Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo, kolege narodni poslanici, ne mogu da se setim da li je u trenutku kada sam obrazlagao amandman na član 11, zbog amandmana na član 89, koji je u direktnoj povezanosti s predlogom za izmene člana 11, ministar bio tu. S obzirom na tu činjenicu, zamolio bih vas, gospodine ministre, da pogledate obrazloženje vezano za član 11, na osnovu čega se podnose promene na predloženi član 89.
''Matičari i zamenici matičara koji na dan stupanja na snagu ovog zakona nemaju visoko obrazovanje stečeno na studijama drugog stepena u obrazovno-naučnom polju društveno-humanističkih nauka, odnosno na osnovnim studijama, u trajanju od najmanje četiri godine društvenog smera, nastavljaju da obavljaju poslove ako polože poseban stručan ispit za matičara, u roku od tri godine od dana početka primene ovog zakona. ''
S obzirom na predložene izmene člana 11, predloženi član 89. je u direktnoj vezi s tim i pretrpeo bi izmene, pa iza reči: "poslove" treba dodati reči: "zamenika matičara", zato što su to svi argumenti koji obuhvataju razloge za podnošenje izmena člana 11, koje su direktno u vezi s promenama u članu 89. Razlog promene člana se ne može shvatiti bez direktne povezanosti promene člana 11. u njegovom prvom stavu.
Iskoristio bih vreme koje je preostalo Poslaničkoj grupi SNS-a "Napred Srbijo" da iznesem još neke detalje. Pored osnovnih stvari, zbog nepostojanja zakona u izuzetno dugom vremenskom periodu, s obzirom na sve navedene argumente koji su, prvenstveno, u suprotnosti s Ustavom Republike Srbije, a koji podrazumevaju teritorijalno uređenje i organizovanje lokalne samouprave, svi ostali razlozi koje smo navodili po tim osnovama, pomenute kategorije lica su zadovoljne što će ovaj zakon stupiti ovih dana na snagu, s obzirom na to da će more problema vezanih za te kategorije ovim predlogom zakona, odnosno, tada već zakonom, moći da reše.
Ono što je evidentno, a sukobljava se s delom problematike u ovom zakonu, jeste određena procedura propisana za uslove za lica koja obavljaju matične poslove, tj. matičari i zamenici matičara treba da poseduju u zemlji, odnosno Republici Srbiji, i lica koja te poslove obavljaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, određenu spremu. Moguće je, eventualno, uvođenje nekog testa za proveru tih lica, čak i elektronskim putem, jer se odredbama vezanim za diplomatsko-konzularna predstavništva kaže da se ovim poslovima u tim institucijama, odnosno ambasadama, bave lica koja ambasadori ovlaste za obavljanje tih poslova.
Pitanje stručnosti nikada nije utvrđeno, izuzev direktne odgovornosti tih lica, da li zaista poseduju kapacitete u tim institucijama za obavljanje ovakvih poslova, i njihova povlašćena pozicija u odnosu na lica koja na teritoriji Republike Srbije moraju da polože poseban stručni ispit, pa mogućnost uvođenja reda u primeni ovog zakona i u tim institucijama, tj. diplomatsko-konzularnim predstavništvima, treba sagledati i, eventualno, kasnije, raznim podzakonskim aktima, preduzeti neke mere.
Građani Srbije treba da budu zadovoljni zbog primene ovog zakona, pogotovo što se dosadašnje muke vezane za pribavljanje dokumenata iz matičnih knjiga, koje su imali, primenom ovog zakona neće javljati, ali, čini mi se, koliko me pamćenje služi, da ste u svojoj uvodnoj reči rekli da će ova procedura biti pet godina, zbog svih informacionih sistema.
Mislim da i u tom segmentu može da se skrati vreme, jer, kao i neke druge konsekvence vezane za ovaj zakon, može staviti pod znak pitanja ovaj zakon, tim procesom od pet godina za uvođenje informacionih tehnologija.
Bilo bi poželjno, u ime svih građana, u ime svih nas, da ovaj proces što pre ubrzate, da taj proces izdavanja dokumentacije iz oblasti kancelarijskog poslovanja, tj. matičnih knjiga, u praksi zaživi u što kraćem roku. Hvala vam.
(Sve vreme izlaganja narodnog poslanika Miće Rogovića, poslanici SRS-a su lupali o klupe.)

Poštovana gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, kolege poslanici, u setu zakona na Prvoj redovnoj sednici ovogodišnjeg zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, pored svih ostalih zakona koji su objedinjeni u raspravi, čak i zakoni koji nisu navedeni po hitnosti postupka, nalazi se i ovaj zakon o poreskom postupku i o poreskoj administraciji.
Ovo je jedan od retkih zakona iz seta ovog zakona o kome raspravljamo ovih dana u mesecu martu, verovatno će se u toku tekućeg meseca isti zakon i usvojiti sa, nadam se, svim pametnim argumentima koji su za i protiv određenih odredaba ovog zakona, ali ima i retroaktivnu snagu, tj. njegova primena počeće od 1. januara tekuće godine.
Srpska napredna stranka i Poslanička grupa Napred, Srbijo svojim argumentima ne želi da umanji značaj poreske uprave. Jasno želimo da svojim preciziranim stavovima, kao i kolege iz svih drugih poslaničkih grupa, iznesemo svoj stav o ovoj temi.
Naše mišljenje da je neophodnost donošenja ovakvog zakona, kao što ste naveli, naišlo je na razumevanje, ali i argumenti koje iznosimo za govornicom i kroz amandmane, nadam se, da će naići i na vaše razumevanje, gospođo ministre.
Pored odredaba koje su vezane za poreski postupak, odredbe koje se odnose na poresku administraciju jasno ukazuju na to da će u periodu verovatno još ove tekuće 2009. godine, poreska uprava dobiti armiju od 3 hiljade službenih lica i to novoprimljenih službenih lica, jer ste vi u argumentima za donošenje odredaba o izmenama postojećeg Zakona naveli i situaciju da je u toku prethodne godine, odnosno 2008. godine, da je preko 2 hiljade ljudi otišlo iz poreske uprave. Ta situacija je evidentno prisutna u najvećim gradovima, tipa Beograda i u ostalim velikim gradovima, dok slučaj nije u manjim sredinama.
U manjim sredinama poreske uprave su skoro stoprocentno popunjene, ali je i pritisak i breme na leđima poreskih obveznika u manjim sredinama i te kako veći nego u većim gradovima.
Gospođo ministre, verovatno ste upoznati sa činjenicom da deo onih ljudi, inspektora poreske uprave, kao i mnogobrojnih drugih inspekcijskih službi nevezano za poresku upravu, odlazeći sa svojih radnih mesta iz pomenutih sredina, u slobodnom razgovoru za argumente navode deo i ugroženosti svoje egzistencije i egzistencije svojih porodica, tj. za platu od, recimo, 40 hiljada, u veoma teškim i kritičnim situacijama koje odredbe ovog zakona propisuju, vezano za utvrđivanje, kontrolu i naplatu poreskih prihoda, ne žele da stavljaju egzistenciju svojih porodica i svoju ličnu za neku simboličnu platu, recimo, od 40 hiljada.
Posebno rigorozan sistem ocenjivanja vrednosti i ličnih dohodaka, da ne govorimo o osnovnom koeficijentu koji je za mene, kao poslanika, lično i nepoznanica i ovom bonusu u vidu dodatnog koeficijenta koji navodite ovim izmenama i dopunama zakona, pogotovo osipanje iz dela kadrova srednje stručne spreme i više stručne spreme od pre nekih godinu dana, kada su napravljeni veliki rezovi, tj. razlike u vidu ličnih dohodaka zaposlenih u ovim službama, tako da, ljudi sa najnižom stručnom spremom koji su godinama zaposleni u administraciji, tj. poreskoj upravi, došli su u situaciju da sa predviđenim zakonima, odnosno koeficijentima i osnovicom za njihove lične dohotke, ni u najmanjoj sredini ne mogu obezbediti delom egzistenciju svoje porodice.
Verovatno ste, gospođo ministre, upoznati sa situacijom da, pogotovo u velikim gradovima, fiskalizacija nije kontrolisana i sprovedena do mere koju zakon dozvoljava, odnosno propisuje. U pojedinim gradovima u Republici Srbiji, fiskalne kase još uvek ne služe ni za ukras.
Verovatno znate, s obzirom na kontrolu ubiranja sredstava iz ovakvih prihoda, da postoje takvi gradovi u Srbiji, a da su na uštrb mira u kući, fiskalne kase kao instrumenti sprovođenja fiskalne politike, u nekim sredinama još misaona imenica.
I sa armijom ovakvog aparata, ne mešajući u zakonske odredbe svih postojećih zakona i ovog zakona, dakle, ne aludirajući na to, ljudi i poreski obveznici u manjim sredinama zaista imaju svakodnevno, na svojim leđima, raznorazne inspekcijske službe i kontrole, i verovatno su oni krivi za ono što sam izneo u prethodnom stavu, odnosno činjenicu da se fiskalna politika u svim sredinama Srbije niti sprovodi, niti utvrđuje, niti kontroliše, a verovatno i ne naplaćuje na isti način.
Ovo navodite kao trenutni problem dekapacitiranja poreske uprave, tj. nedostatka kadrova u ovoj oblasti.
Ono što je posebno problematično u ovom zakonu, to je da se i dalje ovim zakonom ništa ne predviđa, niti preduzima. Predviđa se samo u jednom članu, ali se zaista ništa ne preduzima na edukaciji poreskih obveznika, pogotovo u ovoj situaciji.
Kada ovo govorim, odnosi se uglavnom na armiju malih firmi, tzv. samostalnih radnji, ugostiteljskih radnji, koje su u uslovima enormne, odnosno velike ekonomske krize u nastupajućem periodu, bukvalno prinuđene da u svom malom preduzeću budu i radnici i direktori i bukvalno nemaju vremena da upoznaju set raznoraznih zakona koji ulaze u proceduru i koji izlaze u "službenim glasnicima" posle njihovog usvajanja, dakle, ne budu u mogućnosti da se upoznaju sa svim odredbama koje se na njih odnose.
Edukacija poreskih obveznika i ovim zakonom ne predviđa ništa spektakularno, naročito 50 normativnih akata, koji u okviru poreske službe postoje za službenike, a nemogućnost njihove spoznaje od strne poreskih obveznika, pogotovo stavlja na teret i obavezu poreskim obveznicima u smislu kontrole. Čak ste jednom odredbom ovog člana predvideli da se poreska kontrola može utvrditi u stanu fizičkog, odnosno pravnog lica, subjekta, odnosno poreskog obveznika. Nema za to razloga, pored svih mogućih kancelarijskih prostora i eventualne nemogućnosti da se u prostorijama kontrolisanog lica to uradi, mislim da bi za to bolje rešenje bile kancelarije poreske uprave, a ne stanovi poreskih obveznika, koji nisu ni u jednom trenutku ovde u sukobu sa zakonom, niti su imali krivično delo, već se samo radi o procesu kontrole.
Ne mogu da se, vezano za ovu temu, ne osvrnem na zakon o pranju novca i sprečavanju finansiranja terorizma.
Tim zakonom ste predvideli da se i knjigovodstvene agencije, pored advokata, bave delom obaveštajne, špijunske službe, nazovite kako god hoćete, tako da su poreski obveznici zaista u jednoj teškoj situaciji.
Pri tom, u moru inspektora i svih službi koje u hijerarhiji kontrole, utvrđivanja i naplate stoje iznad njih i svih saradnika, počev od knjigovodstvenih agencija sa kojima sarađuju i advokata koji eventualno mogu da ih zastupaju, imaju problem jer mogu u tom lancu da naiđu na nerazumevanje. Hvala. (Aplauz.)

U setu spojenih tačaka dnevnog reda u svom obraćanju ću se najviše zadržati o Agenciji za borbu protiv korupcije, tj. imenovanju članova Agencije za borbu protiv korupcije, ali ne pojedinačno o članovima ovog tela, iz razloga što je u Srbiji u poslednjih osam godina naovamo mnogo ljudi, koji su čak i sad na vrlo odgovornim funkcijama, ministara, učestvovalo u raznim i brojnim aferama, tipa ''Sartida'', tipa ''cementare'' i da ih sve ne navodim i da ne navodim lično njihova imena.
Pa, s obzirom na sve te poznate detalje i činjenice u javnosti ne bih da se lično zadržavam na imenima o kojima je sada reč iz razloga što ova skupština ne predlaže članove Agencije za borbu protiv korupcije, a u postupku glasanja odlučuje o njihovom izboru. Mislim da je zaista ništavno pričati na tu temu, s obzirom na to da je ovo navedeno, jedno sa drugim, u kontradiktornosti.
Hoću da podsetim građane Srbije da je o Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije teško pričati uz ovakve komentare u Skupštini i, molim vas, da preduzmete bilo šta da nas udostojite da možemo da govorimo.

S obzirom na to da to ne možete da mi omogućite, odnosno da niste u mogućnosti da to uradite, moram da odgovorim na deo komentara. Ovde predstavnici nekih partija kada izađu na medije pričaju o sastancima na opštinskim odborima i tamo kako ih dočeka jedan čovek ili ko zna koliko ljudi, a ovde zaista mogu da dobacuju i da ometaju poslanike Poslaničke grupe Napred, Srbijo, nije im to prvi put, i bez obzira na to, navikli smo se, bilo bi iluzorno da u nekoj normalnoj priči nastavimo dalje kao što imaju priliku poslanici drugih partija. Verovatno mi moramo u ovakvom ambijentu da nastavimo dalje i s obzirom na tu činjenicu nastaviću svoje izlaganje.
Hoću da podsetim da ovaj zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je u toku prethodne godine donesen, stupa na snagu 1. januara 2010. godine, na predloženi amandman gospodina Đorđa Milićevića, i verovatno je jedan od razloga zbog svega toga i izbor članova Agencije za borbu protiv korupcije i sve ostale neophodne tehničke pripreme koje je potrebno sprovesti u ovakvom roku, bez obzira na to što je na cvetanje kriminala i korupcije, i tada, a i sada, bilo velikih primedbi, ne samo pripadnika opozicije već i kompletne javnosti.
Moram zbog javnosti da se osvrnem na nadležnosti Agencije, a to su: rešavanje sukoba interesa, vođenje registra funkcionera i imovine funkcionera, kontrola finansiranja političkih stranaka, međunarodna saradnja u borbi protiv korupcije itd. izbor direktora i devet članova Agencije, pri tome se decidno napominje da direktor, a podrazumeva se i članovi Agencije, ne mogu biti članovi odgovarajućih političkih stranaka i podležu svim zakonima kojima podležu i ostali funkcioneri, ne mogu vršiti nikakvu drugu javnu funkciju, učestvovati u privatizaciji, ili eventualno moraju Agenciju obavestiti o tome, osnivati privredna društva i slično.
Savet za borbu protiv korupcije dostavljajući dopis Vladi izneo je da je jedan od najznačajnijih generatora krupne korupcije u Srbiji privatizacija. U gotovo svim slučajevima uočeno je da se radi o kršenju zakona, propisanih procedura, postojanje sukoba interesa kod osoba koje su bile odgovorne za donošenje odluka tj. korupciono ponašanje državnih službenika.
Vlada ni do dan-danas nije preduzimala nikakve korake za eliminisanje ovih problema i s obzirom na te činjenice da smo i mi ukazivali, skoro na kraju prve godine od trenutka imenovanja ove vlade, verovatno istoj nije na listi prioriteta poštovanje zakona i suzbijanje korupcije.
Moram da vas podsetim na sve nepravilnosti vezane za ovaj segment mog obraćanja, a vezano je za Agenciju za privatizaciju, to je da ista ima prevelika ovlašćenja, tj. prvenstveno se misli, ne na Agenciju nego, na direktora Agencije, zatim nepostojanje i daljih kriterijuma po kojima će se preduzeća prodati. Odluke uglavnom nisu transparentne, a trebalo bi da budu, jednostepenost u odlučivanju o otpustu ili o otpisu duga prilikom kupovine određenih preduzeća i firmi, provizija od privatizacije prirodnog monopola, privatizacija javnih preduzeća, privatizacija državne svojine i privatizacija nacionalne imovine dakle, sve su to evidentirane neregularnosti koje su u opisu delovanja i razlozima u delovanju Agencije za privatizaciju uočene i koje i dan-danas postoje.
Ono što posebno hoću, a žao mi je što nema predstavnika Ministarstva, ali vama postavljam pitanje, to je, takođe, jedna od bitnih neregularnosti u stečajnom postupku, a radi se o uvođenju licenciranih stečajnih upravnika i njihove velike uloge koju im ovaj zakon dozvoljava. Evo primera, dolazim iz sredine u kojoj je jedna firma, trgovina "Ineks napredak'', 12. decembra 1999. godine ušla u stečajni postupak i do dana današnjeg se nalazi u stečajnom postupku. Ovo želim da napomenem iz razloga što se deo zaposlenih, a njih je oko 260, još uvek nije namirilo iz stečajnog postupka firme, a pomenuta firma ima preko 10 miliona na računu.
Tema jeste korupcija, stečajni postupak je, takođe, korupcija, a vi kada izađete za govornicu možete da birate teme o kojima ćete da pričate. Hvala lepo. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ja vas molim da poslanike poslaničke grupe s moje desne strane ne opominjete tokom mog izlaganja, jer, verujte, teško je doći u situaciju da pričate za ovom govornicom, a da se pri tom ne čuju zvuci muzike, raznih svežnjeva ključeva, hemijski i svega ostalog.
(Za vreme izlaganja narodnog poslanika Miće Rogovića, poslanici SRS-a lupaju o klupe i čuje se muzika.)

Hvala lepo, gospođo predsedavajuća. Pre nego što pređem na čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, želim da istaknem jednu stvar. Pre 13 godina, 1995. godine, kada sam upoznao gospodina Aleksandra Vučića, dosta poslanika s moje desne strane nisu bili u  SRS-u.
Sada bih nastavio po čl. 225. i 226. Poslovnika Skupštine Republike Srbije. Molim vas, gospođo predsedavajuća, da Ministarstvu energetike i rudarstva prosledite sledeće poslaničko pitanje.
Pomenuto ministarstvo je, 21. februara 2007. godine, rešavajući po zahtevu preduzeća South Danube metals d.o.o. iz Beograda za izdavanje geoloških istraživanja, izdalo rešenje kojim se pomenutoj firmi odobrava izvođenje geoloških istraživanja bakra, zlata i pratećih metala na području Jabuka – Kamena Gora, koje se nalazi na teritoriji opštine Prijepolje, područje sa koga i ja dolazim. Područje Jabuka – Kamena Gora je, inače, granično područje, između Republike Srbije i Republike Crne Gore.
Po predmetu broj 310-02-082/2007-06, isto ministarstvo je rešavalo i predmet broj 310-02/609/204-6, od 7.12.2006. godine, preduzeća ''Mureks rudarstvo i geologija'', takođe, za potrebe geološkog istraživanja, ali na području teritorije Čadinja, geografskog pojma koji se nalazi, takođe, na području opštine Prijepolje.
Nosioci istraživanja su za potrebe istraživanja dobili rok od 30 dana i od pomenutog ministarstva su dobili i obavezu, mimo svih obaveza koje proističu na osnovu ovakvih vrsta istraživanja, da Ministarstvu kvartalno dostavljaju izveštaj o rezultatima istraživanja i svim ostalim merama.
Ovo ne ističem pro forme radi. U Vodiču za investitore 2009. godine, koji je opština Prijepolje još prošle godine uradila, napominje se da su jedan od prirodnih resursa i rude, i da su procenjene rezerve bakra, olova, cinka negde oko 40 miliona, a do sada je istraženo sedam miliona.
Međutim, navodi se i da su budući resursi, ono čime opština Prijepolje i okolna sela žele da se bave, seoski i planinski turizam i do sada je na području etno-sela Kamena Gora registrovano oko 50 smeštajnih kapaciteta iz oblasti seoskog turizma.
Građani ovog područja žele da znaju šta će na pomenutim lokacijama Vlada Srbije da preduzme, kakva su istraživanja? Molim vas da i zbog njih dobijem odgovor na pomenuto pitanje.
(Sve vreme govora narodnog poslanika Miće Rogovića, poslanici SRS-a lupaju u klupe.)

Poštovana gospođo ministre, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u svom obrazloženju amandmana koji je podneo gospodin Vučeta Tošković, a i dela amandmana koji je podnela Srpska napredna stranka vezano za predlog budžeta za 2009. godinu, želim da istaknem da je cilj podnesenih amandmana bio - predlog da se troškovi smanje.
Znamo šta nas sve očekuje 2009. godine, a to smo doživeli u zadnjoj četvrtini, odnosno zadnjem kvartalu 2008. godine, pa u saglasnosti sa svim tim evidentnim i problemima koji nas očekuju u 2009. godini poslanički klub SNS je, podnoseći amandmane još jednom potenciram i naglašavam, pokušavao da u delu troškova koje Vlada može da smanji ili kojih može totalno da se odrekne da to i uradimo.
Tako je gospodin Tošković u amandmanu na član 5. razdeo 3. glava 3.7. funkcija 110. svojim amandmanom tražio brisanje posla koji poseban organ, a organ koji već postoji pri Vladi, tj. Generalni sekretarijat Vlade Republike Srbije, može da uradi, tj. da se bavi poslovima informisanja Vlade. Verovatno u pomenutom organu postoji veliki broj ljudi, ljudi koji bi Generalnom sekretarijatu i kvalitetnije i pod većom kontrolom mogli da obavljaju ovaj posao i automatski smanjili bi se troškovi delova budžeta.
Izvesno je da planirani budžet za 2009. godinu je vrlo nedostižan, s obzirom, još jednom ističem, da je bruto društveni proizvod, ubeđeni smo i svi ekonomisti koji se bave ovom problematikom ističu - da budžet, da će kamate, da će dugovi biti u većem delu nego 60% vezani za bruto domaći proizvod, odnosno društveni proizvod, tako da je neophodno smanjenje stavke troškova kod svih ministarstava.
Mi se u ovoj priči nismo samo bavili, kao što jedan od predstavnika putujućeg cirkusa istače - da ukidamo neka prava i obaveze vezane za Evropu.
Moram da napomenem da jedan od govornika iz tog putujućeg cirkusa kaže ovako - građani, zaključajte se, dolaze i kod vas.
Građani, u ime Skupštine Republike Srbije i u ime svih nas se izvinjavam - izgasite vaše televizore, da deo putujućeg cirkusa Narodne skupštine Republike Srbije ne dođe i kod vas.
Kada se putujući cirkus i deo porodice Čukadžijev ozbiljno bude bavio problemom budžeta za 2009. godinu, ne bi u okviru amandmana koje je gospođica Jelena podnela pričao priču o vetrenjačama i Don Kihotu.
Još jednom zahvaljujem i izvinjavam se svim gledaocima.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupaju o klupe.)

Gospodine predsedavajući, poštovana gospođo ministre, poslanička grupa SNS u okviru člana 3, u razdelima a), b) i v), insistirajući na tome da se isti iz Predloga zakona o budžetu brišu, samo želi da skrene pažnju i vama i javnosti da je velika zaduženost Republike Srbije.
U svom delu obraćanja poseban akcenat ću dati, za razliku od mojih prethodnika, na segment spoljne zaduženosti Republike Srbije. Znamo da je staro pravilo - što veći dug, dužina i vremenski period za koji se on vraća takođe se povećava. U svom izlaganju ne mogu a da ne podsetim da spoljna zaduženost Srbije negde na kraju 2008. godine, ovih dana, iznosi preko 21 milijarde evra. Doista, analizirajući zemlje u okruženju i pogotovo zemlje susede Srbije, možemo istaći da je taj dug skoro tri puta manji od duga Mađarske, dva puta od duga Hrvatske i za 50% manji od duga Slovenije.
Najvažnija uloga ovakvih finansijskih transakcija jeste da one reše finansijske probleme, ali samo u periodu ne dužem od tri do dvanaest meseci. U ovom, narednom i svakom drugom periodu ne smemo, kao zemlja koja je zadužena, zaboraviti da u tom vremenu i međuvremenu dolazi do obaveze vraćanja i kamata i glavnica na prethodni deo zaduživanja.
Taj problem ne bi bio problem vezan za naše devizne rezerve i u odnosu na tu zaduženost Srbije, da situacija nije kao što je situacija u četvrtom kvartalu ove godine, i naročito situacija globalne ekonomske krize, vezano za nastavak 2009. godine. Automatski, vezano za narednu godinu, mogućnost zaduživanja i pronalaženje sredstava na međunarodnom tržištu je manja.
Naše devizne rezerve, malopre sam istakao, da su u uslovima normalnog poslovanja sve ne na šta ovo liči, na šta će ličiti 2009. godina, dovoljna da servisiraju dugove, ali zaista u uslovima velike ekonomske krize, ta sredstva su sigurno neadekvatna.
U 2009. godini Srbija na osnovu duga treba da isplati oko 600 miliona evra, od čega 400 miliona evra za glavni deo duga, a ostatak u iznosu od oko 200 miliona evra za prispele kamate, na osnovu dosadašnjih zaduživanja i potpisanih ugovora.
Javni dug može da se smanjuje u uslovima rasta bruto domaćeg proizvoda, koji je sad i zadnjih godina na nivou od 60-70%, ali se moramo setiti perioda kada je taj odnos bio i do 170 i više posto, i zaista se, ne bez razloga, plašim zbog tog odnosa zaduživanja i bruto domaćeg proizvoda u 2009. godini.
Javni dug se takođe može smanjiti i otplatom dugova, što je naša zemlja iskoristila u prethodnom periodu i takođe, redovnim otplatama, bez obzira na krizu koja predstoji, mislim da tu bankarski sistem i sistem NBS i deviznih rezervi nije ugrožen. Mislim da će i u uslovima enormne finansijske krize moći da se servisira otplata ovakvog duga.
Sada ću da se osvrnem na sektore, odnosno kategorije zaduživanja. Dug u 2008. godini bio je za oko 15% veći od duga u 2007. godini. Od toga je dug javnog sektora iznosio 6,3 milijarde evra, a on u procentu iznosi oko 30% ukupnog duga. Nažalost, dug privatnog sektora je preko 14 milijardi evra. Od toga je dug privatnih preduzeća na nivou 50% ukupnog zaduživanja. Ono što posebno zabrinjava, to je porast duga privatnog preduzetništva, odnosno privatnih preduzeća u 2008. godini za oko 2,5 milijarde evra.
Dug bankarskog sektora u 2008. godini je smanjen za oko 13% i čini oko 17% ukupnog duga Republike Srbije. Jedina povoljnost u svemu ovome je to što je vrednost kratkoročnih kredita oko 10% od ukupnog duga i što devizne rezerve pet puta premašuju vrednost kratkoročnih kredita.
Zbog svega ovoga Srbija spada u kategoriju srednje zaduženih zemalja i još jedan zabrinjavajući podatak je da u prvih devet meseci 2008. godine zadužili smo se za četiri milijarde evra, a otplatili 1,5 milijardu evra osnovnog duga i oko pola milijarde evra kamate na dugove. Hvala lepo.
(Tokom ovog izlaganja poslanici SRS lupaju o klupe.)

Gospođo predsednice, koristim priliku da na osnovu poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, član 226, zatražim od vas, pošto gospoda iz Ministarstva pravde trenutno nisu prisutna, informaciju o hajci koja se vodi na prijatelje, familiju i sve poslovne saradnike haških optuženika.
Mi smo svedoci, to jest javnost Srbije je svedok da je Srbija uglavnom izvršila deo obaveza prema Haškom tribunalu.
Međutim, hajka se vodi na prijatelje, rodbinu haških optuženika, i to uglavnom onih ljudi koji su već odavno ili u zadnje vreme se nalaze u Haškom tribunalu.
Moje javljanje bilo je povodom slučaja brata Radovana Karadžića, tj. Luku Karadžića, a odnosi se na saobraćajni udes koji je 2005. godine, nažalost sa jednim tragičnim smrtnim slučajem, izazvan, desio se, i na proces koji se u zadnje tri godine vodio u opštinskom sudu u Kragujevcu. Taj proces je trebalo juče da se završi.
U ovaj proces tri godine je bio uključen sudija opštinskog suda u Kragujevcu, ekipa od 12 eminentnih veštaka iz ove oblasti u Srbiji i juče je taj proces u Kragujevcu prekinut na predlog tužioca, odnosno tužilaštva da se razreši sudija koji je vodio tri godine ovaj postupak.
Moram da napomenem da se, ko zna iz kojih razloga, ali ne samo u slučaju Luke Karadžića, BIA ili neko drugi koristi ko zna kakvo diskriminaciono pravo, da pomenuti gospodin još uvek nema ni državljanstvo Republike Srbije.
Tužilac je u ovom procesu tražio čak da se izuzme domaće pravosuđe, domaći veštaci, i da se verovatno iz Holandije uključe ljudi u ovaj proces.
Molim vas da ovo pitanje prosledite Ministarstvu pravde i da dobijem odgovor na ovo pitanje. Hvala vam lepo.
Ne mogu da zamislim da vi na ovako bitne stvari nastavljate da lupate.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Gospodine Markoviću, znam da vi u svom dosijeu imate deo dana provedenih na ratištu, ali mi je žao što u ime poslaničke grupe vaše stranke pričate o tome meni koji imam više dana u čizmama nego vi u poslaničkim klupama. I da sam dezerter, dezerter sam vaše SRS, to ste verovatno i tada znali. Sada, s obzirom da ceo dan branite generala Ponoša, verovatno možete da otvorite dosije Miće Rogovića i da tamo sve te stvari, što izmišljate za skupštinskom govornicom, nađete. Hvala lepo.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupaju o klupe.)

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo, kolege narodni poslanici, ja ću se u okviru vremena koje je ostalo Srpskoj naprednoj stranci, a posle niza primedbi na Predlog budžeta za 2009. godinu, osvrnuti na nivo i strukturu primanja budžeta za 2009. godinu.
Naravno, mi ćemo kao poslanička grupa nakon ove načelne rasprave o amandmanima koje smo podneli i u okviru nekih drugih amandmana raspravljati o rashodnoj strani budžeta i svim podnetim amandmanima. Pokušaćemo da. Predlog budžeta za 2009. godinu učinimo još boljim.
Ono što mi možemo da kažemo, to je da bismo mogli da se složimo sa principom kontinuiteta i iz tog razloga vezano za amandmane i raspravu o njima nismo ni kao pojedine poslaničke grupe podneli hrpu amandmana, ali mi se nikako ne možemo složiti sa principom tzv. političkog zajedništva.
U Srbiji ne žive samo pripadnici vladajuće koalicije i Skupštinu čine pripadnici svih stranaka koje su ovde. Zbog toga se nadam da ćemo svojom raspravom mi i sada i ubuduće učiniti da ekonomsku krizu, koja je već od četvrtog kvartala 2008. godine i verovatno će sve jače biti prisutna u 2009. godini, raznim nizom mera i aktivnosti pokušati da učinimo lakšim za život građana Srbije.
Zbog toga Srpska napredna stranka predlaže predstavnicima Vlade, premijeru, da makar jednom kvartalno, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, bude jedno zasedanje na kome će svi ministri zajedno sa premijerom prisustvovati i uvažiti sve mere i mišljenja koje mi pripadnici drugih stranaka, ne samo vladajuće koalicije, predlažemo da bi sve te mere učinili još kvalitetnijim, tj. da bi nizom mera i aktivnosti učinili život građana Srbije još boljim.
Pre nego što pređem na nivo i strukturu primanja budžeta u 2009. godini, ne mogu a da se ne osvrnem na dve stvari. To je analiza da je 2001. godine, tzv. robni sektor, koji čine – proizvodnja električne energije, prerada naftnih derivata, prerađivačka industrija i još neke druge oblasti, u ukupnom bruto društvenom proizvodu učestvovao sa 55%, a tzv. nerobni sektor učestvovao sa nekih 45%. Zbog građana Srbije i zbog gledalaca koji prate ova zasedanja, ističem da tzv. nerobni sektor čine – saobraćaj, zdravstvo, državna uprava, obrazovanje, ugostiteljstvo, trgovina i slične delatnosti.
Nažalost, sada je situacija sasvim drugačija. Ovo sve govorim, a vezano je za poređenje za predlog nivoa i strukturu primanja budžeta za 2009. godinu.
Sada je situacija u tom odnosu, vezano za robni sektor ispod 40%, a tzv. nerobni sektor na preko 60%. Nije samo u tome problem, već je problem što je drastično opao broj zaposlenih u tzv. robnom sektoru. On je 1998. godine bio oko 900 stotina hiljada, da bi 2008. godine bio oko 600 stotina hiljada.
Moramo reći i ne smemo zaboraviti činjenicu da narednih dana i meseci sledi likvidacija još oko 500 društvenih preduzeća, tako da će broj zaposlenih u tzv. robnom sektoru biti za još 200 hiljada manji.
Ako u svemu tome imamo i saznanje da će jednostrana primena SSP-a pružiti mogućnost i najavljenu mogućnost ino firmama da tržište Srbije preplave velikom količinom robe, najjeftinije robe široke potrošnje, može se očekivati da će u ovom sektoru u narednoj godini biti još oko 100 hiljada manje zaposlenih, nažalost, dolazimo do cifre u 2009. godini od zaposlenih u tzv. robnom sektoru na oko 300 hiljada zaposlenih.
Još vezano za ovu uporedbu, ne mogu a da ne kažem i da se ne osvrnem na poljoprivredu koja je 2001. godine učestvovala u bruto društvenom proizvodu sa 22,37%, a sada na početku 2008. godine taj procenat je ispod 10%.
U nivou primanja budžeta za 2009. godinu od planiranih 700 milijardi dinara, 640 milijardi dinara ili u strukturi 92% pripada poreskim prihodima, a neporeskim prihodima oko 8%.
Takođe, moram da se osvrnem zbog građana i da napomenem da, kada kažem, indeks rasta koji prelazi 100%, znači da je predviđeni rast, a za indeks rasta ispod 100% predviđa pad u ovoj oblasti, a da kažem da su poreski prihodi za 2009. godinu svrstani po strukturi i rangirani na sledeći način: tu je PDV 48,5%, a predviđen indeks rasta od 110%, akcize su 16,7%, a indeks rasta preko 114%, porez na dohodak građana je 11,6%, a indeks rasta 107% i carine 7,3%, ovde je, takođe, pad, znači 72,3%, porez na dobit preduzeća je 6,3%, tj. indeks rasta 123%.
Svi predlozi i planovi Vlade za 2009. godinu ne bi bili sporni, da ne zaboravljamo činjenicu koju sam već ranije istakao, a to je – ekonomska kriza, jednostrana primena SSP, uništavanje robnog sektora...
(Predsednik: Vreme.)
... najavljen pad investicija, tj. ne postoje investicije, strane investicije u 2009. godini, što će dovesti do toga da će verovatno građane Srbije u 2009. godini sačekati: povećanje stope PDV-a, verovatno povećanje akciza, a vezano za akcize građani znaju da je to roba za najmasovniju potrošnju, a verovatno i zamrzavanje plata.
Moram, odnosno ne mogu da vas ne pitam – da li je zaista planirana projekcija inflacije od 8% realna za 2009. godinu?!
(Za vreme govora narodnog poslanika Miće Rogovića, narodni poslanici SRS sve vreme lupaju o klupe.)

Poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, demokratski je što ste vi sa moje leve strane u nekom periodu od pre pet-šest meseci formirali većinu neophodnu za rad i vladajuću poziciju od preko 126 poslanika.
Demokratski je da mi, pripadnici, tj. članovi opozicije stavimo na dnevni red, a mi zaista to nismo ni uspeli, tj. nas predlagač kao deo opozicije, Srpsku naprednu stranku, niko nije ni pitao, ali ćemo uzeti učešće u ovome i trudićemo se da ne kritikujemo sve ono što vi želite da radite.
Ono što je dobro za Srbiju, ne pada nam na pamet da kritikujemo, ono što ste obećali, a što niste ispunili, zaista, i te kako ćemo mi, poslanici Srpske napredne stranke, danas o tome pričati.
Pre nego što bih krenuo po tački dnevnog reda, ne mogu a da se ne osvrnem na reči gospodina Arsenovića, koji je za skupštinskom govornicom rekao i pričao o prilikama iz nekih davnih vremena. Da, ali ste vi predstavnici političke grupacije, i to ne govorim ništa lično, već s obzirom na tu starosnu strukturu stanovništva, osetili dobra vremena u ovoj državi.
Nemojte da drugima, deci, deci koja će se roditi, sprečite mogućnost i spočitavate naše pravo da pružimo priliku da bolje žive i da oni imaju dobar put od saveza pionira do saveza penzionera.
Poštovana predsednice, iskreno se nadam da će u narednom periodu u ovaj cenjeni dom, pretpostavljam i nadam se, stići predlog zakona o zabrani laganja naroda. Zašto ovom govorim?
Setićemo se samo predizbornih obećanja ove zadnje vlade i ekspozea gospodina Cvetkovića, a možemo tako da se vraćamo i natrag u 2006, 2003. godinu, a vi kada dođete na red, možemo i o tome da govorimo, i obećanja ovoga tipa - porast broja zaposlenih, radi se, ni manje ni više, o cifri od 200.000 ljudi.
Ovih dana neke tajne službe, preko svojih ljudi koje su kupile uglavnom firme po Vojvodini, vrše akcije masovnog otpuštanja radnika i bez obzira na sve mere koje je Ministarstvo rada i socijalne politike preduzelo, to i bez ove namere i bez upliva tajnih službi ne može se sprečiti otpuštanje radnika Srbije.
Porast zarada zaposlenih i penzija. Ako uporedimo rast penzija i rast zarada i pad vrednosti domaće valute, periodično, ona u ovom periodu od zadnja dva do tri meseca iznosi od 10 do 22%.
Mostovi ili kilometri autoputeva i sve ovo kada govorim, još jednom napominjem da Srbiji trebaju i autoputevi i investicije, ali se u svojim izlaganjima osvrćemo samo na obećanja i na ono što je trebalo da uradite. Od ovih obećanja, vezano za mostove i autoputeve, periodično i etapno se otvarala obilaznica oko Beograda i sleduje nas arbitraža za autoput Horgoš-Požega, a poznato je da Srbija nema, nažalost, nekih uspeha u međunarodnoj arbitraži.
Zagrljaj Evrope i putovanja bez viza; i mi iz SNP nemamo ništa protiv ovoga, ali da je i sve to tako, da li je naša administracija i naše službe spremne da građanima izdaju nove putne isprave? U to smo se uverili. Najveća, kao planina laž, posao sa "Fijatom". Obećana proizvodnja od nekoliko miliona automobila godišnje. Izvesno je da će taj broj automobila biti negde oko 58.000. Nekoliko hiljada dogovorenih radnih mesta, do cifre od 400 ljudi, koji će sklapati, po rečima ministra ekonomije i regionalnog razvoja, neki mali auto, verovatno će to biti "punto".
Ulog "Fijata" u startu sa 700 miliona i države od 200 miliona evra, do toga da naša država preuzima obaveze od 80%, što je, moraćete priznati, veliko breme za našu državnu administraciju, i 20% italijanske firme, koja do današnjeg dana nije dala garanciju za navedeni iznos, računajući da će verovatno iz fondova EU dobiti sredstva za ovaj posao.
Krađa je delo koja se zakonski sankcioniše, ali se kod nas zakon ne primenjuje kada su velike krađe u pitanju. Ovo dolazi kada se u fazi zaborava istisnu iz svesti izborna obećanja i laži, i to dođe kao vrhunska operacija. Uz sve ovo, visoki državni činovnici i ovih dana kažu da kriza kod nas ima fenomen psihološke prirode i da će nas prava tek stići. Drugi, posle jednoglasno usvojenog restriktivnog budžeta u Vladi, kažu - da treba ići na novi politički dijalog. Sve se radi o istim članovima tj. o članovima iste vlade.
Najmoćnije zemlje prave planove kako da spreče krah bankarskog i berzanskog sistema, kolaps automobilske i kompletne industrije, drastična opuštanja radnika i preduzimaju niza mera, kao npr. smanjenje PDV-a, produžavanje rokova za otplatu kredita, smanjenje državne administracije.
Smanjenje najglomaznijeg aparata na svetu, o tome vi gospodine Cvetkoviću i vaši ministri verovatno ne razmišljate. Vlada sastavljena od 25 ministarstava, 111 agencija, republičkih organa i fondova i planiranih 61 savetnika. Na sve to reči predsednika Republike, koji priča o radu i odgovornosti o radu. Zar mislite da iko sposoban može da koordinira ovakvim brojem ljudi i u ovako velikom broju organa.
Pitanje je koliki je broj zaposlenih u ovakvom aparatu tj. armiji od administracije. Za sve razvijene zemlje aparat od 25 ministarstava, 111 republičkih fondova, agencija i 61 savetnika je misaona imenica. A moraćete se složiti, bez obzira na finansijsku krizu u tim zemljama i situaciju kod nas, da je standard zemalja zapada i naš još uvek neuporediv.
Nažalost, u svim ovim problemima i u ovom grmu za vas iz Vlade ne leži zec. Za sve probleme u javnosti i medijima servira se blokada rada Narodne skupštine, opstrukcija u njenom radu, istog doma koji vas godinama opominje i proziva za afere tipa Bojan Krišto, i sve ostale afere koje su postojale i pre ove vlade. Donosite predloge i zakone koji nisu baš hitni po pitanju evropskih standarda, a da odgovarajući predlozi iz te oblasti još uvek nisu na dnevnom redu. Kao što činite sa predlogom budžeta za 2009. godinu.
Gospodo iz vladajuće koalicije, moram još jednom da vas podsetim, da danas nije dan za poverenje Skupštini, danas je dan za izglasavanje nepoverenja Vladi. Hvala vam lepo.
(Tokom ovog govora poslanici SRS su lupali o klupe.)

Poštovana predsednice, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, posle ovog dirigovanog orkestra napominjem da sam se javio povodom amandmana kolege Kenana Hajdarevića, vezano za prošlonedeljno izlaganje za opštine iz Zlatiborskog, tj. mileševskog okruga i sve argumente vezane za opštinske, tj. sada osnovne sudove, odeljenja tužilaštva i organe za prekršaje. Svi argumenti koje su naveli poslanici, počev od gospodina Hajdarevića, Nikolića, gospodina Perića, gospodina Arsena Đurića, mene, idu u prilog tome.
Ovo prethodno izlaganje o teritoriji opštine Priboj kao pograničnoj sredini i svim opštinama u tom području govori da se verovatno neke razvojne stvari i decentralizacija u tom regionu nikada neće ni desiti, a vezano za sve setove zakona iz resora pravosuđa i sve druge oblasti kojima se bavi ova vlada.
Molim vas, kolege poslanici, građani Srbije, gospođo ministarka, šta će se dešavati, recimo, u Priboju – daću vam dokument koji sam danas dobio i pročitaću ga – kada se ukine javno tužilaštvo u Priboju?
Ovih dana je sa adrese u Beogradu na ime gospodina Tomislava Penezića, sa stanom u Ulici Vuka Karadžića br. 2 u Priboju, inače bivšeg predsednika Okružnog odbora SRS mileševskog okruga, a sada člana Srpske napredne stranke, stiglo pismo sledeće sadržine.
Kolege poslanici, ministarka, molim vas za malo pažnje da biste čuli sadržaj ovog pisma.
Ipak se nadam, bez obzira na tempo vašeg udaranja, da će građani pored malih ekrana čuti i užasnuti se sadržajem ovog pisma.
Ono je naslovljeno na pomenutog gospodina i glasi ovako: "Poštovani i neuvaženi gospodine Tomislave, mi u Srpskoj radikalnoj stranci smo uvek znali kakav si junak i čovek, ali iz obzira prema tvojoj profesiji i godinama nikada ti to nismo rekli. Dođe vreme da ti pokažeš ko si i za šta se zalažeš. Na krilima i na zaslugama dr Vojislava Šešelja ti si to malo života lepo proživio, inače, ranije ga nisi ni imao. Završićeš kao i tvoj tata." Napominjem da je pokojni otac gospodina Tomislava Penezića 1943. godine stradao u odbrani svoje otadžbine. "Sa tobom će biti obrisan neki pločnik, bilo u Priboju ili u Beogradu. Ako se ne pokaješ i ne izviniš za sve što si radio u zadnje vreme protiv SRS, mi ti to ne smemo oprostiti, a Bog i neće, a i ne može. Spremi se da se makar postidiš, pre nego što dođemo." Verovatno posle ovoga, videćete, gospođo ministarka, nekoliko tačaka.
Samo apelujem na građane koji su i ovo malo glasova na prethodnim ponovljenim izborima u tom kraju dali Srpskoj radikalnoj stranci da razmisle, posle ovakvog frapantnog pisanja i svega ostalog, da li je to dobro dalje činiti. Dolazi političko vreme nas srpskih naprednjaka.

Poštovana predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da se javljam u vezi s  amandmanom gospodina Arsena Đurića, da priču vezanu za ovaj set amandmana i zakona iz pravosuđa prethodnih govornika, gospodina Nikolića, gospodina Perića i gospodina Arsena Đurića, a pre neki dan i Kenana Hajdarevića, o stanju u sudstvu, tj. o opštinskim sudovima, organima za prekršaje, tužilaštvu na području Zlatiborskog regiona, pokušam da još više približim istini, razumevanju i predlogu da se ovaj set zakona povuče iz opticaja.
Gospođo predsednice, najpre moram, u ime Parlamenta i u svoje lično ime, da vam se za pre neki dan izvinim za upotrebu geografskog pojma ''Prepolje'', od jednog kolege poslanika i da vam napomenem da takav geografski pojam ne postoji.
Znači, na 310 km, na magistralnom putu M-21, Beograd-Bar, nalazi se opština Prijepolje, u graničnom pojasu između Republike Srbije i Republike Crne Gore, naravno, u sastavu Republike Srbije. To govorim zbog svih građana tog kraja, zbog svih istoričara, geografa i ljudi koji se bave srpskim jezikom, koji su začuđeni upotrebom pojma ''Prepolje'' za skupštinskom govornicom. To samo radi podsećanja onima koji su geografiju ili davno učili, ili neke stvari iz geografije zaboravili.
Gospođo ministre, ja i dalje, u ime svih građana Republike Srbije, u ime svih zaposlenih u pravosuđu i u ime svih ljudi koje ovaj set zakona interesuje, očekujem od vas, još postoje šanse, da ovaj set zakona iz pravosuđa povučete, u krajnjem slučaju, da ih predsednik Republike povuče. Poslanici svih partija, prethodnih dana, a i danas, bez obzira na to da li bili u poziciji, da li bili u opoziciji, dali su dovoljan broj argumenata da sve njihove primedbe treba da nađu svoje pravo odredište.
Samo malo ću da prekinem, treba mi koncentracija zbog svega ovoga i zahvaljujem što dajete upozorenje kolegama u poslaničkim klupama.
Osvrnuću se na situaciju koja je pratila donošenje ovog zakona, a to je da nije postojala nikakva ozbiljna rasprava, pogotovo rasprava ljudi koji su zaduženi da najviše misle, a oni rade, upravo, u pravosuđu. Znači, nedostatak kvalitetne javne rasprave verovatno je prouzrokovao i ovoliki broj amandmana i celu situaciju i prigovore koji dolaze sa teritorija sa kojih i mi dolazimo. Zatim, nepostojanje jasnih kriterijuma i relevantnih činjenica koje govore u prilog razlozima za ukidanje pojedinih opštinskih, a ostanak ili nastajanje drugih, sada osnovnih sudova.
Sledeća stvar, ili sledeće pitanje vama, gospođo ministar – u kom zakonu stoji koliki je broj sudija koji po sistematizaciji radnih mesta radi u pravosudnom sistemu?
Hoću da vam napomenem da pravosudni sistemi drugih zemalja ne poznaju sistematizaciju radnih mesta u kojoj bi, recimo, broj sudija, pet, šest ili više, trebalo da radi u određenom opštinskom sudu i da u pravosuđu tih zemalja postoji situacija da u opštinskim, odnosno osnovnim sudovima može da bude broj sudskih izvršilaca, recimo, dvojica sudija mogu da rade u određenom sudu.
Zatim, situacija koju su gospodin i kolega Kenan Hajdarević, a i Arsen Đurić, napomenuli, vezano za Zlatiborski okrug, a to je da pogranični pojasevi i gradovi u njima, samim svojim ili problemom, ili srećom što se nalaze u tom pojasu, imaju dodatnu frekvenciju i ljudi, i prometa robe, i saobraćaja, i trgovine, ali, verovatno, i nedozvoljenih radnji.
Zar mislite da u ovim sudovima, konkretno, u Zlatiborskom okrugu, broj osnovnih, odnosno opštinskih sudova, sa 10, treba da se smanji na četiri? Takva je situacija i na severu Srbije, i u drugim krajevima koji se nalaze u pograničnim oblastima s nekim drugim republikama, tj. državama.
Gospođo ministre, zar mislite da multietničnost ovih krajeva ne treba da bude prednost, umesto problem, vezano za Zlatiborski okrug, tj. pogranične opštine Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, Čajetina, Kosjerić i Bajina Bašta? Zar multietničnost ne treba da, s ovim problemom sudstva, bude podstrek ljudima da na ovim prostorima nastave život, svoju egzistenciju, da se ne desi, sticajem okolnosti, kao što sam maločas napomenuo, u pograničnim područjima i raznim situacijama vezanim za sudstvo, za organe za prekršaje, za javne tužioce, da zbog nekog problema koji, evidentno, može da nastane na takvoj teritoriji, vezanog za kršenje nekih pravila i zakonskih propisa, treba da se čeka sudija koji treba iz susednog grada da dođe za nekoliko časova?
Još jedna stvar, bitna za ovaj region, jeste da je on, doista, ruralni, ali je po broju turista prvi na turističkoj mapi Srbije, tj. po broju noćenja i smeštajnih kapaciteta.
Zlatiborski okrug, zaista, treba da se ponosi time. Ali, kao što gospodin i kolega Đurić reče, šta je sledeće što mi u Zlatiborskom okrugu od ove vlade treba da očekujemo, pogotovo ove četiri opštine, od Borove Glave, za koje sam još u nekom prethodnom izlaganju rekao da, ako ovako Vlada, odnosno vlade Srbije nastave, ti krajevi mogu, bukvalno, da postanu rezervati Republike Srbije?
Zahvaljujem vam i nadam se da ćete imati razumevanja. Zaista je bilo teško, ali nadam se da su ljudi koji prate Skupštinu Srbije čuli moje izlaganje, bez obzira na to što je izuzetno teško u ovakvoj klimi govoriti za skupštinskom govornicom.
(Sve vreme govora narodnog poslanika Mića Rogovića, narodni poslanici SRS-a lupaju o klupe.)

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovana gospođo predsedniče, pre nepunih 60 minuta imali smo, barem je to nama bilo od koristi novim poslanicima u ovom skupštinskom sazivu, jedan čas iz Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, gde je jedna od potpredsednika, koju ste vi ovlastili da vas menja u toku vašeg odsustva, prekršila članove 119. i 120. uporno nas podsećajući na taj član.
Sada trenutno je čl. 119. i 120. prekršen od strane kolega koji predstavljaju većinu, vlast, pa vas pozivam da reagujete tako što ćete pozvati tehničke službe da za osobe koje nisu u sali, a ostavile su svoje kartice na svojim mestima, povuku iz istih.
Ujedno reklamiram povredu čl. 84. i 85. Ovo je zbog građana Srbije, koji treba da znaju da je negde oko 14,15 današnjeg dana nama poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije stigao dnevni red. Verovatno ni mi, a ni građani Srbije nismo mogli da budemo upoznati sa dnevnim redom.
Zbog javnosti i građana Srbije napominjem da je čitav set tačaka dnevnog reda u pomenutom predlogu dnevnog reda, a kao najbitnija stvar je zadnja tačka dnevnog reda - Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o kontinuitetu državne politike u odnosu na Kosovo i Metohiju.
Podsećam, gospođo predsedavajuća, da ste donedavno bili u istoj poziciji u kojoj je desna strana moje skupštinske govornice, da ste se diktaturi tzv. DOS-ovskog režima imali naučiti i vi. Podsećam građane Srbije da se iste stvari sada odnose i na vas i da ne samo u Beogradu, već u svim opštinama cele Srbije, gde god je moguće da se ovakve stvari rade, vi ovih dana radite iste takve stvari.
Čitav set optužbi po opštinama iz unutrašnjosti, kao i iz Beograda, je pred okružnim sudovima, sve zbog toga što i deo većinske vlasti u kojoj vi učestvujete ne sprovodi ni poslovnike, ni statute, ni zakone o lokalnim izborima. Zahvaljujem.