Zahvaljujem.
Samo da se vratim na deo današnje prepodnevne rasprave. Mi smo se predloženim amandmanima, kao što je to, verovatno, gospođa ministar i uvidela, nema razloga da zbog različitosti stavova upadamo u veliku polemiku na ovako značajno pitanje, složili oko nekih stvari, ali zbog drugih koji su povremeno uzimali reč, moram da kažem da smo neke stavove iz ove zakonske odredbe smatrali, odnosno poslanička grupa SNS smatrala je da mogu da budu obrazloženi, odnosno da budu sastavni deo nekih drugih dokumenata, a ne Zakona o mladima. Jednostavno, Zakon o mladima je mogao da ima manje tačaka.
Kada smo tražili amandmanskim rešenjima da se određene odredbe brišu, to je jednostavno moglo da stane i u statute raznih udruženja građana. Jednostavno, recimo, ako je uneto u zakonu podsticanje i podržavanja jačanja svesti, smatramo da to ne bi trebalo da bude pravno načelo, odnosno da se samim tim radi o određenim aktivnostima, koje određena udruženja građana, u ovom slučaju mladih, obuhvataju, odnosno preduzimaju i da, s obzirom da to nije pravno načelno, nije trebalo da bude smešteno u predlog ovog zakonskog akta. Iz tog razloga smatramo da su niže instance, znači, udruženja u koja ulaze mladi, mogle da obuhvate ovaj deo zakonskih predloga za koje smo tražili amandmanski da se brišu.
U daljem toku zakona, od tačke 10. koja se počinje baviti strategijom i udruženjima mladih, reagovali smo, pa i u ovom slučaju, na član 13, gde smo tražili da se stavovi 1, 2. i 5. brišu, a da se reči "ciljevi i oblast ostvarivanja ciljeva usmerenih na mlade sa ovim zakonom" zamenjuju rečima "čija je delatnost unapređenje položaja omladine u skladu sa ovim zakonom". Sve ovo sam govorio iz razloga što je, recimo, ovaj tekst mogao da odredi i dan mladosti ili dan mladih, pa bi se onda mi pitali ko će da nosi štafetu. Iz tog razloga smatramo da niže organizacije, odnosno raznorazna udruženja mogu da regulišu svojim programskim ciljevima, čak ne statutarno, ali programskim ciljevima ove odredbe koje ste vi uneli u zakon. Uostalom, zakon je potreban. Naše je mišljenje da je on mogao u manjoj meri, jer delovima svojih članova on se bavi nižim instancama i tu su različitosti u pogledu na ovaj zakon. Zahvaljujem.

Poslanička grupa SNS podnela je amandman na član 19. Da se u startu ne bi pogrešno razumeli, moram da obrazložim ovo što smo hteli, da se zakonski predlog u članu 18. izbriše iz razloga što lokalne samouprave članovima 182. do 193. Ustava propisano je da lokalne samouprave mogu da uređuju i obezbeđuju delatnosti i osnivaju službe odlukama svojih organa i statutom.
Odredbe ne propisuju obavezu osnivanja kancelarija, kao što je predviđeno članom 18. postojećeg Predloga zakona. Ovim se praktično legalizuje stanje dosadašnjih osnovnih kancelarija za mlade. Sve to stoji, ali onda ovaj član 19. moram da povežem sa članom 22. i amandmanom koji smo podneli na pomenuti član, da se Predlog zakona na član 22. stav 2. briše, gde kaže da nosioci programa i projekti iz člana 21. stav 1. tačka 2) ovog zakona moraju da imaju osnovne kancelarije za mlade.
Neko može da ima osnovne kancelarije za mlade ili je u prethodnom periodu osnovao, međutim, deo opština to još uvek nije niti uradio, verovatno ima problema sa svojim budžetskim sredstvima. Moraćete priznati da osnivanje kancelarija za mlade nosi i neke dodatne troškove i sve to što uz to ide, a budžeti siromašnih opština verovatno svojim odlukama i statutom to još nisu uradile iz razloga što za to nemaju potrebna i neophodna budžetska sredstva.
Pitanje je da li će deo opština to i ubuduće uraditi. Po članovima 182. do 193. Ustava, može to da radi i referent, recimo, za mlade, da ne bude kancelarija, nego da neki referent, u okviru svojih poslova ili u okviru svog posla ili da bude referent za mlade, da radi ovaj program koji je predviđen ovim zakonom i bez obzira na sve druge stvari koje nisu predviđene i podrazumevaju se, a vezane su u radu mladih ljudi i njihovih aktivnosti. Automatski se pojavljuje diskriminacija tih opština da ne mogu konkurisati iz Ministarstva za neophodna sredstva, s obzirom da nemaju kancelarije za mlade.
Ova dva člana sam morao da povežem da ne bi jednostavno bio posmatran samo član 18, nevezano sa članom 22, jer kada se povežu, zaista postoji problem u realizaciji sredstava, odnosno konkurisanju za sredstva koja Ministarstvo raspisuje, a vezana su za opštine, pogotovo siromašne opštine koje ne mogu konkurisati, s obzirom da nemaju otvorene kancelarije za mlade, a ona može da nosi i neki drugi naziv, da u obliku nekog organa koji je referent, vodi ovo i radi poslove za mlade. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, evo, gospodine predsedavajući, zbog situacije da se u 120-om minutu nalazimo na trećem amandmanu, moram vam ispričati jednu kratku priču. Ovih dana verovatno ste kao potpredsednik Narodne skupštine upoznati da je deo poslanika iz Skupštine imao mobilni parlament. A, znate li šta nam narod kaže, a delom i zbog priče za koju ste vi zbog povrede poslovnika danas zaslužni, zbog cele ove situacije, o radu i kakav je rejting Narodne skupštine Republike Srbije? O tome zaista ne bih želeo da komentarišem, jer smo na terenu u ove tri opštine Zlatiborskog okruga čuli dosta tako ružnih reči.

Da se vratimo na Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti i nastavio bih u kontekstu priče koju je moja uvažena koleginica, gospođa Jorgovanka Tabaković, već počela, a u načelnoj raspravi SNS je iznela osnovne argumente. Ovaj naš predlog vezan je za dopunu člana 2, jer smo uvideli nedostatke, pa bi ovo što predlažemo trebalo ugraditi u zakon.

Moram da napomenem i činjenicu da je SNS prošla sve vidove i oblike organizovanja, od početne situacije kada su je nazivali izdajničkom strankom, pa, kao grupu građana, zatim su govorili da je u koaliciji sa drugim političkim strankama itd, a na izborima na kojima smo u svim vidovima ovakvog političkog organizovanja učestvovali dobijali smo mnogo više glasova i poverenja i, na našu sreću, nismo bili izdajnici za narod i građane Republike Srbije. E, to je bitna činjenica i umesto da se bavimo današnjom temom, bavimo se napadima na SNS, a za neke koji su pripadnici drugih političkih stranaka, a pokušavaju da izigravaju portparole drugih političkih stranaka, da se udruže i ovi i oni, Tomislavu Nikoliću, zaista, ne bi bila potrebna ni politička stranka da ih ubedljivo pobedi.

Vratio bih se na član 2, napravio sam ovu digresiju i uvod iz razloga što je SNS prošla sve ove vidove političkog organizovanja i s obzirom na to da je politička stranka jedina kao takav oblik političkog organizovanja ustavna kategorija, zato smo amandmanima koje su podneli poslanici SNS predložili suštinske promene vezeno za članove 1. i 2, hteli smo da istaknemo jasna pravila, s obzirom na to da su političke stranke ustavna kategorija, a da grupe građana i koalicije nisu, kao takve, da je neophodno urediti način registracije i pravni položaj koalicije i grupe građana, u smislu ovog zakona.

Po ovom zakonu brojna prava i obaveze imaju i grupe građana i koalicije, a takođe, imaju i nesporni pravni subjektivitet, pošto imaju, recimo, odgovorna lica, sopstvenu imovinu, mogu da budu učesnici u platnom prometu, mogu da imaju otvorene svoje žiro račune, preko kojih vrše platni promet, sačinjavaju finansijske izveštaje i pribavljaju finansijska sredstva u svoje ime i za svoj račun, kao i druge osobine koje ukazuju da u pravnom prometu zaista kao takve imaju položaj pravnog lica.

S obzirom na to, mi smo tražili da se posle člana 2. doda član 2a koji definiše, na malo podrobniji i bolji način, i koalicije i grupe građana, njihove odnose, zatim, ugovore o osnivanju i jednih i drugih, šta ti ugovori obavezno moraju da sadrže i gde se registruju, kako se registruju.

Da ne bih čitao amandman koji je zaista dugačak, pokušavam da ga prepričam zbog malobrojnog dela ljudi, nažalost, zbog našeg ponašanja i kompletnog skupštinskog ponašanja, i zbog nemogućnosti građana da ovakav putujući cirkus medijski prati, zatim, kad prestaje da postoji, kao i sve ono što niste obuhvatili u članu 1. i u članu 2. koji obuhvata značenje osnovnih pojmova, vezano za Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, a mi pokušali to podrobnije da objasnimo; kažem vam da su velike stranke, velike koalicije pravile zakone, a da u određenom trenutku nisu mogle ni da pređu cenzus, pa su morali da se udružuju sa raznoraznim i grupama građana i koalicijama.

Ukazujem vam na tu situaciju u političkom životu u kojoj svi možemo kad-tad da budemo, zbog toga smo predlogom izmena i dopuna člana 1. i člana 2. i svih ostalih članova pokušali da političke stranke kao političke subjekte odvojimo i da definišemo pravni osnov za sve ono što je vezano za grupe građana i koalicija, nastalih uglavnom zbog predizbornih, izbornih aktivnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, evo, član 6. koji se bavi uslugama i dobrima iz javnih izvora, Poslanička grupa SNS je malo više razradila ovaj član od predlagača Predloga zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Navodimo: ''Usluge i dobra iz javnih izvora su usluge i dobra određena posebnim propisima koje daju Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, javna preduzeća i ustanove čiji je osnivač Republika Srbija'', ili već navedeni nivoi, ''političkim subjektima čiji su kandidati izabrani za narodne poslanike, odnosno odbornike i podnosiocima izbornih lista.''

Takođe, za razliku od Predloga predlagača: ''Uslugama iz javnih izvora se smatra i svako korišćenje javnih resursa za vršenje političkih aktivnosti od strane lica koja vrše javne funkcije i promocija političkog subjekta'' u svakodnevnom političkom radu. Prema tome, od funkcionera, u smislu obavljanja službenih poslova, skupova, susreta, putovanja, javnih nastupa.

Takođe, predlažemo: ''Usluge i dobra se daju političkim subjektima za redovan rad u obimu srazmernom broju poslanika ili odbornika, a u izbornoj kampanji svim podnosiocima izbornih lista u jednakom obimu.'' U načelnoj raspravi o tome je govorila i SNS i gospodin Markićević, uvaženi kolega iz Nove Srbije.

Dalje, razrađujemo činjenicu: ''Javna preduzeća i ustanove mogu političkim subjektima davati na korišćenje bez nadoknade samo prostorije i otvorene prostore sa neophodnom opremom''. Dakle, šta je to ono što javna preduzeća i ustanove mogu dati na uslugu, odnosno na korišćenje političkim subjektima – malo više nego što ste vi to predvideli u stavu 2. pomenutog člana 6. a, određene akte vezano za davanje usluga i razradu zakona po ovom članu, određene propise donose svi nivoi, prema tome, organizacije Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, SNS svojom reakcijom na član 12, a inače radi se o zabrani finansiranja, htela je da na kompletniji način obrazloži postojeći član, tako da bude jasniji i potpuniji i zaista je neozbiljno obrazloženje koje je Vlada dala na ovaj član. A, šta smo predvideli izmenama i dopunama ovog člana? To je, da postoji zabrana finansiranja političkog subjekta od stranih država, stranih fizičkih i pravnih lica, ali pod pojmom ''strano fizičko lice'', u smislu stava 1. ovog člana, smatra se i lice koje ima državljanstvo Republike Srbije, a ima prebivalište u inostranstvu. Nije mali broj primera zloupotrebe svega ovog, zato smo to i izdvojili i naveli.

''Međunarodne organizacije i udruženja koja su osnovane radi zaštite ljudskih prava i razvoja demokratije i unapređenje vladavine prava, razvoja demokratije i unapređenja vladavine prava, čiji je član Republika Srbija, mogu finansirati redovan rad političkih stranka.'' Nismo stavili da to mogu raditi u novcu, kao što je obrazloženje Vlade, već putem programa koji će biti javno dostupan svima, dostupan Agenciji za borbu protiv korupcije, na koje imaju pravo pripadnici svih političkih stranaka u vidu razmere zastupljenosti u parlamentu ili odbornika u skupštinama lokalnih samouprava. U jednom trenutku vi u ovom zakonu finansije izjednačavate sa novcem, a u drugom slučaju nije tako. Ne mogu samo finansije biti novac, kao što je ode i navedeno. Decidno smo u jednoj tački stava 2. dali da takvi programi ne mogu biti u novcu.

Šta je novina vezano za ovaj član i ono što niste u obrazloženju hteli da dotaknete, a zakon se ovim nije ni bavio, dakle, odnosi se na nosioce javnih funkcija, kojima se zabranjuje korišćenje javnih resursa za vršenje političkih aktivnosti i promocija političkog subjekta, za vreme obavljanje službenih poslova, skupova, susreta, putovanja i javnih nastupa. Pitanje je gde su sad pojedini predstavnici ove skupštini. Da li su na promociji svojih političkih partija? Da li su u svojim kabinetima? Nije redak slučaj da se ovi javni resursi iskorišćavaju za promociju svojih političkih stranaka, kako i od strane Narodne skupštine Republike Srbije, tako i od ministarstava i drugih institucija i svih javnih preduzeća Republike Srbije. Zbog toga smo, a zakon to nigde nije dotakao, pokušali da zabranimo korišćenje i zloupotrebu javnih resursa od strane nosilaca javnih resursa.

Čak smo predvideli i mogućnost da ti ljudi koji vrše odgovorne državne i javne funkcije ne mogu i nositi svoja stranačka obeležja. To se ne može odnositi samo na pripadnike lokalnih samouprava, na odbornike i na članove parlamenta Republike Srbije koji se izuzimaju iz ove odredbe.

Nije redak primer zloupotrebe javnih resursa na svim nivoima, već smo videli od strane raznih ministarstava u predizbornim kampanjama, vi to dobro znate, to mediji čak očigledno i pokrivaju, to nigde zakonski nije regulisano, a obrazloženje koje ste vi dali zaista je u najmanju ruku vrlo neozbiljno.

Dame i gospodo narodni poslanici, u kontekstu obrazloženja kolege Zorana Antića, vezano za predlog izmena i dopuna na ovaj zakon i na prvi predlog u stavu 1. reči "a deci" tražimo da se zameni rečima "licima mlađim od 15 godina".

Takođe, stav 2. treba da se menja i glasi: "Državljaninu starijem od 55 godina izdaje se lična karta sa trajnim važenjem".

Podneli smo predlog u okviru ovog amandmana gde tražimo da se stav 3. briše.

Prosto je neverovatno da rešenje sadržano u Predlogu zakona, po kojem se trajna lična karta izdaje licima starijim od 65 godina, i to samo na njihov lični zahtev, predstavlja nepotrebno maltretiranje starijih građana. Ako imamo u obziru da je po starom zakonu, ovo se odnosilo na lica koja napune 50 godina i posle toga vade trajnu ličnu kartu, i to ne na njihov zahtev, već izričito, zašto sada dolazimo u situaciju da ovaj vremenski rok povećavamo za čak 15 godina?

Takođe, obrazloženje koje je Vlada i ministar dao zaista je neshvatljivo. Imate situaciju da je neko u 64. godini izvadio ličnu kartu i da ovaj predlog iz ovog predloga zakona može tek da ispuni u navršenoj 74. godini, odnosno u toj godini da podnosi zahtev za izdavanje lične karte sa trajnim rokom važnosti.

Ova lica, ako uzmemo u obzir da žive i uglavnom po seoskim područjima, znači, treba im i dosta vremena da dođu do sedišta policijskih uprava koje su u sedištima gradova, odnosno opština, taj argument niste hteli da uzmete u obzir, kao da je u Srbiji ova starosna struktura stanovništva postala zdravija u vreme otkako je ovih desetak godina DOS u raznoraznim varijantama na vlasti.

Šta smo zatim amandmanom hteli da ispravimo? Smatramo takođe da je nerazumno da građani Srbije, koji su ne iz besa, nego iz praktičnih razloga, a ti razlozi su uglavnom razlozi egzistencijalne prirode potrage za poslom, otišli u inostranstvo da nađu posao, žive tamo, imaju prebivalište u Srbiji i da ste vi rok važnosti ličnih karata, i to onih koji imaju prebivalište u Srbiji, sveli samo na dve godine, odnosno pet puta je manji u odnosu na nas.

Neverovatna kontradiktornost unutar same Vlade. Znači, imamo Ministarstvo za dijasporu, koje se navodno bavi problemima naših građana u dijaspori, u regionu, imamo situaciju da ovim zakonom predlažete situaciju da je rok važnosti ličnih karti za lica koja žive van granica Srbije, a imaju prebivalište i državljani su Srbije, smanjen pet puta u odnosu na nas same.

Zar ste zaboravili cirkus koji su izazvale promena pasoša i sve ostalo i zar treba da se ovo dešava i sa ovim dokumentom vrlo bitnim, a to je lična karta, inače stav SNS, da svaki državljanin Srbije, gde god da živi mora da poseduje, odnosno da ima pravo da poseduje ličnu kartu Republike Srbije.

Takođe, da ne ponavljam ono što je argument u okviru obrazloženja na prethodni stav 1. Predloga zakona izneo kolega Zoran Antić, a to je da se deca, odnosno ova kategorija mora svesti u neke zakonske okvire, ako su oni našim zakonom predviđeni, da je to sa punih 14 godina, onda smo i predvideli da se ovaj nejasan termin - deca razjasni i da se u kontekstu tumačenja zakona i nekih drugih zakona upotrebi termin, odnosno reči – lica mlađa od 15 godina.

Uostalom, ne podnosimo mi amandmane da biste ih vi prihvatili. Mi podnosimo amandmane da bi građanima Srbije poboljšali uslove življenja, smanjili administrativne troškove, a vi ljude koji su u osmoj deceniji terate da prave i posebne troškove, bez obzira na obrazloženje da dokumentacija prilikom prvog postupka vađenja lične karte nije ista kao recimo tada i da određena dokumenta postoje u policijskim upravama, u opštinama, matičnim službama.

Lice koje je u toj starosnoj dobi mora fizički prisustvovati prilikom podnošenja zahteva, a i još što je vrlo bitno ne mora svaki građanin Srbije da zna da ima pravo da traži odobrenje za trajnu ispravu, odnosno ličnu kartu.

Većina građana Srbije, nažalost, i nije upućena u Zakon, a pogotovo ni mi poslanici ne možemo sve da pohvatamo iz razloga što, ne samo pre godinu dana, masu zakona donosimo, a ove godine se samo bavimo izmenama i dopunama zakona koje smo ne tako davno doneli i što utiče i na egzistenciju i na loš standard građana Srbije.

Nema razloga da se ono što je zaista i razumno i prihvatljivo ne prihvati, a što znači samo poboljšanje života i standarda građana, ne s obzirom na situaciju da li to dolazi iz opozicione ili vladajuće političke grupacije, kažem vam da će ovaj zakon, a mi smo skoro na svaki član Predloga zakona podneli amandmane, ne da bi se samo čula naša reč, nego doživeti za najmanje godinu dana neke ispravke i videćete da, kao i mnogi zakoni, neke odredbe su zaista i nepraktične i neprihvatljive za primenu. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju ovog amandmana poći ću od Predloga izmena i dopuna i navešću argumente koji će, nadam se, ubediti ministra da je ovo zakonsko rešenje neprihvatljivo.
Zašto? Zato što je u koliziji sa drugim odredbama ovog zakona i kada bi se prihvatilo, a verovatno hoće, kako stvari teku, izmenom stava 4. licu starijem od 16 godina praktično se oduzima pravo da sam podnese zahtev za izdavanje lične karte. S druge strane članom 3. propisuje se obaveza tog istog lica da ima ličnu kartu, starijem od 16 godina, i članom 29. se propisuje kazna od 30 dana zatvora ako nema ličnu kartu. Neverovatno, ali istinito i verovatno ćete usvojiti.
Takođe se ne propisuje kažnjavanje roditelja koji ne podnese zahtev za lice starije od 16 godina, koje u ovom procesu mora da učestvuje. Znači, lice starije od 16 godina ne može podneti zahtev za izdavanje lične karte ako nema prisustvo roditelja i, što je najgore u svemu ovome, saglasnost oba roditelja.
Imate situaciju velikog broja dece razvedenih roditelja, da jedan roditelj nije lišen starateljskog prava i da automatski nema razloga da se prilikom podnošenja odnosno dobijanja potvrde ili zahteva pribegava ovako rigoroznim merama.
Nemoguće je u većini situacija, čak i u zdravim brakovima, gde roditelji nisu razvedeni, ali zbog ko zna kakvih razloga ne žive zajedno, obezbediti prisutnost i saglasnost oba roditelja.
Znači, neverovatno, a istinito da ćete kazniti lice koje je starije od 16 godina, a nije podnelo zahtev za izdavanje lične karte, a da se ta zakonska odredba ne odnosi na roditelje koji su obavezni da daju saglasnost za dobijanje ovakve potvrde. Ne može jedna država donositi restriktivne i komplikovane propise i uvoditi svuda ograničenja, polazeći od pretpostavke da će svi građani zloupotrebiti svoja prava i slobode i zbog toga donositi ovakve zakone.
Amandmanom koji je SNS na član 4. Predloga zakona podnela, taj član bi glasio: "Za maloletno lice mlađe od 15 godina i lice lišeno poslovne sposobnosti zahtev podnosi roditelj, staratelj, drugi zakonski zastupnik ili organ starateljstva".
Zašto granica od 15 godina? Zato što sa granicom od 15 godina, po našim važećim zakonima, stičete pravo na zaposlenje, a sa 16 godina stičete pravo i na brak i zbog toga je formiranje roka od godinu dana za izdavanje ovih potvrda koje su neophodne za pribavljanje dokumenata.

Još malo pa privodimo kraju.
Jedan u nizu podnetih amandmana SNS. Radi javnosti, a i zbog predstavnika Ministarstva i gospodina ministra pročitaću rešenje koje se bitno razlikuje od podnetog predloga na član 11. Mišljenja smo da lična karta izdata pre dana početka primene ovoga zakona važi do roka navedenog u ličnoj karti.
Takođe, lična karta izdata pre dana početka primene ovog zakona bez ograničenja roka važenja i po ovom zakonu može da se koristi bez ograničenja roka važenja. Ličnim kartama izdatim po ovom zakonu, sa rokom važenja od pet godina, rok važenja se produžava na deset godina.
S obzirom na činjenicu i situaciju da u prethodne tri godine, u periodu od 2008. do 2011. godine imamo, kao što ste gospodine ministre rekli, negde oko 2,5 miliona izdatih ličnih karata, zbog kompleksnosti procedure i malog broja službenika, iz svih tih razumnih razloga, ovaj proces nije priveden kraju.
S obzirom na činjenicu da, kada smo govorili o amandmanu na član 1. a niste bili prisutni u sali, pogotovo ova kategorija stanovnika koja po starom zakonu već preko 40 godina u Srbiji ima pravo da kada ispuni 50 godina lična karta nema rok trajanja, možete da zamislite da će ovaj broj ljudi u narednom periodu, do 2016. godine, po našoj proceni, biti negde oko milion građana.
Imali smo situaciju da nismo mogli sve lične karte da zamenimo u ovom roku i produžavamo rok do 31. 12. 2016. godine i dodatno opet ovu najstariju generaciju naših sugrađana maltretiramo. Možete zamisliti da će neko 2016. godine, odnosno istekom 2016. godine možda imati i 90 godina i situaciju gde živi, kako živi, da li može da dođe u policijsku stanicu i da podnese zahtev za izdavanje nove lične karte.
U ime SNS, s obzirom na predloge na član 1. i predlog na član 11, očekujemo i žao mi je što PUPS nije tu da neće ili podržati Predlog izmena i dopuna Zakona o ličnim kartama ili da će, u najmanju ruku, glasati za ove amandmane i vas, u ime ove strukture stanovništva koja je zaista po svojoj starosnoj strukturi ugrožena, molim za razumevanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i u načelnoj raspravi rekli da je ovo zaista, pomalo je čudno, jedina ozbiljna tačka dnevnog reda tekuće sednice. S obzirom na tu konstataciju i činjenicu da smo u ime SNS podneli pedesetak amandmana, nije to ni previše, s obzirom na činjenicu da Predlog zakona o privrednim društvima sadrži oko šeststo članova. Konkretno, u ovom slučaju govoriću o amandmanu vezanom za član 4. ovog zakona.
Još jednom da pomenem, pored situacije koju je ovaj zakon pokušao da reši, vezano za unutrašnje odnose u privrednim društvima, prvenstveno između manjinskih i većinskih akcionara, i činjenice da imamo skoro svakodnevne štrajkove, nerešavanje ovih problema od strane pravosudnih institucija, ovaj predlog zakona nije, niti može da reši nagomilane probleme u funkcionisanju privrednih društava, u nelikvidnosti naših preduzeća u situaciji kada unutrašnja dugovanja između istih dostižu enormne cifre. To, konačno, ima uticaja i na standard i život građana Republike Srbije. S obzirom na činjenicu da je valuta plaćanja, recimo, 180 i više dana, onda proizvođač u cenu svog proizvoda mora ugraditi i to kašnjenje, odnosno 180 dana, što delimično pravi probleme sa povećanjem inflacije.
Ovaj zakon se takođe nije dovoljno bavio ni očuvanjem dinara kao čuvara vrednosti i kao jedinog zakonitog sredstava plaćanja. Ali, sve odnose u ekonomiji i funkcionisanju privrednih društava i svih subjekata ne može rešiti jedan zakon.
To su osnove konstatacije koje smo izneli u načelnoj raspravi, a koje je Srpska napredna stranka iznela i građanima i vama.
U Predlogu zakona u članu 4. stav 2. predlažemo da se reči „registracija ili“ brišu. Da bi to bilo razumljivo za sve one koji prate ovaj prenos, u pomenutom članu predviđeno je da se „posebnim zakonom može usloviti registracija ili obavljanje određene delatnosti izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa“.
Smatramo da je dovoljno dobro rešenje da se obavljanje delatnosti uslovi izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa, a da se reč „registracija“ briše. Imamo dovoljno primera u praksi u kojima je dovoljna, recimo, da počnete da se bavite delatnošću, registracija preduzeća. Čak ni u velikim trgovinskim preduzećima niko ne kontroliše potrebne tehničko-sanitarne uslove, već se to podrazumeva kada registrujete preduzeće, da u procesu obavljanja te delatnosti morate ispuniti i poznavati sve parametre i uslove koji su obavezni da biste počeli sa procesom prodaje, proizvodnje bilo čega, a ne samo akt registracije.
Ne vidimo razloga zašto se slično ne postupa i u drugim slučajevima. U skladu sa tim ću navesti i jedan primer. Recimo da se radi o uvozu pomoćnih medicinskih sredstava; za taj uvoz potrebna je saglasnost Agencije za lekove i medicinska sredstva. Međutim, nema razloga da se privredno društvo ne registruje, jer njegovo obavljanje delatnosti ne počinje datumom registracije, odnosno upisivanjem u registar preduzeća, već odobrenjem koje Agencija u ovom konkretnom slučaju daje za uvoz pomenutih pomoćnih medicinskih sredstava.
Po Predlogu zakona i po važećem Zakonu o privrednim društvima privredno društvo je u obavezi da registruje samo jednu pretežnu delatnost. Čak i u osnivačkom aktu, odnosno statutu preduzeća Predlog propisuje kao deo obavezne sadržine samo pretežnu delatnost, što mu ne pravi smetnje da se bavi i drugim neregistrovanim delatnostima; normalno, one treba da su u skladu sa svim zakonima i propisima Republike Srbije.
Mi smatramo da se ništa posebno ne postiže ako se registracija uslovi izdavanjem odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa. Mnogo je jednostavnije da se društvo registruje, a da se kasnije u određenim postupcima, recimo, prilikom carinjenja robe ili prilikom postupka javnih nabavki, provere svi ovi argumenti koji opravdavaju razloge zbog kojih je Srpska napredna stranka podnela amandman na član 4. Zahvaljujem.

Ministar nije tu, ali bih član 18. ovako po delovima, pošto nismo tražili izmenu kompletnog člana 18, već... počev od promene naslova iznad samog člana 18. i instituta probijanja pravne ličnosti, kako glasi ovaj naslov, koji i važeći Zakon o preduzećima poznaje u članu 15, doista, u nekom drugom obliku i pod drugačijim nazivom a to je – zloupotreba pravnog subjektiviteta. Žao mi je što ministar nije tu da mi objasni sam naslov – „Probijanje pravne ličnosti“, jer, zaista, koliko god se trudio i koliko god je prisutan u nekim drugim zakonima, jedino se može naći sličan naziv, recimo, u nemačkom zakonu, nije u duhu srpskog jezika. Zbog toga je Poslanička grupa SNS tražila promenu ovog naslova. Po nama bi naslov trebalo da bude: „Zloupotreba privrednog društva“.
Ako se analizira, vezano za obrazloženje da se u anglosaksonskom pravu može naići na slične nazive, evo, krenuću od okruženja – u slovenačkom Zakonu o trgovačkim društvima, recimo, ono što smo dalje predložili u ovom amandmanu, promenu delova člana 18, samo deo ljudi podleže odgovornosti. Ne može se ovakva mera odnositi samo na uže odgovorna lica u slučaju zloupotrebe privrednog društva. Po Predlogu zakona su odgovorni samo članovi društva, a ne i članovi uprave društva.
Smatramo da je neophodno predvideti odgovornost u slučaju zloupotrebe privrednog društva i za članove uprave privrednog društva. Imajući u vidu organe društva (recimo, nadzorni odbor, članove nadzornog odbora, direktora, izvršne direktore), smatramo da je neophodno proširiti ovu odgovornost iz pomenutog člana 18. i na ova lica, bez obzira na to što se njihova odgovornost podrazumeva. Zbog tog podrazumevanja imamo hiljadu problema, recimo, u preduzećima koja po osnivačkom aktu imaju samo jednog člana; imamo hiljade zloupotreba u procesu tranzicije, koja traje deset godina, u skoro svim privatizacijama. S obzirom na te aspekte, predvideli smo širi krug, uprave privrednih društava, na koji se ovaj član odnosi.
S druge strane, dodali smo i novi stav kojim se pravi razlika između odgovornosti člana društva, odnosno člana uprave društva, koji je zloupotrebio privredno društvo i onog ko to lično nije učinio ali je od toga imao imovinsku korist. U interesu poverilaca i svih je da i savesni član društva odgovara za obaveze društva do iznosa koristi koju je stekao zloupotrebom. Savesna lica moraju biti zaštićena od lica koja sam pomenuo u prethodnom delu govora.
Amandmanom dopunjujemo predlog tako što kao vid zloupotrebe izričito predviđamo korišćenje poslovnog imena društva u nameri da se stvori zabluda o identitetu. Tako se stvara neposredni osnov za primenu ovog instituta u svim fazama špekulacija i zloupotrebama.
Zato smo dodali tačku 5) kojom predviđamo kao vid zloupotrebe privrednog društva namerno zaduživanje i dovođenje u stečaj, a zatim osnivanje novog društva.
Nije retko u srpskoj praksi, nažalost, da se uzimaju raznorazni krediti, da se društvo dovede u stečaj, likvidaciju, a da neko od članova društva neposredno posle toga otvori neko novo društvo, odnosno preduzeće sa sličnim imenom i na taj način izvlači dobit iz onog procesa o kome je bilo reči, znači, iz prethodnog procesa zaduživanja. Zbog toga smo i dodali tačku 5), da bismo zaustavili ove pojave koje su i te kako prisutne u okvirima funkcionisanja privrednih društava na srpskoj ekonomskoj sceni. Hvala.

Mišljenja smo da u članu 34. posle stava 2. treba dodati stav 3. koji glasi: „Ukoliko zaposleni u društvu prekorači ovlašćenja iz stava 1. ovog člana, to se ne može isticati prema trećem savesnom licu“.
Zbog čega smo mišljenja, zbog čega smo posle stava 2. u članu 34, koji se, inače, zbog javnosti, bavi punomoćnicima po zaposlenju... Postojanje ovakvih lica, koja mogu biti iz redova zaposlenih u privrednim društvima ili lica koja obavljaju funkciju u privrednim društvima, inače je obavezno po Zakonu o obligacionim odnosima, po članu 98. tog zakona.
Naš stav je, zbog prakse u funkcionisanju privrednih subjekata i društava Srbije i svih raznoraznih eventualnih sporova koji na osnovu ovog člana mogu nastati, da treba se doda stav 3, zato što treća lica ne moraju imati posledice što se tiče ovlašćenja, odnosno vezano za punomoćnike privrednih društava i za njihove granice ovlašćenja. Ja kao treće lice u bilo kom ugovornom obliku ne moram da sumnjam, niti da znam koja su ovlašćenja licu koje je preko puta mene data od njegovog privrednog društva. To privredno društvo treba da u okviru svojih internih propisa reguliše i da se automatski, s obzirom na praksu koja nastaje u sporovima, doda stav 3, koji bi omogućio i deo sudskih sporova, obavezao društva da vode računa o svojim zaposlenima, o ljudima koji su punomoćnici po zaposlenju, kojima daju papire da u njihovo ime sklapaju raznorazne poslove, ugovore.
Automatski, treće savesno lice može uživati pravnu sigurnost u slučaju bilo kakvih neregularnih radnji preduzetih od strane punomoćnika po zaposlenju, odnosno ljudi koji su ovlašćeni ispred privrednih društava da u njihovo ime mogu potpisivati raznorazne ugovore i druge poslove.

Hvala, predsedavajući. Član 35. bavi se pojmom prokure. Radi javnosti, pošto je ova problematika malo složena i zbog praćenja toka sednice i onoga što smo mi podneli, radi razjašnjavanja te situacije, moram da istaknem da je „prokura poslovno punomoćje kojim društvo“, kako je predviđeno ovim Predlogom zakona o privrednim društvima, „ovlašćuje jedno ili više fizičkih lica da u njegovo ime i za njegov račun zaključuju pravne poslove i preduzimaju druge pravne radnje“.
Mi smo tražili da se izbriše reč „fizičkih“ a da se na kraju stava 1. člana 35. iza reči „pravne radnje“ doda „u vezi sa delatnošću društva“.
Predlog ovog zakona, kao i postojeći, važeći zakon, predviđa da se prokura može izdati samo fizičkom licu. Razlog za ovo je, prema tumačenju predlagača, mogućnost da zastupnik društva bude i domaće privredno društvo.
Naše mišljenje, odnosno mišljenje Srpske napredne stranke je da treba da se ostavi mogućnost da se prokura izda pravnom licu, dok treba isključiti mogućnost (vezano za amandman na član 31. koji smo podneli) da zakonski zastupnik bude pravno lice, jer to za posledicu ima ne samo zastupanje privrednog društva, već bukvalno i upravljanje privrednim društvom.
Smatramo da je korisnije dati pravo društvu da izda prokuru nekom pravnom licu, recimo, licu koje se bavi konsaltingom u određenoj oblasti koja je u zoni interesovanja za poslovanje navedenog privrednog društva, nego omogućiti da pravno lice bude zastupnik, s obzirom na činjenicu, kao što je izneto u stavu 2. i u stavu 3. Predloga zakona, da je prokura neprikosnovena i prokurista ne može dati punomoćje za zastupanje drugom. Smatramo da je ovo obrazloženje amandmana zaista konkretnije i da je bolji predlog, vezano za član 35. i član 31, o zastupanju, kao i o pojmu prokure.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Šta je cilj ovog amandmana koji je podnela Srpska napredna stranka? Da predložimo rešenje kojim se ne uslovljava zaštita lica koje izvršava zakonom propisanu obavezu obaveštavanja nadležnih organa o delu koje je kažnjivo zakonom.
U zadnjem stavu člana 74. u Predlogu zakona kaže se da je društvo dužno da pruži potpunu zaštitu licu koje postupajući savesno u dobroj veri ukazuje nadležnim organima na postojanje informacije iz člana 73. stav 1. tačka 3) ovog zakona.
Ko je taj u društvu ko može da preispita da li je neko dao informaciju predviđenu zakonom u dobroj ili lošoj veri? Zbog toga tražimo da se ovaj deo teksta izbaci. Zaista, ako se poveže član 74. sa članom 73, onda se ta obaveza sama po sebi nameće. Kako to društvo može da preispita da li je to dobra ili loša vera? Odnosno, društvo u svakom slučaju mora da zaštiti nekoga ko je, u skladu sa članom 73, nadležnim organima dao informaciju vezanu za poslovanje. Zahvaljujem.

Dobro je što je Vlada predložila član 124 – zaštita poverilaca ortaka, ali i da ne postoji ovaj član Predloga zakona, postoji mogućnost poverilaca da po tzv. paulijanskoj tužbi osporavaju navedene radnje dužnika iz ovog člana.
Šta mi predlažemo amandmanom? Predlažemo da se da pravo poveriocu da zahteva od ortačkog društva da isplatu potraživanja ograniči samo na ona potraživanja koja su nastupila pre unošenja uloga u društvo. Zašto? U suprotnom, došlo bi do mešanja identiteta ortaka i društva, kao što je navedeno u Predlogu zakona. Sasvim je normalno da su dugovanja koja su nastala u ortačkom društvu dugovanja ortačkog društva. Šta je bitno ovde? Bitno je da se zaobiđe ta istinitost unošenja podataka, odnosno imovine ortaka u ortačko društvo i da se spreče sve posledice toga, jer ne može se odgovornost ortačkog društva za, recimo, nezakonite radnje ili dugovanje poveriocima prenositi na ortačko društvo.
Koju mi još mogućnost dajemo ovim amandmanom? Dajemo mogućnost da se poverilac naplati ne samo iz uloga ortaka koji unosi u ortačko društvo, već i mogućnost da se dug prema poveriocu u odnosu na ortaka naplati na osnovu dobiti ortaka u ortačkom društvu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Član 456, naslov iznad člana je „Predlog za sprovođenje posebne ili vanredne revizije“. Poslanička grupa SNS tražila je da se u stavu 1. koji glasi: „Predlog za sprovođenje posebne ili vanredne revizije mogu podneti akcionari koji poseduju ili predstavljaju najmanje 10% akcija sa pravom glasa“ procenat „10“ zameni procentom „5“.
Rešenje iz Predloga zakona, prema kome predlog mogu podneti akcionari koji predstavljaju najmanje 10% akcija sa pravom glasa predstavlja visok prag za podnošenje predloga. U slučaju velike disperzije akcija skoro je nemoguće da se u ovom cilju organizuju akcionari koji mogu da sakupe 10% akcija da bi podneli predlog za sprovođenje posebne ili vanredne revizije. Ovo nije samo u smislu podnošenja tih predloga, zaista je u praksi, pogotovo u našoj situaciji, vrlo teško doći do ovog praga od 10%.
Ako se, gospodine ministre, u drugim odredbama ovog predloga zakona pozivate na 5% akcija sa pravom glasa, recimo, ova rešenja kod raznih tužbi protiv društava, kod poništenja uslova usled povrede odredaba o raspolaganju imovinom velike vrednosti, bilo bi logično da i u predlogu za sprovođenje posebne i vanredne revizije ovaj procenat bude toliki.
Još jednom naglašavam da je u praksi, zbog teškog organizovanja i sazivanja akcionara i zbog velike disperzije glasova, kvorum za donošenje odluke o podnošenju predloga za vanrednu ili posebnu reviziju veoma teško ostvariti, tako da se praktično ovim visokim procentom onemogućava deo akcionara da ovaj predlog za sprovođenje postupka ozvaniči, odnosno pokrene. Zahvaljujem.