Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Samo ću na prethodni amandman, koji je kolega Šormaz iznosio, da iznesem stav SNS. Žao mi je što ministar nije prisutan. Smatram da je izuzetno ozbiljan čovek, iako je ponudio ostavku, odnosno sve svoje funkcije koje je ponudio mandataru, odnosno premijeru, onda je premijer trebalo da bude prisutan ovde, da mi ne bi imali mogućnost sad nekomunikacije, jer su predstavnici Ministarstva našim aktom onemogućeni da učestvuju u komunikaciji.
Molim vas da mu prenesete. U slučaju neusvajanja amandmana na član 112. koji se odnosi na zapošljavanje na ovakav način, mi ćemo sigurno kao stranka pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti pomenutog člana. Tu se dodatno komplikuju svi odnosi i sve ono što ovaj zakon ima u cilju da dobro učini i dogovori sa sindikatima, sve ostalo. Zato apelujem na vas da zaista u slučaju neprihvatanja amandmana na ovaj član i ovakvog nemogućeg zapošljavanja, praktično samo u ovom sektoru, intervenišete i prenesete ministru da ove dimenzije ne bi poprimile dimenzije Ustavnog suda. Nije pretnja, nego jednostavno obaveza i zbog ocene predstavnika UN, koji je zadužen za praćenje situacije u Srbiji, koji nažalost konstatuje tu činjenicu, da još jednom ponovim, da je korupcija u tom velikom obimu prisutna, nažalost, i u ovom sektoru.
U članu 19. Predloga zakona, u stavu 2. član 19, zbog ljudi koji posmatraju ovaj prenos moram da istaknem da se bavi odredbama člana 133. postojećeg zakona. Govori se da policijski službenik i drugi zaposleni u policiji ne mogu obavljati poslove ili samostalnu i svaku drugu delatnost, koji su nespojivi sa poslovima policijskog službenika. Dok god je ovakva situacija u Srbiji, dok god je ovakva situacija sa standardom ljudi zaposlenih u policiji i sa njihovim primanjima, koje vi odlično znate, praktično odredbe ovog člana 133. odnosno sada člana 19, ostaju mrtvo slovo na papiru.
Ne možete od nekoga ko ima platu 25, 30 hiljada zahtevati da on išta drugo u životu ne radi, da se ne bavi nikakvim poslovima. Sasvim je normalno po svim drugim zakonima da ne može obavljati sličnu, odnosno srodnu delatnost van radnog vremena, ali od nečega mora živeti, u najboljem slučaju je jedan član porodice zaposlen i ta porodica se zaista teško može izdržavati od pomenutih primanja.
Dalje se u stavu 2. govori da aktom ministra bliže se definišu poslovi. Ne može da stoji ovakva pravna formulacija, niti normativno tehnička. Šta znači ovo "definiše"? Ne može u zakonu da stoji da se nešto definiše. Nismo mi u školi od prvog do četvrtog razreda da nešto definišemo. Aktom ministra se mora propisati nešto, a ne definisati. Zato smo i u načelnoj i u pojedinačnoj raspravi skretali pažnju i na ovaj zakon, i neke druge zakone, koji u tom normativno-tehničkom pogledu i u pogledu, jednostavno je ovaj zakon, pre nego što je došao u Skupštinu, morao da prođe sekretarijat nadležan za ovo. Ako već sekretarijat postoji i ako cenzura nije odrađena na ovom zakonu, zaista je smešno da ovakvi predlozi i ovakvi pravni normativni okviri i normativno-tehnički pojmovi dolaze u Skupštinu.
Ministar će nešto da definiše. Ne može on da definiše, on mora da propiše. Pogotovo u ovoj oblasti koja je vrlo značajna i bitna za ovu državu. Nema tu definicije, to se jednostavno propisuje ili se ništa ne naglašava.
Shodno tome, apelujem i na ovu konstataciju nas iz SNS da se bitnije ne ulazi u razloge za donošenje izmena i dopuna Zakona. Jednostavno, mora se uskladiti sa pravno-tehničkim, odnosno normativima i da reč "definiše" ne može stajati u jednom zakonskom predlogu kao što je ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Novakoviću.
Evo ja ću pokušati posle nešto više od par časova istorije da se vratimo realnosti Predloga zakona o rehabilitaciji. U jednom trenutku da napravim digresiju. Nadam se da se ministarka neće naljutiti. U jednom trenutku mi se učinilo da je i vas uhvatila ova sportska ministarska epidemija pa poznajući sve što ste u ovoj Skupštini uradili, zaista bili prisutni vezano za zakone koji su dolazili iz okvira vašeg ministarstva i vašu prisutnost, prevario sam se u svemu tome.
Hoću da kažem da je neozbiljno da se bavimo u ovako teškim trenucima, u veoma odgovornim resursima svojih ministarstava, da se bavimo i određenim granama sporta. Ali, dobro to je za neku drugu temu.
Predlog SNS, poslaničke grupe jeste da se član 3. Predloga promeni u stavu 1. da se ubaci nov stav 2 i da se izvrše u tom kontekstu izmene. S obzirom da to niste prihvatili, odnosno kad bi bilo prihvaćeno u stavu 3. U članu 3. stav 1. šta je bitno. Bitno je da se ovako jedan širok pojam utvrđivanja ništavnosti odnosno nepotpune važnosti akata i radnji kojima su lica iz člana 1. ovog stava lišena života, slobode itd. uokviri u smislu ovoga zakona, odnosno da se naglasi da je rehabilitacija u kontekstu odnosno u smislu ovog zakona, jer vi znate gospođo ministre, po važećem krivičnom zakoniku o izmenama koje su bile da ovaj termin i pojam rehabilitacije i ono što je predviđeno ovim zakonom nije isto i nije potpuno isto ono što je predviđeno Krivičnim zakonikom Republike Srbije.
Niste imali razloga, da recimo, delove ovog amandman na predloženi član ne prihvatite, premda smo mišljenja a ja ću pokušati da vam obrazložim da i ono što smo pokušali novim stavom 2. da dodamo, a to je da se ne mogu rehabilitovati lica koja su kažnjena za političko, versko ili ideološko delovanje koje prema propisima predstavlja kažnjivo delo ili za političku saradnju sa neprijateljem u toku rata, uklapa u kontekst predloga zakona i ne vidim razloga zašto niste dozvolili da se prihvati, odnosno da u tekstu stoji i jedan novi stav.
Da napomenem da ne može ovako širok pojam, znači rehabilitacije u smislu političkog, verskog ili ideološkog delovanja biti kao što stoji u predlogu člana 3. Predloga zakona, jer i dan danas imamo situacije i na području naše zemlje i na području nekih razvijenih demokratija Evrope kada premijer kaže, ja se stidim ovakve zemlje, da ne govorim zemlje u kojoj se takve situacije dešavaju i da su određene radnje, a koje su vezane za ideološko, versko ili političko delovanje kažnjive zakonom tih zemalja, međunarodnim pravom, a i zakonom vezanom za krivični zakonik, odnosno naše zakone i propise Republike Srbije.
Po predlogu ovog zakona o rehabilitaciji stoji bukvalno da bi ta lica kod nas mogla tražiti rehabilitaciju, odnosno mogla biti rehabilitovana. Još jednom da napomenem da je to i članom 423. stav 2. važećeg Krivičnog zakonika i predviđeno, odnosno da je saradnja sa neprijateljem krivično delo, a kao takvo delo i klasično delo krivično delo, poznato je vekovima, znači nije novina niti u međunarodnoj pravnoj praksi niti u našoj pravnoj praksi.
Primedba na stav 2. odnosno po našem predlogu stav 3. jeste da se mesečna novčana naknada, odnosno poseban dodatak iz teksta briše ako imamo situaciju kao što smo u načelnoj raspravi gospodin Momirović i ja i deo drugih poslanika pričali o ovoj situaciji, da je u Srbiji bar jedno deset minimalno deset posto građana na ivici krajnje životne, dnevne egzistencije i na pragu siromaštva, a prema predlogu zakona u članu 22. naknada se dodeljuje licima kojima je priznat poseban staž u trajanju od osam godina. Kako ako je četiri godine onda se to udvostručava i imamo da je visina te nadoknade 50% visine prosečne plate u prethodnoj godini, a ekonomisti mogu lako doći do činjenice da ta vrednost tih 50% nadoknade iznosi otprilike jedne dobre prosečne penzije u Srbiji.
Ako imate situaciji da se prosečna penzija u Srbiji zarađuje za period od 40 godina, onda imamo deo stanovništava koji u Srbiji je u velikom broju, nažalost, od 30 godine, punih 30 godina radnog staža ostao bez posla i treba da čeka još 10 godina, pitanje je da li će da preživi ili ne, da dobije tu starosnu granicu da bi ispunio uslove za penziju. Zaista mislim da se i sa situacijom ekonomske krize i teške stabilnosti i budžeta Republike Srbije i kompletne situacije u privredi ne mogu stajati ovakvi parametri. Zato smo predložili da ova još jedna nadoknada u visini od 10%, s obzirom na situaciju da je već ovaj staž udvostručen, da je od četiri, osam godina predloženo zakonom i da je po članu 22. to visina 50% prosečne nadoknade iz prošlog meseca, mislimo da još jedan poseban dodatak od 10% zaista je veliko opterećenje na leđa, odnosno na breme građana Srbije, koji zaista sve teže žive i sve teže i teže funkcionišu.
Mislim da to nisu argumenti protiv lica koja su predviđena u ovoj kategoriji lica koja trebaju da se rehabilituju, već jedni normalni okviri trenutka i vremena u kome živimo. Nalazimo se i u vreme jedne privredne nestabilnosti, nestabilnosti budžeta Republike Srbije i realni okviri dovođenja u istim. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, član 5. bavi se zakonskom rehabilitacijom i mi smo tražili izmenu u članu 5. u stavu 2. u tački 1) Predloga, da se reč "zakonom" zameni sa rečima "propisima i odlukama nadležnih organa". Zašto? Zato što u pomenutoj tački stoji da za delo koje u vreme izvršenja radnje nije bilo određeno zakonom kao kažnjivo delo ili kaznom kojom vreme izvršenja dela nije bilo propisa.
Da li je moguće za Drugog svetskog rata da budu donošeni zakoni? Koji je to organ koji je u tom trenutku mogao da donosi zakone? Nije postojala Skupština kao takvo telo da bi donosila zakone. To sam vam i u prethodnoj raspravi govorio. Nemoguće je da su u tom periodu donošena neka druga akta i propisi nekih organa koji su, hteli mi to da priznamo ili ne, ili bez obzira za koga neko navija u određenom periodu, bili legitimni na tom prostoru, na prostoru i Srbije i na prostoru Jugoslavije.
Ne možemo, samim tim, da dela koja su kažnjiva u skladu sa tim propisima da eliminišemo i da sve ono što nije bilo zakonom predviđeno, a bilo je nemoguće predvideti na prostoru gde je trajala i revolucija, i oslobađanje od okupatora, da budu donošeni, gospođo ministre, zakoni.
Nemoguće je u takvim vanrednim okolnostima donositi zakone. To odlično znamo iz istorije i iz cele situacije. Zato smo reagovali i tražili da se u tački 1) stava 2. člana 5. izvrši korekcija i umesto reči "zakonom", da se zamene rečima "propisima i odlukama nadležnih organa".
Znamo da su nadležni organi donosili propise i odluke u tom periodu. To je arhivirano i to je opšte poznato. Ne možemo sve to eliminisati. Ispada da sve ovo radimo na teret i građana Republike Srbije, i Srbije i Jugoslavije na uštrb nekog drugog.
Ako stvari zaista gledate samo tako, u krajnjem slučaju, takva situacija ispada. I u ovom trenutku sa ovim stavom ne branimo državne interese Republike Srbije, bez obzira o kom periodu se radi.
Tražili smo brisanje propisa u tačkama 2 – 5), zato što ih sadašnji Krivični zakonik Republike Srbije poznaje. Poznaje krivična dela neprijateljske propagande, zlonamerna i neistinita prikazivanja itd. Zar to nije krivično delo? Zar to je poznaje sadašnji Krivični zakonik? Ili, trgovina u određenom trenutku, krijumčarenje robe? Imamo i situacije da neki koji u svojim dosijeima imaju da su trgovali vojničkim košuljama, danas, na žalost, takva je situacija, vode razno razne boračke organizacije. To je bilo kažnjivo u tom trenutku, a to je kažnjivo i po sadašnjem Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Zato nema smisla, kada je sve to regulisano Krivičnim zakonikom, da se posebno za određeni period navodi, vezano za tačke od 2 – 5).
Šta je posebno zanimljivo u tački 5) za krivično delo iz člana 2. Zakona o zabrani izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i razdora, ako je učinjeno samo radnjom pisanja. Znači, ono što je usmena reč je kažnjivo, a pisana nije kažnjiva. Ja sam usmeno izneo reč nekoga ko je to napisao. Moja reč je kažnjiva. Onoga ko je napisao, nije kažnjiva.
Opet kažem da naša pravna praksa, niti Krivični zakonik ne poznaje ovakvu konstataciju, kao što ste vi u članu 5. od tačaka 1, 2, 3, 4, i 5) pokušali da rehabilitujete. Rehabilitujete lica koja po sadašnjim propisima i pod tadašnjim propisima nemaju prava na rehabilitaciju. Pazite, molim vas, hajde što imaju pravo na rehabilitaciju nego imaju pravo i na naknadu štete i sve one nadležnosti koje im po predlogu ovog zakona pripadaju. Zahvaljujem.

Član 11. bavi se obaveštenjem o podnetom zahtevu. Mi smo saglasni sa predloženim stavovima 1. i 2. Predloga zakona na osnovu člana 11. o tome da o svakom podnetom zahtevu za rehabilitaciju svaki sud, odnosno viši sud mora istovremeno obavestiti i ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa ili ako se u nekom slučaju vode dva ili više postupka onda je ministarstvo u obavezi da obavesti sud pred kojim je prvi put pokrenut postupak, a ima i više podnetih predmeta za isto lice.
Da zaista ne vodite računa o državnim interesima reč je o sledećem i u situaciji kada nikakvog razloga nemate a da ne prihvatite novi stav 3. pomenutog člana 11. gde SNS predlaže da sud mora da obavesti nadležnog javnog tužioca za ratne zločine u slučajevima kada je podnet zahtev, a kada je evidentno i iz njega vidljivo da je učinjen ratni zločin.
Morate se složiti da je velik broj takvih primera i da će u praksi koja sledi u narednom petogodišnjem periodu biti veliki broj takvih primera. Ako treba da prihvatimo zahtev za rehabilitaciju a u istom trenutku da ne utvrdimo mere, činjenice, okolnosti i odgovornosti onih koji su počinili ratne zločine, u ovom slučaju kakve smo naveli lišavanje života bez sudske ili administrativne odluke ili prisilne mobilizacije u okupacione oružane snage ili kvinsliške formacije, a one su i prema tadašnjem i prema sadašnjem krivičnom zakonu krivična dela. Zaista se radi o jednoj nebrizi, o nepostojanju iole volje da se zaštite interesi države Republike Srbije, pa čak i ako je odgovornost, u ovim slučajevima radi se i protiv nekih konkretnih država, a ne samo lica za ovakva dela. Nemoguće je utvrditi zahtev i doneti zahtev za rehabilitaciju, a u ovim slučajevima ne voditi računa o tome da su učinjeni ratni zločini, teška krivična dela. Zahvaljujem.

Već smo izneli dovoljno argumenata, kolega Omerović, koleginica Jerkov i mi iz poslaničkog kluba Napred Srbijo, a vezano za podnete amandmane na član 3. i amandmane na član 20. i sada na član 22. Pored svih ovih argumenata koje smo izneli i svih ovih paketa prava, moram da dam posebno obrazloženje, ne samo na penzijski staž, kao što je rekao kolega Omerović, nego dvostruki penzijski staž. Naši pravni propisi ovakav primer ne poznaju, jedino u situaciji kada se radi o učešću u ratu, u oružanim snagama Republike Srbije.
Vi ovim zakonom uvodite mogućnost na dvostruki penzijski staž. Morate priznati da su razlozi opravdani u kontekstu ove priče o kojoj govorim, da je učešće u ratu složenije i vrlo komplikovanije i posledice tog učešća u odnosu na sav ovaj paket prava koji se traži za lica koja će podneti zahtev za rehabilitaciju.
Mnogo bi ovo bilo komplikovanije da je ovaj zakon pre 20 godina ušao u proceduru i da je usvojen. Vrlo je mali broj ljudi i njihovih naslednika koji će imati prava na podnošenje zahteva za rahabilitaciju.
Da se razlikujemo od drugih – da, razlikujemo se. Pokušavamo argumentima da vam objasnimo propise koji, čak kao ovaj slučaj, nisu u skladu sa Ustavom i automatski vršimo diskriminaciju. I u skorije, a i u vreme vaše prethodne vlasti ima slučajeva kada su lica lišena slobode, bila u pritvoru, a kasnije dobila oslobađajuće presude. Da li je njima dvostruko uračunato vreme, odnosno tzv. penzijski staž proveden u pritvoru ili zatvoru? Ne, nije. Zašto onda vršimo diskriminaciju ovim članovima u odnosu na druge građane koji su prošli određenu torturu i bili oslobođeni u kasnijim procesima?
Razlikujemo se i od drugih. Pre neki dan smo bili napadani i za posetu susednoj državi Crnoj Gori. Danas nismo napadani za posetu i za prisustvo u našoj delegaciji predsednika stranke na kongresu Jedinstvene Rusije. Eto, po tome se razlikujemo od svih onih koji nas napadaju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je, ne znam da li ovo da nazovem ili Predlogom zakona o rehabilitaciji ili predlogom izmena i dopuna Zakona od pre nekih mesec ili četrdeset dana.
U tom kontekstu, mi se zaista nećemo držati puno istorijskih činjenica i detalja, iz jednog razloga da, pogotovo ne žrtava, i onih koji su predviđeni ovim zakonom o rehabilitaciji iz razloga da nekoga ne bi zaboravili. Zbog toga je i moj uvaženi kolega, gospođa Tabaković, a i ja ću pričati uglavnom o našim zamerkama, zamerkama posleničke grupe SNS vezano za amandmane za predlog ovog zakona i u smislu, kako jedan od kolega iz vladajuće koalicije reče u svom kratkom obraćanju, budućnosti Srbije, koja je cilj svih nas. Naša izrada amandmana i predloga amandmana je u cilju da se ovaj zakon učini dosta boljim, da se učini dobrim i da ne ostane još jedno mrtvo slovo na papiru u nizu zakona koje smo donosili.
Kada pričamo o Drugom svetskom ratu, moram da one koji su načeli tu temu da i posle 66 godina, nažalost, i dalje pričamo o nekim našim tragičnim podelama, pozovem da pogledate akte koji su do 2005. godine bili smešteni na jednom američkom fakultetu. Iz razloga vlasti u bivšoj SFRJ, a posle u Republici Srbiji, iz raznoraznih razloga, od 2005. godine se nalazi Arhiva Jugoslavije, zapisi iz vremena kada je knez Pavle, od 1931. do 1941. godine vodio ovu državu, i situacije pred okupaciju, odnosno napad Nemačke i neizbežne situacije u ratu sa Nemačkom, da je tadašnja vojska Kraljevine SHS imala samo komadom i brojem 800.000 metaka i bila je sposobna da ratuje čitavih 16 dana. Uzroci iz tih dokumenata u tom periodu od tih 10 godina su uzroci za period koji nastaje, za period posle 66 godina, o kojem danas i pričamo.
Zbog svega toga, na sve vas apelujem da prihvatite i naše dobre amandmanske predloge, a i ostalih poslaničkih grupa, da se o ovom pitanju ne bi istorijski, kroz 10 godina, bavili pitanjima iz 40 i neke godine, ili iz 1945. godine, ili o nekom kasnijem periodu.
Pošto je gospođa Tabaković rekla, a to je i činjenica, da smo pokušali svojim amandmanskim predlozima preciznije uredimo pitanja prava na rehabilitaciju i otklonimo neke nelogičnosti, propuste, a kao što je i kolega Petronijević rekao vezano za član 1. Predloga zakona. Mišljenje SNS je da, s obzirom na činjenicu da predmet zakona, odnosno da se član 1. bavi periodom od Drugog svetskog rata pa naovamo, da to treba da ima neke vremenske okvire. Zbog svega toga, mišljenja smo da se u tim vremenskim rokovima treba početi, siguran sam, od 4. jula 1941. godine kao istorijskog dana početka borbe protiv okupatora, odnosno protiv jedne velike i strašno loše ideologije, tj. fašizma.
Ono što je i ranije navedeno, zašto smo tražili brisanje tačke 2. što zaista smatramo vrlo shodnim i vrlo bitnim, a to ću još jednom da ponovim, to je razlog da je neprihvatljivo da Republika Srbija sebi nameće obavezu i daje pravo da se bavi raspravljanjem događaja koja su se desila na teritoriji drugih država. Možda su u određenom periodu bili svi, a mislim na jugoslovenske prostore, jedna država, ali sada se radi o većem broju država koji su nastali na tim prostorima. Jednostavno, uplićemo se u probleme i odnosi sa zakonima drugih država. Pre svega, nemamo ingerencije da tako nešto radimo. Još jednom podvlačim da smo mišljenja da je stav 2. Predloga zakona iz člana 1. neophodno brisati, jer ne može Republika Srbija i ne možemo mi u ovom parlamentu i cenjenom domu da odlučujemo za sve radnje i za sve propuste i obaveza država na čijoj teritoriji je određena radnja i nastala, odnosno učinjena u tom trenutku.
Vezano za član 1. smo tražili intervenciju izmena u tački 4. U stavu 2. je sasvim besmisleno da se propisuju određeni uslovi za rehabilitaciju, da je odluka kojom se neko lišava prava iz zabranjenih razloga, doneta protivno načelima pravne države i opšte prihvaćenim standardima ljudskih prava i sloboda. Dovoljno je i samo po sebi jasno da se radi o nedopuštenim razlozima za oduzimanje prava. Ako ovaj stav, podvlačim još jednom, ostane u zakonu, to bi značilo da je nekome dopušteno oduzeti život ili drugo pravo zbog pripadnosti određenoj naciji ili veri, ako je poštovan formalni postupak.
Takođe, još jednom moram da se vratim na član 2. i da ga istaknem. Tražili smo promenu čitavog člana 2. tj. da pravo na rehabilitaciju mogu ostvariti državljani Republike Srbije koji su osuđeni zbog pripadnosti okupacionim snagama i kvislinškim formacijama tokom Drugog svetskog rata ako su bili prisilno mobilisani, pod uslovom da kao pripadnici okupacionih snaga i kvislinških formacija nisu izvršili ratne ili druge zločine. Lica iz stava 1. ovog člana koja budu rehabilitovana za pripadnost okupacionim snagama i kvislinškim formacijama, mogu steći samo pravo na povraćaj oduzete imovine u skladu sa zakonom kojim se uređuje vraćanje konfiskovane imovine i obeštećenja, a ne mogu steći druga prava iz ovog zakona.
Predloženi član 2. Predloga zakona je toliko loše napisan u jezičkom i normativno-tehničkom smislu i toliko je nejasan da smo mi reagovali sa ovakvim amandmanskim rešenjem. Neverovatno je da se u jednom predlogu zakona umesto pozitivne formulacije koristi negativna formulacija, kao što ste vi uradili u stavu 1. člana 2. Predloga zakona i da se ta negativna formulacija provlači kroz kontekst Predloga ovog zakona. Neprimerno i nepoznanica je za pravne okvire, ali ste vi to ovim predlogom, odnosno stavom 1. člana 2. tu negativnu formulaciju pokušali da provučete kroz ceo kontekst zakona.
Doslednim tumačenjem vašeg predloga stava 1. člana 2. dolazi se do zaključka da se njime omogućava rehabilitacija svih pripadnika okupacionih snaga i kvinsliških formacija, bez obzira na državljanstvo i način postupanja, koji bi time stekli sva prava ovoga zakona, uključujući i penzijski staž, naknadu nematerijalne štete, mesečne naknade, posebne dodatke, rehabilitacione dodatke, ono što je kolega Omerović precizno rekao u tom kontekstu. Ta visina i ta nadoknada je od otprilike 50% proseka u visini jedne prosečne dobre penzije u Srbiji i plus ta posebna nadoknada. Zaista, da li smo toliko bogata zemlja ili ste vi ovih 10 godina stvarno učinili toliko iskoraka u svemu ovome da mi imamo dovoljno sredstava da dovoljno opteretimo građane Srbije sa sredstvima koja su napomenuta u predlogu ovog zakona?
Nismo mi protivnici svih ovih nadoknada, ali ako već postoji osnova, to je 50% nadoknade, onda nema razloga da imaju neki posebni dodaci u visini 10%. Još jednom moram da podvučem i napominjem činjenicu da se taj staž Predlogom zakona duplira, odnosno da četiri godine zamenjuje osam godina. To nije ni mala stvar u Predlogu zakona i kao sasvim takva je i dovoljna.
O članu 3. već je bilo dosta komentara i ne bih da se posebno zadržavam na toj priči. Šta smo tražili u članu 5? Tražili smo da se u stavu 1. reč: "zakon" zamenjuje rečima: "propisima i odlukama nadležnih organa". Zašto je SNS mišljenja da ovakvu korekciju pomenutog člana 5. stava 2. treba izvršiti? Iz razloga što se mora imati u vidu da posebno u periodu trajanja okupacije i nakon oslobođenja Srbija i Jugoslavija nisu imale skupštine, a pogotovo u periodu okupacije, koje su mogle da zasedaju i donose zakone. Propisi su donošeni na oslobođenim teritorijama i do formiranja skupština donosili su organi i me ne možemo da osporavamo legitimitet tih organa.
Zbog svega toga ste vi jasno izbacili činjenicu propisa donesenih u tom periodu, jer u tom periodu nema donesenih zakona. Znači, nisu postojale skupštine, nije postojalo telo koje će doneti zakone, a vi pominjete zakone. U tom periodu bukvalno nema donetih zakona, izuzev posebno u periodu okupacije i oslobodilačkog rata kada su samo donošeni propisi i to su donosili legitimni organi u tom periodu. Zbog toga ne treba zaboraviti propise koji su doneseni u tom periodu, a zbog činjenice da se oni ispuštaju iz ovog teksta, zaista se deo neke loše priče može staviti na teret i tadašnje bivše Jugoslavije, a pogotovo na teret građana Republike Srbije. Mišljenja smo da obavezno ovu formulaciju morate da ispravite, da bi i pravni okviri bili ispoštovani i da bi propisi doneseni u tom periodu zaista bili na strani tadašnje države, a pogotovo Republike Srbije.
Propisi iz tačaka od 2. do 5. su bili legitiman osnov za preduzimanje kaznenih mera radi sprečavanja dela štetnih po državu i građane, tako da je lišeno smisla i pravne logike da se sada ti propisi derogiraju gotovo bez ikakvog obrazloženja. Da li bi to trebalo jednostavno prevedeno ovako da znači - da neka sledeća vlada, posle ove Vlade, treba da učini istu stvar? Neka od dela za koja se predlaže rehabilitacija postoje i danas doista u nekom izmenjenom smislu, odnosno kontekstu i bez ovog zakona. Ako je neko zlonamerno i neistinito prikazivao prilike u Srbiji, zar on treba da bude rehabilitovan zbog tog svog krivičnog dela? To zaista jeste učinjeno krivično delo i ne treba da se skine iz obzira konteksta predloga ovog zakona. Potpuno je neshvatljivo da neko ko je postupao zlonamerno sada treba da uđe u postupak rehabilitacije. I dan danas postoji krivično delo omalovažavanja Republike Srbije, koje je u suštini isto. Recimo, nedopuštena trgovina i delo sabotaže i dalje postoji u Krivičnom zakonu. Zbog svega ovoga vam govorim da i Krivični zakon deo ove materije reguliše i nije imalo potrebe da se reguliše u kontekstu predloga članova ovog zakona.
Takođe, neverovatno je da je u tački 5. propisano da će oni koji su izazvali nacionalnu, rasnu i versku mržnju samo pisanjem biti rehabilitovani, sa svim pravima na odštetu. Izazivanje nacionalne, rasne ili verske mržnje sadašnjim Krivičnim zakonom je u članu 317. propisano kao ozbiljno krivično delo, i to ne uzimajući u obzir način kako je izvršeno, pa je sa pravnog stanovišta nemoguće vršiti rehabilitaciju lica koja su izvršila takvo delo pisanja. Nema nikakve logike da iznošenje određenog sadržaja u pisanom obliku nije krivično delo, a usmeno iznošenje jeste krivično delo. Recimo, kao primer svemu ovome navodim vam situaciju da je kriv onaj koji je citirao naglas, odnosno pročitao tuđi tekst, a nije kriv onaj koji je tekst napisao. To je isto vezano za tačku 5. Predloga zakona, za ovu situaciju, a u suprotnosti sa članom 317. Krivičnog zakona.
Mi smo izneli deo primedbi, a deo primedbi ćemo i u amandmanima, međutim, jednostavno želim da dođemo do situacije da pre nego što bude rasprava o amandmanima shvatite suštinu i značaj, čak i neke jezičke formulacije dela teksta koji ste napisali i pravno-tehničke redakcije i da ovaj tekst mora da pretrpi izmene pre glasanja o njemu, a sve zbog njegove praktične primene, da ne bude u suprotnosti sa već ostalim propisima i Krivičnim zakonikom Republike Srbije, a u delu teksta je ovaj predlog zakona zaista učinjen takvim.
Još jednom moram da napomenem da je u Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju propisan rok od dve godine od stupanja na snagu za podnošenje zahteva vraćanja imovine. To je koleginica Tabaković pričala. Vrlo je bitno kada se taj zakon donosio da se vremenski rokovi, koji su u kontradiktornosti sa ovim zakonom, podudare. Mi smo i tada zaista podneli amandman, a vi ste tako bez veze prešli preko svega toga. Isto ministarstvo daje predloge dva zakona. Isto ministarstvo i isti ljudi koji rade na predlozima zakona u ovom tekstu daju različite zakonske okvire u odnosu na pomenuti zakon. Prosto neverovatno, ali eto kakva je naša praksa zakona koji dolaze u skupštinsku proceduru i kakva je praksa njihove implementacije u periodu koji je posle donošenja ovih zakona, odnosno njihovog usvajanja.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju poslaničke grupe je iskorišćeno.)
Da li će, nažalost, ovaj zakon ostati jedno mrtvo slovo na papiru, zaista samo zavisi od vaše spremnosti da prihvatite i predložene i amandmane drugih stranaka koji će učiniti ovaj zakon boljim.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća, i znam da nećete imati problema da me opominjete o temi dnevnog reda već imam dovoljno papira ispred sebe da ne znam kako ću uspeti da se snađem.
Koristim priliku da pozdravim gospodina ministra i članove ministarstva i hteo bih samo par reči da prvo kažem o izmenama i dopunama Predloga zakona, odnosno Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o vanrednim situacijama, šta je ono što je suštinski što SNS predlaže predlagaču da ima u vidu prilikom odlučivanja o amandmanima. Da ne bih ponavljao sve što su rekli moji prethodni govornici to je prvenstveno upotreba i u ovom predlogu izmena i dopuna zakona stranih reči i izraza koje zaista mislim da nemaju razloga da nađu mesta u ovom tekstu.
Druga stvar je obavezne licence i ovaj zakon kao i nizu zakona koje su od strane Vlade dolazili u ovu skupštinu opet nastavlja sa tom problematikom licenciranje za sve i svašta, po svaku cenu, sertifikati. Mislimo da u ovom sektoru nema razloga i da ima dovoljno stručno osposobljenih kadrova ljudi, sa dodatnim troškovima u smislu njihove obuke i sertifikata. Zato što je to pomalo postaje moda, uz svaki zakon obavezno propisivanje licenci i sertifikata i još dodatno izlaganje troškovima ljudi koji moraju da steknu pravo, odnosno licence.
Ono što je posebno bitno, gospodine Mariću i mislim da treba da uzmete u obzir, a to je član 19. Predloga zakona i to stav 7. a to je da je u istome propisano da se skloništa mogu izdavati u zakup u mirnodopskim uslovima. Mi imamo situaciju od skoro malo od preko deset godina kada smo imali problem sa skloništima i njihovo korišćenje u mirnodopskim uslovima zaista otežava i onemogućava njihovo korišćenje u vanrednim situacijama. Ne možete vi nekome dati ovaj prostor pod zakup i u jednom trenutku tražiti da se on iseli da bi bio korišćen za vanredne situacije. To vam govorim na osnovu iskustva, na žalost iz 1999. godine i na osnovu drugih iskustava i jednostavno iskustava svih nas, a da ne govorimo o ratnim situacijama.
Znate da savremeni ratovi počinju nenajavljeno, u trenutku i sad trebate taj prostor koji ste u zakupu za javno sklonište dali, treba da ga ispraznite. Vrlo nemoguće, vrlo nepraktično i napraviće probleme u ovom sektoru.
Zato apelujem na vas i na ministra da se uzme u obzir ovaj stav 7. Predloga zakona u članu 19. i da se jednostavno izbriše, jer znam da su potrebna sredstva u svakom sektoru, u budžetu, u svemu, ali ovo zaista u vanrednim situacijama, u ratnim pogotovo, pravi neviđene probleme i posledice čak širokih razmera za otklanjanje šteta od ili elementarnih nepogoda ili nepogoda zbog ratnih dejstava.
Takođe, mislimo da uvođenjem Javnog preduzeća za skloništa u članu 61. u stavovima 2. i 3. nepotrebno se komplikuje i produžava, a samim tim i poskupljuje postupak, odnosno procedura izdavanja građevinskih dozvola i drugih dokumenata neophodnih za gradnju, uvođenjem istog tog preduzeća u ovu proceduru.
Mislimo da su ti elementi sve ono što treba ovim slučajem da se uradi, jednostavno ugrađeni u prostorne i urbanističke planove i da se dozvola može izdati jednim aktom koji inače izdaje organ nadležan za izdavanje urbanističkih uslova, lokacijskih i građevinskih dozvola.
To su uglavnom glavne primedbe na Zakon o vanrednim situacijama. Mislim, pogotovu, ove dve da su vrlo bitne, a naravno član 19. pogotovu bi trebalo razmisliti o tome.
Preći ću sad na Zakon o izmeni i dopuni Zakona o policiji. Gospodine ministre, imam osećaj da niste puno učestvovali u svemu ovome. Ako pogledate obrazloženje zakona, samo je na dve strane. Pomalo vređate dostojanstvo Narodne skupštine. Još nisam video predlog zakona, da li o izmenama i dopunama ili osnovni zakon koji je zaista samo na dve strane.
Ustavom je propisano da zakoni stupaju na snagu u roku od osam dana izuzetno samo u slučajevima od opšteg interesa. Šta ste naveli u obrazloženju kao razlog je da zakon bude po hitnom postupku i da se usvaja sledećeg dana nakon glasanja? Toga u vašem obrazloženju zaista… i poznavajući resor koji vodite i vaš pravac delovanja, zato vam kažem da mislim da lično niste učestvovali u svemu ovome.
Ispada da se ovaj zakon, odnosno izmene i dopune Predloga zakona donosi zato što nije usklađen sa posebnim kolektivnim ugovorom. Posebni kolektivni ugovor treba uskladiti sa kolektivnim ugovorom.
Ako smo imali period od šest godina da je postojeći zakon nije bio dobar, šta je onda tako hitno u ovom trenutku da koliko sutra, a izgleda mi kako stvari idu da će ovaj zakon koliko sutra biti izglasan i prekosutra stupiti na snagu.
Zaista stoji da je deo predizborne kampanje i situacije usklađivanje zakona sa kolektivnim ugovorom. Neprimereno zaista, nigde poznato, ali situacija nas navodi na takvo razmišljanje i ozbiljno pokazuje da se išlo u ovom smeru.
Stoji situacija i činjenica i realnost stanja u policiji i da uslovi rada i života tih ljudi zaista treba podići na kvalitetan nivo, ali šest godina od postojanja zakona i njegove problematike koja se u implementaciji tog zakona pokazala sada ovih dana, jednostavno su dovedene na vrhunac svog postojanja i mora se ovo uraditi po hitnom postupku, a danas imamo tri ozbiljna zakona i ovde u principu učestvuje 20-30 poslanika iz svih poslaničkih grupa koji od ujutru do uveče treba da imaju kontinuitet od par zakona i skoro je nemoguće se ozbiljno zadržati pažnju na tematici kojom se bave ovi zakoni.
Ako hoćete da pokažete zakonitost, a mislim da je do vas da bi ste to rešili, ne bi smo imali situaciju, gospodine ministre, da imamo vd direktora policije, kao što imamo godinama. Mislim da je do vas da bismo ovaj problem rešili, ali na tom primeru pokazujemo kako hoćemo da zakonske propise poštujemo.
Šta je bitno što smo mi, poslanička grupa Napredne stranke, pored neke opšte priče, opštepoznate o stanju u policiji, teškim uslovima rada tih ljudi, čak i u nedostatku osnovne opreme za rad u situaciji da putuju po nekoliko desetina kilometara do svog radnog mesta svaki dan i sve ostalo što je breme tih ljudi ministarstva koje vodite, to su situacije konkursa koje bukvalno ne postoje hajde za policijske službenike, nego i za neke druge službenike.
U kontekstu ove priče koju je gospodin Šormaz u prethodnom delu rekao, izveštaj zaista zabrinjava situacija i svi smo po malo iznenađeni da izveštaj predstavnika UN u Srbiji dovodi stepen korupcije u policiji na jedno od visokih mesta korupcije u Srbiji.
Mislim lično da se delom i zbog svih tih stvari, a i predlogom ovog zakona taj postupak konkursa skoro eliminiše i onda znate kako imaju raznorazne priče i uvek će stajati priče da se zapošljavaju po rodbinskoj, ovakvoj, onakvoj stranačkoj i drugoj liniji na vrlo bitnim mestima u MUP.
Druga stvar, neku drugu uniformu sam skinuo pre 20 godina, ali mi smo tada imali beneficirani radni staž ne za sve ljude. Ne mogu se svi službenici staviti u isti koš sa ljudima koji rade na terenu. Ne mogu se svi u sektoru gospodina Marića, ljudi koji ugrožavaju svoj život izvođenjem akcija u smislu rešavanja elementarnih nepogoda u odnosu na službenike koji su u kancelarijama i na sve te privilegije koje treba da imaju ljudi, a u smislu beneficiranog radnog staža i službenika zaista stavljati u isti koš. Mislim da to nema smisla.
Šta još nije prihvatljivo? Nije prihvatljivo da se organizacija funkcionisanja specijalnih jedinica policije i status njenih pripadnika uređuje aktom ministra. Tako nedavno imamo vrlo komplikovanu i složenu situaciju sa jednom takvom jedinicom JSO i poučeni iz tog iskustva ne bi trebali da dozvolimo, ne zbog vas lično nego da se aktom ministra uređuje. Ova problematika bi zaista trebala na vrlo odgovoran odnosno specifičan način da uređuje Vlada jer same specijalne jedinice su posebne kategorije oružanih formacija, pri čijim se osnivanju i propisivanju položaja mora voditi posebna pažnja, pa stoga predlažemo da umesto termina "akta ministra" koristi termin "akt Vlade".
Šta je još u članu 7. zanimljivo? Predlog reči helikopter. Nisu to valjda jedine letilice koje će da koriste jedinice policije. Postoje i drugi vazduhoplovi koje se možda ne koriste, ali se zakoni ne prave samo za nas, tu su i letilice za snimanje i protivpožarni avioni, pa treba u članu 7. umesto reči "helikopter" predložiti odnosno napraviti izmeni sa rečju "vazduhoplov" koja je šira i obuhvata sve druge termine, a ne samo reči "helikopter".
Ima slučaja da su jedinice policije u svojoj istoriji koristile avione, ali su to bili avioni Službe državne bezbednosti i to u periodu kada su koristili da se, recimo, jedna situacija - sin visokog službenika državne bezbednosti upravlja letilicom koja pomaže za organizovani šverc cigaretama. Sada će svi pomisliti da je to za vreme vladavine Slobodana Miloševića, ne, to je mnogo kasnije, vi skoro da niste uključeni kao partija i zaista o tome moramo da vodimo računa.
Smatramo da postoje opravdani razlozi za nezadovoljstvo policajaca, ali nije sve u visini nadoknade, nije samo reč o platama. Gospodine ministre, neće se položaj policije rešiti ovim izmenama i dopunama kao nekom finansijskom sektoru, sa tim ste izašli pred nama, poslanicima, ima tu još mnogo problema koji trebaju da se rešavaju i treba raditi na tome.
Šta je ono u čemu niste dosledni, gospodine ministre? Izjavili ste da policija ide sa 50 godina u penziju. Imamo situaciju da ljudi po predlogu ovog zakona silom teramo u penziju. Niste dosledni u svemu tome, a znate da ljudi sa 50 godina su najviše iskustveni, pogotovo u ovoj oblasti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Novakoviću.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama se u okviru druge tačke zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa nalaze četiri zakona, od koga su dva predloga zakona o davanju garancije, a dva o potvrđivanju sporazuma. Koliko je zanimljiva ova problematika koja je danas na dnevnom redu, dokazale su i diskusije mojih prethodnih govornika, gospodina Đurića, Obradovića i gospodina Ilića. Učešće u ovoj debati, ja ću to i pokušati da potvrdim, moje prethodne reči, da ću se osvrnuti prvenstveno na Zakon o davanju garancija, odnosno Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Komercijalne banke a.d. Beograd, po zaduženju Građevinske direkcije Srbije d.o.o. Beograd i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o zajmu Projekta osiguranja rizika u slučaju elementarnih nepogoda za jugoistočnu Evropu i Kavkaz, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Krenuću prvo od Predloga zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Komercijalne banke a.d. Beograd, po zaduženju Građevinske direkcije Srbije d.o.o. Beograd. Pored nagomilanih problema, koji opterećuju srpsku svakodnevnicu, zaista ću pokušati da se zadržim na ove dve tačke, poštujući ove dve tačke, poštujući i ne ponavljajući se u okviru iznetog izlaganja mojih uvaženih kolega prethodnih govornika. Ovaj kredit vezan za davanje garancije u korist Komercijalne banke a.d. Beograd, a na osnovu zaduženja Građevinske direkcije Srbije d.o.o. Beograd, namerno podvlačim ovo d.o.o Beograd, zato što ćemo se u delu daljeg obrazloženja suočiti sa verovatno nekim stvarima i odredbama ovog predloga zakona koje u najmanju ruku nisu stale. To ću u daljem izlaganju pokušati da dokažem.
U ime poslaničke grupe SNS, gospodine ministre, vama kao predstavniku Vlade kažem da ćemo povodom ovoga verovatno i podneti zahtev za ocenu ustavnosti Ustavnom sudu Republike Srbije. Ovaj kredit je za refinansiranje kredita od 9. decembra 2010. godine, koji je iskorišćen za opremanje građevinskog zemljišta, na lokaciji Kasarne Stepa Stepanović, odnosno "4. jul" kasarne poznate u narodu, a sada bi trebali da kažemo da je to bivša kasarna, jer su određeni radovi izvedeni na toj lokaciji, na lokaciji ispod Trošarine u Beogradu, kao što stoji i u obrazloženju razloga za donošenje zakona, i to u četvrtom pasusu.
Kada ste, ne vi lično, ova Vlada počela izgradnju objekata na pomenutoj lokaciji, uređenje građevinskog zemljišta, stajala je priča, u najmanju ruku, kao što je rekao kolega Đurić da se radi o socijalnom stanovima. Međutim, iznos od 1300 evra po kvadratu, niti govori da se radi o socijalnim stanovima, a vi, gospodine ministre, s obzirom da dolazite iz ove oblasti znate odlično da se na pomenutoj lokaciji, u blizini pomenute lokacije i po mnogo manjim cenama izgrađuju stanovi za razliku od cene kvadrata koju nudi Građevinska direkcija Srbije.
Šta je u startu rečeno? Rečeno je da će svi stanovi biti unapred otkupljen. Ako uđete na sajt Građevinske direkcije Srbije, videće te da i posle skoro dve godine ne radi se o otkupu pet hiljada stanova. Nisu otkupljeni svi stanovi, čak je ispod 50% otkupljeno stanova na ovoj lokaciji. To govori o tome da i razlozi zbog kojih je uzet kredit 2010. godine, osnovni kredit njegov početak otplate ide polovinom sledeće 2012. godine, a završetak otplate je 2014. godine. Vide se jasni razlozi da kamata nije zanemarljiva, da nju neko mora da plati i da se sa ovim već rečenim ruši priča o takozvanim socijalnim stanovima, o takozvanim jeftinim nažalost stanovima. I protiv te priče zaista Srpska napredna stranka nema ništa protiv, ali imamo protiv, u kontekstu ovakvih zakona, predloga zakona, kamata, kašnjenja rokova, imamo priču da već početkom 2012. godine , a to je za par meseci, da će privih hiljadu korisnika stanova, odnosno, ljudi koji su uzeli kredite i isplatili na toj lokaciji useliti se obilazeći radove oni su zaista poodmakli ali je neverovatno da početkom recimo marta ili do 1. maja moći da se ljudi na toj lokaciji usele u svoje stanove i šta će oni u narednih 10 godina imati. Imaće svoje stanove na lokaciji, na kojoj će 10 godina da vrvi mehanizacija. Neće biti uređena infrasturktura i sve ono što je bilo predviđeno u okviru infrastrukture vezano za pet hiljada stanova, tako da će u najmanju ruku imati svoje stanove i prvi vlasnici, ali i pakao od života vezano za stanovanje u narednih 10 godina.
Šta se dobija garancijom Republike Srbije? Šta je garancija Republike Srbije? Ovo govorim zbog slušalaca. To su porezi, to su sredstva koja građani Srbije daju u budžet Republike Srbije. Ova garancije Republike Srbije pojeftinjuje kredit za Direkciju kao preduzimača, što je još jedan od načina na koji se Direkcija pojavljuje kao nelojalna konkurencija građevinskim firmama. Obzirom na tu prednost koju ima po ovom i prethodnom zakonu, ispostavlja se ne da nije konkurentna, nego da skoro 200 – 300 evra nije konkurentna po ceni kvadrata stana na pomenutoj lokaciji, nažalost.
Šta se dešava ako građevinska direkcija ne isplati kredit, odnosno ako se, ne daj Bože, posao sa ovom gradnjom pokaže kao nerentabilan? Kako će Republika da naplati ono što se po garanciji mora isplatiti?
Posebno pitanje jeste to što je građevinska direkcija d.o.o? Po Zakonu o državnoj upravi, član 29, ovo ne bi smelo da stoji. Zbog toga kažem da ćemo verovatno podneti inicijativu Ustavnom sudu. Pomenuti član 29. Zakona o državnoj upravi kaže da su vrste organa u sastavu: uprave, inspektorati i direkcije. U stavu 2. kaže da se uprava obrazuje za izvršne i sa njima povezane inspekcijske i stručne poslove, inspektorat za inspekcijske i sa njima povezane stručne poslove, a direkcija za stručne i sa njima povezane izvršne poslove koji se, po pravilu, odnose na privredu. Stoga je korišćenje naziva – direkcija i povezivanje direkcije sa d.o.o, suprotno Zakonu o državnoj upravi i dovodi čitavu javnost, a i mene u zabludu vezano za ovakve odredbe zakona i ovakve termine i nazive koje koristite.
Korišćenje naziva "privredna društva", ne dopušta ni Zakon o privrednim društvima. U argumentu toga navešću član 27. koji govori o ograničenjima u pogledu poslovnog imena, a to je da poslovno ime društva ne može biti tako da 1. vređa javni moral, 2. može izazvati zabludu u pogledu pravne forme društva. Građevinska direkcije Republike Srbije d.o.o izaziva zabludu u pogledu naziva društva.
Još jednom ponavljam, to je u sukobu sa članom 29. koji navodi koje su vrste organa i navodi njihove nadležnosti, kako se obrazuju i za šta su kompetentne.
U ovom sektoru, za koji vi trenutno vi niste nadležni, ali dolazite iz oblasti visokogradnje, gde zaista imamo velikih problema. Poštujem ono što ste rekli i ono što je gospodin Ilić rekao, da je u niskogradnji sasvim drugačija situacija, ali to nije tema današnjeg dnevnog reda.
Morate se složiti, da ne postoje u Srbije "Putevi Užice", delom "Vojvodina putevi", da bi razmišljali kako bi vi ove velike poslove izveli u ime Vlade, u ime Republike Srbije i kako ćemo dočekati predstojeću zimsku sezonu sa građevinskim firmama koje se bave niskogradnjom i održavanjem puteva, a koje su ili u stečaju ili imaju problema u svojoj likvidnosti.
Onaj problem koji je gospodin Velimir Ilić istakao, a to je ko će obezbediti ta sredstva, da li je Vlada toliko sigurna u sebe da stane iza onoga što vaše ministarstvo duguje građevinskim firmama? Moja saznanja su da se za most na Beški duguje poprilična suma "Alpini". Nisam siguran da možete da usmerite sredstva, izuzev onog južnog kraka, Dimitrovgrada i one priče oko tog dela autoputa.
Gospodine ministre, moram da pohvalim spot vašeg ministarstva koji sam slučajno video na TV. Kada vidim onaj sport zaista pomalo sumnjam da li ja i svi ostali građani živimo u Republici Srbiji. Toliko je dobro napravljen, samo se pitam ko će spojiti sve one radove koji su na određenim deonicama izvršeni. Znamo da ste imali ograničena sredstva, ali je neophodno da ono što ste uradili spojiti i završiti ovu priču. Nadam se da će i Vlada imati razumevanja i da će usmeriti sredstva, ali to rebalans koji je u okviru ovog dnevnog reda zaista nije pokazao. Mislim da će tu biti još mnogo problema i da će to dovesti u pitanje dalje funkcionisanje građevinskih firmi, obzirom na najviši deo sredstva koji im duguje Vlada Republike Srbije.
Rekao sam u startu da ću u drugom delu zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa pričati o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat osiguranja rizika u slučaju elementarnih nepogoda za Jugoističnu Evropu i Kakvkaz) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
U najmanju ruku, predlog je zaista neverovatan, čudan, skoro nemoguć za sprovođenje i deluje kao neka mogućnost pokušaja privatne malverzacije ili mućke ili je rezultat totalnog neznanja, u šta čisto sumnjam. Obzirom na kapaciteta ne može se vezivati za ovo drugo, ali ovo prvo je moguće.
Šta je suština ovog Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat osiguranja rizika u slučaju elementarnih nepogoda za Jugoističnu Evropu i Kakvkaz)? Kreditom se obezbeđuje novac za uplatu članarine. Recimo da je to članarina, nisam uspeo drugačije iz Predloga zakona da shvatim. U kompaniji za reosiguranje od prirodnih katastrofa, osnovane u skladu sa zakonima Švajcarske federacije. Radi se o kompaniji JUROPRI, a u cilju obezbeđivanja reosiguranja rizika od prirodnih katastrofa zemljama čije su članice.
U odredbama nigde u tekstu ne može da se vidi da se uplatom članarina stiču akcije, tzv. članarinasti čvarci, iz čega bi proizilazilo da Republika Srbija samim tim postaje i akcionar u ovoj kompaniji i ovom osiguravajućem društvu. Nigde u predlogu teksta ne stoji ni da je kompanija osnovana, niti stoji ko je njen osnivač. Ono što bi bila abeceda vezana za funkcionisanje svih kompanija, pa i ove osiguravajuće kompanije, u delu teksta koji ovaj predlog zakona iznosi to se zaista ne može naslutiti. Jednostavno mogu da zaključim da su osnivači ove kompanije države koje učestvuju u ovom tzv. projektu osiguranja rizika od slučaja elementarnih nepogoda za jugoističnu Evropu i Kavkaz.
Na osnovu čega to zaključujem? Zaključujem na osnovu obrazloženja Vlade koja kaže da u prvoj fazi projekta se predviđa učešće Albanije, Makedonije, Republike Srbije, Gruzije i BiH, zatim se u obrazloženju kaže da zemlje članice postaju vlasnice kompanije "Juroprim" i obezbeđuju minimum zahtevanog kapitala. To je sve ono što nije vidljivo iz Predloga zakona, ali ono što je vidljivo iz obrazloženja i na osnovu zaključaka do kojih sam ja došao.
Kada se govori o delatnosti kaže se da su svi novi vidovi osiguranja podržanih od strane kompanije, prodavaca sa posredstvom lokalnih privatnih osiguravajućih kompanija i njihovih agenata. Zatim se najvažniji korisnici regionalnog pula za osiguranje pomenute kompanije "Juroprim" navodi da su to vlasnici kuća, poljoprivrednici, preduzeća, vladine organizacije, agencije koje će biti u stanju da kupuju, pouzdana osigurana pokrića rizika u slučaju elementarnih nepogoda ili ugovore o parametarskom osiguranju rizika od vremenskih nepogoda po konkurentnim cenama. U direktne korisnike takođe spadaju i osiguravajuće kompanije koje će moći da prošire i razviju svoje poslovanje u oblasti osiguranja. Zatim se navodi da će zemlje članice biti vlasnici kompanije "Juroprim" i obezbediće minimum zahtevanog kapitala. Kompanija će biti privatizovana u roku od pet godina od osnivanja. Pomoći će smanjenju vladinih sopstvenih potencijalnih fiskalnih obaveza u slučaju elementarnih nepogoda i ublažiće negativne uticaje elementarnih nepogoda na fiskalnu stabilnost i ekonomski rast. Ovaj program će takođe omogućiti bolje tretiranje vladine pomoći nakon nepogoda koja će biti usmerena na one kojima je najpotrebnija, a oslobađajući dodatna budžetska sredstva koja bi u suprotnom bila angažovana za pomoć onima koji sebi mogu da priušte plaćanje osiguranja.
Zašto sam ovo pročitao iz Predloga zakona? Zato što u Srbiji imamo primere i po 10 godina da određene elementarne nepogode i uzroke koje su iste napravile da se ni država ni Republika Srbija ni Vlada, kao što je pre neki dan pomenut slučaj Mionice, još uvek nisu rešene. Na žalost, neke elementarne nepogode i posledice traju u Srbiji preko 10 godina i sa tog aspekta rešavanja tog problema onda možete shvatiti da je ovo delo i dobar Predlog zakona i da Srbija treba da uzme mesta u takvom projektu. Zatim se kaže da bi Vlada mogla da koristi kompaniju kako bi osigurala nešto i od sopstvene imovine i socijalnih obaveza od prirodnih nepogoda u toku implementacije ovog programa.
Vezano za finansije, ono što je bitno predviđeno je da se članarina vrati u celosti plus kamata nakon privatizacije kompanije, a ona je zamišljena po Predlogu zakona u roku o pet godina od osnivanja. Planom otplate navodi se da je zajam na sedam godina, odnosno vraća se jula 2018. godine. Iz svega ovoga mogu se videti veoma čudne, neverovatne varijante. Prvo, počev od toga ko su učesnici ovog sporazuma, u najmanju ruku, ne vređajući, ali zemlje sa rejtingom Srbije i manje od nje, veoma neverovatna stvar ko su učesnici ovog projekta. Takođe, nema nigde pomena o međudržavnom ugovoru o osnivanju kompanije. Ako su ove zemlje navedene ovim predlogom zakona učesnici ovog projekta, odnosno stvaraju jednu novu kompaniju, između njih bi trebao da bude potpisan međudržavni ugovor. To se ovim predlogom zakona ne vidi. Verovatno će s obzirom na tu situaciju morati da se naknadno izvrši ratifikacija ugovora po pitanju ove problematike. Stoji da po Predlogu zakona ovakav ugovor ne postoji, a bio bi izuzetno neophodan da bi i ova kompanija nastala i da bi ovaj projekat profunkcionisao.
Zašto ovo deluje kao nekakva privatna mućka? Deluje da neko plasira neko osiguranje uz podršku države da bi nakon nekoliko godina, a u ovom slučaju pet godina, neko ovu celu priču, projekat privatizovao i postao vlasnik firme u Švajcarskoj. Verovatno predstavnici Vlade znaju o kome je reč. Šta će Republika Srbija da dobije od privatizacije ove kompanije? Dobiće tzv. članarinu ili taj osnivački udeo koji bi trebao tako da se zove sa kamatom za period od pet godina. Ova priča se baš ne uklapa u potpunosti, jer ako neko prodaje kompaniju onda je pitanje vrednosti akcija tog trenutka na tržištu. Ona može u trenutku da bude i nula do veoma velikog bogatstva i zbog svega toga zavisi od trenutka vrednosti akcija kompanije na tržištu. Zato ova kamata i dobit bukvalno ne moraju ni da postoje, a navodi se u Predlogu zakona.
Osiguranje u Srbiji mogu da vrše i domaće kompanije koje imaju sve ovo što Predlog zakona navodi, znači imaju osiguranje od elementarnih nepogoda, klizišta. Meni ova priča liči na sumnju prebacivanja protivgradne zaštite u Ministarstvu unutrašnjih poslova i situacije da smo u prethodnom periodu imali 15.000 raketa i prethodne godine 3.000 raketa, u stvari nekoliko raketa po protivgradnoj stanici. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, evo pred nama je skup tačaka ovog načelnog i zajedničkog prepisa negde oko 29 sporazuma iz raznih oblasti. Ja lično nisam očekivao ministra Mrkonjića. Pre sam očekivao ministra Đelića da će biti prisutan, ali s obzirom da je ministar Mrkonjić prisutan, onda ću izabrati, s obzirom na dnevni red od 29 tačaka, izabraću iz njegove oblasti, i sa činjenicom da je nemoguće se bazirati 20 minuta na priču od 29 razno raznih predloga zakona, onda ću se bazirati na Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o strateškom partnerstvu i saradnji, jer ovaj zakon, odnosno Predlog zakona odnosi se na deo oblasti ministarstva koji predvodi gospodin Mrkonjić i baziraću se na Zakon o potvrđivanju sporazuma i osnivanja antikorupcijske akademije kao međunarodne organizacije, a moje kolege će pričati o drugim sporazumima, odnosno predlozima zakona.
U jednom trenutku, gospođo Čomić, uplašio sam se da će te sve zaposlene iz Ministarstva ekonomije prevesti u Skupštinu Republike Srbije, jer ih je najviše bilo pročitanih, a kada prolazimo svako jutro ispred Agencije za privatizaciju i Ministarstva ekonomije, svakodnevni su protesti, pa verovatno nemaju dobre uslove za rad i onda sam zaista bio ubeđen da će te ih dovesti u Skupštinu da rade, ali to se nije ispostavilo onako kako sam ja mislio.
Šta je sporno za SNS vezano za Predlog Zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o strateškom partnerstvu i saradnji, sporan je član 4. Predloga alineja 3. i zbog javnosti, a i zbog gospodina Mrkonjića, morao bih isti da pročitam, pa se kaže u članu 4. – u cilju razvoja ekonomske saradnje i trgovinske razmene, doprinoseći naročito u oblasti održivog razvoja i jačanja konkurentnosti preduzeća, strane će se naročiti zalagati, a sada alineja 3. – ojačavanje bilateralne saradnje u domenu urbane infrastrukture, a posebno na realizaciji projekta beogradskog metroa, na kome bi Francuska bila strateški partner Srbiji o potpisivanju izjave o namerama između srpske i francuske vlade i gradskih vlasti Beograda, koja bi sadržala uzajamne, prihvatljive i usaglašene modalitete za projekat metroa.
To je ono što je diskutabilno i mislimo da jedan bilateralni sporazum ovakve vrste, odnosno zakon ne treba da sadrži ovu odredbu, odnosno ovu alineju i mislimo da je prvenstveno zbog toga napravljen ovakav bilateralni sporazum, odnosno Predlog zakona i da su sve ostale odredbe ovog predloga zakona samo ukras koji treba da prikrije prave namere kreatora ovog sporazuma i same ideje o brzopoteznoj izgradnji metroa u Beogradu.
Sve ostalo što je navedeno Predlogom ovog zakona, već je urađeno raznim sporazumima sa EU, tako da su isti ti sporazumi prihvaćeni od država članica i ne postoji potreba da se uređuju posebnim bilateralnim sporazumima poput ovoga.
Naše je mišljenje, a ako grešimo ministar će dati ispravku, da je to urađeno isključivo zbog brzopotezne izgradnje gradskog metroa u Beogradu.
Šta sporna odredba prvenstveno omogućava? Omogućava ugovaranje izgradnje metroa u Beograda bez javnog nametanja, odnosno bez postupka javne nabavke što je u suprotnosti sa članom 82. Ustava Republike Srbije i što je u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama.
To se ne može na ovakav način izvući iz konteksta Predloga ovog zakona, ali se predlog ovog zakona mora povezati sa kampanjom koja se na ovu temu radi u zadnje vreme.
Ako je svrha zaista ovog zakona samo ovo, to nije trebalo da dolazi danas u skupštinu.
Kampanja u smislu izgradnje metroa, šta se vidi na osnovu izjava koje su u zadnje vreme dali vrlo visoki gradski i republički čelnici, a to je da će projekat o izvodljivosti o svim efektima, proračunima i svim efektima, u izgradnji metroa izvršiti francuska firma "Alston transport" i šta se dešava? nije sporno što će ta firma dobiti izradu procene izvodljivosti, studije izvodljivosti, problem je što će ta firma verovatno, na osnovu nekih reči koje sam u sinoćnoj emisiji od ministra, koga sam očekivao ovde, gospodina Đelića čuo, a to je da pojedine zemlje a bio je primer Nemačka koja ni jednog trenutka nije vršila pritisak na naše ministre i na Vladu, a ima prioritet u ugovaranju obaveza, odnosno poslova i investicija u Srbiji, a da to neke zemlje koje on tom prilikom nije hteo da pomene čine, pa mi se ove francuske kompanije uvođenje francuske kompanije u izgradnji metroa, odnosno u izradi procene izvodljivosti "Alston transporta" i situacija da bi ta ista kompanija i dalje gradila metro i isporučivala opremu, jer je u principu gradski metro jedinstvena celina i ne može da se ne kaže da se radi o investiciji od nekoliko milijardi evra.
Šta to dalje povlači? To dalje povlači isporuku delova opreme, kada jednu firmu uvedete na mala vrata, ovakvim bilateralnim sporazumom za izradu procene izvodljivosti ona počne da gradi metro, taj proces je dugotrajan, za sada se pominju dve linije, a kasnije će biti više linija, ali o tome ću pričati u delu svog izlaganja i normalno, samim tim povlači i nabavku opreme, skupe opreme u održavanju metroa i svega onoga što sledi, što je u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama i članom 82. Ustava Republike Srbije.
S obzirom da je pomenuta francuska firma zainteresovana za izradu procene izvodljivosti, studije izvodljivosti, sasvim je normalno da će pomenuta firma koja je zainteresovana za izgradnju metroa, pokazati svojom procenom izvodljivosti opravdanost izgradnje.
Sami sebe uvlačite u posao, s obzirom, na sve ono što je u prethodnom periodu vezano za ovu spornu alineju člana 4, mislim na bilateralni sporazum sa Francuskom i pojedini gradski i republički čelnici to uradili.
Gospodine Mrkonjiću, ako u Beogradu imamo niz još uvek renomiranih privatnih i državnih fakulteta, arhitektonski, elektrotehnički, saobraćajni, pa vi ste borac, stalno to ističete i nadam se da ste delom i pokazali tu situaciju, za prioritete u poslovima sa domaćim firmama, zašto ovi fakulteti i raznorazne ustanove koji imaju stručnjake iz ove oblasti ne dobijaju ovaj posao, nego se pomenuta francuska firma uvodi u jedan dugotrajan proces.
Proces sam po sebi, pitanje opravdanosti ovog procesa, odnosno procene izvodljivosti, u samoj izgradnji metroa, a tome ću kasnije pričati, jer prema zadnjem popisu od pre 10 godina Beograd ima negde oko milion i 600 hiljada stanovnika, a verovatno je ta cifra preko dva miliona, a to će pokazati popis koji je u toku.
Procene su da i situacija u drugim evropskim metropolama i gradovima da se metro radi u gradovima koji imaju najmanje stanovnika kao cela Srbija, pogotovo izjave pojedinih beogradskih čelnika da je teren grada Beograda brdovit zaista ne idu u prilog sa aspekta tehničke opravdanosti. Odlično znate da se metroi rade u gradovima koje imaju najmanje stanovnika kao što ima cela država Srbija i da su u pitanju uglavnom ravničarski, a ne brdski tereni, kao što se u razno-raznim argumentima i navodi prilikom opravdanosti ubrzane kampanje na realizaciji ovako skupocenog projekta od nekoliko milijardi dolara ili evra.
Prva linija u tim izjavama u ovoj kampanji navodi se da će se graditi od Banovog Brda do Pravnog fakulteta i onda se svi mi pitamo šta nam je trebala rekonstrukcija određenih čvorišta, šta nam je trebao most na Adi. To govorim zbog druge linije metroa koja je predviđena od Ustaničke ulice do Zemuna, koja jednostavno rasterećenjem Gazele sa novim mostom i sa mostom od Zemuna i sa završetkom rekonstrukcije Gazele bukvalno će Gazela biti rasterećena. Ako uzmemo u obzir i novobeogradsku opštinu i široke saobraćajnice tamo, onda zaista ova druga linija – Ustanička ulica – Zemun, skoro i da nema opravdanja i situaciju da smo nedavno imali ulaganje u ovu oblast od preko 70 miliona evra po pitanju nabavke novih šinskih vozila za prevoz u gradu odnosno tramvaja. Šta nam onda treba izgradnja prve linije metroa od Banovog Brda do Pravnog fakulteta kada je tu infrastruktura poboljšana, rekonstruisana, nabavljeni tramvaji i s obzirom da je dobra situacija, izuzev ove sporne petlje oko Gazele, dobra saobraćajna situacija na potezu od Banovog Brda do Pravnog fakulteta i u pogledu trajmvajskih i u pogledu autobuskog saobraćaja.
Ako imamo para i ako grad Beograd zaista ima dovoljno para, onda se zaista pitamo da li bi dobra studija izvodljivosti pokazala svu njenu opravdanost odnosno u situaciji u kojoj se nalazi Srbija i ceo ovaj narod i grad Beograd, da li bi se pokazali argumenti opravdanosti cela ova studija ako ovaj posao nije zatvoren sa projektom, odnosno izgradnjom procene studije izvodljivosti i samom realizacijom i kasnije održavanjem metroa.
Ako ova cifra od nekoliko milijardi treba negde da se uloži, ako Grad Beograd to zaista ima, onda ne možemo a da zaboravimo činjenicu da preko 30% građana Beograda, prvenstveno prigradskih naselja, nema rešen problem osnovne infrastrukture, a to su kanalizacione mreže i ne možemo da se zaboravimo, da se setimo izjave gradonačelnika Beograda, gospodina Đilasa, da je za ovaj problem koji je gorući problem svakodnevni problem preko 30% građana Beograda treba pola milijarde evra, a ovaj projekat metroa u trenutnoj situaciji sa samo dve linije košta nekoliko milijardi evra. Zar nije prioritetnije rešavati ove probleme?
Ne možemo a da se ne setimo situacije i isplativosti metroa, na primer, u funkcionisanju "Beovoza". Pitanje rentabilnosti iskorišćenosti "Beovoza" zaista uvek mora da stoji ispred nas i da li je ovo dobra situacija da se na ovakav način ubrzano radi brzopotezna kampanja na realizaciji projekta metroa Grada Beograda. To je otprilike ono što je sporno vezano za ovaj predlog zakon o partnerstvu između Vlade Republike Franskuske i Vlade Republike Srbije. Ako grešimo i ako u drugim sporazumima sve to nije učinjeno što čini ovaj sporazum onda možete da ili ako postoji bilo šta drugo što je nejasno oko izgradnje metroa, samo navodim ono što su gradski i republički čelnici u domenu ove problematike isticali u zadnje vreme.
Mišljenja smo da ovakva brzopotezna kampanja ne vodi nas nigde, osim u nova zaduživanja i situaciju da je prioriteno rešavati druge problema građana Begorada, njihova egzistencija, a prvenstveno ovog problema koji sam istakao za koji treba ubedljivo manje sredstava, nego za izgradnju dve linije metroa u Beogradu i činjenicu da nije ni takva ekonomska situacija da je kriza prisutna svugde, i u Beogradu i u celoj Srbiji i da imamo prioritetan projekat.
Šta je vezano za SNS, a pričaću o sledećem Predlogu zakonu o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju antikorupcijske akademije kao međunarodne organizacije, sporno vezano za ovaj predlog zakona to je da nema podataka koje su države učesnice ovog sporazuma. Druga stvar, ova tzv. akademija koja se ovim sporazumom osniva ne može biti međunarodna organizacija jer je po opisu i po ovom predlogu zakona ona obična obrazovna institucija koja je registrovana na teritoriji Austriji. To se vidi iz predloga ovog zakona. Ima organe upravljanja, kao i svaka druga obrazovna institucija i bavi se poslovima obrazovanja, kao i svaka druga obrazovna institucija. Jedina je razlika što u Skupštini ove akademije sede predstavnici država, za razliku od drugih obrazovnih institucijama u svim zemljama, pa i u našoj. U prilog tome u članu 2. stav 2. piše da se poštuju akademske slobode, što je karakteristika, morate priznati, fakulteta a ne neke međunarodne organizacije.
U obrazloženju takođe stoji da nisu potrebna posebna sredstva koja će se izdvajati iz budžeta, a u sporazumu stoji da će države članice finansirati rad akademije. Iz kojih sredstava ako nisu potrebna sredstva za odvajanje sredstava iz budžeta Republike Srbije? Uz sve to, propisano je da su članovi upravnog odbora angažovani u odboru u ličnom svojstvu, tako piše u članu 6. Isto to stoji i u članovima 7. i 8. ovog predloga zakona za članove ostalih odbora, a nadalje tu su i svi zaposleni i menadžment. Odakle onda modus za finansiranje ovakve međunarodne organizacije ako to ne čine zemlje članice, odnosno potpisnice ovog ugovora?
Na šta sve ovo liči, vezano za potvrđivanje sporazuma o osnivanju međunarodne antikorupcijske akademije kao međunarodne organizacije? Na jednu dobru privatnu varijantu da neki unapred određeni pojedinci obezbede mesta u odborima akademije i radna mesta u akademiji i lagodan život verovatno u Austriji, s obzirom na činjenicu da će sedište biti u Austriji i to u blizini glavnog grada Austrije ili da, ako to ne učine, ponekad o trošku države skoknu na skupštinu ili sastanke odbora ove organizacije jer sasvim je normalno da oni to neće raditi o svom ličnom trošku nego da će to raditi o trošku države.
Iskreno, mislim da je umesto za odvajanje sredstava za ovu agenciju, odnosno za ovu akademsku međunarodnu organizaciju bilo bolje odvojiti sredstva za agenciju za registar jer mislim da to još uvek nije dobro urađeno na adekvatan i pravilan način. Tamo postoji neki dokument od 260 stranica gde su skoro bez ikakvog reda nabacani podaci o jednom broju organa i funkcionera i to ne svih.
Ne možete izvršiti pretragu ni po jednom kriterijumu. Recimo imamo situaciju da su po Zakonu o finansiranju političkih organizacija strana sve neke stvari na internet prezentaciji moraju se nalaziti, a o ovako ozbiljnoj agenciji ne možete izvršiti pretragu. Ako hoću sada da vidim da li ima, recimo, bilo kakva prijava protiv gospodina Mrkonjića, a znam da ima, vezana za rad Agencije za registre, onda ni po jednom kriterijumu ne mogu da izvršim pretragu na bilo kojo od 260 stranica ove agencije, tako da je, sad se malo dotičem i rada ove agencije, bilo neophodnije uložiti sredstva u ovu agenciju i mišljenja smo da zaista ovaj protokol i Zakon o potvrđivanju sporazuma o osnivanju međunarodne antikorupcijske adakemije kao međunarodne organizacije ni jednom svojom odredbom ne deluje na međunarodne organizacije već deluje na jednu osnovanu organizaciju registrovanu na teritoriji Austrije koja je po samom predlogu ovog zakona jedna obična fakultetska odnosno obrazovna institucija.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 5. tražili smo amandmanske intervencije, počev od stava 1. predloga u tački 1, zatim u tački 2, tački 4, u stavu 2, stavu 3, tački 1, tački 2. i u stavu 3. da se isti menja i da glasi – da bivši vlasnik fizičko lice i njegovi naslednici, ako su on ili njegovi naslednici bili pripadnici okupacionihi snaga koji su delovali na teritoriji Republike Srbije, odnosno bili pripadnici okupacionih oružanih vojnih, paravojnih ili policijskih snaga vršili funkciju ili dužnost u organima okupacionih vlasti, ili vršili političke funkcije i dužnosti u političkim organizacijama koje su formirale ili pomagale okupacione vlasti, ili bili pripadnici oružanih snaga država koje su izvršile okupaciju Srbije i njihovih vojnih saveznika.
Amandmanom se predlaže, radi preciznijeg i pravičnijeg uređenja pitanja prava na povraćaj oduzete imovine i zabrane povraćaja, i to pravo nasleđivanja ne treba ograničavati samo zakonske naslednike, jer je pravo nasleđivanja jedno od opštih i ljudskih i građanskih prava, pa ga treba i priznati i drugim vrstama naslednika, odnosno priznati pravo bivšem vlasniku, odnosno bivšim vlasnicima da raspolažu svojom imovinom, kao i svi drugi građani Republike Srbije.
Pravo povraćaja nije preporučljivo vršiti tzv. pravnim sledbenicima, zadužbina, jer pitanje utvrđivanja svojstva pravnog sledbenika nije uređeno na način kojim bi se to svojstvo moglo neosporno utvrditi. Predložen odredba zaista stvara ogromne mogućnosti i zloupotrebe i korupcije, o tome smo pričali u načelnoj raspravi i zbog velike imovine koje su imale određene zadužbine koje su u ovom periodu i prestale da postoje, pošto bi organ koji odlučuje o postupku povraćaja odlučivao i o opravdanosti zahteva i o statusu pravnog sledbenika.
To bi dodatno stvorilo nerešive probleme i državi, posebno licima koja imaju stanarsko pravo u ovim stanovima gde su zadužbine, odnosno u stanovima koji su pripadali zadužbinama koje čak u međuvremenu su prestale sa postojanjem. Radi preciziranja odredbe u tački 4. smo traži da se doda reč "bivši vlasnik". Umesto reči "domaći državljanin" navesti "državljanin Republike Srbije" radi normalne pravne terminologije, jer sasvim usklađeni u srpskom jezičkom terminološkom izrazu je termin državljanin Republike Srbije, a ne domaći državljanin. To je još jedan od propusta evidentno sa pravne strane, u ovom zakonu.
O tome smo gospodine ministre pričali. Gospodine Đeliću nedostatak pravne, normativne oblasti u donošenju pojedinih odredbi, odnosno člana ovoga zakona zaista je vidljiv. Ja sam se obradovao, s obzirom da ste vi iz te oblasti i da je ministrov saradnik takođe pravnik da danas u ovom danu možemo, makar izmeniti ovu pravnu terminologiju i uskladiti sa pravnom terminologijom Republike Srbije. Nadam se da ćete u tome uzeti učešća, a ovo je još jedan od primera. Kasnije ćemo videti tu neusklađenost u terminima u terminima koji su ponuđeni u Predlogu zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.
U tački 2. mislimo da obavezno treba dodati reči "na teret strane države" jer je moguće da je pravo strane države priznalo pravo obeštećenje, ali na teret Srbije, što bitno menja situaciju koja je predviđena ovim članom, odnosno ovim predlogom zakona. Potrebu ovakve izmene potvrđuje i odredba člana 4. Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine iz perioda 2005. godine ("Službeni glasnik RS", broj 45/05) u kojoj se na istovetan način, kao što smo mi predložili rešava ovo pitanje i nema razloga da se ovo ne usvoji.
Stava 3. tačka 3. zaista ovaj deo bi trebalo izmeniti iz razloga što bi na nesporan i potpuno precizan način propisal pitanje uskraćivanja prava na povraćaj zbog učešća u okupaciji Srbije i ratnim dejstvima protiv Srbije. Zato sam vam ovaj deo stava 3. odnosno tačku 3. amandmana koji smo mi podneli mi pročitao da bi ona bila jasnija i zbog ljudi koji eventualno prate ovaj prenos. Zahvaljuje.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, ako se već i preko nalazimo tri sata na razdelu od 5. do 10. člana, to zaista govori o ozbiljnosti problema i tematike i amandmanskih rešenja koji su sve poslaničke grupe i vladajuće i opozicionih stranaka podnosile. Međutim, gospodine ministre, nadam se da ćemo se ovde razumeti oko člana 10. Zaista nema razloga da se ne razumemo, ako naša amandmanska intervencija nije na član 10. pokušala da naruši koncept koji ste vi zamislili vezano za Predlog zakona, odnosno Ministarstvo finansija za nacrt zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.
Još jednom ponavljam da je tu nedostajalo dosta pravničkog duha, kao i da se naša amandmanska intervencija svodi na to da član 10. ostane izuzev ovog teksta koji govori da njegova lična prava ne smeju biti povređena, odnosno prava sticaoca imovine. Napominjem, ako je neko stekao pravo svojine, ono je zaštićeno Ustavom, zakonima, svim pravilima međunarodnog prava i nema razloga isticati ovde da njegova stečena prava ne smeju biti povređena. U prednjem delu teksta je sve odrađeno kako treba i u kontekstu toga, zaista nema nikakvog značaja, ni smisla nastavka teksta o kome govorim i nema razloga da ne prihvatite ovaj amandman, koji niti ruši koncepciju, ni zamisao Vlade, već samo pravnički reguliše, odnosno bolje reguliše, izbacuje deo teksta koji je po našem mišljenju nepotreban. Zahvaljujem.

Nalazimo se u delu izdavanja dokumentacije i podataka i u potpunosti smo saglasni sa članom 13, odnosno predloženim tekstom, s tim što mislimo da je neophodno dodati stavove 2. i 3. koji zaista niti narušavaju koncept i zamisao zakona, ali razrađuju ovu situaciju, a to jeste situaciju za koju mi smatramo veoma bitnom da bivši vlasnici koji su oštećeni samim tim što im je oduzeta imovina moraju da budu oslobođeni ovog postupka izdavanja dokumentacije i podataka, i to naglašavamo u stavu 2. koji glasi: "za izdavanje dokumentacije iz stava 1. ne plaća se administrativna taksa, sudska taksa, naknada, niti bilo koja druga vrsta troškova" i ono što je bitno, a što predlažemo dopunom stava 3. član 13. to je da bivši vlasnik i njegovi naslednici ne mogu snositi nikakve posledice zbog neizdavanja dokumentacije iz stava 1. u propisanom roku imaju pravo na naknadu štete nastale zbog neizdavanja ili neblagovremenog izdavanja dokumentacije na teret organa koji je bio dužan da izda dokumentaciju.

Mislim da je višak objašnjenja svako drugo objašnjenje za ovo što smo dopunili stavovima 2. i 3. Predlog člana 13. i da ta kategorija lica od 140, 150, 200 hiljada ljudi su generacijski sticali imovinu do perioda kada im je oduzeta. Mislim da bi Srbija ceo proces ovih zakona zaokružila čak jednim najbitnijim zakonom, a to je zakon o vraćanju odnosno oduzimanju imovine licima koji su kriminalnim poslovima od 1988. godine pa nadalje stekli tu imovinu. zahvaljujem.

Neću dugo oduzimati vremena na ovom članu i amandmanu SNS, iz razloga što je ovo već predmet diskusije mojih prethodnika.
Moram da vas podsetim na činjenicu da je u vlasništvu države Srbije 40 puta više šumskog zemljišta, 20 puta više građevinskog zemljišta i preko 40% više poljoprivrednog zemljišta nego u rukama ljudi ili njihovih pravnih naslednika koji potražuju svoju imovinu. Sama ta konstatacija i činjenica i obećanje koje ste vi dali, dosta ljudi iz vladajuće koalicije, mnogo teško zvuči, zaista. To mislim najiskrenije, ali, tako jeste. Nema politike u ovome što pričam.
Deo ljudi je i 50-ih godina dobio neke obveznice koje su vremenom postale bezvredne. Nadam se da ove neće postati bezvredne, s obzirom i na valutu i na sve ostalo. Ali, ova činjenica i situacija oko procenta vlasništva, i zemljišta, i poljoprivrednog, i građevinskog i šumskog, govori da je makar stav 4. spornog člana 22. mogao da se briše, a to su određeni planski dokumenti, razvojni dokumenti, master planovi. I sam sam bio učesnik nekih master planova određenog područja i verujte mi da se na toj teritoriji nije mrdnulo od papira, i to zaista nije razlog da ovaj stav 4. stoji, makar i on u delu spornosti samog člana 22. mogao da se eliminiše.
Zbog toga smo podneli amandman. Bez obzira na spomenute zakone o kojima je pričao gospodin Čikiriz i moji prethodnici, makar stav 4. pomenutog člana 22. mislim da bi rešio deo problema iz ove oblasti i ne bio na teret građana Srbije i budžeta Republike Srbije i situacije da građani Srbije pune budžet Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, nalazimo se u Odeljku – Ulaganje u kapital i prenos prava korišćenja. Ono što smo mi hteli amandmanskom intervencijom na član 14. koji se bavi ulaganjem u kapital i prenos prava korišćenja to su izmene st. 1. i 2. Jer, mišljenja smo da ograničenja ulaganja samo u društva kapitala nisu zaista razumljiva i nije nam jasno zbog čega nosilac prava javne svojine, u ovom slučaju Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave, imaju ograničenja da mogu ulagati samo u društvo lica a ne u sva privredna društva? Zašto bi ovim ograničavali državu da ona, recimo, bude komanditor u komanditnom društvu, gde bi privatni partner bio komplementar?
Smatramo da treba brisati ova ograničenja u stavu 1. i dozvoliti mogućnost ulaganja nosioca prava javne svojine i pri tome samo dovoljno voditi računa o odlučivanju i načinu ulaganja. To je više potrebno nego ograničenja koja ste naveli stavom 1.
Izmenama vezano za stav 2. pokušali smo da pojednostavimo pomenuti stav 2. Predloga zakona, jer je jasno da se sticanjem udela odnosno akcija stiču prava koja su u njih inkorporirana. Zahvaljujem.

Član 25. bavi se upisom prava javne svojine i pravima korišćenja i u svom prvom stavu govori da pravo javne svojine i pravo korišćenja na nepokretnosti javne svojine upisuje se u javne knjige, o nepokretnosti i pravima nad njima u skladu sa zakonom kojim se uređuje upis prava na nepokretnosti i tu nemamo primedbe.
Primedbe su na sledeći stav koji govori da u slučajevima iz člana 19. stav 1. tačka 1) i 2), a u istom se govori da korisnici stvari u javnoj svojini su državni organi i organizacije, zatim organi i organizacije AP i jedinice lokalne samouprave mogu se pored nosioca prava javne svojine upisati, znači, korisnik nepokretnosti ako je to aktom nadležnost organa određeno.
Mislim da nema razloga da ne prihvatite amandman SNS, jer on nije kao u delu slučaja na član 18. u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, jer predlažemo da se ovaj stav promeni i da se obaveza korisnika, odnosno nepokretnosti, odnosno organa i organizacija javnih preduzeća i nosilaca prava korišćenja, ustanova, raznih agencija i drugih, budu obavezna, a ne mogućnost kao što ste vi naveli u stavu 2.
Ovo je potrebno i bitno kako bi se u svakom trenutku znalo ko je korisnik nepokretnosti, odnosno nosioci javne svojine i takođe, u skladu sa 24. ko upravlja stvarima, da bi se te stvari jasnije definisali i da bi se dopunio stav 24, odnosno da bi se znalo u svakom trenutku ko upravlja nepokretnostima, a što vašim predlogom nije definisano, jer reči vezane za član 18. može i ne mora, zaista vrlo malo se razlikuju u našoj, u srpskoj terminologiji, tako da vas molimo i zahtevamo da ovo ostavite kao obavezu, a ne kao mogućnost, jer, niti je u suprotnosti sa Ustavom, definicija je zaista jasna i obaveze korisnika nepokretnosti i nosilaca prava korišćenja i ona su potpuno definisana.
Samim tim bi se otklonile i eventualne zloupotrebe i u procesu utvrđivanja odgovornosti, sam proces bi bio pojednostavljen. Hvala.