Na član 10, podneli smo amandman da se posle stava 3. dodaje stav 4, koji glasi da volonter mora imati položeni stručni ispit za ribočuvara. Automatski, posle toga, stav 4. postaje stav 5, a stav 5. postaje stav 6. O čemu se ovde radi?
Ribolovačka organizacija Srbije broji preko 300.000 ljudi. Očigledno je da ribolovačka društva ne mogu pokriti tako veliko ribarsko područje, da je potrebna dodatna pomoć čuvara volontera. Da bismo tog čuvara volontera stavili u neki status, da bi ga onaj koga on treba da kontroliše u načinu vršenja ribolova poštovao i da bi mu verovao, mora imati neki dokument. Apsurdno je da se neko u statusu volontera pojavi, da ga kontroliše, da ga ovaj pita neke osnovne stvari, a da on ne zna.
Mislimo da ovaj amandman treba prihvatiti i da ti volonteri moraju imati položen ispit za ribočuvara. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od ciljeva i razloga donošenja ovih izmena Zakona jeste usklađivanje propisa sa standardima EU. Pošto je to tako, definicija u članu 1, odnosno tačka 18, po tim standardima EU glasi: "Emisija jeste neposredno ili posredno ispuštanje materija, vibracija, toplote ili buke iz izvora u postrojenju, u vazduh, vodu ili zemljište."
Dakle, to je definicija i po IPPC-u. Ako ćemo da prerađujemo zakon po zakonima EU, hajde onda da primenjujemo ono što piše u tim zakonima. To je jedini razlog podnošenja ovog amandmana. Ako se već držimo nekih pravila, onda pravila treba da poštujemo. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo predsednice. Kada se pojavi amandman koji kaže da se jedan član zakona briše, moraju da postaje valjani razlozi zbog čega se to briše. Ti valjani razlozi, koje ću navesti ovde, jesu da mi u naše zakonodavstvo pokušavamo da uvedemo nešto što je novina u EU, bez ikakvih kriterijuma. Ne znamo šta će se dogoditi s tim novim zakonodavstvom u EU bez prethodne analize efekata, primene identifikacije problema koji se mogu prijaviti, kao i uzroka tih problema u zemljama EU, pa i u Republici Srbiji.
Dakle, mi idemo tri koraka ispred, pokušavajući da ugradimo nešto od zakonodavstva EU, a da ne znamo krajnje efekte tih novih zakonskih odredaba.
Da li smo mi, uopšte, završili sve poslove unutar naše zemlje? Hajde da se baziramo prvo na te probleme. O tim problemima je gospođa Milica Vojić-Marković govorila petnaestak minuta, pominjući cementare, pominjući Fabriku viskoze, bivšu Fabriku FAK i ''Helios- boje'' i 300 ekoloških akcidenata u Srbiji. Sada pokušavamo da ugradimo nešto u naše zakonodavstvo, a nemamo nikakvih iskustava o tome. To su valjani razlozi zbog čega bi ovaj član zakona trebalo da se briše i smatramo da takav član u našem zakonodavstvu, pogotovo kad se radi o zakonu o zaštiti životne sredine, ne treba da postoji. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, moram prvo da konstatujem nekoliko stvari. Čini mi se da nam ministar ima skraćeno radno vreme. Mi sedimo ovde ceo dan, njega celo popodne nema kada se raspravlja o ovako važnom setu zakona. Vladajuća koalicija, bar po današnjim vestima iz štampe, traži zamenike poslanika koji će sedeti u sali, jer izgleda da nema vremena da sedi u sali; kad pogledate na ovu stranu, vidite koliko ima poslanika vladajuće koalicije, pogotovo iz Demokratske stranke –  jedan ili nijedan. Dakle, moguće je onda tražiti zamenu i za ministra, koji će da sedi ovde popodne kad poslanici raspravljaju o zakonima.
Što se tiče ovog amandmana, zakon mora biti jasan da bi bio primenjiv. Ako nije jasan, onda stvara zabludu, dovodi do raznoraznih tumačenja. Kad nije jasan, onda ga je teško i primeniti. Dakle, šta smo mi ovim amandmanom predvideli? Predvideli smo da se stav 2. briše, zato što je potpuno nepotreban, odnosi se na član 30, odnosno na član 58a.
Stav 1. sasvim dovoljno govori šta se traži iz ovog člana. Dakle: "Politika prevencije udesa sadrži ciljeve i principe delovanja operatera, radi kontrole opasnosti od hemijskog udesa".
Pogledajte stav 2: "Politika prevencije udesa iz stava 1. ovog člana mora da sadrži dovoljno elemenata proporcionalnih opasnostima od udesa, na osnovu kojih operater može obezbediti visok stepen zaštite ljudi i životne sredine od hemijskog udesa".
Ovo je teško razumljivo i nekim ljudima koji vladaju ovom materijom. Ne pišu se zakoni samo za ljude iz struke, zakoni se pišu i za obične ljude, koji će da ih čitaju. Kad neko pročita ovakav zakon, ima da rešava hijeroglife. Zato smatramo da je ovaj stav nepotreban i da ga treba brisati. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, pridružiću se izlaganju uvaženog kolege iz SNS-a, ali ću, istovremeno, podsetiti na neke stvari.
Dakle, pred nama je rebalans budžeta. Tim rebalansom se predviđa smanjenje transfernih sredstava lokalnih samouprava.
Ako vi u lokalnim samoupravama smanjite transferna sredstva, pa im u tom smislu uskraćujete i smanjujete sredstva naknade za zaštitu životne sredine, a znamo kakva je situacija u lokalnim sredinama, da neke sredine ne mogu da reše svoje ekološke probleme, neće moći tek da ih reše ako se ta sredstva budu još više smanjila.
Dakle, o tome se mora voditi računa, ili je možda ovaj predlog zakona pisan onda kada su neki ministri, potpredsednik Vlade i neki drugi funkcioneri vladajuće koalicije tvrdili da će ekonomska kriza da donese boljitak Srbiji, pa se nije vodilo računa o ovome. O tim stvarima se mora povesti računa.
Ne mogu se beskonačno uzimati sredstva iz lokalnih samouprava, grubom primenom ovog zakona.
Čuli smo danas u toku izlaganja nekoliko poslanika kakvi su ozbiljni ekološki problemi u nekoliko gradova Srbije. Čuli smo, isto tako, da treba da se obezbede ozbiljna sredstva iz budžeta Ministarstva da bi se ti problemi rešili.
Istovremeno se daje u nadležnost lokalnim samoupravama da i one učestvuju u rešavanju takvih problema. Kako će, ako dobijaju samo 40% od ovoga, kako je predviđeno ovim zakonom?
Dakle, mi smo predložili da se stav 5. briše i da to ostane kao što je u sadašnjem zakonu o zaštiti životne sredine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 149. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Radi jasnog stava šta hoću da reklamiram, ja ću ovaj član i citirati: ''Predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni su da, pre sednice Narodne skupštine, razmotre amandmane  koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije''.
Dakle, mi smo krenuli u pojedinačnu raspravu o drugoj objedinjenoj tački dnevnog reda, praktično, bez sednice Odbora za zaštitu životne sredine. Nemamo stav nadležnog odbora o tome koji su amandmani, od ovih 300 koji su ovde predloženi, prihvaćeni, a koji nisu. O njima se izjasnio Zakonodavni odbor, ali odbor u čijoj je to nadležnosti se nije izjasnio.
Koliko znam, sednica Odbora je zakazana za 13 časova. Bilo je prvo u 12 časova, pa je sada pomerena za 13 časova. Krećemo u raspravu bez izjašnjavanja nadležnog odbora. Ne znam zašto toliko žurimo. To je neverovatna stvar. Doneli smo ovakav poslovnik da skratimo proceduru, da se ubrza rad Skupštine, rekli smo svoje mišljenje o tome, a sad idemo u jednu prostu stvar, to je kršenje ovakvog poslovnika.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  da li mogu da ne stojim, a pošto su to uslovi koji zahtevaju fizički napor.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Sem načelne primedbe koju sam izneo pre neki dan, u četvrtak i petak, povodom ovog seta zakona, potenciraću način formiranja ovog dnevnog reda. Kada se o ovim zakonima ozbiljno razgovaralo na Odboru za zaštitu životne sredine i kada je taj dnevni red formiran u decembru 2008. godine, došlo je, na čudan način, do odlaganja tog dnevnog reda, odnosno skidanja tih tačaka sa dnevnog reda skupštinskog zasedanja. Interesantno je da su pojedini zakoni već duži period, već godinama skidani s dnevnog reda, a svi smo se složili da su to vrlo važni zakoni za ovu državu.
Novi poslovnik ograničava vreme za diskusiju i osvrnuću se na tačku 14, 11, i 10. ove objedinjene rasprave.
Dakle, kada govorim o tački 14, tu je, svakako, ključni momenat, o čemu se vodi javna polemika, član 85, odnos između lokalne samouprave i države, odnosno nadležnog ministarstva.
Podržavamo primedbu gospodina ministra da su određena sredstva iz ekoloških taksa na nivou lokalne samouprave trošena nenamenski, ili mimo budžeta, ali, postoji jedna vrlo neobična stvar. Ono što se zamera lokalnim samoupravama, to se dešava i u Ministarstvu u prošlom mandatu.
Tu priču sam pre neki dan ispričao javno za govornicom. Dakle, imate jednu priču koja je ovu državu koštala 11 milina evra, a da se o sudbini tih poslova, načinu odrađivanja i izvršenju tih poslova, o toj celoj priči vrlo malo zna, da se dobijaju šturi, nesuvisli odgovori, čak, odgovori koji na izvestan način ponižavaju narodne poslanike i Republičku skupštinu.
Ako pođemo od činjenice da se zakoni donose da bi uredili jednu oblast života, svakako, i da bi regulisali i sprečili samovolju pojedinaca, u tom slučaju, ponašanje Ministarstva, odnosno ministra za zaštitu životne sredine u prošlom mandatu baca jednu drugu sliku. Tada je volja pojedinca nadmašila snagu zakona. Tada su se radile stvari koje nisu u nadležnosti Ministarstva i tada su trošena sredstva iz budžeta za koja ne znamo na koji način i u kom obimu.
Svima je poznata činjenica da je pre izvesnog vremena predsednik Republike najavio ocenjivanje pojedinih ministarstava i pojedinih ministara i ovo je prilika da se uputi poziv predsedniku Republike po ovom pitanju. Prosto, kada štampa bruji i kada nemate jasne odgovore na tu priču, neko ko sebi daje tu vrstu nadležnosti, a po Ustavu je nema, već je grabi, mora se oglasiti u ovom slučaju i mora jasno izneti svoj stav o tom pitanju.
Prelazim na tačku 11, odnosno Predlog zakona o zaštiti od buke. Imamo nekoliko suštinskih primedaba i ovom prilikom ću ih izneti. Mislim da u tekstu zakona nije posvećeno dovoljno pažnje ugrožavanju i zaštiti zdravlja građana, posebno što buka deluje sinergetski s nekim opasnim materijalima prisutnim u životnoj sredini.
Druga zamerka je da je neophodno predvideti obavezu zaštite od buke duž magistralnih puteva, prometnih gradskih saobraćajnica, železničkih pruga, na prolazu kroz naselja ili grupa stambenih objekata.
Treće, mislim da nisu ponuđena rešenja za problem buke koja nastaje u diskotekama, kafanama sa živom muzikom, kafićima, salama koje se izdaju za raznorazna slavlja itd.
Dakle, svima je u gradu Beogradu poznato, bar u onom delovima beogradskih opština kakva je Čukarica i Novi Beograd, da se u toku leta, sa beogradskih splavova, čuje nesnosna buka koja traje do jutarnjih časova. Niko tu ništa ne preduzima.
Dakle, o tom problemu se mora povesti računa, ta buka se mora ograničiti na tim objektima. Jednostavno, da se omogući da ljudi normalno žive u svojim stanovima.
Četvrta primedba se odnosi na to da se ne vidi kako će se u stambenim zgradama ostvariti zaštita od buke liftova, centralnog grejanja, hidrofora i sl. Dakle, to su neke stvari o kojima se mora povesti računa. Sem toga, u nekim članovima zakona o zaštiti od buke je napisano nešto što se graniči sa zdravom logikom. Mislim da bi trebalo obratiti pažnju na član 18, gde se kaže da su organizatori javnih skupova, zabavnih i sportskih priredbi i drugih aktivnosti dužni da u prijavi za održavanje javnih skupova i aktivnosti dostave podatke o merama zaštite od buke, ukoliko upotreba zvučnih i drugih uređaja može prekoračiti propisane granične vrednosti.
Kako ćete vi to regulisati? Uzmite primer jedne fudbalske utakmice. Kako ćete regulisati da neko ne duva u trubu i da ne prelazi propisane granice vrednosti? To je, prosto, nemoguće. Mislim da ovaj član treba doraditi i preciznije ga objasniti. Isto tako, u ovom zakonu o zaštiti od buke se govori i o tome da se određene nadležnosti, u smislu monitoringa zaštite od buke, prenose na lokalnu samoupravu i da se traži da lokalna samouprava finansira taj deo.
Tu imate jednu stvar o kojoj sam govorio pre neki dan, a to je transfer sredstava iz budžeta lokalnim samoupravama. Opšte je poznato da će taj transfer u ovoj godini biti daleko manji. Da li je pametno da se još ta vrsta nameta prenosi na lokalne samouprave? Mislim da lokalne samouprave ne mogu odgovoriti i ovoj vrsti nameta. Treći zakon o kome ću reći par reči je, svakako, zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda. To se odnosi na izdavanje dozvola i polaganje ribolovačkog ispita.
Sticajem okolnosti, ovih dana sam boravio sa raznoraznim udruženjima sportskih ribolovaca i ova odredba zakona izaziva opšti smeh. Kako ćete nekome nametnuti da polaže zakon o ribolovu? Na koji način? Ko će biti ispitivač? Ribočuvar, koji ima, recimo, tri godine ribolovačkog staža, da ispituje ribolovca koji ima 40 ili 50 godina ribolovačkog staža? Dakle, potpuno jedna besmislena odluka i mislim da treba skinuti ovaj član, odnosno izbrisati ga, da ne postoji u zakonu. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, član 27. Poslovnika Narodne skupštine.
Dakle, mi smo 10. septembra 2008. godine dobili dopis sekretara Skupštine gospodina Veljka Odalovića o primeni Poslovnika u korišćenju službenih automobila. Posle toga smo dobili drugi dopis u kome se reguliše ta stvar.
Međutim, već duže vremena sam svedok kako se ova odluka ne sprovodi, odnosno kako se ona krši. U delu grada u kome živim danima se službeni automobili Narodne skupštine koriste za dovoženje na posao i odvoženje sekretarica iz vašeg kabineta. Ne samo to, ti službeni automobili koriste se za obavljanje subotnjih pijačnih kupovina potrepština određenih porodica.
Dakle, mi donosimo odluku na Administrativnom odboru o osnivanju fonda, izdvajamo novac za dnevnice solidarnosti da bismo pomogli ugroženim građanima, a na ovakav način se arče državne pare, pare poreskih obveznika. Danas od devet sati sat vremena ne mogu da dobijem odluku Administrativnog odbora i gospodina Veljka Odalovića o načinu korišćenja službenih automobila. Dakle, o ovome javnost Srbije mora da zna, šta se događa sa službenim automobilima, kada se koriste i ko ih koristi.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na primenu novog poslovnika, ne postoji dovoljno vremena, barem za našu poslaničku grupu, da se o ovim objedinjenim tačkama dnevnog reda kaže sve što bi trebalo reći. Dakle, moja diskusija će se ograničiti na tri zakona, odnosno na Predlog zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništenju, Predlog zakona o hemikalijama i Predlog zakona o biocidnim proizvodima.
Dozvolićete mi, pre toga, samo da postavim neke stvari. Gospodine ministre, nisam čuo, barem do sada, da je ijedan od poslanika rekao da su ovi zakoni nepotrebni, ali suština naših zamerki prema vama kao ministru, i prethodnom predsedniku ove skupštine Srbije, odnosila se na dinamiku stavljanja određenih zakona u zakonsku proceduru. To je činjenica. To vi jednostavno ne možete poreći. To je jednostavno tako.
Postojale su, verovatno, važnije stvari u onom mandatu kada ste vi bili predsednik Skupštine, bilo je važnije da se bavite nekim drugim stvarima.
O tome sam juče govorio i nadam se da ste me pažljivo slušali, a delimično vam je o tim stvarima govorila i poslanica Donka Banović. Dakle, vama su bila važnija predizborna obećanja i laži koje su tada iznošene, obmane građana, nego stavljanje na dnevni red ovako važnih i kapitalnih zakona. Dakle, svi ovi zakoni, barem ova tri zakona, svakako imaju svoju upotrebnu vrednost i vrlo su važni jer treba da regulišu oblasti vezane za uništenje i skladištenje hemijskog oružja, opasnih materija. Zakon o biocidima uvodi red u hemijske proizvode i uopšte u hemikalije, odnosno uređuje tu materiju.
Ali, kada se obraćate poslanicima vi koristite jedan jezik koji je prosto neobičan. Neobičan je u tom smislu što pokušava neke stvari da zamagli. Ja ću vas podsetiti koje su to stvari.
U prošlom mandatu... Doduše, vi niste bili ministar, ali smo se mi vama obraćali sa par pitanja vezanih za ovu vrstu problematike, a to je – nenamensko korišćenje sredstava iz budžeta. U prošlom mandatu ministar za zaštitu životne sredine je bio Saša Dragin, koji je sada ministar poljoprivrede. Informacija koju smo mi dobili je da je u tom ministarstvu potrošeno nepunih 11 miliona evra na uništavanje ambrozije, uništavanje krpelja i komaraca.
Osnovno pitanje koje smo njima postavili i vama, gospodinu Draginu, bilo je – čija je to nadležnost? Zakon je tu potpuno jasan: kada govorimo o ambroziji, nadležno je Ministarstvo poljoprivrede, a kada govorimo o krpeljima i komarcima, nadležno je Ministarstvo zdravlja jer su to izazivači bolesti.
Drugo pitanje je bilo – na koji način su ta sredstva obezbeđena; a treće pitanje – na koji način su ti poslovi dodeljivani pojedinim privrednim subjektima. Odgovori koje smo mi dobijali od aktuelnog ministra poljoprivrede i vas kao aktuelnog ministra za zaštitu životne sredine su bili sledeći.
Niste nam odgovorili čija je to nadležnost. Nijednom rečju se niste obratili, niti ukazali, niti odgovorili na postavljeno pitanje. Kada smo pitali na osnovu čega se to tako radilo, jer smatramo da je to nenamensko trošenje para iz budžeta, gospodin Saša Dragin nam je odgovorio, ja ću morati da ga citiram, jer imam fotokopiju tog pisma. Između ostalog se pozvao na nacrt zakona o zaštiti prirode. Molim vas, na nacrt zakona o zaštiti prirode. Zar se 11 miliona evra troši na osnovu nacrta zakona o zaštiti prirode i ko daje pravo ministru da na takav način troši sredstva iz budžeta?
Dalje u tom odgovoru, to je tako frapantno, a mediji i treba da se bave ovom vrstom problematike, ministar Saša Dragin kaže „da je Ministarstvo zaštite životne sredine početkom 2008. godine sprovelo na teritoriji Republike Srbije kontrolu brojnosti komaraca, krpelja i ambrozije“.
Na početku 2008. godine? Da vidimo koji su to meseci? To su januar, februar. Kako je moguće po snegu i ledu brojati te komarce, krpelje i ambroziju? Da li ta ambrozija cveta u januaru? Da li se ti komarci legu u januaru, februaru? To je potpuno nesuvisao odgovor. Sve ovo ukazuje na jednu veliku neodgovornost, na bahatost.
Na pitanje kako su se ta sredstva raspoređivala, da li je bilo javnog oglašavanja, vi ste nam, gospodine Duliću, odgovorili na sledeći način. Rekli ste da su ta sredstva, odnosno da su poslovi deljeni tim organizacijama u postupku pogađanja, bez prethodnog objavljivanja.
Dakle, radi se o sumi od 11 miliona evra. To nisu poslovi malih nabavki. Da li vi znate šta znači 11 miliona u budžetu Republike Srbije? Ovo je strašno. Zbog ovoga neko treba da snosi odgovornost. Posle ovakvog predočavanja stvari vi nađete i smognete snage da držite slovo poslanicima, a mi vam govorimo činjenice, dokumentovane.
Kada se od jednog državnog sekretara traži da dostavi dokumente sa potpisom tadašnjeg ministra za zaštitu životne sredine, načelnik te državne inspekcije kaže da on ne sme da da ta dokumenta. Zašto? Da li je to nešto tajno? Da li se nešto krije? Ako se krije od poslanika, ako se krije od Narodne skupštine, koliko se tek stvari onda krije od građana Srbije? To je arčenje para, to je zavlačenje ruke u džep i ovako osiromašenog naroda. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, izdvojio sam mišljenje povodom ovog seta zakona, ali ću svoju diskusiju ograničiti na zakon o buci. Na dva primera ću pokazati kako se nedovoljno ljudi koji se bave ovakvim ozbiljnim zakonima posvećuju pravilno napisanom zakonu, odnosno da su pojedine odredbe tih zakona potpune besmislice.
Pre toga svakako želim da ukažem na stvar koja je ovde već pomenuta od strane predsednika Odbora za zaštitu životne sredine i drugih kolega poslanika, a to je vreme koje je nedovoljno da bi se o ovakvim zakonima na jedan valjan način raspravljalo i razgovaralo u parlamentu Republike Srbije. To je ozbiljan problem. Ne može biti u jednoj tački dnevnog reda šest zakona, a da se o svakom zakonu govori dva ili tri minuta, to je apsurd. Ne možete reći ništa za ta dva ili tri minuta o zakonu. Da ne govorim o amandmanima, gde je vreme ograničeno na dva minuta.
Pošto sam rekao da ću govoriti o zakonu o buci, pročitaću dva člana iz ovog zakona, pa ćete videti koliko je to, praktično, jedna besmislica. Dakle, član 18. Član 18. govori o tome da su organizatori javnih skupova, zabavnih i sportskih priredbi i drugih aktivnosti na otvorenom i u zatvorenom prostoru dužni da u prijavi za održavanje javnih skupova i aktivnosti dostave podatke o merama zaštite od buke ukoliko upotreba zvučnih i drugih uređaja može prekoračiti propisane granične vrednosti.
Dakle, sada uzmite primer jednog stadiona i jedne fudbalske utakmice. Kako ćete vi ograničiti da neko upotrebljava zvučne navijačke rekvizite? Kako ćete mu reći da duva u trubu sa pola usta, sa pola snage, ili da uopšte ne duva, da kada negoduje zbog odluke sudije to govori upola glasa ili punim glasom? Ko će da proceni tu količinu buke?
I, taj nivo buke određuje jedinica lokalne samouprave. Šta ako, recimo, opština Savski venac, na čijoj su teritoriji dva stadiona, Zvezde i Partizana, propiše jedan nivo buke koji je maksimalno dozvoljen, a, recimo, na stadionu OFK Beograda na Karaburmi opština Palilula propiše drugo? Kako je uopšte moguće takve stvari regulisati i kako je moguće da uopšte jedan ovakav stav bude napisan u ovakvom zakonu?
Druga stvar je to što predviđate da jedinice lokalne samouprave, što se tiče ovog zakona, finansiraju određene aktivnosti što se tiče ažuriranja podataka, ocenjivanja nivoa i kvaliteta buke. Pitanje za vas, gospodine ministre: je l' vi znate u kakvom se položaju nalaze jedinice lokalne samouprave? Je l' vi znate koliko transfernih sredstava u ovom trenutku jedinice lokalne samouprave dobijaju? Kako mislite da im natovarite još tu obavezu da formiraju stručne službe, da zapošljavaju nove ljude, a sredstva su takva koliko im vi, odnosno Vlada Republike Srbije odredi?
Šta ćemo sa činjenicom što ova vlada ima 27 ministarstava, što ima preko 200 državnih sekretara, pomoćnika ministara? Ko zna koliko ima državnih agencija? Vi mislite da je ova vlada jeftina? Pa ćete natovariti i obavezu jedinicama lokalne samouprave da se oni sami snalaze?
U stvari, vi šaljete potpuno jednu suprotnu poruku. Vi hoćete, u stvari, da se ovaj zakon uopšte ne primenjuje. To je svrha ovako napisanog zakona. Dakle, svako ko se bavi pisanjem zakona mora povesti računa o jednoj stvari, a to je – da li je zakon primenljiv ili nije. U ovakvim okolnostima u kakvim se mi danas nalazimo ovakva vrsta zakona je potpuno neprimenljiva. Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici DSS su izdvojili mišljenje povodom ovog seta zakona, zajedno sa još četiri poslanika SRS, i o tome valja reći nekoliko reči i navesti razloge zbog čega smo to uradili.
Javnost Srbije mora znati šta je sudbina ovog dnevnog reda, kako se on stvarao, kako je stizao dnevni red, povlačen sa dnevnog reda, da bi se posle više meseci ponovo našao u skupštinskoj proceduri. Pre nego što razjasnim ovo stanje, prosto jedno pitanje, pošto predsednica nije tu, za gospođu potpredsednicu, to je pitanje, čini mi se postavljeno je dva puta i treći put ću ja postaviti – zašto nemamo izvestioca nadležnog odbora? Zašto imamo za izvestioca nekoga ko je predsednik Zakonodavnog odbora i o čemu se ovde radi? Još jedna potvrda o kakvoj se organizaciji rada Skupštine ovde radi.
A kakva je to organizacija ovog zasedanja kada se o zakonima koji su važni i bitni, čuli smo i gospodina ministra, a to će biti šlagvort o kome ću reći nekoliko reči, da se bez valjane rasprave, bez dovoljno vremena protrči kroz određene zakone i ti zakoni budu doneseni voljom vladajuće koalicije? Postoji vreme, a vreme je najbolji sudija, kada se podnosi odgovornost za ono što je urađeno i za ono što nije urađeno.
No da se vratim, da vidimo šta je bila sudbina ovog dnevnog reda? Već u decembru mesecu 2008. godine sve poslaničke grupe u Skupštini su se usaglasile da na dnevni red ide set ekoloških zakona. Podsećam, novembar 2008. godine, a sada smo na kraju prvog kvartala 2009. godine. Da li je moguće da treba devedeset i više dana da bi se ovako važni zakoni, kako je rekao ministar, a ja se potpuno slažem sa tim, našli na dnevnom redu? Dakle, ministar kaže da ovi zakoni ne dolaze na dnevni red dok se sve ne iscrpi iz dnevnog reda, tek onda, misleći na ekološke zakone. Potpuno sam saglasan sa tom činjenicom, ali hajde da vidimo šta se događa. Koliko je to bitnih stvari bilo pre ovih ekoloških zakona koji su povučeni u decembru, pa u januaru? Nismo znali. Hajde da govorimo o onom vremenu koje je izgubljeno kada Skupština nije radila, da govorimo o ova tri dana kada Skupština gubi dragoceno vreme, a sve to košta poreznike Srbije.
Ima još jedna stvar, većina ovih zakona se već duže vremena nalazi u proceduri, ali hajde da podsetimo javnost Srbije šta se dalje događalo. Zašto ti zakoni nisu bili u prošlom sazivu Skupštine? Ko je bio predsednik Skupštine u prošlom sazivu? Gospodin Oliver Dulić, ministar ekologije. Tada nije bilo prečih i tako hitnih stvari za ovu vrstu zakona, a bilo je prečih stvari, od nebrige za državu, od smišljanja predizbornih laži. To su bile preče stvari koje nisu dozvoljavale da se ovi zakoni nađu na dnevnom redu.
Posledica takve politike je trenutno stanje u kome se država nalazi. Trenutno stanje je beznađe. Da vas podsetim šta su bila predizborna obećanja, da li treba da ih nabrajam? U kom vremenu se danas nalazimo? Od straha da se ostane bez posla…

… od straha od policije! To je ona priča povratka u devedesete godine, zahvaljujući vladajućoj koaliciji. To ste jedino ispunili.

Na kraju, gospodine ministre, u načelnoj raspravi i u raspravi o pojedinostima videćete koliko smo amandmana podneli, koji treba da ovaj zakon poboljšaju. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, na član 15. Predloga zakona o matičnim knjigama podneo sam amandman, predviđajući da se u našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima uvede treći primerak matičnih knjiga, s tim da se taj treći primerak čuva u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, dakle, u vašem ministarstvu.
Nadam se da ste pročitali obrazloženje, jer me vaš odgovor dovodi u jednu nedoumicu. Dakle, vi ste mi u obrazloženju odgovorili – da je to u praktičnom delu dosta neprecizno. Ja ne vidim šta je tu neprecizno. Postoji samo jedna stvar – uvođenje trećeg primerka matičnih knjiga. Kako to može biti neprecizno?
U daljem obrazloženju ste naveli da se odstupa od opšteprihvaćenog pravila u uporednom pravu, koje je uvedeno u naš pravni sistem donošenjem Zakona o državnim matičnim knjigama iz 1946. godine.
Dakle, mi idemo u Evropu sa zakonom iz 1946. godine. Suština problema je, čini mi se, pošto malo vremena ima da se ovakve sporne stvari raščiste, u jednoj drugoj stvari. Suština problema je u Poslovniku. Primena ovakvog poslovnika svodi se na bezobzirnu primenu isključivo jednopartijskog ''bukvara''. Tako mogu nazvati Poslovnik. Ne otvara ovaj poslovnik ideje vodilje za ostvarivanje novih stvari, ovaj poslovnik otvara ideje gonilje. Ne otvara on demokratske procese, ovakav poslovnik zadužuje. U ovom poslovniku se ne objavljuje rat nevoljama u kojima se nalazi država, nego se rat objavljuje onima koji se žale i traže da Vlada vodi razumnu i odgovornu politiku.
Protiv kojih ljudi se, uopšte, vodi hajka da se oni ućutkaju? Ako su oni manjina, čemu onda tolika galama i zabrinutost? Ako su većina, pa, da li je moguće da ta većina misli zlo sebi, državi i kompletnom narodu?
Dakle, stvari ne stoje tako. To je, čini mi se, pitanje kako ideološko, tako i moralno. Stvara se ovim poslovnikom jedna politička pozornica, čiji je smisao u zatiranju svega onoga što ne može da se upodobi u ovakav jedan poslovnik, koji predstavlja jednopartijski bukvar.
Gospodo narodni poslanici, poslovnici mogu biti uništavani, knjige spaljivane, ideje i ljudi proganjani, ali će život teći samo po onim zakonima koje nameće stvarnost, a stvarnost se ne može spaliti, ali se može demokratija, ovakvim poslovnikom, zatrti. Zahvaljujem.