Podneli smo tri amandmana na član 32. Smatramo izuzetno važnim ovaj član koji reguliše razrešenje guvernera i viceguvernera i postupak za to razrešenje. Zato sam se maločas uplašila, zbog sličnosti brojeva 23 i 32, da nam nije prošao taj amandman.
Predložila sam ovim amandmanom da postupak za razrešenje guvernera, a za slučajeve koje predviđa član 32, taj postupak može da pokrene i grupa od najmanje 20 narodnih poslanika.
Prosto, definicija iz člana 32. ne uvažava postojanje opozicije u parlamentu i pod Skupštinom, kao maločas, kada je obrazlagao moj kolega Veroljub, podrazumeva predsednika Narodne skupštine, a u slučaju kako ja definišem taj deo, omogućavamo da se i opozicija smatra Skupštinom, a ne samo odbor ili Skupština koju čini vladajuća većina.
Vi ste mi pokazali da ne uvažavate ni Skupštinu ni poslanike koji čine saziv parlamenta, jer ste u odbijanju ovog amandmana napisali da razrešenje može biti iz razloga nedovoljne stručnosti, pokrenuto samo od strane nadležnog tela čiji su članovi stručnjaci.
Odbor za finansije čine poslanici, za njih se ne traže kvalifikacije i stručnost bilo koje vrste, već se traži da budu narodni poslanici i rade u interesu naroda, i način na koji oni to procene može biti politički motivisan. Da se utvrđuje stručnost je samo jedan od slučajeva.
Ne možete osporavati pravo Narodnoj skupštini da nadzor nad vama vrši tako što ne može nikada da pokrene postupak za razrešenje, već u igri Saveta, Skupštine i Odbora u međusobnom informisanju u stvari ne možete ni biti pozvani na odgovornost i razrešeni. Molim vas da imate na umu ozbiljnost ovog nemogućeg razrešenja.

Ovaj amandman je konsekventan onom amandmanu gde smo tražili da se Narodna banka pita, kontroliše, a ne samo vrši nadzor koji je potpuno benigan, a time i suvišan, o platnom prometu sa inostranstvom i platnom prometu uopšte.
Rešenjem koje je predložila Narodna banka kao da želi da izbegne odgovornost za eventualne i buduće zloupotrebe banaka u platnom prometu sa inostranstvom. Jasno je da takvih zloupotreba ima, bilo ih je. Vi se ili oglasite neobaveštenim, a ne možete se oglasiti nenadležnim ako vas na to zakonom obavežemo.
Smatramo da zaista imate obavezu, zato što ste nadležni za finansijski sistem, za njegovu stabilnost i sve ostalo, da ovakvu obavezu izvršavate onako kako smo predvideli ovim amandmanom.

Da li mogu da tražim od vas odgovor na ovaj amandman, gospodine Jelašiću? Šta će vama pravo da otvarate račune u inostranstvu?
Ima li to možda veze s jutrošnjom raspravom koju sam započela i pričom o osnivanju firme koja je, navodno, uložila milijardu i sedam stotina miliona nenovčanog uloga za osnivanje jedne firme koja će emitovati obveznice na koju već ima prećutnu saglasnost da bi negde napolju, u inostranstvu, mogle da se kupuju te i takve obveznice? Možda. Imam razloga da sumnjam, zbog netransparentnosti u načinu raspolaganja, obaveštavanja o rukovođenju i upravljanju deviznim rezervama.
Šta će vama pravo da otvarate račune u inostranstvu, ako držite devizne rezerve kod prvoklasnih banaka? Dosad takvo pravo nije postojalo u zakonu i zaista bih volela da javnost da upoznate s tim koja je to korist za sve nas, kao građane Srbije, otvaranjem ovog računa? Ja je ne vidim. Vidim mogućnost za radnje iza zavese i zato smo, u ime stranke, tražili brisanje ovog dela člana.

A kako ste to radili do sada, gospodine guverneru, kada na to niste imali prava? Ovo je novina koju uvodite izmenama i dopunama ovog zakona. Gde su nam do sada bile devizne rezerve? Kojom se to gotovinom rukuje danas, u vreme elektronskog novca? O kakvim to transportnim troškovima govorite itd.?
Dosad niste imali ovo pravo, a upravljali ste deviznim rezervama. Ili nam makar niste rekli koju štetu trpimo zbog toga što nismo imali dozvolu za vas da držite na računima u inostranstvu gotovinu, elektronski novac, zlatne poluge ili šta već radite?

Nije bilo eksplicitno rečeno, ali ste vi to, inače, radili. Da li ja to dobro čujem da se guverner Narodne banke rukovodi devizom da sve ono što nije zabranjeno jeste dozvoljeno?
A od privrede tražite da devizni priliv ni sedam dana duže ne može da drži na svom računu, mora da ga proda poslovnoj banci, odnosno ona Narodnoj banci, a kada joj treba da kupi devize, da kod vas, terminskom ili nekom drugom kupovinom rezerviše dinare, izvrši plaćanje, rizikujući u međuvremenu i gotovo uvek gubeći na kursu kada prodaje, odnosno kupuje devize.
Da li je ovo odnos prema privredi koju treba da razvijamo, ili odnos prema sebi kao Narodnoj banci, koja ne da nije samo posebna institucija, nego je, rekla sam, i iznad suda, jer ne date da sud presuđuje u vašim stvarima, čak ni upravnim? Koristili ste pravo na koje zakonom niste imali ''befel'' i sada vi nama govorite o zakonitosti poslovanja i o koristi koju ćete nam doneti. Ko još u to može da veruje? Zapanjena sam, iskreno da vam kažem.

Uz svo iskustvo izučavanja materije i sve ostalo, ne mogu da razumem, gospodine Jelašiću, zašto NBS ne može da ima direktnu komunikaciju sa svim ovim zajmotražiocima u Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, jedinici lokalne samouprave i zbog čega uvodite posrednike između sebe, kao vrhovnog davaoca kredita, i organa države i same države kojoj treba da dajete kredite?
Razumem u onoj priči o besplatnoj podeli akcija, kada je jedino obećano da će brokerske kuće koje rade te poslove raditi to bez naknade, ali će im država nadoknaditi.
Znači, pričamo da dajemo građanima neko obećanje, a u stvari im kroz budžet uzimamo novac za servisiranje provizije i ostalih troškova. Ali, ne razumem zašto omogućavate nekom posredniku da zaradi na igri velikih brojki u trgovini između vas, kao vrhovnog kreditora, i državnih organa koje kreditirate?
Zato što mislim da je to suvišna zarada za nekog između, tražili smo da se briše ovaj stav 2. člana 65. A vi nađite opravdanje zašto u ovoj oskudici i nestašici države i želji da vi budete uspešni treba nekome da masnim provizijama uvećavamo bilans i punimo džepove.

Član 73, onako kako je predložen, ilustruje kako su naš gospodin guverner i ekipa oko njega zamislili kontrolu Skupštine nad njegovim i njihovim radom, znači i radom finansijskog sistema i lizing kuća i osiguranja i svega onog što vi radite.
U stavu 1. piše da najkasnije do 15. decembra dostavljate Narodnoj skupštini, radi informisanja, program monetarne politike.
Smatramo da informisanje nije nikakav način naše saradnje sa vama i da proaktivna uloga, što bi bilo moderno reći, i prava uloga Narodne skupštine jeste da ne samo na tom stručnom organu, kako ste ga vi nazvali - Odboru za finansije, nego i inače razgovaramo o svemu onome što Narodna banka treba da radi u interesu svih građana.

Želim da kažem šta je bila sadržina tog amandmana, gde smo se zalagali da ostane postojeće rešenje, odnosno ništa nije sprečavalo NBS da bude uspešna, a da u stvari nema vlasništvo raspolaganja imovinom u smislu otuđenja te imovine.
Pošto je to rešenje u stvari tehničko, na koje ste verovatno nevoljno pristali, ali pod pritiskom Sekretarijata za zakonodavstvo i Republičke direkcije za imovinu, mi smo to tehnički uredili i praktično je taj amandman usvojen.
Moram da kažem da sam srećna jer je jedna krupna stvar ostala po starom, a vama neće smetati da budete dobra i uspešna Narodna banka.

Član 87. menja osnovni član 83. zakona, po kojem su se na prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih u NBS ranije primenjivali propisi koji uređuju i prava zaposlenih u državnim organima. Vi to sada menjate i tražite da se na prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih primenjuje zakon kojim se uređuju radni odnosi, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Deluje tako benigno, tako nežno i sofisticirano, a u stvari predstavlja mogućnost ulaska u sukob interesa vaših zaposlenih, što ćemo kasnije, kroz jedan član zakona koji predstoji, i obrazložiti. Smatramo da ovo treba brisati, jer bi se na nekog ko radi u organu koji nije po Ustavu državni organ direktno, ali jeste u vlasništvu države Srbije i jeste specifična sui generis organizacija od državnog interesa, morali primenjivati propisi koji važe za zaposlene u državnim organima.
Ta vrsta liberalizacije, koja može da se pretvori u zloupotrebu i sukob interesa, zaista nam nije potrebna u ovom trenutku, pogotovu ne danas, posle jedne slične rasprave koju smo ovde imali prilike da čujemo. Zašto bi se neko osećao zaštićenim, a neko imao sva prava koja mu ne pripadaju ni po kom osnovu?

Član 89. je upravo onaj koji maločas najavih, kada sam rekla da ne mogu na zaposlene u NBS da se odnose prava zaposlenih u bilo kojim drugim organima, nego upravo u državnim.
Vi tu zaštitu zaposlenima proširujete ovim članom 89. na sledeći način. Kažete da ne mogu da se rukovode svojim političkim opredeljenjima, to je jasno, ali kažete da zaposleni može van radnog vremena i uz prethodnu pismenu saglasnost guvernera da obavlja plaćene dodatne poslove i aktivnosti samo ako njihovo obavljanje ne utiče na mogućnost stvaranja sukoba interesa ili na nepristrasno obavljanje njegovih poslova.
To znači da će bog guverner, svojim diskrecionim pravom, procenjivati za koga to može, za koga ne može, ali vi zvanično dozvoljavate da neko kaže - meni poslovi ti i ti koje radim neće biti plaćeni i neće dolaziti pod udar ovog člana zakona, koji mi tražimo da se briše. Jer, neko će dobijati naknadu za posao koji radi na crno, mimo računa, i time vam neće dugovati nikakav zahtev, niti ćete vi biti dužni da po zakonu date njemu odobrenje. Znači, nije dopustivo da uopšte postoji mogućnost da onaj ko radi za Narodnu banku radi poslove za koje ćete vi procenjivati da li su u sukobu interesa ili ne, bez obzira da li su plaćeni ili nisu. Zato ovo treba brisati.

Čitav dan čekam član 91, koji je vrhunac doživljaja nezavisnosti, samostalnosti, nedodirljivosti i tako visokog trona i pijedestala, na koji je guverner stavio sebe i čitavu Narodnu banku. Član 91. reguliše da su gotovo svi podaci kojima raspolaže, bez obzira na koji način do njih dođe, zaposleni u Narodnoj banci - tajni. Sve što se tiče nadzora itd., to niko ne sme da sazna. I to se lepo zakonom reguliše.
Član 86b. u okviru ovog člana 91. kaže da Narodna banka, viceguverneri i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova Narodne banke Srbije, osim ako neko, neki ''natčovek'', neki ''natpravnik'' dokaže da je ta šteta nastala namerno ili krajnjom nepažnjom.
Danas me kolega Velimir Ilić pitao - odakle vama takav mir i nasmejanost na licu? Rekla sam - ne poznajem vas dovoljno lično da bih mogla da kažem da je prirodna. Ali sam uverena da je to što će vam proći član 91, koji kaže da, i kad napustite posao koji radite, vi i vaši saradnici nikada nećete odgovarati za štetu koja je naneta vašim poslovanjem. To je razlog vašeg lepog raspoloženja i strpljivosti koju imate danas i to je razlog da se ovaj član briše, pre nego ijedan drugi u ovom predlogu izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Srbije.

Zahvaljujem. Vezan je sa onim članom 77, koji smo uradili, ali moram da kažem samo, da iskoristim vreme, dopustićete mi – član 91. je preobiman.
Gospodine Jelašiću, da li vam je zaista u tako dobrom i odgovornom radu trebalo da članom 91. sebe zaštitite tako da svoj rad ne tretirate radom zaposlenog koji odgovara za štetu, nego se, koristeći se presudom Višeg trgovinskog suda iz 2008. godine, a presudom donetom u septembru 2007. godine, proglasite neodgovornim, nenadležnim za radnje guvernera po principu da za vaš rad odgovara organ, a ne vi kao čovek?
Da li između vaše stručnosti, dobronamernosti i ovakve zaštite koju ste sada zakonom zacementirali stoji znak jednakosti? Ne verujem. Ovim ste sami sebi dali jedinicu, ne iz vladanja, nego iz profesionalnosti i radne uspešnosti.
Nemojte da shvatite ovo pregrubo. Rad srpskih naprednjaka na ovom zakonu je zaista bio vrlo veliki, jer ovaj zakonom smatramo kamenom temeljcem za poslovanje srpske privrede.

Ovaj amandman na član 28. bi trebalo da pokaže da kad nam je stalo do ljudi i do pravednosti, onda nisu u prvom planu nikakve lične netrpeljivosti, pa čak ni formalna procedura.
SNS i ja u njeno ime podneli smo amandman kojim smo hteli da precizno stvorimo vezu između onih lica koja su na magistarskim studijama stekla ili će steći zvanje, i da mogu po starom programu da nastave doktorske studije, a u rokovima i na način kako je to predlagač zakona predvideo.
Smatrali smo da to nije dovoljno jasno izneto članom zakona koji se menja. Intervenisali smo amandmanski i zato sam malo preuranjeno u raspravi pre neki dan insistirala, da u cilju pravednosti, ovaj amandman ne dobije sutra neko uputstvo za upotrebu ili mišljenje, nego da ga upravo ugradimo u zakon, jer omogućavamo nekom ko je iz najčasnijih namera položio, na primer, sve ispite, a onda neka Jelena ili Milena prekinula zbog porođaja, porodice ili lekarske nege za starim roditeljem, da danas može da nastavi.
Da neki mladi, vredni ljudi koji su položili deo ispita, ostatak nisu, sada shvate da im taj papir nije samo papir, nego forma magistranta i doktoranta će se poštovati u ovoj državi i treba da se potrude da to i završe.
Na nama je bilo da im to omogućimo. Zaista bih molila ministra da usvoji amandman na član 28, jer kao što sam smatrala da je on u duhu zakona, ali da je ovo jedno preciznije tumačenje, zaista doprinosi pravednijem primenjivanju ovog zakona, gde će nam i oni koji ga pišu, drugi put, mislim na neke druge zakone, biti potpuno jasni i precizni, da se mi ne sporimo i ne trošimo vreme da li ovaj amandman treba usvojiti.
Još jednom insistiram na tome da govorimo o problemima, a ne o ljudima. Najbitnije je da problem rešimo, odnosno onemogućimo nekome da diskreciono pravo tumačenja nekog člana zakona nekoga ostavi oštećenog u onom što je najvrednije, a to je sticanje prava na formalnu titulu, a iza toga već stoji znanje i volja da se ono i završi.

Poslanička grupa Napred Srbijo SNS podnela je amandman na član 2, gde bi trebalo, pre svega i uvek kad pišemo ugovore, kad pišemo zakone ili kad o nečemu razgovaramo, da se dogovorimo šta su definicije odnosno šta se pod nekim pojmovima podrazumeva.
U tu svrhu je bio i podnet naš amandman na član 2. Predloga, gde smo poslove veštačenja definisali ne kao postojanje stručnih znanja nekoga ko će se baviti ovim poslom, nego kao aktivnosti čijim će se obavljanjem u stvari dobiti stručni nalazi i mišljenja. Tu argumentaciju već u načelnoj raspravi sam koristila, govoreći da je stručno znanje samo potencijal koji ne podrazumeva da će to stručno znanje biti prevedeno i stavljeno u funkciju nalaza koji će pomoći sudu, znači samo pomoći sudu, da donese neku odluku.
Nije mi jasno zašto niste uvažili taj argument? Čak ste u obrazloženju zašto Vlada ne prihvata amandman rekli da poslovi veštačenja jesu aktivnosti čijim se obavljanjem, na osnovu stručnog znanja, uz korišćenje naučnih dostignuća, tehničkog razvoja itd, pružaju potrebni stručni nalazi, ali da to ne predstavlja pružanje stručnih nalaza i mišljenja nego da su poslovi veštačenja i neka druga stručna znanja.
Mene sad zanima – koju vrstu stručnog znanja i na koji način pruženog sudu možete podrazumevati pod veštačenjem? Koja to vrsta nematerijalne, parapsihološke razmene podataka, informacija ili pomoći može da postoji, a da to nije nalaz ili mišljenje koji se iskazuje usmeno, pa se diktira u neki zapisnik ili to nije nešto što se materijalizuje?
Znači, koja su to stručna znanja koja temelje odbijanje ovog amandmana koji smo podneli, da vi možete na njega da se pozovete, a da nikom drugom ne možete to da pokažete ili objasnite kao nalaz ili mišljenje, kao materijalni dokumenat o nečemu što se može u nekoj sumnji, u nekom drugostepenom postupku ili bilo kojoj vrsti zaštite prava neke stranke pokazati?
Ovo više razumem jednom, rekla bih, samoljubivošću vlasti, odnosno predlagača zakona, koji ne želi da promeni nešto, gde čak i novinari, čak i oni koji uče mladu decu govorenju i pisanju, na primer imaju običaj da govore – vrši poslove, vrši zaduženje, kao da je sem vršidbe, vršenje poslova ispravan termin, a ne obavljanje nekog posla.
Na toj čistoći jezika, na tom lepom izražavanju preciznom, ne rogobatnom, nego jasnom, iza kojeg stoji pravi smisao, trebalo bi upravo vi da radite, i da ono što jesu doprinosi nas poslanika da vam u tome pomognemo budu prihvaćeni.
Ali, ovo nije samo stvar lepog izražavanja, ovo je stvar preciznosti. Stručni nalaz može da bude i da ne bude ako ga obavlja stručno lice koje ima stručno znanje. Stručan čovek i stručno lice koje ima stručno znanje ne podrazumeva, po logici stvari, da će vam dati i stručan nalaz i mišljenje. Ne ulazim u kvalitet, ulazim u postojanje dokumenta koji se zove nalaz ili mišljenje.
Znači, u svim poslovima, u obavljanju vlasti, u odgovornosti koja se zove vladanje narodom, mora da postoje dva osnovna elementa, to su – pravda i logika. Bez pravde i logike koja treba da proizilazi iz reči kojim pišemo zakon, sve drugo nam ne vredi.
I to da se krijemo iza rogobatnih formulacija, a da u stvari nemamo pravednu i jasnu sudsku praksu u koju želimo da stavimo i sudske veštake, mislim da odbijanje ovog amandmana ne ide baš u prilog vama i mislim da više ide u prilog jednoj tvrdoglavoj vlasti, kojoj više dokazi za njenu uspešnost nisu ni potrebni, kao ni svedoci. Ona misli da može da vlada naređivanjem, a ne obrazlaganjem, i to dovoljno govori o predlagaču zakona.

Moja diskusija neće izgubiti na svojoj predmetnosti, iako sam se javila povodom prethodnog slučaja.
Mislim da ne tumačite dovoljno jasno Poslovnik, a povodom priče o sudskim veštacima, gde vas upozoravam da ne možete raspravu o amandmanima mešati sa odlučivanjem o amandmanima.
Koristim vreme svoje poslaničke grupe da govorim o tome. Član 143. postojećeg poslovnika u stavu 4. kaže – svaki podnosilac amandmana ima pravo da obrazloži svoj amandman u trajanju od dva minuta, s tim da vreme trajanja pretresa itd. ne može biti duže. Znači, nebitno od toga, mi ne znamo da li će on postati ili je postao, ili je usvojen, i ako znamo, to nije važno. Želimo da javnost upoznamo sa sadržinom, ovog puta dobrom i prihvatljivom, koju smo izneli, predlagač prihvatio, usvojio itd.
Vi mešate ovo sa članom 151. gde u stavu 3. piše – amandmani koje je usvojio, podneo predlagač, a prihvatili nadležni odbori i Vlada, kao i amandmane koje je prihvatio predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada, postaju sastavni deo predloga zakona i o njima Narodna skupština posebno ne odlučuje.
Nemojte mešati član 151. i odlučivanje i naše pravo da o tome raspravljamo, kao što i u ostalim zakonima, evo prethodni, gde je Vlada usvojila amandman na član 28. Zakona o obrazovanju, ne daje meni voljom ministra dato pravo na raspravu, nego mi je ovom knjigom, koja još uvek nije izmenjena, dozvoljeno da o tome govorim.
Prosto vas molim da zadržimo ispravno tumačenje ove knjige po kojoj radimo. Amandman na član 12. će, po pravu da koristimo vreme poslaničke grupe, obrazložiti moj kolega Zoran Antić.