Gospođo predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Vlatko Ratković je podneo amandman na član 9. stav 1, gde se tačka 27) pretvara u tačku 28) i gde se kaže da se osniva osnovno javno tužilaštvo u Rumi za područje osnovnog suda u Rumi. Spreman sam da podržim ovaj amandman, pogotovo videvši da gospodin Vlatko Ratković nije u sali. Koliko sam video u obrazloženju zašto je Vlada odbila ovaj amandman, Zakonodavni odbor, čiji je predsednik gospodin Vlatko Ratković, rekao je da je taj amandman pravno moguć. Mene čudi da gospodin Vlatko Ratković nije izašao da brani svoj amandman. Verovatno je zauzet ili ima nekih drugih obaveza. No, suština je sasvim drugačija. Možda je neko gospodinu Vlatku Ratkoviću rekao – nemoj da braniš amandman jer si ti poslanik vladajuće koalicije. Mislim da je stvar u tome, ali dobro, mislim da je to problem gospodina Vlatka Ratkovića.
Suština zakona o kome su govorili poslanici u proteklih četiri-pet dana jeste da je zakon loš. Problem rešava amandman gospođe Milice Radović, povucite taj zakon. Jedino je to rešenje, jer je ovo nepopravljivo amandmanima. Jednostavno nepopravljivo.
U prethodnim amandmanima se govorilo o svim javnim tužilaštvima u pograničnim opštinama koje ostaju bez osnovnih javnih tužilaštava. Jedan od parametara i kriterijuma koje ste vi navodili u obrazloženju zakona je dostupnost pravde.
Pravda je dostupna, samo je malo dugačka, negde je 100 ili 150 kilometara, negde manje, negde više, tako da ti parametri i kriterijumi koje ste naveli u obrazloženju zakona jednostavno ne stoje. Ni po jednom kriterijumu to jednostavno ne stoji.
Nije problem samo tužilaštvo. Problemi su daleko veći i daleko opasniji po građane Srbije. Nama je stigao Predlog zakona o budžetu i ovo je interesantno za građane Srbije da čuju jedan podatak i jednu cifru: predviđen je deficit budžeta u iznosu od 49.000.000.000 dinara. Ali, onaj ko uzme da prelista taj budžet i sabere ekonomsku klasifikaciju 422, a ta ekonomska klasifikacija znači - troškovi putovanja, dođe do cifre od 5.640.000.000 dinara, a to iznosi više od 10% budžetskog deficita. Da vas čovek sada pita gde vi putujete, gde se troši tih 5.600.000.000 dinara? Pa put do Meseca ne košta toliko.
Još jedan primer u rebalansu budžeta: Generalni sekretarijat Vlade broji 122 zaposlena; stavka troškovi putovanja - 94 miliona. Kada to podelite sa brojem zaposlenih, jedan zaposleni potroši dve godišnje prosečne plate u Srbiji. Restriktivni budžet, socijalno odgovorna Vlada. Opet vas pitam, gde putujete? Kada biste pogledali i druge stvari u tom budžetu, to je prosto da se čoveku digne kosa na glavi.
U jednom članku sam našao da je, recimo, povećanje plata zaposlenih u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje daleko veće nego što je povećanje plata zdravstvenih radnika. Dakle, zbog čega postoji taj Zavod za zdravstveno osiguranje? Da bi trošio pare poreskih obveznika na taj način? Pa, gde ti ljudi uplaćuju novac i zašto ga uplaćuju? Za svoje lečenje. Zašto je izgradnja zgrade Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje kasnila toliko meseci? Zašto je probijen taj budžet za gradnju zgrade? Zašto je to izašlo preko sto miliona više? Je l' neko treba da odgovara za to?
Da li je neko od poslanika vladajuće koalicije uopšte čitao i da li je upamtio bilo šta iz ekspozea gospodina Mirka Cvetkovića? Koje je to predizborno obećanje održano? Hajdmo da vidimo neke stavke. Šta je bilo sa produženim dejstvom opšteg kolektivnog ugovora o povećanju, odnosno isplati 15% prosečne plate? Kada je tu na vašem mestu sedela ministarka finansija ja sam izračunao da tih 15% povećanja prosečne plate iznosi 1.600.000.000 dinara, a da 75% jednokratne pomoći za regres iznosi 400.000.000 evra. To je dve milijarde evra. Pitam, je l' imate te pare da isplatite? Onda odmah gledamo odakle te pare. Dobro, zašto ste potpisali taj ugovor? Zašto je gospodin Gajić potpisao taj ugovor? Šta danas rade predstavnici sindikata ispred zgrade Vlade? Zbog čega se oni bune? Zbog odgovornosti Vlade.
Šta je sa besplatnim akcijama? Gde je tih hiljadu evra? Gde je po hiljadu evra za pet miliona punoletnih građana Srbije? Ko će to da isplati? Je l' socijalno odgovorna Vlada ima para za to? Hajde, dajte tim ljudima po hiljadu evra i rešili smo problem, nema krize, pet milijardi evra, sitnica.
Dakle, Vlada koja radi to što radi, koja je lagala građane u prethodnoj kampanji, koja ne vodi računa o svom stanovništvu ne zaslužuje da bude na vlasti više nijedan dan. Svaki dan sa ovakvom vladom je gubitak za državu i za građane Srbije. Začuđujuće je i to što u svojim sinoćnim komentarima i izjavama poslanici vladajuće koalicije optužuju poslanike opozicije kako opstruišu rad Skupštine u vezi sa donošenjem seta pravosudnih zakona. Videćemo da li je to baš tako.
Prekjuče je poslanicima opozicije, a i vi ste, gospođo ministarka, bili svedok tome, bilo uskraćeno pravo da govore i po amandmanima, a kamoli po Poslovniku.
Dakle, vi nama ne date da govorimo o temi, ne date nam da govorimo po Poslovniku. Ima li nešto što vama uopšte odgovara? Govorite da nema dijaloga. Pa, za dijalog je potrebno dvoje. Je l' vi mislite da je dijalog samo kada se vi dogovorite kako ćete da rasporedite pare iz budžeta unutar vladajuće koalicije? To je za vas dijalog.
Šta su krajnje namere ove vlade? Da stvaranjem afera, dizanjem magle, prašine, skrene misli ovog naroda, koji je već na ivici gladi, sa glavne teme, a glavna tema se zove dolazak Euleks misije na Kosovo. Šta je zadatak Euleksa? Zadatak Euleksa je da radi na uspostavljanju nezavisnosti tzv. narkodržave Kosovo. Vi to mirno gledate. Govorite da će Euleks biti statusno neutralan. Pa kakva je to misija koja uspostavlja carinu, dovodi sudije? Po kojim zakonima će da sude te sudije, po zakonima koje države? Imate li odgovor na to pitanje? Koji su to zakoni po kojima će da sudi sudija Euleksa?
Pa dajte, izađite jednom pa kažite – mi kao vladajuća koalicija, gde je najjača stranka Demokratska stranka, vodili smo tajne pregovore, priznali smo Euleks, dozvali smo Euleks, pričali smo jedno, a radili smo drugo. Hajte jedanput kažite jasno i glasno – prevarili smo vas. Takva pitanja, ne jedno, nego stotine takvih pitanja. Ima li ijednog odgovora? Nijednog odgovora.
Gospodin Jojić postavi pitanje, a dobije pet kilograma materijala. Na mnoga pitanja koja su postavljena Vladi i ministrima odgovora nema. Čak i kada se neka pitanja postave pokušavaju da poslanike "privedu" u ministarstvo i da im pokažu papire na uvid, kao što je mene šef kabineta ministra poljoprivrede zvao da dođem u Ministarstvo da mi on da na uvid papire. Ja sam pitao – je l' vi to mene privodite? Ako sam postavio poslaničko pitanje u vezi sa trošenjem deset miliona evra na vatanje komaraca i krpelja i na uništavanje ambrozije, da li sam ja dužan da me privedete da biste mi objasnili u čemu je problem? Vi ste dužni da mi na to pitanje odgovorite pismeno.
Možda ću dobiti duplo veću količinu papira nego gospodin Jojić, a možda neću dobiti uopšte te papire.
Da li uopšte imate odgovor na neko pitanje? Da li uopšte znate šta radite? Tako se ne vodi država. To nije socijalno odgovorna vlada, to je neodgovorna vlada. Svaki dan je strašan gubitak za državu i za narod.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želim da govorim o članu 104, vezano za izlaganje gospodina Mićunovića. Želim da govorim i po članu 226.
Dakle, prvo po članu 104. Gospodine Mićunoviću, vi ste izašli za govornicu i pozvali ste se na član 103. koji govori da narodni poslanik treba da govori o temi koja je na dnevnom redu, ali vi retko govorite u Skupštini Republike Srbije.
Sinoć je nama poslanicima opozicije uskraćeno pravo da govorimo o temi. Ja sam izašao i intervenisao. Je l' tako, gospođo potpredsednice?
Dakle, vi nama uskraćujete elementarno pravo da govorimo o temi i stvarima koje su bitne za građane Srbije. Toliko o vašem poštovanju rada Skupštine Republike Srbije.
Po članu 226. Juče je jedan grad u Republici Srbiji bio na granici uništenja. Juče je hiljade ljudskih života bilo ugroženo. Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, 2. oktobra i 5. novembra, ja sam ministra za ekologiju upozoravao na taj problem i govorio da grad Loznica leži na 500 tona ugljendisulfida. Ministar za zaštitu životne sredine me je uveravao da je to potpuno bezbedno. Evo kako je bezbedno. Tražio novac u rebalansu budžeta da se to sanira, a novac iz rebalansa budžeta je arčen na sve moguće načine, a onda kada su ljudski životi ugroženi za to nema novca. To je ta odgovornost koju vi snosite u svom radu do sada. Umesto da posle ovoga ministar za zaštitu životne sredine dođe i da podnese ostavku ovde pred svima nama, on se ne pojavljuje i ne daje nikakve zvanične izjave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Član 104.
U prethodnom jednom izlaganju, šef Poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, gospođa Nada Kolundžija, grubo je povredila dostojanstvo Narodne skupštine. Dakle, gospođa Nada Kolundžija je rekla kako mi razvlačimo ovu sednicu.
Gospođo Kolundžija, nekoliko dana raspravljamo o jednom zakonu koji nema nikakav smisao, o jednom zakonu koji ima 19 članova i 134 amandmana. Ko je te amandmane pisao? Da li ih je pisala samo opozicija, ili su pisali i poslanici vladajuće koalicije? Da li su i oni razvlačili ovu sednicu? Nisu? Na šta ste onda mislili, kako mi to razvlačimo sednicu?
Drugo, prilikom vođenja sednice gospodina potpredsednika, u dva navrata poslanicima opozicije nije data reč po amandmanu. Jel mi to opet razvlačimo sednicu? Posebno mi iz DSS-a, kada ne dobijemo da mi govorimo o amandmanu?
Dakle, šta vi hoćete od nas? Da izađemo iz sale, jel vam to cilj?
(Dragan Todorović, s mesta: Pošto su vas isterali iz sale, hoće ponovo.)
To ste jedanput uradili. Hoćete ponovo da uradite to? Recite to javno. Izađite, pa kažite to.
Dakle, ne dajete mi ni da radimo po dnevnom redu. Upozoravam vas na kršenje Poslovnika, objasnim u čemu je kršen Poslovnik, i – šta očekujete vi od nas? Da izađemo iz sale i da pustimo da vi divljate ovde? E, pa to nećemo uraditi .

Gospođo predsedavajuća, pošto niste prošli put razumeli šta sam hteo da kažem, polako ću, natenane, da vam objasnim o čemu se radi.
Šef Poslaničke grupe Za evropsku Srbiju se pozvao na član 103. koji govori o tome da poslanik govori o onome što je na dnevnom redu. Ja sam za to i nemam ništa protiv toga.
U jednom trenutku, o amandmanu je govorio šef Poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić, pet ili šest minuta. Posle toga su se javila dva poslanika DSS-a, koji nisu dobili reč po istom amandmanu, jer je predsedavajući prešao na drugi amandman, ne gledajući ko se javio za reč. Ista situacija se ponovila i kada je o amandmanu govorio predstavnik SRS-a i kada je gospodin Petar Jojić zatražio reč.
Dakle, vi se pozivate na član 103, a taj isti član kršite, ne dajući da govorimo po dnevnom redu. Dakle, to je bio razlog mog obraćanja. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam da podržim amandman gospođe Vjerice Radete, gde se u članu 3. stav 1, tačka 19. menja i glasi – da postoji Osnovni sud u Novom Pazaru, Osnovni sud u Sjenici, Osnovni sud u Tutinu, iz razloga koji su ovde navedeni i navode se već tri dana. Jedan od kriterijuma i parametara u ovom zakonu je geografski položaj, jedan od parametara je bila i putna mreža. Dakle, ovde, postavkom koju predlaže ovaj zakon, čini se da ova dva osnovna parametra nisu poštovana.
Ono što me iznenađuje i zabrinjava, nešto što ljudi ne mogu da veruju, to je objašnjenje ministra pravde, gospođe Malović. Navešću zbog čega je to tako. Kada je izašla gospođa ministar i objasnila da ljudi neće putovati, u roku od pet minuta sam dobio desetak poziva. Šta ljudi kažu? Ljudi ne veruju u to objašnjenje. Ne veruju, iz nekoliko razloga. Prvi, ako je ovaj zakon ovako dobar, zašto se protiv njega buni Društvo sudija, zašto se buni struka? Ako je ovaj zakon ovako dobar, zašto amandmane pišu poslanici vladajuće koalicije?
Kom članu Vladu se može verovati za ono što kaže?
Obećali ste, Vlada je obećala, bele šengenske vize. Gde su? Obećali ste besplatne akcije. Gde su? Obećali ste prošireno dejstvo opšteg kolektivnog ugovora. Gde je to prošireno dejstvo? Hiljadu pitanja zašto i nijedan odgovor, ili je odgovor koji stigne od Vlade nemušt. Vi pitate jedno, a oni odgovaraju drugo. Evo, zašto vam ne veruju.
Svaka vrsta politike ima svoje ishodište, a ishodište politike koju vodi ova vlada je katastrofalno i po državu i po narod. Rasturate državu. Sad ćete, verovatno, uvesti i zdravstvene jedinice u tim mestima, pa ćete uvesti školske jedinice. Terate ovaj narod da migrira ka velikim gradovima.
Šta će ostati na terenu? Znate li vi kakva je demografska situacija u Srbiji? Da li vi o bilo čemu razmišljate? Jednostavno, zbrda-zdola, napišete neke zakone koji pet para ne valjaju, maltretirate poslanike Narodne skupštine da raspravljaju mimo radnog vremena, i noću, o nečemu što, u osnovi, nema nikakvu vrednost.
Najbolje je da ove zakone povučete, da se ne mučimo, da ne maltretiramo ovaj narod, da ne zbunjujemo narod, da ne rasturamo državu. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na član 3. zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava podneo sam amandman, da se tačka 9. briše i da se umesto tačke 9. dodaju nove tačke, koje glase: „Opštinski sud u Jagodini, Opštinski sud u Rekovcu i Opštinski sud u Svilajncu“. Istovremeno, da se i tačka 17. briše i da se dodaju nove tačke, koje glase: „Opštinski sud u Negotinu, Opštinski sud u Kladovu i Opštinski sud u Majdanpeku“.
Slušajući ceo dan raspravu i argumente koje su narodni poslanici iznosili u vezi sa zakonom, ne bih neke detalje ponavljao, osvrnuo bih se na jedno generalno stanje koje je nastalo povodom ove rasprave o setu ovih pravosudnih zakona.
Dakle, gledajući generalno, zakon je loš. Jedina prava i ispravna mera je povlačenje ovog zakona iz procedure. Jedina prava mera je povlačenje ovog seta zakona iz procedure, jer bi to bilo na dobrobit i građana Srbije, a istovremeno i na dobrobit ljudi koji rade u srpskom pravosuđu.
Kada na zakon koji ima 19 članova bude podneto 84 amandmana, razumljivo je da amandmane za promenu zakona pišu poslanici opozicije, ne slažući se s nekim stvarima, ali, vrlo je neobično kada na te zakone amandmane pišu i poslanici vladajuće koalicije. Još je neobičnije ako jedna članica koalicije zapreti da neće glasati za zakon, kakva je Poslanička grupa manjina. Dakle, predlagač zakona mora ozbiljno da razmisli gde je to pogrešio i u čemu se sastoji ta njegova greška.
Čime se predlagač zakona rukovodio prilikom predlaganja ovog zakona? Nekoliko stvari je tu bitno. Dakle, govori o prilivu predmeta, udaljenosti, putnoj mreži, blizini granica, blizini turističkih objekata, veličini suda, broju sudija, kao i o povećanom prilivu predmeta. Nijedan od ovih parametara se ne može prihvatiti, niti uvažiti.
Dakle, da vidimo šta se dešava u nekim opštinama kada se govori o kretanju u blizini granica. Da li je vama, gospođo ministre, poznato gde se nalaze opštine Kladovo i Majdanpek? To je na granici prema Rumuniji, u neposrednoj blizini granice. Da li vam je poznato kako izgleda putna mreža, kako izgleda period jeseni i zime u tim krajevima? Kako mislite da ti ljudi putuju u Negotin, kojom vrstom prevoza?
Šta znači ukidanje opštih sudova u tim mestima? Ako im ukinete sud, vladajuća koalicija će sutra da ukine dom zdravlja, pa će biti ukinuta srednja škola. To se zove pražnjenje teritorija i to nije dobro, nije dobro za Srbiju. Takva odluka nije dobra.
Govorite o racionalizaciji troškova. Ja u tu priču ne mogu da poverujem. Koliki će biti putni troškovi tih sudija koji će putovati u ta mesta? Ko će ih voziti? Da li to znači nabavka novih automobila? Šta će biti s tekućim održavanjem tih zgrada? Da li će te sudije da idu na biro? Šta će biti s njihovim porodicama? Sve su to argumenti o kojima je trebalo razmišljati prilikom predlaganja ovog zakona.
Na kraju, već dva dana u medijima i u javnosti Srbije se govori o jednoj ozbiljnoj stvari prilikom predlaganja zakona – da li je bilo javne rasprave? Šta kaže Društvo sudija o setu ovih zakona? Zašto Društvo sudija traži od predsednika Republike da ne potpiše ukaz ovim zakonima? Da li je to dovoljan razlog za predlagača da ove zakone povuče iz procedure?
Mislim da jeste dovoljan razlog. Prema tome, set ovih zakona ne donosi ništa dobro Srbiji, a u Srbiji nije dobro danas. Srbija polako klizi u neko vreme 90-ih godina, između ostalog, zahvaljujući i ovom setu zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Na član 3. ovog zakona gospodin je podneo amandman na tačke 1) i 2). Mislim da ovaj amandman treba prihvatiti, ali pre nego što kažem nešto o samom amandmanu iskoristio bih priliku da kažem nešto načelno o zakonu. Dakle, kada na jedan zakon koji ima 19 članova bude podneseno 122 amandmana od strane pozicije i opozicije u većini, kakav zaključak iz toga može da se izvede? Dakle, zakon ne valja ništa. Zakon je neprimenljiv. Toliko je loš da nanosi štetu građanima Srbije, nanosi štetu i celoj državi. Jednostavno, zakon treba povući iz procedure. To je najjednostavnije rešenje.
Da li je moguće da poslanici pozicije podnose ovoliki broj amandmana na ovaj zakon? Šta ovo znači? Sa kime se Ministarstvo konsultovalo? Da li je bilo javne rasprave o ovome? Šta kaže Društvo sudija o ovome?
Opšta je halabuka u društvu povodom ovog zakona. Čini mi se da se ovde radi o svojevrsnoj lustraciji u pravosuđu. Šta ćemo raditi sa ovolikim brojem sudija? Gde će oni da rade? Šta ćemo raditi sa onim zgradama koje će biti prazne? Koliko košta izdržavanje tih zgrada? Koliko košta grejanje, struja, voda? Dakle, šta je cilj ovog zakona? Cilj zakona je lustracija.
U obrazloženju zakona je navedeno da je jedan od glavnih parametara o kojima se vodilo računa geografski položaj gradova. Molim vas, hajde da vidimo da li je to baš tako. Navešću vam dva primera. Recimo, primer jednog okruga koji ima svega četiri opštine i ima dva osnovna suda, primer drugog okruga koji ima 12 opština a ima jedan osnovni sud. Dakle, kakvi su to kriterijumi?
Danas je u toku rasprave poslanik SRS gospodin Sreto Perić naveo primer opštine Ljubovija, odnosno razlike između dva osnovna suda, Užica i Loznice, 150 kilometara. Da li neko zna kakva je putna mreža u tom delu Srbije? Da li neko zna kakva je saobraćajna mreža u tom delu Srbije, kako će ljudi da putuju? Onaj ko to zna ne bi predložio da bude ovakva mreža sudova.
Evo, vreme mi ne dozvoljava, sa time ću završiti, ali ima još amandmana pa ću se javiti svakako povodom tih amandmana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice. Želim da govorim po članu 226.
Čini mi se da u ovoj državi Srbiji sumorne vesti sustižu jedna drugu. Svako ko je danas otvorio dnevni list "Blic", na drugoj i trećoj strani je morao da vidi naslov koji izgleda tako da čovek mora da se zapita u kakvoj državi mi živimo. Dakle, naslov tog članka glasi da je ugroženo 700 hiljada ljudi usled nedostatka novca u budžetu, ugroženo na taj način što neće biti zdravstveno osigurani. Dakle, neko mora to da objasni.
Ministar zdravlja mora doći u Skupštinu da objasni tu činjenicu. Podsetiću vas na ekspoze gospodina predsednika Vlade. Jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije biće jačanje socijalne odgovornosti prema građanima Republike Srbije, u cilju poboljšanja uslova života i rada svih građana Srbije, a posebno najugroženijih kategorija stanovništva. Cilj Vlade je da u narednim godinama najsiromašniji slojevi stanovništva participiraju u rezultatima ekonomskog napretka.
Želimo da izgradimo društvo u kome će svi građani imati šanse za napredak na društvenoj lestvici. U takvom društvu će besplatno visoko obrazovanje biti dostupno svim marljivim učenicima i studentima. Besplatna zdravstvena zaštita je zagarantovana svim siromašnim građanima i svi građani Srbije biće zaštićeni od ekstremnog siromaštva.
Ovde se ne radi o 70 ljudi, o 700 ljudi, radi se o 700 hiljada ljudi. Kakva je ovo izjava? Ko će ovo da objasni? U rebalansu budžeta smo vam ukazivali na neke stvari, ali to izgleda nije doprlo do mozga ministarke finansija.
Da li je moguće da u Vladi postoje različiti stavovi, da jedno misli ministar zdravlja, drugo misli predsednik Vlade, a treći misli neki četvrti ministar? Kakva je to Vlada gde postoje različita mišljenja? Kako je moguće da se u pojedinim medijima raspravlja o ukupnoj sumi budžeta, a da poslanici, ili bar poslanici opozicije, nemaju nikakva saznanja o tome?
Ključno pitanje: gde je budžet? Mesec dana pitamo gde je budžet? Evo kako se budžet sprema - 700 hiljada ljudi u Srbiji je ugroženo. Neće moći da se leče jer su prepušteni sami sebi.
Da li je to socijalno odgovorna Vlada? Da li je to briga za narod i državu? Ko će da dođe ovde da objasni? Kakav je to napis u tim novinama? Da li je to tačno?
Zahtevam da ministar zdravlja odmah dođe u Skupštinu i objasni svoju izjavu da će 700 hiljada ljudi biti ugroženo zbog manjka para u budžetu. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pre dvadesetak dana sam tražio odgovor na jedno pitanje vezano za nabavku lekova. Taj odgovor od Vlade, odnosno Ministarstva zdravlja, napisan je 8.11, u Skupštinu stigao 24.11, a ja sam ga dobio 28.11. No, to je manja vrsta problema.
Moram postaviti novo pitanje, jer me taj odgovor ne zadovoljava i ometa u vršenju funkcije narodnog poslanika U odgovoru Vlade kaže se: ''Vlada Republike Srbije je donela Uredba o kriterijumu za formiranje cene lekova kojom su kao referentne zemlje za formiranje cene lekova propisane Slovenija, Hrvatska i Italija.'' Dakle, zakonski je sve u redu. Šta je tu problem?
Problem je što se u Srbiji po glavi stanovnika izdvaja oko 300 američkih dolara za zdravstvo, a te referentne zemlje, po stopi izdvajanja po glavi stanovnika za zdravstvo izgledaju ovako: Hrvatska troši 1.001 američki dolar po glavi stanovnika, Italija 2.494 dolara po glavi stanovnika, a Slovenija 4.724 dolara po glavi stanovnika.
Pitanje je – jesmo li mi dostigli standarde tih zemalja koje i po deset puta više izdvajaju po glavi stanovnika za zdravstvo, ili smo mi to bez nekog saznanja i javnog obaveštenja već ušli u EU?
Ako je to već tako i ako su tako visoke cene lekova, odredićemo neke referentne zemlje, moje pitanje je – a kada će budžet? Da vidimo koliko ćemo mi u ovoj narednoj godini izdvajati po glavi stanovnika. Možda smo mi dostigli standard neke od ove tri navedene zemlje, ali ja mislim da nismo. Mislim da ćemo mi i dalje plaćati ovako skupe lekove, a sve manje i manje ljudi je zaposleno, a sve je manje i manje priliva u Republičkom zavodu za zdravstvenu zaštitu. Dakle, to je pitanje koje se oko rasprave budžeta mora otvoriti.
Još jednom ponavljam pitanje za vladajuću koaliciju – kada će budžet?

Članovi 225. i 226. Poslovnika Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, već dva dana u Srbiji je medijska halabuka o velikom diplomatskom uspehu gospodina Vuka Jeremića.
Danas stiže saopštenje EU, gde ona pohvaljuje odličnu saradnju Euleksa i kosovskih institucija u pravnoj državi. U kojoj državi? Jeste li vi to priznali Kosovo? Recite to javno. Nemojte više lagati ovaj narod. Gde su vam poslanici? Da nisu, možda, na nekom banketu povodom instalacije Euleksa na Kosovu? Ili, možda, pišu budžet?
Gde je budžet? Ja sam danas izlazio i pitao i tražio odgovor na postavljeno pitanje na koje sam dobio nemušt odgovor, na osnovu čega se nabavljaju lekovi preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, i dobio odgovor od aktuelnog ministra – na osnovu cena koje važe u Hrvatskoj, Italiji i Sloveniji. Znate li koliko su izdvajanja po glavi stanovnika u tim zemljama? U Sloveniji 2.500 evra. U Italiji oko 1.500 evra. U Hrvatskoj oko 700 evra. Znate li koliko je kod nas? To je 230 evra. To su nama reperi kojima mi plaćamo lekove iz fonda.
To je socijalno odgovorna Vlada i tako brine o svom stanovništvu. Tako se ponaša ona vlada koju pravi ambasador SAD, koju pravi ambasador Velike Britanije i tako se ponaša vlada koju prave domaći tajkuni. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, član Poslovnika 226.
Ja sam pre petnaestak dana izašao za ovu govornicu i postavio poslaničko pitanje koje se odnosilo na to šta se dešava u Skupštini opštine Voždovac i kakva se tamo ujdurma oko formiranja lokalne samouprave odigrava. Na to nisam dobio odgovor.
Postaviću sad javnim institucijama drugu vrstu pitanja. U toku ove godine, u Republici Srbiji je potrošeno nepunih 11 miliona evra na suzbijanje ambrozije i uništavanje krpelja i komaraca. Nadležna ministarstva za ove vrste poslova su Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i Ministarstvo zdravlja. Kako sam okrenuo budžet za 2008. godinu, negde u poziciji ova dva ministarstva, tih stavki, tih programa nema, dakle, novac je potrošen.
Moje pitanje je – sa koje pozicije budžeta je utrošeno ovih nepunih 11 miliona evra? Radi se o sledećem. Firme koje su ove poslove radile su "Ciklonizacija" Novi Sad, DOO "Miva" Inđija, "Bio-ekološki centar" Zrenjanin i "Agromin" Rumenka. Radi se o stotinama miliona dinara, dakle, radi se o 735.446.720 dinara i na to kada se doda PDV, koji iznosi 132.380.409 dinara, ispadne 867.827.120 dinara.
Da smo zemlja kao Kanada, da se prskalo strateškim bombarderima, ne bi se ovoliko novca potrošilo. Kada potražite gde su te pare bile, u ministarstvima koja su nadležna za ove vrste poslova, tu ne možete da nađete ništa, nijednu stavku, ni u toj glavi, ni u razdelu, ni u ekonomskoj klasifikaciji.
Moje poslaničko pitanje glasi: Na koji način su ove firme izabrane za ovu vrstu poslova i da li je bilo javnog konkursa kada su te firme birane? Zašto nadležna ministarstva na svojim pozicijama nemaju stavke za ovu vrstu predviđenih poslova?
Nadam se da ću dobiti odgovor na pitanje. Nekad sam pitao i o SO Voždovac i o nekim drugim temama, jednostavno, nemate odgovor, ili je odgovor potpuno nemušt. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim jedno pitanje, pošto je tu gospođa ministarka, a to pitanje se odnosi na potpisivanje proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora.
Dakle, tim ugovorom koji je potpisan između ministra gospodina Rasima Ljajića i predstavnika sindikata se kaže ovako: da taj ugovor daje 15% od prosečne plate na topli obrok.
Kako u Srbiji ima otprilike oko dva miliona zaposlenih, a ja sam čovek koji voli da sve to sračuna precizno, to sam sračunao, to iznosi negde oko milijardu i po evra. I 75% prosečne plate za regres, da bi naši radni ljudi išli na godišnji odmor, a to iznosi negde oko 600 miliona evra.
Kada to sračunamo, dođem do cifre od dve milijarde i 100 miliona evra, plus povećanje penzija, koje iznosi 400 miliona evra, doći će se do cifre od dve milijarde i 500 miliona evra.
Čuli smo u kakvoj nam je situaciji privreda, čuli smo u ekspozeu predsednika Vlade da je krenuo sa rastom bruto nacionalnog proizvoda od 7%, pa je posle to spalo na 4%, pa se govori o 3,5%, a da li ćemo završiti u minusu, to ćemo da vidimo.
Dakle, pitanje za ministarku: gde su te pare, tih dve i po milijarde?
Odakle ćemo mi to da, po Opštem kolektivnom ugovoru, isplatimo, a znamo kakvo nam je stanje u državi? Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ovde govorim po članu 226.
U jednom nedeljnom listu, mislim da je taj list vrlo ozbiljan i analitički, to je "NIN", ima jedna interesantna izjava direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, koji uporno tvrdi da će svetska ekonomska kriza zaobići Srbiju, odnosno da će zaobići službu za zapošljavanje. Drugim rečima, u Srbiji neće biti otpuštanja i stopa zaposlenosti će rasti.
S druge strane, u Srbiji imamo već nekoliko dana masovno otpuštanje radnika. Nedavno je predsednik Republike, gospodin Boris Tadić, rekao da treba svi da stegnemo kaiš, ne bi li nekako ublažili tu svetsku ekonomsku krizu. Ali, to upozorenje čini mi se da je za neke stiglo prekasno. Oni više neće biti u situaciji da bilo šta učine, da stegnu kaiš, njima se stavlja omča oko vrata. Ljudi ostali bez posla.
Danas štrajku u Leskovcu u Fabrici lekova. Najavljeno je otpuštanje radnika u Sevojnu. Po procenama stručnjaka, u sledećoj godini 100.000 ljudi u Srbiji će ostati bez posla. Donedavno, u ovoj priči koja se vodila danima oko rebalansa budžeta, upozoravali smo vas na sve moguće posledice.
Šta ste vi radili? Glava u pesak. Evo izjave direktora Nacionalne službe za zapošljavanje - zaobići će nas svetska ekonomska kriza. Je l' nas zaobišla? Nije. Tek ulazimo na širom otvorena vrata. Šta Vlada radi? Ništa.
Vlada koja je sastavljana od ekonomski razuzdane koalicije, to smo vam ukazivali na stotine puta kako ste ekonomski razuzdani, na šta sve pare trošite? Da ne ponavljam sve one stavke u rebalansu budžeta koje smo vam navodili. Niti je kadra, niti može, niti zna da se suprotstavi svetskoj ekonomskoj krizi. Vlada je potpuno neodgovorna, neozbiljna i nesposobna da vodi ovu državu i narod. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da govorim po članu 226. i da javnost Srbije i javnost Beograda obavestim o nekim činjenicama vezanim za rad SO Voždovac, ali istovremeno i da dobijem odgovore od odgovarajućih državnih organa.
Od svog konstituisanja SO Voždovac radi pod nelegalnim uslovima. Ne može biti skupštinska većina broj 28, ako je ukupan broj poslanika 56. Ubedite nas da je to tako. Tri sednice SO su zakazivane; postoje tri rešenja Okružnog suda da je SO sazivana na nelegalan način, jer nema odborničke većine.
Očigledno bahatost ove vlasti nema granica. Na kraju, oni imaju primer ovde iz Republičke skupštine gde postoji nekoliko ljudi koji po Ustavu nemaju pravo da budu poslanici. Kad imaju primer Republičke skupštine, onda je lako da se tako bahato ponašaju i u lokalnim skupštinama.
Nekoliko dana smo pričali o setu zakona iz pravosuđa. Od ministra pravde i poslanika vladajuće koalicije smo često slušali o poštovanju prava i zakona. Da li se ovako poštuje pravo, da se vlada bez skupštinske većine? Da li se ovako poštuje zakon, kada postoje tri sudske odluke Okružnog suda? Je l' to ono u šta vi uveravate građane Srbije? Je l' to pravda za sve? Da li imate odgovor na ovo?
Dopisi su upućivani i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Dopis je upućen i gradonačelniku grada Beograda. Odgovora nema zato što postoji samo jedan odgovor - Skupština je nelegalna.
Po Zakonu o lokalnoj samoupravi, Skupština koja već tri meseca nema kvorum mora biti raspuštena. Skupština koja šest meseci nema sekretara Skupštine, što je obaveza po Zakonu o lokalnoj samoupravi, takva skupština je nelegalna...
(Predsednik: Privedite kraju, gospodine Dimitrijeviću, molim vas.)
Završavam. Uzmite se u pamet. Vi jedno pričate, drugo radite, a ko zna šta mislite. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, podržaću ovaj amandmanu u članu 6, razdeo 56, Ministarstvo trgovine, oko izgradnje i pozicioniranja nacionalnog brenda Srbije, jer smatram da je ovaj amandman, i ono što su rekli gospodin Maraš i gospodin Ostojić, dobro obrazloženje da se ovaj amandman prihvati.
Ali, mene pored svega toga interesuje još jedna stvar. Dakle, interesuje me šta je ova Vlada u proteklih šest meseci uradila na brendiranju, na imidžu Srbije koji treba da ide i prema svetu i prema unutra.
U ovom trenutku čini se da je brend Srbije priznanje Euleksa. Taj brend se dizajnirao u kabinetu predsednika Republike, predsednika Vlade i nekim drugim kabinetima.
Drugi brend, a spisak je malo poduži, izabrao sam nekoliko stvari, drugi brend je arčenje para poreskih obveznika kroz rebalans budžeta. I o tome smo pričali nekoliko dana: i o ugovorima o delu, i o putovanjima, i o besmislenim pozicijama, i oko sudova koji ne postoje, pa imate ugovore o delu, troškove putovanja itd.
Treći brend, a koji čini mi se će ovako na vas ostaviti najviše traga, jeste prevara penzionera, sjajan brend. Obećali ste, brendirali u izbornoj kampanji kao glavnu stvar i sad propao brend. Četvrti brend bi mogao da bude kršenje Ustava, vezano za budžet. Danas je četvrti, a mi nemamo budžet pred sobom.
Peti brend bi mogao da bude nebriga o socijalno najugroženijim delovima stanovništva . Dakle, sve brend do brenda. Evo, to je brendiranje socijalno odgovorne Vlade u proteklih šest meseci. Kada se sve to sažme, kada se skupi u jednu celinu, generalno, taj brend bi mogao da se zove Srbija u devedesetim godinama. Evo i one rečenice koju ste pričali u izbornoj kampanji.
Dame i gospodo narodni poslanici, u Srbiji nije dobro danas. Da bi bilo bolje Srbiji i ovom narodu, ova Vlada mora da ode. Vlada je nesposobna, ova Vlada nije ispunila nijedno predizborno obećanje. Ova Vlada je zasnovana na bahatosti, na prevari naroda, ove prevare moraju da prestanu. Mora se čuti prava istina, moraju otići oni eksperti koji brenduju žirafu kao brend.
Pre neki dan sam bio u Jagodini da vidim taj brend, žirafu. Proveo sam pola dana i ne videh taj brend, nema ga. Verovatno je to ona priča oko transporta, oko brojnosti, ne može sama da opstane itd. Moraju da odu oni eksperti koji se bave skijalištima da bi Srbiji bilo bolje.
Dakle, ova priča o brendiranju Srbije na spoljnom i unutrašnjem planu pokazala je kakva nam je Vlada, kako je brendirala Srbiju. U Evropsku uniju bez Kosova, divan brend, ne može biti bolji. Povećanje standarda stanovništva, besplatno školovanje, socijalne kategorije, poštovanje prava ljudskih, sve brend do brenda. To je ta Vlada i to je to brendiranje Srbije koje daje pravu sliku.
Sreća je za Srbiju što narod sve to vidi. Neće ovo dugo trajati, zato što takva vrsta brendiranja i takva vrsta politike ima svoja ishodišta, a ishodište se vidi, ishodište koje je zasnivano na lažima, na prevarama. To je cilj ove Vlade. Namirenje partijskih interesa, e tako je ova Vlada sazdana i tako je ova Vlada brendirana, a brendirana je u stranim ambasadama i u razgovoru sa tajkunima. To je brend Srbije.
Dakle, kad Vladu formira američki ambasador, engleski ambasador, kad tu Vladu formiraju domaći tajkuni, e to je brend Srbije, a posledica je sve ovo. Posledica je otpuštanje radnika.
Da li neko od vladajuće koalicije čita naše novine? Da li neko od vladajuće koalicije ima komentar na dešavanja od juče i danas?
Nema i to je vaš brend. To su vaša predizborna obećanja. Kada će sledeće otpuštanje? Sutra, prekosutra. Ali, neće ono dugo trajati. Zahvaljujem.