
Sve u svemu, nadam se da će u danu za odlučivanje predstavnik predlagača prihvatiti razloge, ali trenutno ga ne vidim ovde, verovatno nije čuo ove moje zamerke koje se odnose na ova dva člana, ali nadam se da će razmisliti o uvođenju trećeg primerka matičnih knjiga u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, odnosno da se taj treći primerak čuva u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članovima 225. i 226. Dakle, pre mene je gospođa Milica Vojić-Marković postavila jedno pitanje o očigledno nenamenskom trošenju budžetskih sredstava. Radi se o sumi od preko 850 miliona dinara. Odgovor koji smo tražili od nadležnih institucija dobili smo od gospodina Saše Dragina, sadašnjeg ministra poljoprivrede, a u prošlom mandatu ministra zaštite životne sredine.
Dakle, gospodin Dragin nas je obavestio da su te pare trošene na taj način što je njegovo ministarstvo u tom mandatu brojalo komarce i krpelje i biljku ambroziju u mesecu januaru. Sada vidimo da je prosto cela Srbija preplavljena komarcima, u januaru mesecu lete na sve strane. Ambrozija cveta u januaru mesecu, tikve cvetaju u januaru mesecu.
Na poziv gospodina Dragina i njegovog šefa kabineta da lično dođem u Ministarstvo poljoprivrede da mi se objasni, odnosno da me privedu u Ministarstvo poljoprivrede i da mi daju na uvid neke papire, poslao je svog pomoćnika gospodina Pajtića. Taj gospodin je doneo te papire, ali kada sam tražio da mi da fotokopije, on je rekao da ne sme da mi da. Da li je to neka tajna? Svi papiri su bili potpisani, pečat Ministarstva i potpis ministra Saše Dragina.
Dakle, u januaru i februaru mesecu se broje komarci i broji se ambrozija. Verovatno mi živimo u nekom drugom klimatskom podneblju, verovatno je to Brazil, samo mi nismo svesni.
U objašnjenju koje je gospodin Dragin nama dao navodi se i to da se on poziva na nacrt zakona prilikom trošenja sredstva. Dakle, postoji dokument. Kaže, "na osnovu Nacrta zakona sam potrošio 11 miliona evra". Mi upozoravamo, a Ministarstvo zaštite životne sredine se ne oglašava i to ga ne interesuje.
Samo vi dobacujte, vreme je vama isteklo, ubrzo ćete to videti. Dakle, pismenim putem sam postavio isto pitanje Ministarstvu zaštite životne sredine i odgovora nema. Nema ga zato što na ovakvu vrstu krađe odgovor i ne postoji.

Gospodine potpredsedniče, gospođo ministre, na član 25,  u delu koji se odnosi na unutrašnje poslove, na tarifne brojeve 29, 31, 32, 34, 35. i 36. podneo sam amandmane, gde sam tražio da se u 15-ak stavki ti iznosi povećaju.
Dakle, da ste pažljivo čitali ovaj amandman, videli biste da se ovo povećanje odnosi samo na strana fizička i pravna lica. Dakle, ne radi se o našim građanima. Pošto niste to pažljivo pročitali, to vam je skrenulo sa uma i zbog toga verovatno niste taj amandman prihvatili. Dakle, radi se o povećanju takse na oružje.
U obrazloženju amandmana sam napisao da su te administrativne takse, kada se odnose na strana pravna i fizička lica, preniske. Još par stvari. Jedna je pomenuta u jednom od prethodnih amandmana mog kolege Miloša Radulovića, kada se radi o transportu opasnog nuklearnog otpada kroz teritoriju Republike Srbije.
I to sam isto naveo i tražio sam povećanje tih taksi, ali vi to niste prihvatili i mogu samo da tumačim jednu stvar: ili niste imali snage da to prihvatite ili nemate uopšte snage da se suprotstavite našim prijateljima iz EU. Dakle, mogu da shvatim da postoji doza servilnosti prema EU, ali ovolika doza servilnosti vređa granicu dobrog ukusa.
Dakle, da ste pažljivo čitali sve te stavke, videli biste da je traženo povećanje kada se radi o posebnim vrstama oružja. Pošto se malo razumem u to oružje, mogu vam reći o čemu se radi, dakle, oko izdavanja oružanog lista. Osnovna vrsta oružja je ono oružje čija se cena meri desetinama i stotinama hiljada evra. Znate, kada neko ima toliko novca da plati tu vrstu oružja i jedno povećanje od dve-tri hiljade ne znači za njega neku veliku stavku. Kažem, verovatno niste to pažljivo pratili, niste čitali i zato niste prihvatili ovaj amandman.
Suština svega ovoga, to sam govorio i kada se radilo o akcizama, nažalost, vi niste bili tada prisutni u Skupštini, tako da je akcize branio, čini mi se, ministar vera, carinske stope ministar ekologije. Vi ste imali nekih prečih poslova u Americi, a o tom potom, kad to dođe na red, i o tome ćemo pričati.
Dakle, suština svih ovih stvari je ta da vi gurnete ruku u džep naših građana da biste opravdali neke stvari koje su vezane za ono što smo mi govorili prilikom usvajanja budžeta, a i pre toga, rebalansa budžeta. Dakle, budžet koji ste vi doneli je potpuno nerealan. Nerealan je u svim stavkama i, kada već govorimo o tome, da kažemo kako je taj budžet, da bi građani Srbije to jasno shvatili, podeljen.
Ono što je, žanrovski rečeno burazerski, pa jedan kabinet potpredsednika ovoliko, drugi kabinet potpredsednika toliko, pa troškovi za putovanja, pa troškovi za ugovore o delu, suma sumarum, to izađe poprilična stavka, a taj budžet koji ste vi doneli, koji ste vi usvojili, to da pokrije ne može.
Tu nije kraj. Onda ste rekli - jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma. Dakle, mi uvozimo bez carine, da malo uništimo našu privredu i našu poljoprivredu, a da izvozimo ništa, pa se pojavi još jedan deficit, a stručnjaci govore da se radi o sumi između 250-300 miliona evra. Kako ćemo da popunimo sad taj manjak? Opet ćemo da zavučemo ruke u džep građana. To je suština svih ovih pratećih zakona vezanih za budžet.
Treća stvar, o tome smo vam govorili i prilikom budžeta, a čini mi se i prilikom formiranja Vlade, uvećali ste državni aparat do nezamislivih granica. Ovo je najveća Vlada u Evropi. Tu se više ne zna koliko ima ministara, koliko ima državnih sekretara, koliko ima pomoćnika, koliko ima savetnika, koliko ima ovoga, onoga. Za divno čudo, svi oni putuju, verovatno sklapaju ugovore o delima, a sve to ide iz džepova naših građana.
Pošto je to tako, red je da građane Srbije podsetimo šta ste vi to pričali u martu i aprilu, do polovine maja. Rekli ste da će bruto društveni proizvod rasti po stopi od 7%, pa je prošlo neko vreme i to je smanjeno na 3,5%, pa je prošlo neko vreme pa ste rekli 1%. Koliko je sad - 0,5%, 0,1% ili je to palo ispod nule?
Rekli ste: podela besplatnih akcija u visini od 1.000 evra. Gde su te pare? Rekli ste: povećanje penzija, koje će iznositi 70% prosečnog ličnog dohotka u Srbiji. Gde smo stigli sa penzijama? Jučerašnji dnevni list, naslovna strana "Novosti": "Biće smanjenja penzija". A šta ste obećali?
Došli smo do toga da je potpisano prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora. Šta je predviđalo to prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora?
Jednokratna pomoć za dva miliona zaposlenih u Srbiji i 75% prosečnog ličnog dohotka na ime regresa i toplog obroka. Onda ste se odrekli tog potpisanog dogovora. Što ste ga potpisivali? Ko ga je potpisao? Jedan ministar je potpisao, predsednik Vlade rekao puj-pike ne važi, od toga nema ništa. Pa ste rekli: 200 hiljada novih radnih mesta. Poslednjih meseci šta se dešava u državi Srbiji? Prinudni godišnji odmori, otpuštanja, nema povećanja plata, smanjenje penzija, nema nikakvih socijalnih davanja.
Dakle, to neko mora da objasni. O čemu se radi? Nije dobro u Srbiji, gospođo ministre, nije dobro stanje. Za to stanje, a vi se vidim slažete da nije dobro stanje, i odgovorna je ova vlada. Vi ste deo te vlade. Da li vi mislite da snosite neku odgovornost? Zašto ste pričali? Šta ste pričali tim ljudima? Gde su ta nova radna mesta? Gde je to povećanje penzija? Gde su te akcije?
Šta ćemo sad? Šta ćemo da radimo kada dođe april i mart u Srbiji? Od čega ćete da dajete plate prosveti, zdravstvu, vojsci, policiji? O tome niste razmišljali? Razmišljali ste se da se dodvorite EU i da jednostrano primenite Prelazni trgovinski sporazum.
Po kojoj osnovi? Da i ovo malo u Srbiji što onako jedva diše, da i to zatrete, da i to uništite, da ništa živo u Srbiji ne postoji. Ono malo ljudi što radi da izađe na ulicu. Da li je to bio cilj? Kažite jasno, to nam je cilj da Srbija ne postoji, da nema svoju privredu, da nema svoju poljoprivredu, sve ćemo da uvozimo iz EU, nama ne treba ništa.
Tako se ne vodi država. Tako se ne razgovara sa narodom. Svaki dan ove vlade je gubitak za Srbiju, svaki minut. Krajnje je vreme da izađe Vlada kolektivno i da kaže, mi smo nesposobna Vlada, zemlju smo doveli u haos, vodimo je putem beznađa. Ne znamo uopšte koji je put kojim mi hoćemo da idemo. Dakle, na kraju, cilj ovih pratećih budžetskih zakona je ono što sam vam rekao, a nemojte to da radite, nemojte više da zavlačite ruke u džepove građana. Nemaju više novca. Ostala je neka sitnina, a i to hoćete da im pokupite. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, normalno bi bilo da kada raspravljamo o Zakonu o akcizama da tu bude predstavnik Vlade koji je ministar trgovine, da je to njegova materija, ali evo gospodin Todorović je reklamirao i vidimo da ministra trgovine ovde nema, a imali bismo da mu postavimo vrlo važna pitanja i dobijemo valjane odgovore, i da raspravimo neke stvari. Pošto stvari ne stoje onako kako bi trebalo da stoje, juče smo imali, kada smo raspravljali o Zakonu o porezima na imovinu ministra vera. Da li neko može da objasni kakve veze ima ministar vera sa zakonom o porezima na imovinu?
Prekjuče smo imali, kada smo raspravljali o carinskim tarifama, ministra za zaštitu životne sredine. Pretpostavljam da ćemo sutra imati za ovlašćenog predstavnika Vlade ministra sporta. To prosto tako ide jedno za drugim. No, suština amandmana koji je podneo moj kolega Miroslav Petković, kao i suština prethodnih amandmana o kojima su govorili poslanici je ta da se uputi jedna jasna poruka - nemojte zavlačiti ruke u džepove naših građana, prestanite sa tim.
Građani više nemaju novca da to plaćaju, one stvari kojima se vi bavite, ali pošto je ovaj zakon, kao i niz zakona, i ima neku svoju istoriju, neki svoj slet događaja, da krenemo redom.
Šta je dovelo do ovoga? Šta je dovelo do ovoga da vi zavlačite ruke u džepove građana? Prva stvar, budžet koji ste doneli predviđa deficit od 50 milijardi. Čekali smo ga 40 dana, opominjali vas, pitali gde je budžet i šta je sa budžetom. Onda smo saznali da nam je budžet u stvari doneo MMF.
Onda ste vi kao, kako sebe volite da nazivate, odgovorna koalicija, odgovorna socijalna vlada, seli i burazerski podelili taj budžet, pa jednom potpredsedniku ovoliko, njegovom kabinetu, drugom kabinetu onoliko, pa jedan ministar putuje svaki dan, pa drugi ministar putuje svaki treći dan, jedna trećina puta budžeta ode na troškove putovanja, ugovora o delu i raznorazne stvari.
Sve smo vam mi to govorili prilikom rasprave o budžetu i pre toga i prilikom rebalansa budžeta, i upozoravali na sve te stvari. Bogami, kada je krenula ova Vlada, premijer Vlade gospodin Mirko Cvetković je krenuo sa jednom dosta jakom pričom, 7% bruto nacionalni dohodak raste, kada je svetska ekonomska kriza zakucala na vrata, prvih nekoliko dana imali smo nesuvisle izjave pojedinih državnih funkcionera da će nama svetska ekonomska kriza doneti dobro. Kome je kriza donela dobro?
Kada je to već onako, kada su ta vrata bila otvorena, onda se govorilo o 3,5% bruto nacionalnog proizvoda. Kako je ta kriza sve više i više prodirala, došlo se na 1%, a kada bude kriza ušla, a to je mart i april, mislim da ćemo onda ući u nešto što je ispod nule. Tako stvari stoje, ali vi se niste zaustavili samo na tome.
Dakle, vaše zavlačenje ruku u džepove građana je najuočljivije jednostavnom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma. Dakle, kada ste videli da će u budžetu nastati još veći manjak, a operiše se cifrom između 250 i 300 miliona evra, onda ste vi jednostavno došli na tu genijalnu ideju - ajmo da povećamo akcize, da povećamo ovo, ajme da uzmemo sve od tih ljudi što se može uzeti, ne bi li nadomestili gubitak u budžetu, s obzirom na vaš genijalni potez - jednostrana primena prelaznog trgovinskog sporazuma. Dakle, mi ne možemo ništa da izvezemo u Evropu, ali ćemo zato bez carine da uvozimo sve.
Dolazimo do pitanja - šta će biti sa našom poljoprivredom, sa našom privredom? Niz pitanja i sve smo to govorili. Dakle, još jedno pitanje, pošto raspravljamo o ovim zakonima - gde je ministar finansija? Nema ga danima u Skupštini. Čujemo da je na putu. Otišao je u sedište MMF-a. Da vidimo zašto je otišao u sedište MMF-a? Otišao je po rebalans. Tako recite. Kada se pravi takav budžet, kada vam neko pravi drugi budžet, zato dobijate posle mesec dana rebalans.
Valja se u ovom trenutku podsetiti i na još neke stvari koje su se dešavale u aprilu i maju, prvih desetak dana maja i ceo april. Dakle, šta ste tada pričali? Penzije 70% prosečne plate, besplatne akcije hiljadu evra, 200 hiljada novih radnih mesta. Brižna Vlada i odgovorna svakom građaninu i svakom pojedincu.
Onda ste potpisali prošireno dejstvo opšteg kolektivnog ugovora. Lepo sam vas pitao, tu je sedela ministarka finansija, s obzirom na to prošireno dejstvo i kolektivne ugovore, jasno i glasno - imate li vi novca da primenite to prošireno dejstvo kolektivnog ugovora? Ona kaže - ne. Kažem - zašto ste potpisali? Kaže - lepo zvuči, divno zvuči. Šta je epilog toga? Epilog toga u Srbiji su počeci štrajkova, jedno opšte nezadovoljstvo, a to nije dobro u Srbiji.
Šta rade mesec i po dana ovi ljudi pod šatorima ovde preko puta zgrade predsedništva? Letuju? Samo što se ne kupaju na -10 i -12. To je efekat vaše vlade, vaše odgovorne Vlade. Onda kada vas upozorimo na neke stvari, ili nema odgovora ili onda počinje gruba primena, bahatost u Vladi, kršenje osnovnih zakona, nepoštovanje dostojanstva Narodne skupštine.
Kada se priča otvori i zategne, i kada se govori o pravim temama, onda poslanici opozicije budu optuženi da prave opstrukciju rada Narodne skupštine. Neće biti da je tako. Opstrukciju pravite vi svojom neodgovornošću. Svaki dan sa ovakvom Vladom i ovakvom vladajućom većinom je izgubljen dan za Srbiju. Svaki mesec je katastrofa. Da li vi mislite kako ćete u martu i aprilu iz ovakvog budžeta da isplaćujete plate u zdravstvu, u prosveti, u vojsci, u policiji? Hoćete li opet da povećate akcize? Hoće li možda akciza na naftu biti 100 dinara?
Je l' tako mislite da nadomestite taj gubitak? Krajnje je vreme da ovakva jedna neodgovorna vlada podnese ostavku.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226. Narodnom poslaniku trebaju obaveštenja od ministra i drugih predstavnika Vlade. Dakle, moje javljanje po Poslovniku se odnosi i vezano je za dnevni red.
U dnevnom redu, tačka 5, Predlog zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda. Dakle, u ovom zakonu, u članu 2, kaže se - ne utvrđuje se i ne plaća porez na prihode od kapitala po osnovu kamate na devizne štedne uloge i druge depozite građana koje su ostvarene od dana stupanja na snagu zakona do 31. decembra 2009. godine.
Dakle, moje pitanje za gospodina ministra Dulića je sledeće - koliki je bio taj prihod od poreza na štednju u budžetu prethodnom? To u zakonu ne piše. Kolika je ta cifra, odnosno koliko će biti manje para u budžetu ako se sada primeni ovaj zakon?
Mislim da je to vrlo važno da znamo, baratamo ciframa, baratamo novcem i treba da znamo tačno koliko je to bilo nekada para u budžetu, koliko će biti manje, da bi se valjano kasnije uključili u raspravu povodom ovog zakona. Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam da podržim amandman gospodina Slobodana Samardžića upravo iz razloga koji je napisan u obrazloženju. U obrazloženju piše da je nedopustivo da potpredsednici Vlade Republike Srbije imaju 13 puta veće predviđene troškove za putovanje nego predsednik Vlade.
Meni je svakako interesantno i obrazloženje predstavnika predlagača. "Amandman se ne prihvata iz razloga što su sredstva namenjena za troškove putovanja u okviru razdela kabineta predsednika Vlade, kabineta prvog potpredsednika Vlade, kabineta potpredsednika Vlade za evropske integracije i kabineta potpredsednika Vlade za socijalnu politiku i društvene delatnosti predložena u skladu sa nadležnostima i potrebama ovih budžetskih korisnika".
Šta je tu sporno? Po logici stvari bi potrebe i nadležnosti trebalo da budu kod predsednika Vlade najveće, ali izgleda da neko ima veće potrebe i veće nadležnosti nego predsednik Vlade. Ako krenemo da to razmatramo, pa pošto imamo potpredsednika Vlade, njih troje, koji su istovremeno i ministri, je l' to znači da kada oni krenu na putovanja da oni putuju prvi dan kao potpredsednici Vlade, pa onda troškovi idu sa te pozicije, a drugi dan putovanja putuje kao ministar resornog ministarstva? Kako to objasniti?
Juče sam govorio o jednom kolokvijalnom nazivu predsednika Vlade o budžetu, kolokvijalno ga zovem podsticajno-restriktivni. Da vidimo sada, evo ga, tu je on podsticajan. Podsticajan je za potpredsednike Vlade, a restriktivan je za predsednika Vlade.
Dakle, šta se time pokazuje? Za koga je još taj budžet podsticajan? Za ministre, za ministarstva, za Generalni sekretarijat Vlade, za državnu administraciju koja se uvećava.
Za koga je restriktivan? Za onoga ko u današnje vreme ostaje bez posla. Restriktivan je za penzionere. Restriktivan je za zdravstvo. Restriktivan je za sve one ljude kojima ćete zavući ruku u džep povećanjem akciza zbog jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma. Za njih je budžet restriktivan.
Za njih neće biti para, pa ćete im onda pomoći na taj način još više što ćete povećati cenu struje, osnovnih životnih namirnica, pa grejanja, a istovremeno ćete raditi i neke stvari koje je prosto teško objasniti.
Pre jedno pola sata je gospodin Todorović nešto pričao o gradskom budžetu i u tom gradskom budžetu sad ide jedna priča koja je vezana za izgradnju mosta preko Ade Ciganlije. Pazite, radi se o firmi austrijskoj "Por", s kojom Vlada uporno pokušava da raskine koncesiju oko gradnje autoputa Horgoš-Požega. Ta firma nije dobra ako je u pitanju ta koncesija, ali ta firma je dobra kada treba da gradi most preko Ade Ciganlije.
Kako se to može objasniti? Jednom je dobra, a jednom nije dobra. Taj most košta preko 300 miliona evra, a stručnjaci kažu da za te pare mogu da se naprave dva mosta, a ovaj treba da bude izgrađen, pa će taj pilon biti visok 200 metara, pa hajde da ga nazovemo pilon gospodina Dragana Đilasa, da mu damo ime, 300 miliona evra.
Dakle, to je arčenje para. To je podsticajni budžet za one koji već imaju, pa i ne znaju šta će, a restriktivan je za one koji u današnje vreme jedva preživljavaju. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, gospođo ministre, na član 4. Predloga zakona o budžetu podneo sam amandman. Pre mene je barem 10-12 narodnih poslanika DSS govorilo na istu temu.
Dakle, dobro je što je gospođa ministar prihvatila ovaj amandman. Dobro je i zbog onih žitelja opština i gradova u Pomoravlju, koji su videli da su poslanici DSS danas uložili izuzetan napor da ubede predstavnika predlagača da ovaj amandman prihvati. To je dobra stvar.
Ali, u ustima ostaje gorak i opor utisak i ukus gledajući na opštu sliku vezano za Predlog zakona o budžetu. Dakle, u izlaganju predsednika Vlade tri principa su bila dominantna. Gospodin predsednik Vlade je govorio o jedinstvu, govorio je o solidarnosti i govorio je o trećem principu, za koji sam siguran da nema baš mnogo veze sa logikom. Princip - podsticajno restriktivan. Crn, a beo; debeo, a mršav; visok, a mali.
Dakle, kako nešto može biti podsticajno, ako je restriktivno? Razmišljao sam o tom problemu, a onda sam došao do zaključka da on jeste podsticajan za neke korisnike budžeta.
Recimo, podsticajan je za kabinete potpredsednika Vlade, jer su ti budžeti uvećani za podebeli iznos. Podsticajan je i kada se radi o ugovorima o delu. Ne možete da saberete sve te cifre. To je gomila novca, možda veća od metar i po, dva. Podsticajan je i kada se govori o putovanjima predstavnika Vlade. U tim situacijama on jeste stimulativan i jeste podsticajan.
Gde je on restriktivan? Restriktivan je u onim predizbornim obećanjima. Restriktivan je kada govorimo o penzijama, o troškovima života, o besplatnom školovanju, restriktivan je u oblasti zdravstva itd. To je ta priča zbog čega ostaje gorak ukus u ustima i pored ovog malog pomaka koji je učinio predstavnik predlagača, ali prosto bacajući nekoliko kapi bele boje u punu kantu crne boje ne dobija se mnogo.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nemam nameru da polemišem sa gospodinom Đurom Perićem. Dakle, samo ću govoriti o činjenicama.
Važeći Zakon o penzionom osiguranju omogućava da se penzije usklađuju dva puta godišnje. Izmena Zakona, koja ide u paketu sa budžetom, određuje da penzije budu zamrznute. DSS je tražila da se o tome raspravlja, kao o posebnoj tački dnevnog reda.
Vaša stranka je glasala da bude objedinjena rasprava, da to sve onako protutnji i da se o ovom velikom problemu penzionera ne raspravlja na jedan valjan način. To su činjenice i to je briga DS prema toj ugroženoj populaciji, dakle, to je suština problema. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu gospođe Jorgovanke Tabaković.
Mislim da ova odredba u članu 5. treba da se briše. Čini mi se da se ovim zakonom dešava u Srbiji nešto što je već viđeno. Šta je to u Srbiji već viđeno? Viđeno je nešto što se zvalo likvidacija četiri velike banke: Jugobanke, Beobanke, Investbanke i Beogradske banke. Već je viđeno i što se to tada zvalo finansijski udar na državu Srbiju.
Ali, kada govorimo o pojedinostima ovog zakona, ne možemo da se ne setimo i nekih ljudi i nekih imena koji su učestvovali u tome što se zvalo finansijski udar na državu Srbiju. Hajde da se prisetimo imena Nemanje Kolesara, Janjuševića i drugih. Ajmo da pričamo o toj priči zato što naslućujemo kroz ovo da ćemo opet biti svedoci nečega, a videćemo kako ćemo biti svedoci tog nečega.
Jedan primer, o načinu stečajnog upravnika Beobanke, gospodina Nemanje Kolesara.
Jedan od postupaka tog stečajnog upravnika bio je davanje u zakup u Deligradskoj ulici prostorija Beobanke, površine 1.556 kvadrata, po ceni od nekoliko evra. Kome? Ministarstvu pravde. A bilo je tu još prostorija i prostora tih banaka. Šta je sa prostorijama u ulici Alekse Nenadovića? Šta je sa prostorom u Brankovoj ulici? Šta je prostorom na Zelenom vencu?
Kad se to odigralo, onda su počele pojedine afere da isplivavaju na površinu. Pa se u tom čuvenom periodu rada stečajnog upravnika gospodina Nemanje Kolesara (da ne pominjem stranku u kojoj je on bio, mislim da to građani znaju, što kaže gospodin Moma Marković - ''žuto preduzeće'') dogodilo da taj gospodin stečajni upravnik, sa onako bogatim radnim stažom i iskustvom, sebi priušti da kupi jedan skroman stančić u Požarevačkoj ulici na Vračaru. Pa se pored njega pojave još neki ljudi - sitnica, stančić, dve do tri stotine hiljada evra. A bio stečaj banaka.
U svetu se govori o jednom pojmu određenih agenata koji vršljaju raznoraznim zemljama pa, izgleda, posećuju vrlo često i nas. Njih zovu ekonomske ubice. Da li je tako, gospođo ministre? Jedan od takvih ekonomskih ubica se zove Džon Perkins. Njegova griža savesti mu ne dozvoljava da napiše knjigu gde objašnjava kako se vrši ekonomsko ubistvo zemalja u razvoju i zemalja kao što je naša država.
Dakle, kada eliminišete banke koje mogu da kreditiraju svoju državnu privredu, onda država uzme od velikih međunarodnih korporacija (obično to budu američke korporacije, korporacije Evropske unije) poveće kredite, ali taj novac ne stigne direktno u tu zemlju, nego ide u te korporacije koje sagrade industrijske zone. I to sve krene onako lepo, pogotovo ako se to medijski fino predstavi, idilično - obećana zemlja, nova radna mesta, novi tipovi automobila, čuda božija.
E, al' kada dođe do toga da se plaća, onda država to više ne može da plaća. Onda te ekonomske ubice kažu sledeće - pošto vi ne možete više da servisirate tu vrstu dugovanja, onda ćete se odreći onih resursa od kojih živite. Evo, mi se polako odričemo. Ajmo da vidimo koliko je hiljada hektara naše zemlje u Vojvodini dato stranim tajkunima ili korporacijama.
Ako to ne uspe, onda ide drugi ešalon ekonomskih ubica. Pa se onda ruše vlade, one vlade koje ne odgovaraju takvoj vrsti politike, ali se instaliraju druge vrste vlada koje su priležne, raspoložive i raspoložene za tu vrstu saradnje. Kad ne bude ni to moguće, pribegava se trećem metodu, a treći metod se zove rat. E, evo odgovora zašto se raspala ona bivša država. Evo, možda, i odgovora zašto je onako besomučno bombardovana naša država 1999. godine. Evo odgovora šta traži Amerika u Iraku. Evo odgovora da nije bilo Račka, nego da je iskonstruisano. To su te ekonomske ubice.
A šta mi radimo? Kakav odgovor imamo na tu vrstu problema? Evo, ja ću vam reći koji je odgovor. Vlada, koju formiraju američki i britanski ambasador uz pomoć tajkuna, radi to, vodi nas u ropsko dužništvo, zato što nema više banke koja može da kreditira svoju privredu, zato što moramo da se zadužujemo i zato što moramo da rasprodajemo svoje resurse.
Ekonomski odgovorna Vlada, program predsednika Vlade, nova radna mesta, besplatno zdravstvo, školstvo, zemlja u kojoj teče med i mleko! Šta rade ovi ljudi preko puta Predsedništva, ovde na Andrićevom vencu, desetak dana ispod šatora? Od besa na ovoj hladnoći, na minusu, spavaju u šatorima? Zašto sindikati najavljuju štrajkove? Zato što im je dosadno u svojim stanovima? Zaposleni primaju velike plate? Zbog čega najavljuju štrajkove? Šta ste im obećali, a šta ste ispunili od onoga što ste obećali?
Namera je jedno (a postoji loša namera kod ove vlade), priča je drugo (pogotovo ako se svi mediji drže pod kontrolom), a realnost i život su nešto treće. Ta realnost se vidi svakog dana na ulicama i ta realnost je, nažalost, za građane Srbije vrlo surova. Svaki dan opstanka ove vlade košta ovaj narod. Svaki dan rada ovakve vlade je gubitak za Srbiju. Svaki minut rada ove vlade je novi korak u dužničko ropstvo. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Pop-Lazić je u članu 3. ovog zakona o osiguranju depozita podnela amandman, gde je predvidela da se umesto reči "mala i srednja pravna lica" stave reči "pravna lica". O čemu se radi? Verovatno je gospođa Pop-Lazić čitala Ustav i videla da ta ustavna kategorija "mala i srednja pravna lica" u Ustavu ne postoji. O tome nam govore čl. 83. i 84 Ustava. Gde ste vi našli u Ustavu da postoje "mala i srednja pravna lica"? Hajde da umesto tih prideva, recimo, stavimo imenice, pa da budu recimo "žuta i crvena pravna lica".
Hajde da stavimo da budu građani veliki, kao što je direktorka Centralnog registra, čija je plata 14 hiljada evra ili Bojan Krišto, i da oni budu velika pravna lica ili veliki građani, pa srednja lica koja imaju, recimo, 300-400 hiljada, pa mala pravna lica koja imaju platu od 100 hiljada, pa se onda dolazi do onog najmanjeg pravnog lica koje se zove gladni narod.
Kada je reč o ovom zakonu DSS je pre dva meseca podnela jedan zakon koji se odnosi na osiguranje depozita. Šta je Vlada uradila? Bacila ga je sa stola i rekla – ne, to ne treba, jer ne postoji kriza.
Onda smo čuli od pojedinih predstavnika Vlade kako je kriza nama dobrodošla, kako će Srbija da profitira iz te svetske ekonomske krize. Ceo svet leže i ustaje sa brigom kako prebroditi ekonomsku krizu, a zvaničnici naše Vlade kažu kako je nama kriza dobrodošla i kako će Srbija da profitira iz toga. Dakle, vrlo, vrlo interesantna stvar.
Kada govorimo o svemu tome prosto je prilika da se osvrnemo i na neke stvari koje se dešavaju u ovoj državi, a da bismo mogli da se osvrnemo na to valja poći od nečega što je bazni dokument.
Bazni dokument se zove ekspoze predsednika Vlade, gospodina Mirka Cvetkovića. Tu ste imali šest tačaka, a četvrta tačka je jačanje socijalne odgovornosti Vlade. Sve poslaničke grupe, a nadam se da ste i vi, gospođo ministre, dobili pismo Saveza samostalnih sindikata Srbije, od 12.12.2008. godine, odnosi se na jedan dokument, na potpisivanje proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora. Na šta se odnosi taj ugovor? Na pomoć zaposlenima u visini od 15% od prosečne lične plate, a njih ima otprilike dva miliona u Srbiji i isplaćivanje jednokratne pomoći od 85% prosečne plate u Srbiji, na ime regresa i toplog obroka. Kada to sve sračunamo to izađe oko dve milijarde evra.
Kada smo govorili o rebalansu budžeta ovo pitanje sam postavio, jer se pojavila sumnja da tih para nema. Pitao sam vas – da li imate te pare da isplatite? Nemamo! Ministar potpiše taj ugovor sa sindikatima o proširenom dejstvu, kaže ljudima – biće vam isplaćeno po tom proširenom ugovoru, a vi kažete – nema para. I šta sada da radimo? Ko je napravio problem? Opozicija napravila problem?! Opozicija je obećala?! Opozicija koči evropske integracije, ne da raspravu u Skupštini?!
Mi podnesemo zakon, a zakon se ne razmatra. Mi kažemo da ne postoje realne okolnosti u vezi proširenog Kolektivnog ugovora, ministar potpiše, a mi vas sada pitamo – imate li pare, a vi kažete da nemate pare. Je l' tako, gospodine Ćiriću, rekli ste – nema para. To ćete vi objasniti građanima Srbije. To je lepo potpisano 6. novembra 2008. godine. Prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora se odnosi na sve poslodavce u Srbiji. Šta će sada poslodavci da rade u Srbiji, kada nema tih para? Kako da reše taj problem?
Pa, rešavaju, evo već desetak hiljada ljudi je otpušeno, pa ćemo sledeće godine da otpustimo još pedesetak, sto hiljada ili možda i više, pa nećemo imati toliki broj zaposlenih, pa neće moći da se primeni prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora, eto, rešen problem. Socijalno odgovorna Vlada rešila problem!
Socijalno odgovorna Vlada hoće jednostrano da primeni Prelazni trgovinski sporazum. Da li tu postoje neka šteta za državu? Svi ekonomisti kažu biće štete od, nekih, 300 miliona evra. Neće biti para u budžetu.
A kako ćemo da rešimo, da nadoknadimo taj manjak? Tako što će akcize, tako što će porezi, tako što će struja da ode gore, pa osnovne životne namirnice, poskupela je registracija vozila 20%, a vi ste rekli da će biti ko zna kolika za one kategorije preko 3 hiljade kubika, itd. Znači, šta je to? Socijalno odgovorna Vlada zavlači ruku u ionako već prazan džep polugladnog stanovništva, ne bi li nadoknadila i taj manjak u državnoj kasi zbog jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Pa vi divno radite, prosto, čovek onako kada izađe na ulicu čuje opšti jauk i kuknjavu, i paniku zbog socijalno odgovornog rada Vlade Republike Srbije! Ko zna koliko smo mi pitanja vama ovde postavljali? Rok za odgovor na postavljeno pitanje je bio osam dana, prođe i po mesec dana, a nikakvog odgovora nema. A, zašto ga nema? Zato što nemate odgovor, ili ga ne znate.
Pokazao sam na primeru ovog zakona o depozitima. Objasnite vi nekome ko čita zakone gde ste vi našli mala i srednja pravna lica. Gde to piše u Ustavu? U kom to zakonu piše?
Zašto ne pročitate prvo osnovne akte, kapitalni zakon kako određuje određene stvari, pa da tek onda uđete u proceduru pisanja i donošenja zakona? Istovremeno, kada vam se dostave zakoni, kada se upozorite na određenu vrstu problema za vas ti zakoni ne važe i ne postoje. Šta radite sa njima? Bacite ih, je li?
Mi smo i predsednici skupštine dostavljali određene zahteve i zakone, ja sam raspravljao o važnim temama, bitnim za državu i za narod, pa smo dobili odgovor – pa, taj zakon nije bio kada sam ja postavljena da budem predsednica Skupštine. Pa smo pitali šta ste uradili sa tim predlogom, je li to bačeno, je li problem rešen? Pa, nije rešen problem! Niz pitanja, stotine, nijednog odgovora, bar ne suvislog.
A onda čujemo od šefa Poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, kada izađe za govornicu, kako kaže da opozicija blokira rad Skupštine, jer važni zakoni, a jesu važni, ne mogu da dođu na red, o njima se ne raspravlja, a oni su od interesa za građane Republike Srbije. Kad god se postavi jedan problem o kome treba ozbiljno raspravljati uvek neko napravi toliku galamu u ovoj državi, digne toliku prašinu o nekim nevažnim stvarima, da se ne raspravlja o onome što je bitno za ovaj narod. Lepo smo čuli od predsednika Vlade, i ja ću ponoviti, šest tačaka.
Dakle, ponesite jednom sa sobom taj ekspoze pa vidite šta je čovek rekao: opredeljenje za evropsku budućnost Srbije, neprihvatanje nezavisnosti Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, neophodnost jačanja ekonomije, jačanje socijalne odgovornosti Vlade, pooštravanje borbe protiv kriminala i korupcije, poštovanje međunarodnog prava. Šta ste vi ispunili od tih šest tačaka? Nijednu! Od svih šest tačaka, ma, ni pedalj, ni santimetar.
Jačanje ekonomije. Kako ste ojačali ekonomiju? Tako što je otpušteno desetak hiljada ljudi u Srbiji. Zar je to jačanje ekonomije?! Jeste li ojačali ekonomiju time što ste doveli ''Fijat'', a ''Fijat'' otpušta radnike? Jeste li sačuvali nezavisnost Kosova i Metohije?! Doveli ste Euleks. Pa, je l' čitate vi, je l' pratite vi šta govore strani zvaničnici o misiji Euleks? Koja je to jedna od ovih šest tačaka gde ste vi napravili bilo kakav ozbiljan pomak? Nijedna!
Dakle, svaki dan sa vama je, za ovaj narod i za ovu državu, gubitak vremena. Svaki dan i svaki sat sa vama je put u siromaštvo, u beznađe. Kada se u jednoj državi desi takva vrsta skandala, a tih skandala je bilo nekoliko u poslednjih dvadesetak dana, taj ministar izađe pa podnese ostavku, pa kabinet onda razmišlja da li će cela Vlada da padne ili neće, a po svoj prilici i po svoj logici i treba da padne Vlada, jer je neodgovorna, jer je neozbiljna.
Izmislili ste paket zakona o pravosuđu, a imamo neke zakone koji čekaju, kao što je vizni režim, mi govorimo o setu pravosudnih zakona koji će da se primene od 1. januara 2010. godine, a nismo rešili problem pasoša, po hitnom postupku. Raspravljamo već deset dana o tome i kompletno izlaze poslanici opozicije i pozicije i govore – zakon ne valja, povucite ga i ne valja Predlog za Visoki savet sudstva. Mi se time bavimo deset dana, gubimo vreme na tome, a ima važnijih zakona, onda izađete i kažete opozicija je kočila Skupštinu.
Kako vas nije sramota da to govorite? Ko gubi vreme na nekim nevažnim stvarima? Pa, nemušta većina. To je razlog zbog čega to ne može više da opstane. To je razlog, zato što jedanaest stranaka ne može da vodi ovu državu, zato što je rezultat jedne takve koalicije namirivanja ličnih interesa, a to smo pokazali ko zna koliko puta na ko zna koliko primera. Evo, sačekaćemo da se povede pitanje poverenja Vladi.
Sačekaćemo, gospođo ministre, i ovaj novi budžet. Videćete koliko ima tu nelogičnih stvari. I sve ćemo argumentovano to iznositi. Ali, da ne bude kao sa rebalansom, kada vam budemo ukazali na neke stvari u budžetu, ne želimo da dobijemo odgovore koji nemaju veze sa tom materijom. To su ta pitanja koja mi vama svakodnevno postavljamo, a na koja vi nemate odgovor. Zahvaljujem. (Aplauz.)