Iskoristiću jedan deo vremena poslaničke grupe da okončam diskusiju koju sam započela u vremenu ovlašćenog predstavnika svoje poslaničke grupe.
Načelna primedba ovoj vrsti subvencionisanih pomaganja, mekih kredita, davanja nekima od budžeta koji punimo svi, svodi se na to da li postoje objektivni načini za izbor onih koji će biti stimulisani i da li su građani upoznati sa efektima sredstava koja se ulažu u ovakve projekte. Odgovorno tvrdim - ne. Znači, mi nismo ni u jednom budžetu do sada, iako smo imali već dva u kojima imamo ovakvu vrstu subvencionisanih kredita ali za različite namene, dobili obrazloženje koristi. Jer, u ekonomiji je osnovni princip mini-maks, da sa minimalno uloženim sredstvima dobijamo maksimalnu ili makar optimalnu korist.
Bilans knjigovodstvenog iskaza, da na jednoj strani imate izvore sredstava, na drugoj strani sredstva, odnosno da imate uravnoteženo davanje i efekte, jeste nešto što nama kao društvu nedostaje. Ako imamo bilanse gde preduzeća imaju gubitke, a njihovi vlasnici imaju imovinu koja može da se dostojno predstavi na Forbsovim ili sličnim listama, postavlja se pitanje da li nama trebaju nevladine i ostale organizacije da ovde stražare nad demokratijom i usvajanjem ovih zakona, ili nam trebaju poštene i viđene časne procedure evidentiranja računovodstvenih promena.
A to mora da pođe od glave. Kažu - najgore su bolesti koje polaze iz glave. Najgore su pojave koje promoviše Vlada kao negativne. Ako nam Vlada ne dostavi izveštaj gde su efekti sredstava koje je iz budžeta upotrebila za neke namene, odakle joj pravo da to traži od bilo koga drugog?
Znači, subvencionisane kamate na potrošačke kredite, kome su sredile bilanse i pokazale uspeh - poslovnim bankama, dužnicima, poveriocima ili građanima? Ko u finansijskoj krizi bankrotira, država ili građani? Kako je to u svetu, kako je kod nas? A od građana tražimo da podrže državu koja ne treba da bankrotira, još joj dajemo pravo da ona bira kome će da omogući da nastavi da postoji. Moje je pitanje – kome ćemo, u skladu sa članom 3, omogućiti da nastavi da postoji?
Imam jedan praktičan predlog. Pošto je najsavremenija, najaktuelnija zabava gledati na sajtovima podatke gde nemate jasnu granicu između privatnosti i onog što je javni interes, i sve je postalo javno, predlažem da nam Vlada predstavi listu poreskih dužnika, velikih i uglednih privrednika, a ima ih i među građevinskim firmama vrlo značajnih, koji se nalaze na listama najvećih dužnika za porez ovoj državi. Takvi pregledi predstavljaju svetu tajnu u trenutku dok govorimo o povećanju poreza na dodatu vrednost, koji treba da omogući da država, ovakva preglomazna, neštedljiva i neefikasna, nastavi da funkcioniše u skladu sa svojim željama.
Da li je neko od vas spreman da nam obeća da će se na listama onih kojima stimulišemo proizvodnju naći samo oni koji nisu imali reklamaciju za kvalitet radova, koji nisu kasnili u skladu sa ugovorom za vreme radova koje treba da izvedu, koji su svoje radnike obezbeđivali šlemovima i svom ostalom opremom u cilju zaštite njihovog zdravlja, da nisu nepažnjom ili nenormalnom štednjom poslodavca imali poginule radnike, da se kvalifikuju time što su radnicima uplaćivali doprinose i prema državi izmirivali poreze, al' ne onako kako to samo kaže onaj opšti uslov izmirenja poreskih obaveza prema Zakonu o javnim nabavkama?
Da li postoji neki zakon ili odluka od koje ćemo početi da govorimo o tome šta su prave vrednosti i pravila poslovanja ili uzanse u građevinskoj industriji? Da li postoji neki zakon, neki trenutak, neko vreme?
Govorim o Zakonu o javnim nabavkama. Ima mojih vršnjaka, tu oko 50. ili 50 i neke godine, koji znaju da u vreme kada nije bilo Zakona o javnim nabavkama, ali se sa tri ponude znalo da ne možeš kao direktor preduzeća ni sa kim da ugovoriš koruptivni mehanizam punjenja svog džepa na račun firme, jer se znalo da dobiješ ne uslužnu ponudu, nego prave tri ponude koje su značile tržišnu cenu neke nabavke ili izvedenih radova.
A šta nama sada znači forma, Zakon o javnim nabavkama, koji stoji na papiru i koji važi za neke druge, a za državu ne treba da važi, pa od nabavke kredita od domaćih komercijalnih banaka, što je radilo Ministarstvo finansija za čitavu vladu i naše potrošače ministre, nabavljala novac u neposrednoj pogodbi pregovaračkim postupkom?
Ima mlađih, koji se ne sećaju da je bilo sramota nabaviti nešto skuplje. Ako već na tržištu nema, danas, hvala bogu, na internetu svako može, ukucavanjem bilo koje vrste robe ili usluga, da dođe do okvirnih cena, a mi se lažemo, gledajući se u oči, da smo stvarali uštede u javnim nabavkama time što lažno procenjujemo vrednosti javnih nabavki na više ili ekstremne vrednosti, onda ugovorimo po nekoj nižoj ceni, pa kažemo - ušteda od primene Zakona o javnim nabavkama je takva.
Postoji li neka stvar u ovoj državi kod koje nećemo da pričamo o formi, nego o suštini i gde nećemo sami sebe da zavaravamo da smo dostigli neke standarde, koje oblikujemo u cifre, poput štednje, a u stvari znamo koliko se rasipa?
Mislim da je ovaj zakon gde državi jeste mesto da u krizno vreme, čak i kad je prekasno, prizna i kad je namerno previđa, kad prihvati da uradi jedan posao, a njen posao jeste da stimuliše građevinsku industriju koja jeste multiplikator za mnoge grane, da to uradi pošteno, ali ne na način kao što to hoćete u članu 7, da čak i započete postupke obavljate po ovim olakšanim uslovima, bez javnih nabavki na pravi način koji podrazumeva da javno objavite koje radove želite da obavite i da na konkurs mogu da se prijave svi.
To bi bila najmanja mera poštenja koju bi država morala da pokaže kao primer pravog vođe, koji radi ono što misli da je ispravno i koji očekuje od svih ostalih kojima je država primer za ugledanje da rade na sličan način. Ne, vi tražite samo ono što ste zamislili za ubuduće, da radite kao olakšavajuće okolnosti za krivično delo po povoljnijem zakonu, i čak stavljate u pretposlednji član da ovaj zakon važi do kraja iduće godine.
Čekajte, a na šta se odnosi? Na započete postupke u smislu naručivanja posla, pa sve ono što naručite do 31. decembra 2011. godine potpada pod ovaj zakon, a pošto znamo koliko se kasni, koliko se prekoračuju radovi, čime se sve mogu opravdati, onda je pitanje da li će ovaj zakon moći da ispuni svrhu ili je ovo još jedan od onih primera da vas vodimo od jedne nade do druge.
Zaista, uz svu najbolju nameru, uz želju da ovaj vaš zakasneli zakon prihvatam kao blagovremen, uz sve nedoumice koje postoje u stručnoj javnosti, u izvršnoj vlasti, pa se luta od jednog do drugog rešenja, pitam se – da li ste ozbiljni u nameri da uradite nešto što će svima doneti dobro?
Imali smo juče situaciju da čujemo da je u Kanadi, u raspravi 20 najrazvijenijih zemalja, došlo do nesuglasica da li nas potrošnja ili štednja vodi ka izlazu iz krize. Amerika smatra da treba da stimuliše potrošnju, Evropa smatra da treba da štedi.
Vi ste vlast i imate pravo da to prosuđujete, niko vam ne spori to pravo, ali morate da priznate da stimulisanje potrošnje na koju su utrošene milijarde i milijarde dinara u prošlogodišnjem budžetu, a ne navodim preciznu cifru jer vam bez izveštaja DRI više ne verujemo na papir i izveštaj dok se ne proveri…
Umesto da stimulišete proizvodnju iz koje mogu da proisteknu i plate i zarade i prava, realna potrošnja, računam da ste u ovom trenutku shvatili i imate pravo da pokrenete proizvodnju, ali na način kako ste to ovim zakonom osmislili, bojim se da je ovaj projekat unapred osuđen na neuspeh, i ne od onih koji čuvaju demokratiju ili se zalažu za ljudska prava na neki imaginarni način, već zato što se bojim da ovim i ovakvih zakonom ne omogućavate ono što se zove osnovna ljudska sloboda - pravo na rad i na zaposlenost. To je samo jedan od razloga zašto SNS neće glasati za ovaj zakon.

Zbog načina kako je Poslovnik uredio razmatranje zakona, da prvo govorimo o zakonu u načelu, pa onda o zakonu u pojedinostima, prinuđeni smo da neke argumente koje smo iznosili u načelnoj raspravi ponovimo u raspravi u pojedinostima, ne zato što između prođe mnogo dugo vremena, pa se argumenti zaborave, nego zato što bi ta rasprava, po mom sudu, morala biti zajedno, osmišljenija, jer vreme koje protekne između, ne uveri onoga kome se obraćamo da njegovo zakonsko rešenje, koje predlaže ovde, nije dobro i da je manjkavo.
Načelno ću, pre nego govorim o amandmanu 1, iskoristiti svoje vreme da kažem da se pozivanje da se neko društvo privede zakonu i da vratimo sve to u neke legalne okvire u uslovima današnje Srbije, nije dovoljno jasno ili nije dovoljno informativno za onog kome se obraćamo.
Kada bi zakon bio u skladu sa Ustavom, kada bi bio pravedan ili logičan i kada bi bio u skladu sa interesima najšire javnosti Srbije, najvećeg broja građana, onda bi poziv da radimo po zakonu bio smislen. Ali, ako mi u ovoj sali donosimo zakone koji nisu zasnovani ni na dobroj praksi, ni na tuđim dobrim iskustvima, koji nisu zasnovani ni na teoriji koja je negde primenjena, a sutradan se pozivamo da radimo po zakonu, pitanje je smisla bavljenja zakonima ovde uopšte.
Gospodine Jelašiću, pitam vas, koji se u članu 1. zalažete da pre svega budete samostalni i nezavisni, i u tom svojstvu očekujete da svaka druga saradnja, savet, bude pritisak na vas – da li znate, kao jedan od prvih ljudi u ovoj državi, zbog čega se ne objavljuje da će se Srbija suočiti sa jednom od najvećih stranih direktnih investicija, gde je jedna od organizacija, a zove se Agencija za privredni registar, upisala, molim za pažnju javnost i prisutne, 1.753.000.000 evra nenovčanog kapitala firme?
Zašto ne objavite tu najveću stranu direktnu investiciju, da narod poveruje kako će poteći med i mleko, odnosno zlato i dijamanti? Čemu služi zakon o registrovanju, čemu služi Narodna banka, ako dozvoli da Agencija za privredni registar registruje jednu firmu, koja upiše nenovčani kapital u vrednosti od milijardu i 700 miliona evra? Koliko je to više od zlatnih rezervi države? Imate li vi pojma o tome? Imate li pojma šta se s tim planira uraditi?
Na jednom ovakvom intrigantnom pitanju, o kojem će verovatno biti mnogo priče, možemo da otvaramo i temu – ko se to danas setio of šor kompanija, da li je suština of šor kompanija u tome gde plaćaju porez ili, vi, kao dobar student ekonomskog fakulteta, to znate, takve kompanije služe da se, u stvari, prikrije vlasnička struktura.
Govorim o kompaniji koja je ovde upisana i koja planira da izda tri puta uvećanu vrednost obveznica, koje će prodavati ''negde'', koje će se kupovati za ''nešto'' i kojim će se ovde kupovati rudnici (nešto je već počelo, primer Bora o tome govori), gde će se kupovati izvorišta geotermalne energije i neke realne vrednosti, i postavlja se osnovno pitanje – da li se to neko pravi da ne zna ekonomiju ili nam namerno stvara svest o tome da ne zna šta je Narodna banka, šta je njen osnovni zadatak i šta je, u stvari, njena nezavisnost?
Gospodine Jelašiću, vi, kao odlazeći guverner, znate o čemu govorim i divim se vašem divnom i uzdržanom izgledu lica, jer ste iznenađeni da neko o tome uopšte ima smelosti da govori.
Ja, Jorgovanka Tabaković, član Srpske napredne stranke, u ime poslaničkog kluba ''Napred, Srbijo'', obaveštavam javnost da ovaj dom služi da se u njemu govori o zakonima koji su unapred osmišljeni da, u stvari, glavne stvari budu obavljene iza zavese, poput otvaranja firme o kojoj govorim, koja je registrovana ovde.
Po Zakonu o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka je dužna da proveri ugovor o upisu ovog novčanog kapitala, kao i po mnogim pravilima, po Zakonu o sprečavanju pranja novca, koji jeste naš zajednički zakon i zakon ovih institucija, po Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju, po zakonima koji tretiraju oblast monetarne i ostalih politika.
Vi se proglašavate nenadležnim, jer znate da javnost o tome neće čuti ništa, zato što je štampa, koja bi bila dužna da bude svest i savest javnosti, odavno "uhapšena", zato što znate da se ove sednice i argumenti koji se ovde iznose ne gledaju mnogo. Pratite skorove i rejting javnosti. Mislite da će sve ono što se radi moći da bude upakovano, poput, svojevremeno, Nacionalne štedionice.
Uveravam vas, u ime građana Srbije, da još jedan posao koji se zove štampanje obveznica bez pokrića, upotreba i moguća zloupotreba deviznih rezervi o kojima ne znamo ni gde su, ni da li će njima biti kupovane ove obveznice, ne može da se ponovi. Kada bi to radila država koja radi u interesu građana, to bi možda i moglo da ima nekog opravdanja.
Ali, ako u ime države to radi neko ko predstavlja instituciju, na primer Narodnu banku ili Komisiju za hartije od vrednosti, ili neko ko predstavlja firmu koja može da upiše nenovčani kapital od blizu 400 miliona evra nenovčanog kapitala, to više ne može niko da proguta ako želi da govori o državi koja posluje na zakonit način.
Ne možete na bazi nezavisnosti odgovarati za ono što vam jeste osnovni posao - da vodite monetarnu politiku koja će imati svog sagovornika u Vladi Republike Srbije, koja će Memorandumom o budžetu definisati ciljeve u kojem će mnogo ljudi moći da nađe posao, a ne da ga vodite od jednog obećanja do drugog. Ovo nije politička priča.
Ako živimo u državi u kojoj se zamenik premijera usuđuje da neku, bilo koju, stranu kompaniju oštrim i grubim rečima upozorava danas da joj nije vreme da se ponaša kako se ponaša, u ime građana Srbije koje predstavljam, reći ću vam – takvu izjavu, koja rasteruje investitore, može da da otpušten, nezadovoljni radnik, kome ne radi žena, koji nema para da plati deci školarinu i koji ne može da leči bolesne i stare roditelje.
Ali, takvu izjavu ne može da da zamenik premijera i da se onaj ko je pisao zakone o privatizaciji, sprovodio ih, pozivao strane investitore, žmurio dok su oni njemu čuvali leđa, danas predstavlja čovekom koji kaže – ne, ne trebaju nam takvi strani investitori.
Trebaju nam i prijatelji, trebaju nam i strani investitori, ali nam treba i poštovanje zakona, uvek i svuda, a ne samo kada pojedincima ide u korist ili na štetu, što u ovom trenutku jeste ponašanje vlasti.
Nije to privatni pojedinac, niti ste vi, kao guverner, privatno lice. Vi predstavljate, kad govorite o Narodnoj banci, makar kao odlazeći guverner, jednu instituciju sui generis, koja mora da radi u interesu države koja joj je vlasnik, što ne znači da treba da slušate nalog nekoga koji nije u interesu sa zacrtanom monetarnom politikom.
U ime svih teoretičara, od Fridmana, oko koga smo se složili, pa nadalje, u ime svih građana Srbije, u ime privrede koja ne može da izdrži ovakvu vrstu monetarne politike kakvu sprovodite od 2000. godine, posebno od 2006. godine, molim vas da usvojite amandman na član 1, koji podrazumeva da vam je osnovni zadatak finansijska stabilnost, uz nezamenjivanje uzroka i posledica kad govorite o inflaciji i stabilnim cenama, i osnovni cilj da ovoj državi obezbedite napredak i ne samo što veći broj radnih mesta, nego zaposlenih ljudi koji će proizvoditi, stvarati neku novu vrednost i primati platu od koje će moći da pune budžet i žive dostojno čoveka. To je osnovno ljudsko pravo. Ne samo pravo na slobodu života, kretanja, mišljenja i govora, nego je osnovna ljudska sloboda - da čovek živi dostojanstveno, zarađujući, izdržavajući sebe, čime neće biti na teretu državi.
Molim vas da, ne preformulisani amandman, onako kako ga je deo vladajuće većine prepisao, polovično i površno, nego onako kako smo vam ga predložili kao SNS, usvojite, jer to jeste interes naroda koga predstavljate i koga predstavljamo.

Nazvali ste Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom odborom za ekonomski razvoj. Takav odbor ne postoji. Verujem da je lapsus u pitanju, ali da napomenem. Prosto, zbog preciznog informisanja javnosti. Znači, taj drugi odbor je Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, tačka 8. u članu 43. Hvala.

Član 2. po predlogu SNS glasi: "Narodna banka Srbije doprinosi očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema", kao prvi zadatak, "postizanju i održavanju stabilnosti cena i podržava sprovođenje ekonomske politike Vlade Republike Srbije, poslujući u skladu sa načelima tržišne privrede".
Imate li šta ovome da zamerite, dodate ili oduzmete, sem što ste odbili ovaj amandman?
A ja vama imam da zamerim sledeće. Vlada i Narodna banka su bile zajedno na polju ekonomske politike, na kom bi inače stalno morale biti zajedno, samo u trenutku kada je Vladi trebalo da građanima pokaže kako su bogatiji nego što stvarno jesu, a Narodnoj banci kada je apresijacijom smirivala cene.
Znači, vaša koordinacija monetarne i fiskalne politike, koja je inače preduslov uspešne ekonomske politike, slagala se sa Vladom samo u apresijaciji dinara u proteklom razdoblju. Znači, samo onda kada Vlada vidi svoj interes i kada Narodna banka vidi svoj interes da smiruje cene, jer je to sebi zacrtala, tada se pridržavate saradnje, koja je, inače, uslov svih uslova za jednu uspešnu ekonomsku politiku.
Zašto je to tako? Zato što od slabog i od jakog dinara uvek profitiraju samo banke. Neću to da obrazlažem, o tome govore njihovi rezultati poslovanja, nebrojeni radovi - teoretski, istraživačkog novinarstva, naučni itd.
Ono što vama, a koristeći racionalno svoje vreme, mogu da zamerim je sledeće. Poznajete gospodine Buseka i bili ste s njim na austrijskoj televiziji. Kada biste, gospodine Radovane Jelašiću, odlazeći guverneru Narodne banke, mogli biti gost na austrijskoj televiziji, a da niste guverner u državi Srbiji? Da li biste kao konsultant Mek Kinsija, kao fizičko lice, mogli da budete tamo gde ste bili?
Kako ste uzvratili građanima Srbije, privredi? Onima koji su krosborder kredite u 2008. godini sa 30% podigli na 80%. Znači, naša privreda, kojoj je bilo jeftinije da se zaduži direktno napolju, jer ste joj vi određivali visoku obaveznu rezervu, u 2008. godini se zadužila ne 100%, nego preko 200% više. Danas s pravom govorimo o jednom ne dalekom trenutku suverenizacije tog duga. Džabe bežite od tog duga kao privatnog, da nije javni.
I, iznad svega i pre svega, zamerka vama je vaša priča o tome da se ne treba zaduživati. Niste vi marketing stručnjak, niste vi pozvani da kritikujete i govorite, nego da svojim činjenjem, pored ''kreditnog kalkulatora'', građane na pravi način upozorite na opasnosti od zaduživanja.
To, kako vi govorite, da treba živeti u skladu sa svojim mogućnostima, uvaženi Niče je još hiljadu osamsto osamdeset i neke godine, kada je objavio "Sumrak idola", doslovce rekao: ''Niko ne treba da živi preko granica svojih mogućnosti, ni pojedinci, a ni država''.
Još jedna stvar koje se ne držite, a mnogi bi od nas morali da se drže Ničea i onog što je osnovna logika, jeste sledeće – da ne zamenjujemo uzroke i posledice i da ne govorimo o lažnim uzrocima stanja u kojem smo. Šta su lažni uzroci i posledice? Hvalite se transparentnošću, čuvanjem deviznih rezervi u nerizičnim i kvalitetnim hartijama od vrednosti.
Pitaju me što nosim ovoliko papira. Pa, zato što su ljudi spremni da se odriču i onog što su rekli. Sad imam citate. Gospodin Jelašić je svojevremeno, u svojstvu viceguvernera, kada su ga pitali kako to da je dozvolio Evroaksis banci, poznatoj iz afere Nacionalne štedionice itd., da bez ikakvih posledica prekrši ugovor o vraćanju 28 miliona dolara deviznih rezervi, rekao čoveku koji mu se suprotstavio, gospodinu Dušanu Stojanoviću, ekspertu Centralne banke, sad, posle napuštanja i davanja ostavke: ''A od koga da tražim saglasnost za takvu odluku? Monetarni odbor nije zabavište".
Čemu služi Savet ili Izvršni odbor, Skupština, kao neko koga želite samo da informišete, a ne da polažete račune, ako mi ne znamo, ni u svojstvu bilo koje tajne, poslovne, državne, vojne, najčuvanije - gde su, koliko se naplaćuju i da li će, ne daj bože, da te državne rezerve budu uložene u onu firmu s početka priče, o kojoj sam govorila, u kupovinu obveznica koje oni budu štampali? Da li je možda taj novac poslužio da se dođe do ovog nenovčanog kapitala - o tome će govoriti neka buduća vremena, ali, nadam se, ne kroz lečenje posledica bolesti koje smo dozvolili da se dese, nego da delujemo preventivno. Zahvaljujem.

Želela bih da koristim pravo na repliku, ako dozvoljavate, predsedavajuća. Pogrešno sam protumačena.

Pogrešno sam protumačena, ali ću, oduzimajući od vremena poslaničke grupe, reći sledeće. To da treba imati samo jedan jedini cilj i inflaciju je, prosto, ona zamena uzroka i posledica o kojima vi govorite. Jer, čovek je celina i ne vredi da ima samo dobar vid, ni samo dobar sluh, ni da bude snažan samo u svojim rukama ili samo u nogama pa da može dobro da hoda.
Privredni organizam je celina i da biste govorili o napretku, o stabilnosti finansijskog sistema, ne možete se koristiti takvom vrstom logike koja hramlje, koja je odsečena. Kao što ne možete da tvrdite da vaše mere jesu doprinele stabilnosti cena ili jačini dinara.
Dinar je u ovoj zemlji od 2000. godine politički proizvod. Da bi on bio zaista jak i stabilan, morale bi da postoje devizne rezerve zasnovane na izvozu domaće industrije. Jedino što čini stabilnim jedan privredni sistem je to. Sva priča o tome da mi nismo zaduženi koliko stvarno jesmo, jeste anesteziona priča za narod i privredu, da se i dalje zadužuju.
Vi niste koristili svoju zakonsku obavezu da kontrolišete zaduženost privrede time što je svaki krosborder, prekogranični kredit morao da bude prijavljen vama i da to merite u odnosu na snagu stvarnog društvenog proizvoda. Jer sad, kad računi stižu na naplatu, u smislu da ste prodali preko milijardu evra da održite devizne rezerve, gubimo svi.
Znači, prodata su preduzeća, država je vama prodala devizne rezerve, ne za ''kruške i jabuke'', nego dinare, vi trošite devizne rezerve kao jedini resurs, a nisu sve vaše, nego su po ročnosti i strukturi nestabilne jer su poslovnih banaka, prodajete ih i opet imamo višak dinara, i vi repo papirima povlačite taj višak, emitujete novac za isplatu kamata na te repo papire i pričate ovde o tome da, jednostavno, ne mogu svi ciljevi da budu u istoj ravni.
Molim vas, nedopustivo je da i dalje održavate veo neshvatljivosti ili ekspertnosti u vođenju monetarnom politikom. To više niko ne može da proguta i s pravom trpimo svi, kao ekonomisti, kritiku da smo kao oni koji komentarišu vremensku prognozu, da nismo u stanju da kreiramo uslove, nego samo da govorimo o tome koliko je kiše palo po kvadratnom metru, odnosno koliko je inflacija koštala privredu ili građane. Budite malo ozbiljniji i sa malo više poštovanja i prema građanima, a i prema ovim amandmanima koje smo podneli.

Krosborder krediti su registrovani, ali, gospodine Jelašiću, njih je mnogo i porasli su sa 30% na 80% 2008. godine zato što ste vi, kao guverner, doneli meru preskupe obavezne rezerve, pa su te banke govorile svojim tražiocima kredita - kod nas je skupo da dobijete kredit jer je obavezna rezerva na takvu vrstu uvezenih deviza od vaše matične banke 45%.
Znači, od evra koji ulazi iz strane banke matice u zemlju vi ste uzimali 45 centi u devizne rezerve. Zato su se ljudi zaduživali. Nemojte sa mnom razgovarati kao da ne pratim tok vašeg govora. To što su registrovani ne znači da ih je trebalo biti u toj meri, i razlog za taj visoki rast ste vi i vaši loši instrumenti monetarne politike.
Kada definišemo cilj ispravno, primenjivaćemo i mere koje će biti u interesu tog cilja. To bi makar trebalo da bude tako. To sa vama, jednostavno, za sada nije tako. Ali, ne možete elementarnu logiku i konverzaciju dovoditi u pitanje time što ćete opravdavati svoje, inače loše, poteze.
Koliko je dinar stabilan? Čekajte, a gde mi kupujemo? Ja kupujem u gradu i u redovnim radnjama, ne negde u inostranstvu, ne na Marsu. Stabilnost cena u ono i ovo vreme je najbolji dokaz neuspešnosti vaše politike. Ni taj jedini cilj, kome su bili podređeni svi ostali, i sve ostalo je propalo, ni on nije realizovan. Da je bilo časti, vi biste podneli ostavku, zato što ta inflacija, koju ste zacrtali kao jedini cilj i u čijem je smislu i svrsi sve bilo podređeno, nije realizovan.
Zašto mislite da privatni i javni dug nemaju ovde veze? Kako vas ocenjuje MMF? Kaže da smo prezadužena zemlja. Da li je vraćanje čak i uloga Dafiment banke, koji su bili svojevrsno kockanje, čak i tih privatnih banaka za koje nije garantovala Narodna banka, pa ko ga danas isplaćuje? Budžet Republike Srbije. Preko koje institucije? Nacionalne štedionice, koju ste stvorili lažući građane da je to državna institucija.
I vi mi danas govorite o tome da se u jednom trenutku taj privatni dug nekih, koje ste vi uveravali u to da su stabilni uslovi i da se mogu zaduživati, neće u jednom trenutku pretvoriti u obavezu države. Ali, država - to niste vi. Obaveza države će biti budžet koji pune svi građani. Vi o toj logici, koja vam je poznata, ne želite da imate svest, da se sve prelama i radi preko budžeta i da je navodna priča o opštem interesu, u stvari, priča o tome da dobijaju neki, a plaćamo svi.

Član 3. menja, u stvari, član 4. osnovnog zakona, gde su pobrojane nadležnosti, odnosno funkcije koje će obavljati Narodna banka Srbije. Intervenisali smo u stavu 9, gde poslove nad platnim prometom, posebno sa inostranstvom, Narodna banka mora da, ne samo nadgleda, nego i kontroliše. Znači, predlagač kaže ''da uređuje, nadgleda i unapređuje nesmetano funkcionisanje platnog sistema'', a mi smo definisali ovako: ''uređuje, kontroliše i unapređuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom''.
Čime smo bili motivisani? Narodna banka kao da želi da izbegne svoju odgovornost za zloupotrebu banaka u platnom prometu sa inostranstvom i, zašto ne reći onako kako govore istražni organi, međunarodne organizacije koje se bave sprečavanjem pranja novca itd., jer se preko nekih banaka vrši pranje novca, uključene su u te i takve tokove, i vi, prosto, želite da izbegnete neophodnu nadležnost nad tim delom posla, dajući nama, u odbijanju amandmana, obrazloženje kojim kažete - to je posao Ministarstva finansija.
Ne mogu se u životu preuzimati samo zasluge za nešto, mora se prihvatati i odgovornost. Smatramo da prilikom svakog nezakonitog ponašanja nad kojim imate instrumente kontrole, nadzora, obaveštavanja, vi treba da intervenišete. Vi ste taj prvi organ koji to treba da radi.
I, ako smo vam oprostili, svima vama od 2000. godine, nismo zaboravili da prvi dobijeni libijski ček nije realizovan preko Narodne banke jer se nije znalo kako realizovati poklon, dobijen tada od libijske vlade, nego je dat Vladi Republike Srbije, koja nad tim nije imala, niti ima zakonske nadležnosti da ga realizuje.
To vreme neznanja je prošlo. Vreme odgovornosti i nekog primerenog ponašanja Narodne banke bi moralo da bude obuhvaćeno ovim zakonom i nemojte se libiti da obavljate one funkcije za koje ste nadležni.

Da li zaista mislite da nadležnost Ministarstva finansija za oblast finansijskog sistema čiji najveći deo čine poslovne banke, osiguravajuća društva, lizing kuće, nad kojima vi imate nadzor u smislu da im izdajete licence, i da ne govorimo o aferama i afericama u vezi s tim, o zloupotrebi diskrecionog prava, o svojevremenoj zabrani učešća "Konvers banke" u ulasku u ovaj naš finansijski sistem, o svim onim propustima koje ste, kao uzurpaciju, otvoreno kažem - nadležnosti i prava koje ste imali, koristili, nanoseći štetu osiguravajućim društvima ili nekima, sada može da se koristi kao argument da nećete da vršite nadzor, zato što to radi Ministarstvo finansija dobro i ispravno?
Molim vas, nemojte da koristite šale u ovoj preozbiljnoj temi, jer sam na račun prošle šale, pošto sam, zauzeta drugim obavezama, odsustvovala u momentu kada ste mi odgovarali, a rekli ste da biste mi poklonili jedan sat zato što nisam dobro izračunala vreme, od jedne divne, mlade i pametne dame dobila poruku u kojoj kaže: ''Nije ništa čudno ako vam gospodin guverner nije doneo na poklon sat koji je obećao, jer on svoje obećanje ne drži, ali biste vi, gospođo Tabaković, mogli da mu poklonite knjigu o bašti, jer je to ono što ga kvalifikuje da se bavi svojim vrtom posle ovog posla guvernera''.
Citiram poruku koju sam dobila, ali zadnja rečenica poruke je najstrašnija: ''Bojim se da cveće neće opstati, jer će biti mnogo divnog, šarenog i uvezenog cveća, a od naših proizvođača, naše industrije i naše privrede neće biti ništa''. Od vaše šale ja zaključih preozbiljnim stavom, sa kojim bi se mnogi složili.

Kolika je cena vašeg dobrog upravljanja finansijskim sistemom govori, na primer, podatak da je samo za početak ove godine, od januara do prošle nedelje, potrošeno na održavanje kursa – milijardu i 180 miliona evra. Koliko je pre toga potrošeno? Koji je gubitak bio u 2006. godini? Trista sedamdeset pet miliona evra. Koliki je bio sledeće godine? Sto osamdeset pet miliona evra. Gotovo je poništen kapital Narodne banke, gde ste čak tražili dokapitalizaciju od budžeta, a u ovom zakonu tražite da vam budžet pokriva gubitke. To je uspešnost?!
Ovo odštampano na žutoj hartiji su odluke Ustavnog suda vezane za zakonitost vašeg rada u odnosu sa osiguravajućim društvima, sa otpuštanjem ljudi koji su radili u Narodnoj banci i ostalim zakonitim i ''dobronamernim'' radom, kojim ste rukovodili kao guverner ili kao viceguverner.

Zaista ne želim da ovo izgleda kao naša lična rasprava. Međutim, kažete - prodavale su se i kupovale devize. Nije sporno, to je tržište, ali je pitanje po kojoj ceni ste kupovali, od koga, kome ste prodavali, po kojoj ceni, kako ste u međuvremenu kreirali kurs i ko je na tome zaradio, a ko izgubio.
Podaci koje sam iznela o gubicima Narodne banke, o deficitu budžeta, govore o tome da je gubila država, Narodna banka, budžet i svi mi građani. Ko je dobio, govore podaci o tome da su jedino uspešne poslovne banke, i to ne sve. Znamo kojih pet banaka je dobilo najviše kamata po repo hartijama, gde ste im isplaćivali kamatu, koja jeste emisija novca. Ne transakcija povlačenja novca sa tržišta, nego plaćanje kamate, jer vi, kao Narodna banka, ne stvarate novu vrednost, nego ste vi, na razlici koju pravite ovakvim transakcijama (da ih ne nazivam spekulacijama, one to jesu), činili da dobijaju neki i odabrani, a da gubimo svi mi.
Ovi žuti papiri nisu za smeće. Oni su za kontrolu vašeg rada. Koliko su oni važni, govore i predložena rešenja (o kojima ću kasnije govoriti) gde vi nećete da budete zaposleno lice u Narodnoj banci, kao guverner, da ne biste vi, kao čovek i Radovan Jelašić, odgovarali za štetu koju nanesete nekome, nego da odgovara Narodna banka, kao institucija. O tome ćemo obrazlagati dalje, da ne trošim više vremena.

Gospodine Jelašiću, dokapitalizaciju za iskazani mogući gubitak ste predlagali upravo vi. I pokazaću vam taj dokument o tome da isplata kamata na repo hartije jeste emisija novca. Jeste, i o tome postoje podaci u vašem izveštaju, ali vi niste očekivali da oni budu javni. I da niste imali nikada nijednu grešku i propust meren milijardama, a nažalost jeste, ovo što ste izneli maločas vas potpuno diskvalifikuje za prvog čoveka Narodne banke.
Pokazali ste dobitak u prošloj godini. Vi zaboravljate da ova Skupština dobija izveštaje sa Saveta, gde ste se dovijali zajedno sa novopredloženim predsednikom Saveta tada, sada guvernerom, kako da nas uverite da ono čega nema, vidimo kao novac, odnosno kako da nerealizovane dobitke, koje nećete preneti u budžet... To vam je strana 38. Izveštaja Saveta Narodne banke, podnetog ovoj skupštini 18. februara 2010. godine, gde se kaže: ''Da objasnimo zašto Narodna banka Srbije nije prodala deo sopstvenih deviznih rezervi i tako nerealizovane dobitke pretvorila u realizovane i uplatila u budžet''.
Možete vi neukim građanima i onima koji se u ovo dovoljno ne razumeju da stvarate privid uspešnosti, da svojim ličnim mirom pokazujete navodnu veštinu i stručnost. Ali, o vama govore rezultati, od ovih izveštaja iz Narodne banke, gde je povećano stanje hartija od vrednosti sa 1,5 milijarde dinara iz 2004. godine na 151 milijardu u 2009. godini. Čime ćete mi to objasniti? Novostvorenim društvenim proizvodom, izvozom, nekim realnim vrednostima ili virtuelnim finansijama, u kojima realne gubitke imaju svi građani? Hvala.

Toliko ste dobro poslovali i toliko ste dobar odnos sa budžetom imali, da u izveštaju Državne revizorske institucije stoji da ste čak i kamate, koje ste bili dužni da uplatite budžetu na osnovu deviznih depozita koje drže kod vas, pripisali tim depozitima, a niste preneli u budžet, u kom smo mi ovde, kao Republici Srbiji, odobravali niz kredita, i međunarodnih i od komercijalnih banaka ovde u zemlji, pod izuzetno skupim uslovima, i to u trenutku kada država konkuriše privredi za kredite poskupljujući cene kredita, dok imamo vas kao uspešnog guvernera i NBS koja pozitivno posluje. Hvala.

Član 7. Predložili smo da ciljevi Narodne banke i Vlade budu zajednički i da oba organa moraju da imaju obavezu saradnje u ostvarivanju tih zajedničkih ciljeva.
Sad će guverner biti nesrećan zbog mog pamćenja i pedantnosti u čuvanju papira i izjava. Pred formiranje ove vlade gospodin Dinkić izjavljuje da je pitanje guvernera sistemsko pitanje, i to na sledeći način. Kaže: ''Ne treba da menjamo guvernera svaki put kad menjamo zakon, baš zbog guvernera nismo glasali ni za Ustavni zakon...''
Da ne trošim mnogo od svog vremena, pominje iskustvo Kori Udovički, svoju smenu itd., i iznosi ključnu rečenicu: "Ako se stranci G17 plus ne omogući da preuzme odgovornost za resore ekonomije, poljoprivrede i zdravstva, mi nećemo ni podržati manjinsku vladu DS-a i DSS-a, a još ako se bude išlo na izbor novog guvernera", a vi ste tada već bili guverner, "uopšte nećemo dozvoliti da se takva Vlada formira. Za nas je to sistemsko pitanje, koje je važnije od toga da li će G17 plus biti u vladi ili ne".
Koliko je to sistemsko pitanje, govori moja priča o tome ko je gubio, a ko dobijao vašom politikom i vašom primenom instrumenata i odabranih ciljeva monetarne politike.
Šta je sad sa strane Vlade bitno? Gospodin Đelić, danas potpredsednik Vlade, zadužen za nauku, u to vreme je govorio sledeće: "Fiskalna ekspanzija krajem 2006. godine je produbila deficit, ali ne bi se preslikala na inflaciju i na Narodnu banku Srbije da NBS nije svojim astronomskim stopama obavezne rezerve gurnula ceo bankarski sektor u gubitak. Platila je čitavih 155 miliona evra na ime kamate da bi kroz operacije na otvorenom tržištu uspela da sačuva cilj koji je sama sebi zacrtala, koji, kao model, nije loš, ali je za Srbiju neprimeren, preuranjen i uveden u nevreme, usred političkog ciklusa".
To je vama alfa i omega, početak i kraj – politički efekti, politički ciklus, politički rezultati. "Posledica je, nažalost", citiram gospodina Đelića, "to što ćemo verovatno već ove godine morati da dokapitalizujemo NBS iz budžeta, jer se njen kapital približava nuli".
Kada ste se dogovorili oko vlade, oko toga da je guverner sistemsko rešenje, kako bi narod rekao - kada ste se "utalili", prestali ste da budete sistemsko pitanje i kamen spoticanja. Onda kada su se podelili feudi i kada šteta ostaje svima nama, a feudi vama.
U tom smislu za mene, za stranku koju predstavljam, Narodna banka i Vlada moraju da definišu ekonomsku politiku poznatu građanima, da definišu cilj koji ćete vi vašim instrumentima da sprovodite i da tu saradnju doživljavate radom na ekonomskoj politici, a ne pritiskom i ucenama. Hvala.

Upravo reklamiramo, gospođo predsedavajuća, da na član 23. niste prozvali tri poslanika SNS koji su pojedinačno podneli... Izvinjavam se, 32. Moja greška. U pitanju je 32, a ne 23. Izvinite, oduzela sam minut i po korisnog vremena.