U članu 21. Predloga zakona, u stavu 5. stoji – za izdavanje licence plaća se naknada čiju visinu utvrđuje agencija u skladu sa kriterijumima koje donosi. Mi smo predložili da se ovaj stav 5. člana 21. Predloga menja i glasi – za izdavanje dozvole za obavljanje energetske delatnosti plaća se naknada čiju visinu propisuje Vlada u skladu sa kriterijumima utvrđenim strategijom.
Zaista je nedopustivo da se agenciji dozvoli da samostalno istovremeno i donosi kriterijume za utvrđivanje visine nadoknade i da odredi visinu nadoknade. Zbog toga smo tražili da je neophodno da visinu nadoknade izvrši Vlada, a na osnovu kriterijuma koje utvrđuje Narodna skupština izglasavanjem strategije, jer ova davanja su veoma ozbiljna i utiču na stimulisanje investitora i na celokupnu oblast potrošača, odnosno na cene i povećaće iznos cena potrošnje energenata.
Kakvu mi situaciju imamo u Srbiji zadnjih godina? Imamo situaciju da su poslove ministarstva preuzele i uprava i razno-razne agencije. Sve to radimo pod izgovorom kriterijuma i obaveza EU. Nije tačno, nigde u stavovima i kriterijumima EU ne stoji ko to treba da radi i kako se zove taj organ. Neophodnost formiranja agencije, samo su kriterijumi da se ta oblast pokrije i to može da pokrije uprava u okviru nadležnog ministarstva.
Šta se desilo u ovoj oblasti? Desilo se da su ljudi koji su pokrivali ovu oblast u nadležnom ministarstvu, ne samo vezano za ovaj zakon, za ovu oblast, nego i za sve druge oblasti, ostali da rade u ministarstvu, a da smo u agencijama, kojih ima, više ne znamo ni mi sami koliko ih ima u Srbiji, sigurno negde preko 110, zaposlili nove službenike i dolazimo, na primeru ove Agencije za energetiku, do službeničkog novog aparata administrativnog preko tri hiljade ljudi, od tri do pet hiljade ljudi.
U ukupnom zbiru državne administracije ljudi zaposleni u agencijama ne ulaze u taj zbir državničke administracije. Zbog investitora, zbog cene, zbog zaštite potrošača, ove stvari moraju biti predviđene strategijom, ove stvari moraju biti dugoročne zbog ulaganja u ovu oblast, jer je ulaganje u ovu oblast neophodno.
Gospodine ministre, sada ću da počnem uvod u jednu priču koja je vezana i za jučerašnju temu, a tiče se poglavlja članova koje sada obrađujemo, a to su Agencija i Savet za Agencije. Kada se izvrši letimičan pogled Agencije za energetiku, može se doći do podatka da je u 2011. godini Savet Agencije doneo imena šest svojih propisa i to samo u vidu sedam članova. Veliki posao za 30 zaposlenih!
Čak te izmene nisu ni objavljene na sajtu Agencije, već sajt Agencije sadrži podatke iz prethodne godine. znači, na vreme se ne ažuriraju promene stavova i propisa koja Agencija donosi.
Agencija na svom sajtu za ovu godinu ima samo šest informacija, od kojih se dve odnose direktno na Republiku Srbije, ostale nisu vezane za Republiku Srbiju. Rashodi Agencije u 2010. godini za plate su malo preko 83 miliona dinara, a za 2011. godinu predviđeno je preko 110 miliona dinara. Kada uzmete taj rast plata u ovom sektoru ove Agencije, dolazite do cifre oko preko 33%. Da li smo mi povećali proizvodnju energenata za 33% u svim ovim oblastima, izuzev u NIS, koji prethodne godine posluje pozitivno i imamo totalni krah, probleme i deficit u ovim sektorima. Rekao sam vam u načelnoj raspravi, kad budemo, ne daj bože, prodavali Elektroprivredu Srbije, dolazimo u situaciju da je ona već potrošila 40% svog kapitala, svoje vrednosti, jer su toliki troškovi napravljeni u ovoj oblasti.
Odakle mogućnost? Pitam vas da li imate uvid u poslovanje Agencije za energetiku i da li ste za ovih četiri meseca, da li je vaš prethodnik uspeo da stekne uvid u stanje i poslovanje Agencije? Ko je dozvolio da se nametima u oblasti proizvodnje energenata, distribucije i celog ovog sektora, znači, da porastu cene usluga koja vrši Agencija za 33%, da bi Agencija podigla plate za 33% za 2011. godinu?
Sada ću krenuti po podacima i neću navoditi imena članova Saveta Agencije. Jedan funkcioner Saveta Agencije u 2009. godini imao je platu 178 hiljada dinara. U 2010. godini, prema podacima koji su u registru prihoda imovine, ima prihode od 226 hiljada dinara. Obzirom da je u sektoru plata ove Agencije predviđen rast za 2011. godinu za 33%, predviđamo da će ovaj službenik u Savetu Agencije imati platu oko 300 hiljada. Ministre, ni vi nemate platu 300 hiljada, ni predsednik Republike, ni premijer nemaju platu 300 hiljada.
Takođe, ono što je evidentno, izvinjavam se ako podatak nije tačan, za pojedine članove Saveta koje ste juče predložili, a u četvrtak će biti usvojeni, ne postoje podaci u registru prihoda imovine, a znamo da je to delo neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka iz člana 72. Zakona o Agenciji za borbu protiv korpucije, deo za koje je zaprećena kazna zatvora i, između ostalog, ne obavljanja javne funkcije u roku od 10 godina. Kažem, izvinjavam se ako podatak nije tačan. Za ovo kratko vreme, od kada je ovaj zakon u proceduri, te podatke pretragom nismo uspeli da nađemo u registar prihoda imovine.
Šta imamo u istom Savetu? Imamo situaciju da je jedan član Saveta 2009. godine primao 177 hiljada dinara platu, 2010. godine je primao 177 hiljada dinara platu, verovatno i 2011. godine, a pojedini članovi Saveta Agencije za energetiku imaju konstanto povećanje u iznosima koje sam naveo, a koji su evidentni u registru prihoda imovine, od preko 30% na godišnjem nivou.
Gospodine ministre, u daljem izlaganju na ostale članove zakona daću vam inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta, i to polazim ovim redom. Odluka o utvrđivanju metodologije za određivanje tarifnih elemenata za izračunavanje cena pristupa i korišćenja sistema za transport prirodnog gasa. Prva stvar, ocena ustavnosti. Druga stvar, ocena ustavnosti i zakonitosti Odluke o vrednosti koeficijenta za obračun visine naknade za licence za obavljanje energetske delatnosti. Sledeća stvar, gospodine ministre, inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o utvrđivanju metodologije za određivanje tarifnih elemenata za izračunavanja cena pristupa i korišćenja sistema za prenos električne energije. Zatim, ocena ustavnosti i zakonitosti Odluke o utvrđivanju metodologije za utvrđivanje tarifnih elemenata za izračunavanja cena pristupa i korišćenja sistema za transport nafte naftovodima i licence za obavljanje energetske delatnosti.
Sve ovo urađeno, gospodine ministre, u periodu od maja 2008. godine do današnjeg dana, od kada je pojedinim članovima Saveta Agencije istekao mandat. Isti ljudi se biraju u Savet Agencije, isti ljudi nisu svesni situacije da su oni, svojim ne izvršavanjem reizbora, doveli u situaciju sve ovo što je Agencija radila u proteklom periodu, da može pasti na Ustavnom sudu. Pitam vas ko će, ako subjekti iz ovih oblasti, koji su u periodu od 2008. do 2011. godine načinu funkcionisanja Saveta Agencije, za šta je krivo i nadležno ministarstvo i prethodni ministar, vi najmanje, jer ste samo četiri meseca, i celokupna Vlada, koja je dovela u situaciju ljude koji se bave ovim poslom, poskupljenjem usluga koje propisuje Agencija, ako se pozovu na povraćaj uplaćenog iznosa koja je propisala Agencija.
Ko je odgovoran za to? Opet će to biti na teretu potrošača. Ja ću, kad završim ovo izlaganje, vama da, ako nađete vremena u toku današnjeg dana, dam ovu inicijativu i molim vas da mi u toku rasprave odgovorite šta će se desiti ako ova inicijativa, a sigurni ste i siguran sam da će ova inicijativa naći ustavno utemeljenje u postupku koji će biti pred Ustavnim sudom. Neko mora da snosi odgovornost. Imamo Savet koji funkcioniše šest godina, a članovi Saveta su na funkcijama i po starom zakonu i po novom zakonu, a samo dva dana pre usvajanja ovog zakona biramo ih po starom zakonu, i to posle isteka roka, nekima od maja 2008. godine, prva dva člana Saveta, druga dva člana Saveta od maja 2009. godine i predsednika Saveta od 2011. godine.
Niste trebali sebe da dovodite u ovu situaciju. Niste trebali ni ovo da radite i niste trebali ovaj sektor da rešavate svojim kadrovima ili nebitno čijim kadrovima u periodu poslednje godine vršenja vlasti a da tri godine pre toga se niste setili situacije da ovaj sektor, koji je vrlo bitan u smislu dozvola, licenci, visine nadoknada koja je za ovu oblast i koja nedvosmisleno, neverovatno, Agencija sama sebi i predlogom ovog zakona omogućava po onoj od maločas – kadija te tuži, kadija ti sudi, kao da ne postoji Narodna skupština, kao da ne postoji Vlada. Ona jedina ima osnov da sve ove i kriterijume i nadoknade utvrđuje, kao da ne postoji ni Vlada, ni ministarstvo, a ja sam siguran da nijedno ministarstvo iz bilo koje oblasti nema pored svojih gorućih poslova i problema, ima uvid u rad Agencije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća. Član 27. bavi se, odnosno odeljak, energetskim dozvolama. Mišljenje SNS je da, osim svega onoga što je navedeno u ovom članu, je trebalo i pored toga što za energetske objekte koji se grade na osnovu dodeljene koncesije za izgradnju energetskog objekta, nije potrebno pribavljanje energetske dozvole u smislu ovog zakona.
SNS smatra da ispred ovog stava je trebao dodati stav koji glasi – za energetske objekte koji se grade za distribuciju toplovodne energije, nije potrebno pribavljanje energetske dozvole u smislu ovog zakona. Ne vidim razlog da predlagač zakona ne prihvati amandman, jer smatramo da je neshvatljivo da za male energetske objekte koji se grade za distribuciju od toplotne energije, da se traži energetska dozvola. Te objekte tipa toplovoda, toplovodnih priključaka, prepunktnih i predajnih stanica, dovoljno je što se energetska dozvola pribavlja kod objekata za proizvodnju energije, snage jedan megavat i više, a to je već i predviđeno u članu 8. gde kaže, objekata za proizvodnju toplotne energije snage jedan megavat i više.
Gospodine ministre, nisam hteo da koristim pravo za repliku zato što u okviru i svog vremena i vremena poslaničke grupe mogu da iznesem deo stavova. Slažem se sa tim da vi niste hteli nikog da menjate i da je to možda vaša dobra osobina. Posle jedne afere samo u energetskom sektoru, koji je medijski razotkriven pre par meseci, ne državni sekretari, ne službenici u ministarstvima, svi su trebali da podnesu kolektivne ostavke. Ta vaša dobra osobina da vi niste hteli da smenjujete nikog i po kapacitetima ministarstava, evo kad dođemo na naredni zakon o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, videćemo situaciju o kakvim kadrovima se u tom sektoru radi, a i kad je bio zakon u proceduri, o tome smo govorili i vi ste svesni te situacije.
Ta vaša dobra osobina ne opravdava činjenicu da u ovoj oblasti imamo afere tipa, afera koje je jedna novinska kuća, odnosno medijska kuća razotkrila u prethodnom periodu. To zaista niti ste mi dali odgovor na pitanje – ko će da snosi posledice svega onog što je Agencija za energetiku uradila u periodu od 2008. do 2011. godine u smislu donošenja svih akata, svih procedura, visina nadoknada i svega ostalog do perioda do 2011. godine, a za to nije imala ovlašćenja. T osu zaista veliki propusti u radu ovog sektora, kažu još jednom, vi niste nadležni u najmanju ruku za sve to. Dobro je što mislite da rudarstvo i energetika moraju da budu zajedno. Nigde nisu na svetu razdvojene kao u Srbiji.
Ne može, još jednom ponavljam, da ovom dolazi da bude jedan ministar zadužen za termoelektrane za ugalj, a drugi ministar od termoelektrana na ovamo. Uostalom, predsednik jedne poslaničke grupe koliko puta je ovde upozoravao, a vi ste bili prisutni, da nije napravljen rebalans budžeta za ministarstva koja su pripojena. Način prebacivanja novca i transfera iz budžeta jednog u drugi zaista je neshvatljiv. To je trebalo prepraviti. Srpski voz ide kako ide. Vi niste krivi i imate dobra razmišljanja. Vaša dobra razmišljanja ne odlažu deo posledica koje se prave u ovom sektoru. Zaista je problematično to što vi imate ispravno mišljenje isto kao i mi, ali što se u praksi primenjuju druge stvari vi snosite krivicu automatski, čim ste pristali da budete resorni ministar i ove oblasti. Jednog ste mišljenja, a prihvatili ste da budete resorni ministar. Malo kontradiktorno zvuči samo po sebi, mimo toga što zaista mislim da imate mišljenje takvo kao i što jeste, koje ste izneli da je ovo neshvatljiva stvar, da ove dve oblasti budu resorna ministarstva i deo ingerencija, isto kao što se radi i o vodovima struje, da do jedne tačke odgovoran je jedan distributer, do druge tačke drugi distributer i šta se u tom slučaju dešava ako neko pređe u tuđu oblast. Tako i Zakon o energetici je napravljen, kao što je i ova oblast podeljena na rudarstvo i energetiku. Zahvaljujem.

Ista stvar, neću oduzimati puno vremena, ista stvar kao i oko izdavanja licenci od strane agencije, vezano za član 32. koji kaže da se energetska dozvola izdaje rešenjem u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom i propisima podnetim na osnovu ovog zakona.
Šta se dešava za one koji ne ispune uslove? To ovde nigde ne stoji, to ni u Predlogu zakona ne stoji. Znači, šta se dešava za one koji ne ispune uslove? Ovo se podrazumeva samo za one koji ispune uslove. Isto je tako vezano bilo i u radu agencija za izdavanje licenci. Znači, ne sme da bude nedorečenosti u odredbama zakona, da bi se kasniji pravni postupci povodom ne reagovanja agencije, odnosno ministarstva u ovom slučaju, preduzimali. Na osnovu čega se može ući u neki postupak sa ministarstvom ili agencijom, ako ne postoji jasna definicija šta je sa slučajevima u kojima se odbijaju zahtevi za izdavanje dozvole, odnosno licence i zahtevi za izdavanje energetske dozvole?
Zato neću više da se zadržavam, dovoljno sam obrazlagao vezano za agenciju, ista stvar kao i za ministarstvo, a radi se samo o licenci i o energetskim dozvolama.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća. Gospodine ministre i gospodo iz Ministarstva, ako pogledate član 36. Predloga zakona i amandman na član 36. kako bi trebalo da glasi, koji je podnela SNS, zaista ne postoji ni jedan argument niti se suštinski menja ono što ste hteli da ovim članom postignete, a to je položaj Agencije za energetiku Republike Srbije, izuzev konteksta da vi u stavu 1. gospodine ministre kažete da je Agencija regulatorno telo.
Podsećam vas da je važeći Zakon o energetici donet 2004. godine. Ovaj član ste prepisali iz važećeg Zakona o energetici. Zaboravili ste da je Ustav promenjen 2006. godine, da je Zakon o javnim agencijama stupio na snagu 2005. godine. Ne mogu agencije biti regulatorno telo. U pravnom sistemu ne postoji zakon kojim se utvrđuje način osnivanja, funkcionisanja takozvanih regulatornih tela koja vi pominjete u Predlogu ovog zakona. Agencija za energetiku može poslovati samo kao javna agencija i to smo amandmanom i promenom celog člana 36. pokušali da zakonski sredimo, a ne da ništa posebno regulatorno menjamo u radu niti osnivanju agencija. Ako uporedite situaciju, niti naš pravni sistem poznaje ovakvu situaciju, niti uporedno pravo poznaje ovakvu situaciju da nam navodite da je agencija regulatorno telo.
Nema nikakvog razloga da ne prihvatite amandman i kažem vam da imam osećaj da su članovi od 36. do 52. ovog predloga zakona o energetici koji se odnose na rad i poslovanje Agencije za energetiku Republike Srbije delom prepisan iz starog zakona, a da je zaboravljena činjenica Ustava, u međuvremenu donošenju Ustava i zakona o javnim agencijama. Nema logike da ne prihvatite amandman, on samo definiše i kvalitetno upotpunjuje ovu oblast i navodi šta su agencije za energetiku, da su javne agencije, a ne nekakva regulatorna tela koja vi koristite u zakonskim odredbama. Hvala.

Član 37. stav 3. Predloga zakona – predsednik Saveta zastupa i predstavlja agenciju, rukovodi radom Saveta, odlučuje o pitanjima iz delokruga rada agencije. Šta će nam onda zaposleni u agenciji, šta će nam agencija, dovoljno je da imamo Savet za agenciju. Sve ste sa ovim postigli u suprotnosti sa Zakonom o javnim agencijama, gospodine ministre, gde predsednik Saveta ne može da ima ovlašćenje direktora agencije. Sve ste to stavom 3. predvideli, suprotno Zakonu o javnim agencijama.
Kažem još jednom, ovo je još jedan u nizu serijala od 15 članova starog zakona, koji je nastao pre Zakona o javnim agencijama. Znači, dajete predsedniku Saveta sva moguća ovlašćenja. On je i predsednik Saveta i direktor, što je u suprotnosti sa zakonom, sa Ustavom i zaista je nekorektno i imaće posledice takođe ako ne prihvatite ovaj amandman. Zahvaljujem.

Član 38. bavi se izborom i načinom rada Saveta i naš predlog je da Komisija ima pet članova, od kojih je jedan predstavnik Vlade, dva predstavnika Narodne skupštine, a na predlog nadležnog odbora i jedan predstavnik Privredne komore Srbije i jedan predstavnik sindikata.
Amandmanom predlažemo na drugačiji način izbor članova konkursne komisije, koji je primeran ovakvom značajnom položaju i mestu koje ima Agencija za energetski sektor i automatski o vrlo velikoj važnosti, kao što ga ima energetski sektor u svakom, pa i u našem društvu.
U predlogu od strane predlagača, a vezano za komisiju, nema predstavnika Narodne skupštine, nema predstavnika privrede, što postupak čini ne javnim i dovodi u potpunu zavisnost od volje političkih stranaka koje formiraju vlast ili formiraju Vladu. Pogotovo je nemoguće utvrditi šta su to istaknuti stručnjaci, da li oni koji rade u državnom sektoru energetike 15 godina. U državnom sektoru mogu biti samo istaknuti stručnjaci. Da li samo oni mogu biti istaknuti stručnjaci? Da li su stručnjaci oni koji rade u nekim drugim preduzećima a ne samo u preduzećima u državnoj svojini? Da li u toj oblasti postoji stručnjaka? Verovatno da postoji i zbog toga je predlog SNS, da bi se sastav ove komisije uozbiljio i, između ostalog, na nešto i ličio, da komisija ima pet članova koje bira Narodna skupština koja je zadužena za Zakon o energetici, koja je zadužena, između ostalog, i za usvajanje strategije i za usvajanje programa na predlog Vlade i svih ostalih bitnih aktivnosti vezano za ovu oblast. Znači, da uđu ti predstavnici na predlog odbora, da bude i predstavnika sindikata i da privredna komora bude zastupljena u ovoj oblasti sa jednim članom. Zahvaljujem.

Članove Saveta bira Narodna skupština. Tako je logično da i Narodna skupština određuje i njihova primanja.
Pre nepunih sat vremena ili dva sam o tome pričao i nisam spominjao imena, ali sam pravio uporedno analizu primanja članova Saveta ove agencije u prethodnom periodu, povećanje u ovom delu od 33%, od situacije koja je možda par puta veća i primanja od vaše ministarske plate i zbog cele te situacije i kontradiktornosti u odnosu sa Predlogom zakona. Ako Narodna skupština bira ovaj Savet agencije, onda je logično da Narodna skupština u delu primanja odlučuje o njihovim primanjima i da to bude urađeno u ovom domu, a ne na način kako ste vi predložili. S obzirom na situaciju da je agencija javna agencija, da ministarstvo ima mogućnost nadzora, da se sve to otme kontroli i da u agencijama tipa ove i sličnih imamo primanja koja su drastično veća nego u drugom državnom sektoru i nekontolisan rast cene usluga koji automatski utiče na standard svih građana, na standard potrošača, svi građani su uključeni u ovo, automatski nedostatak investicija u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. U pravu ste, pravila su pravila, ali s obzirom i na težinu situacije i na sve ostalo, u ime svoje poslaničke grupe vas molim da, makar za četvrtak, obezbedite situaciju da budu prisutni i ministri i Vlada, u onom redovnom terminu za zadnji četvrtak, pa da ga iskoristimo pre tog godišnjeg odmora, a s obzirom na situaciju o aktuelnim zbivanjima.
Neću se previše zadržavati, gospodine ministre, na ovoj oblasti. Član 42. je takođe u oblasti rada agencije. Daću samo jedan neverovatan primer. I vaša dobra volja koja je korišćena prilikom svakog vašeg obraćanja, da ćete sve dobre amandmane prihvatiti, nema razloga da na članu 42. zakona, u stavu 3. tačka 4) koji kaže ovako, u Predlogu zakona. Znači, radi se o razrešenju predsednika i članova saveta agencije. Kaže – ako bez osnovanog razloga odbije ili propusti da obavlja dužnost predsednika, odnosno člana saveta u periodu od najmanje tri meseca neprekidno, ili period od najmanje šest meseci sa prekidima u toku jedne godine.
Gospodine ministre, da li pišete neki novi zakon o radu? Da li su ovi ljudi radili tri godine, da bi ovakvu tačku stavili u zakon. Da li je ovo moguće, gospodine ministre?
Mi smo predložili, u skladu sa Zakonom o radu, amandman koji vi niste prihvatili. Onda kažete da mi imamo nešto protiv vas. Ne, imamo nešto protiv ovako napravljenih i napisanih amandmana. Član 42. stav 3. tačka 4. očigledno to dokazuje.
Znači, ja tri meseca kao član saveta ili predsednika saveta, ne moram da se odazivam svom poslu. Usput, mogu nestručno da obavljam svoju dužnost, neodgovorno i nesavesno i niko ništa neće preduzeti. Vi se deklarativno zalažete za stručne ljude u timu, a nigde u članu 42. ovog predloga zakona koji se bavi prekršajima, odnosno razrešenjima predsednika i članova saveta, ne uzimate mogućnost da na ovakve funkcije mogu da dođu i ljudi koji su nesavesni i nestručni i da zbog toga ne odgovaraju, nego ćete im dopustiti tri ili šest meseci da rade šta hoće, pa ćete ih onda smenjivati.
Srbija nema vremena da čeka nečije nesavesne radnje od tri li šest meseci, od primanja od 300.000 dinara, gospodine ministre. Zaposleni u ovoj agenciji primaju 150.000 dinara. Članovi saveta od 150.000 do 300.000 dinara. Vi ovako regulišete ovaj odnos, da oni mogu da odbijaju ili propuste da obavljaju dužnost predsednika, odnosno člana saveta u periodu od najmanje tri meseca neprekidno, ili u periodu od najmanje šest meseci.
Amandman SNS glasi ovako – Odluka o razrešenju u slučaju iz tačke 4. stav 3. ovoga člana donosi Narodna skupština većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Postupak razrešenja, koji inače nije predviđen ovim članom od strane predlagača zakona, a mi smo i to stavili jer je obuhvaćen i postupak razrešenja, sprovodi se na način propisan zakonom kojim se uređuje rad javnih agencija. Stav 5. se briše.
Mislimo da amandman, u najmanju ruku, treba prihvatiti i zahvaliti se na ponuđenom amandmanu od strane poslaničke grupe. Zahvaljujem.

Tražili smo da se u članu 46. Predloga zakona u stavu 1. tačka 4. briše. Tačka 4. je određivanje cene pristupa sistema za distribuciju električne energije.
Već sam vam o ovom pričao. Znači, ne može neko donositi kriterijume i visinu nadoknade i smatramo da Agencija ne bi trebalo, čak i delom sukoba, s obzirom na obavljanje svojih poslova u sukobu interesa, da utvrđuje kriterijume i automatski utvrđuje visinu nadoknade.
S obzirom na plate koje su u ovom sektoru sasvim je logično da je ovaj zakon to i predvideo. Znači, do budžeta oko 110 miliona godišnje za 30 zaposlenih treba doći uz neku računicu i verovatno je računica predlagača, umesto da bude nadležna za Agenciju, verovatno se dogovara sa Agencijom pa je za vas prihvatljiva tačka 4, odnosno određivanje cene pristupnom sistemu za distribuciju električne energije.
Ovo ne bi smelo da bude ni zbog, još jednom ponavljam, investicija u ovoj oblasti koje nisu bile u proteklih 27 godina, u sektoru ne postoje, ne bi smelo da budu ni zbog cene koja se formira i jednostavno energetika je ta koja treba da bude pokretač razvoja jednog društva, a ne da bude kočnica razvoja društva i da Agencija održava svoj život i vrši isplatu ličnih dohodaka na ovako visokom nivou samim tim što ima mogućnost da određuje kriterijume, da određuje na osnovu sopstvenih ličnih kriterijuma da određuje cene za ovu oblast. Zahvaljujem.

U članu 47. Predloga zakona u stavu 2. posle tačke 10. dodaje se tačka 11) koja glasi: "stanje netehničkih gubitaka u proizvodnji i distribuciji električne energije i efikasnost mera za njihovo smanjenje".
Obim gubitaka električne energije u našoj zemlji je izuzetno veliki, kao što sam vam i u načelnoj raspravi rekao, kao što su i drugi poslanici diskutovali, tako da je neophodno preduzimanje posebnih mera i obavezivanje svih nadležnih da se na tom pitanju i na tom polju ozbiljno angažuju, te iz svih tih navedenih razloga i ranije navedenih razloga predlažemo da se Agencija obaveže da prati stanje u toj oblasti, imajući posebno u vidu da su ti gubici, kao što sam istakao, negde u iznosu od 400 do 500 miliona evra na godišnjem nivou i da je to u rangu vrednosti izgradnje jedne hidroelektrane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsednice. Glava 18. Agencija za energetsku efikasnost, članovi 179. i članovi 180. Mišljenje SNS je da treba i da se brišu i da poslovima energetske efikasnosti kao što smo i rekli u načelnoj raspravi treba da se bavi nadležno ministarstvo za ovu oblast u saradnji sa ostalim srodnim ministarstvima, s obzirom da imamo situaciju kada se podeli jedna oblast, pa morate da sarađujete sa ostalim srodnim ministarstvima i da je u ovom poslu dovoljna, još kao pripomoć ili pomoć rada Agencije za energetiku i da se u principu traži ukidanje Agencije za energetsku efikasnost, jer u prethodnom periodu rad ove agencije našta se svodio? Svodio se na zaposlene, na udomljavanje partijskih kadrova i ne postoji kontrola finansijskih sredstava koja se slivaju i ovim dosadašnjim rezultatima rada agencija niti je opravdala svoje osnivanje unazad 10 godina, niti imamo povećanje energetske efikasnosti, već nažalost obrnut proces.
S obzirom na sve te i u načelnoj raspravi iznete argumente, SNS smatra da članovi 179. - naziv poglavlja i poglavlje i član 180. treba da se brišu. Jednom rečju da se Agencija za energetsku efikasnost ukine. Zahvaljujem.

Znači, samo još jednom da podvučem, osnovni razlog javljanja je zahtev SNS da se zbog svega onoga što je radila Agencija za energetsku efikasnost, zbog svega onoga treba da radi ministarstvo, njegove službe i Agencija za energetiku, nema nikakvog razloga postojanja niti funkcionisanja za energetsku efikasnost, zato smo predložili i brisanje ovog poglavlja i članova 179. i 180, jer Srbija je danas zemlja u regionu, jedna od zemalja koja ima najnižu energetsku efikasnost.
Ako mislite da će ova agencija, odnosno ako do sada nije uspela da poveća stepen energetske efikasnosti, a da će u narednom periodu to uspeti. Videćemo, sigurni smo da ni jednog valjanog razloga za nastavak rada, odnosno postojanje funkcionisanja Agencije za energetsku efikasnost niti treba predvideti ovim zakonom, niti to treba da živi dalje u praksi.

Zakonom o vazdušnom saobraćaju, članovima 232. i 250. propisano je da inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo nadležno za infrastrukturu. Članom 264. propisano je da Ministarstvo preuzme od Direktorata civilnog vazduhoplovstva prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu. Prema informacijama raspoloživim, koje mi do sad imamo, sa današnjim danom, Ministarstvo još uvek nije započelo preuzimanje, iako je zakon stupio na snagu pre više od mesec dana. Ne zna se ni kad je planirano preuzimanje.
Gospodine ministre, stalno ističete da stručnost u svojim timovima i zaista je neprimerena situacija da u danu ovako prođemo ovako ovaj drugi deo Zakona o energetici i sad da radimo izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju niti ima koga u sali, nas pet, šest poslanika. O stručnosti u ovom sektoru zaista trebali bi mnogo toga da pričamo. Ne znam ko je iz vaše ekipe toliko stručan za ovu oblast, normalno ja sebe ne smatram nimalo stručnjakom za ovu oblast. Vaš državni sekretar nijednog dana nema radnog staža u ovoj oblasti vazdušnog saobraćaja, nikad se time nije bavio. Pomoćnik je radio u tehnici JAT i nikad nikakvih dodira nije imao sa vazdušnim saobraćajem, osim toga što je radio u JAT tehnici.
Ta konstatacija u najmanju ruku se odnosi i na Direktorat. Vi ste rekli da niste stručnjak za sve oblasti i poštujem to što ste stručnjak za drumski saobraćaj. Govorite o svojim saradnicima i kompetentnim stručnjacima iz ove oblasti koji se nalaze na veoma bitnim mestima. Niti je to pobeda vašeg tima, državnog sekretara, pomoćnika, niti je reč, kad se radi o Direktoratu, u tih 20-ak prvih stručnjaka srpskog vazduhoplovstva i ljudi koji se bave i odlučuju o stanju i bave se srpskim vazduhoplovstvom, nema nijednog vazduhoplovca. Možda grešim, a vi ste tu da me ispravite ako grešim.
Sve ovo postoji iz razloga da bi se udomljavali partijski članovi, a ovaj sektor je inače poprilično interesantan, jer plate su od tri hiljade evra pa više. Mnogo puta je i u raspravi skupštinskoj i korišćene teme iz ove oblasti i dosta je pričano na tu temu i ne bih da se ponavljam. Mi smo nedavno usvojili garanciju za 51,5 miliona evra zajma za JAT, a garancija je ko drugo nego država, RS i ja sam potpuno siguran da i JAT u ovakvom stanju i ovom trenutku i sa flotom sa kojom se nalazi, nikad neće moći da vrati ovaj kredit. Zato je garancija Vlada, Narodna skupština i postoji neko ko će vratiti kredite. Situacija u ovoj oblasti je iz dana u dan sve gora i gora. To i medijski navode i situacija u floti govori i u tehnici i u svemu što se u ovom sektoru godinama nije promenilo.
Zato koristim priliku, gospodine ministre, vašu situaciju i prisutnost ovde, da ne bih kao uvaženi potpredsednik Skupštine, gospodin Novaković, jutros postavljao poslaničko pitanje vama, a vi niste u sali. Vrlo je ozbiljno pitanje. Čekao sam priliku da na ovu temu postavim nekoliko poslaničkih pitanja. Prvo od njih je – zašto Ministarstvo infrastrukture do danas nije preuzelo poslove vršenja inspekcijskog nadzora u vazdušnom saobraćaju, iako je to zakonski bilo obavezno da uradi početkom avgusta 2009. godine u skladu sa članom 11. Zakona o ministarstvima. Takođe, Zakonom o vazdušnom saobraćaju, članovima 232. i 250. propisano je da inspekcijski nadzor vrši ministarstvo nadležno za saobraćaj, odnosno Ministarstvo za infrastrukturu, članom 264. propisano je da Ministarstvo preuzima od Direktorata i civilnog vazduhoplovstva prava i obaveze i predmete prvo sredstva za rad i arhivu. Još jednom ponavljam, na osnovu informacija, a izvinjavam se ako grešim, sa kojima mi raspolažemo u ovom trenutku, ovaj postupak do dana današnjeg nije počet, a ni završen.
Poslove inspekcijskog nadzora i dalje protivzakonito vrši Direktorat civilnog vazduhoplovstva, iako to godinama već stvara probleme vazduhoplovnoj privredi, koja je dovedena na veoma nizak nivo. Za sve ovo su i razno razne međunarodne organizacije u prethodnom periodu upozoravale i nadležne za ovu oblast, odnosno za vazdušni saobraćaj.
Vi ste na jedno pitanje moje uvažene koleginice Tabaković, čini mi se, u oktobru mesecu prošle godine, odgovorili da ćete brzo reagovati u toj oblasti, a pitanje je bilo u tom kontekstu i do dana današnjeg nije ništa u tome preduzeto. Zbog čega nisu izvršene četiri presude Upravnog suda, kojima su poništena rešenja o oduzimanju dozvola za rad avio kompanije Kosmas Air iz Beograda, iako je rok za izvršenje istekao pre nekoliko meseci i da li vi lično ste šta uradili po tom pitanju, kao što ste, ako se ne varam, krajem oktobra 2010. godine i ovde u Skupštini obećali da ćete oko toga preduzeti mere. Da li ste pokrenuli, između ostalog, postupak protiv rukovodilaca Direktorata civilnog vazduhoplovstva zbog neizvršavanja presuda i donošenja nezakonitih rešenja i šteta koje su time prouzrokovane Republici Srbiji.
Vezano za ovo što sam prethodno govorio, da li imate podatke o tome koliki je iznos štete koji će RS morati da plati zbog nezakonitog oduzimanja dozvola za rad avio kompanijama, koja nije mogla da obavlja avio saobraćaj više od tri godine. Ako i dalje u ovoj oblasti, pogotovo vezano za JAT nastavimo, u situaciji smo da u ovoj oblasti nema novih investicija, nema evidentnog razvoja vazdušnog saobraćaja. Lako će biti, kao i do sad, održavati JAT u ovom stepenu koji jeste zadnjih godina. Zahvaljujući evidentno samo pomoći iz budžeta, sve to u krajnjem slučaju ide na razvoj ostalih sektora. Lično mislim da Vlada nije spremna da proglasi bankrot. Nažalost, bankrot ovog preduzeća, JP JAT samo iz političkih razloga, jer izbori su skoro, za sedam, osam meseci. Bilo bi to u najmanju ruku u rangu političkog samoubistva.
Da ne ponavljam, garancije koje je dala RS za JAT i situaciju da se samo JAT nažalost drži u životu, da se nikakve druge adekvatne mere ne preduzimaju, a da će neko sve ove zajmove i kredite u narednom periodu, čak i neka pokoljenja iza nas, morati da vraćaju. Kao i u oblasti energetike zakona koji smo malo čas pričali.
Lično sam očekivao, kao što je gospođa potpredsednica jutros rekla, da će verovatno ovaj zakon biti sutra na dnevnom redu i s obzirom na ozbiljnost problema u oblasti energetike i vazdušnog saobraćaja i funkcionisanja, a pogotovo u javnim preduzećima u ovoj oblasti, gospodine ministre, postoje i klime i situacije u kojoj trenutno radimo u Skupštini. Evidentno je da i ovaj i prethodni zakon i ako treba da prođemo, pro forme radi. Nisam zaista spreman da u ovakvim uslovima, samo da se takmičimo sa vremenom, odradimo neke stvari i po amandmanima SNS se dalje neću javljati. Oni su vam dostavljeni u pisanom obliku. Molim vas da zbog vaše prisutnosti ovde odgovorite, odnosno pokušate da odgovorite na pitanja koja sam vam dobronamerno postavio i unapred sam zahvalan na tome.

Samo jedna digresija, nije replika. Zahvaljujem na pozivu u ime svih poslanika, ali se plašim da kad nas pozovete, nas 250, s obzirom na primanja koja su u tom delu i koje ste sami istakli, pitanje je da li će se 250 poslanika vratiti u Narodnu skupštinu. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u ime SNS, kao što smo i za pojedine odredbe zakona koje ste, gospodine ministre, branili u ovom parlamentu, kao što smo za Zakon o pravosuđu, odnosno o reformama u oblasti pravosuđa govorili da nisu po evropskim standardima, kao što smo govorili o lažnoj liberalizaciji cena naftnih derivata na tržištu Republike Srbije, kazati takođe da je SNS mišljenja da ovaj zakon neće doneti ništa dobro. Uostalom, u zadnjih sedam godina imamo, evo, već će biti doneta dva zakona u oblasti energetike i ti zakoni nisu sprečili najveću korupciju od svih oblasti, u oblasti energetike. Svedoci smo samo dela raznoraznih problema, afera i svega onoga što su mediji u prethodnom periodu uspeli da izvuku i da prezentiraju javnosti.
S obzirom na tu situaciju, u prvom delu ću se pozvati na činjenicu, kao što znate da je ovo vrlo kompleksan problem i velika oblast, baviti analizom energetskog sektora u Srbiji, a kada pričamo o tome, ne mogu govoriti o trenutku u kome ste samo vi ministar, gospodine ministre, već se energetski sektor mora analizirati kroz najmanje 10-ak godina. U drugom delu rasprave ću govoriti o amandmanima, njih je oko 40-ak, koje je SNS podnela. Predlažemo da, s obzirom na konstataciju o zakonu koju sam u ime stranke izrekao, pogledate ozbiljno amandmane. Zakon nije usaglašen sa evropskim direktivama, to vam decidno tvrdim. Pokušali smo amandmanima da tu oblast regulišemo i ja vas molim da ne ostane samo na rečima, kao što vi znate da kažete – podnesite amandmane pa ćemo mi prihvatiti. Ovde je bilo situacija da mi ozbiljno priđemo određenoj problematici iz vaše oblasti, da podnesemo amandmane, a da nijedan amandman SNS ne bude prihvaćen. Nije cilj SNS da zbog SNS prihvatite amandmane, cilj je da se kvalitetno i u skladu sa evropskim direktivama reguliše ovaj sektor.
Gospodine ministre, znam činjenicu da ste vi ni krivi ni dužni sada u Skupštini, s obzirom na preraspodelu koja je vrlo brzo bila u Vladi i da ste vi dobili ovaj sektor, a da je drugi sektor koji je pripadao vašem prethodniku otišao kod gospodina Dulića. Morate se složiti, gospodine ministre, da ste vi i kolega Dulić supermeni previše bi vam bile ove oblasti koje zastupate i koje vodite od bitnih resora za život građana i za normalno funkcionisanje Republike Srbije. No, za to vi niste krivi. Rekli ste da ste ovaj zakon pripremali i radili neki drugi. Molim vas da zakon koji ima ovoliki broj stranica kroz amandmane svih poslaničkih grupa bude ozbiljno shvaćen, da konačno ova oblast, koja je, mediji pokazuju, najkorumpiranija u zadnjoj deceniji, a i u oblasti prethodnih godina ranije, bude regulisana i da se tome stane na kraj.
U sledećem delu izlaganja ja ću vam kroz određene primere navesti šta je to od osnovnih primedbi SNS preko svog tima za energetiku iznela. Ako ste iole pratili u javnosti, dugo vremena iznosimo probleme koji ovaj sektor zaokupljaju i koji trebaju da budu rešeni u predlogu, odnosno u novom zakonu o energetici. Svi se moraju složiti sa činjenicom da Srbija nema dovoljno energije, da u Srbiji konstantno iz godine u godinu raste uvoz energije. I ono što ima Srbija nažalost rasipa. Kao jedna od zadnjih činjenica je da Srbija ima veoma nisu energetsku efikasnost. Povrh svega Srbija je postala usko grlo razvoja u ovom delu Evrope u energetskom sektoru. To ću vam kroz naredni deo izlaganja i dokazati kroz argumente, kroz sve ono što je od 1974. godine na ovoj teritoriji bilo predviđeno i od situacije da 27 godina u elektroenergetskom sektoru nemamo investiciju. Da li treba da donosimo zakone da privlačimo investitore? Morate se, gospodine ministre, složiti da ovaj zakon, odnosno da je ova oblast regulisana dobrim oblastima i zaustavljenom korupcijom, zaposliće veoma veliki broj radnika i, ono što je najbitnije, svaki građanin, svaka porodica, cela Srbija postaće lider u ovoj oblasti, kao što je to trebala i da postane.
Od 1974. godine projekti stoje na papiru i u oblasti energetike u Srbiji se 27 godina ništa nije uradilo. Imate dodatnu situaciju da ni jedan rudnik, ni jedno rudno polje u Srbiji unazad 10 godina nije otvoreno. Gospodine ministre, dolazimo u situaciju da ćemo, počev od ove godine, pa narednih godina, bez obzira na strategiju koja je napravljena u ovoj oblasti, početi da uvozimo i ugalj za termoelektrane.
Morate se složiti sa konstatacijom da je zaista nelogična činjenica, recimo, da je jedan ministar zadužen za rudnike, do trenutka dok, recimo, ruda ili ugalj u konkretnom primeru ne dođe do termoelektrane, a onda vi taj resor preuzimate. Ne da nije efikasno, ne da ne postoji nigde u svetu primer ovakve podele ministarstva, u najmanju ruku je, izvinjavam se na izrazu, nebulozno.
Moram da iznesem još jednu činjenicu i kada se budem bavio oblastima energetskog sektora neću se puno zadržavati na gasnoj oblasti energetskog sektora zato što to kolege iz druge poslaničke grupe razrađuju. Izneću samo deo problema iz te oblasti. Imamo činjenicu da u oblasti obnovljivih izvora energije, tzv. zelene energije, vaši prethodni saradnici iz ministarstva su napravili presedan, da je deo te oblasti dat jednoj stranoj maloj firmi, firmi opterećenoj kreditima i da će u tom sektoru verovatno od Italije u narednom periodu Srbija uvoziti tzv. zelenu struju. Kada govorimo o zelenoj struji, onda građani moraju da znaju da se radi o većim cenama električne energije nego što trenutno plaćaju i da ta cena iznosi do 13 – 14 euro centi po kilovat času.
Ne mogu a da ne pomenem situaciju da je državni sekretar u ministarstvu koje ste preuzeli imao privatnu firmu koja se bavila izgradnjom i proizvodnjom električnom energijom i da je direktno dobio posao sa vetro generatorima.
Ne mogu da ne pomenem situaciju da u ovom od 2000. godine do danas imamo sedam ministara. Možda vi se ćate situacija da jedan ministar zadužen za energetiku nije umeo da pročita ni račun za električnu energiju. Toliko o tome koliko se u zadnje vreme, bez obzira o kojoj vlasti se radi, vodi računa o ovoj oblasti, oblasti koja je ispunjena najvećim aferama i najvećom korupcijom.
Šta je rezultat rada ovog sektora tih sedam ministara u ovoj oblasti u protekloj deceniji? Morate se složiti sa činjenicom da je protekla decenija zaista veliko izgubljeno vreme. U ovaj sektor energetike u protekloj deceniji, u Srbiju je ušlo preko 20 milijardi evra, u oblasti kredita, donacija. Već sam napomenuo da u zadnjih 27 godina u Srbiji nema ni jednog investicionog objekta iz oblasti energije.
Srbija godišnje na uvoz energenata troši preko tri milijarde evra. Svim ovim što sam izneo i činjenicom koja realno postoji, Srbija je narušila ugled energetske zemlje u ovoj oblasti, jer je ugovorom o energetici od zemalja jugoistočne Evrope preuzela obaveze. Deo tih obaveza je Srbija ispoštovala, ali sa veoma velikim zakašnjenjem, izgubili smo ulogu lidera u proizvodnji energenata u celoj oblasti, čak i u zakonodavnoj oblasti.
Kako izgleda srpski energetski sektor deceniju ili skoro 11 godina od promena? Energetski smo siromašna zemlja, kao što sam u uvodnom delu kazivanja i rekao. Najveće koncentracije uglja su na Kosovu i Metohiji, ali svima je poznata činjenica da od 1999. godine nemamo mogućnost kontrolisanja tih rudnih bogatstava. Inače, ti bazeni su, po količinama i nalazišta i kapaciteta, drugi u Evropi, a peti u svetu.
Rezerve uglja kojima Srbija trenutno raspolaže u "Kolubari" i "Kostolcu" su samo za narednih 40 godina. Još ozbiljnija stvar je da se u ovoj oblasti zaista donesu zakoni koji će biti, transparetno rečeno, u najmanje rečeno održivi.
Rezerve gasa su do 10%, a nafte do 20%, za neozbiljnu zemlju vrlo male. Obzirom na samo tu činjenicu, a ne neke druge činjenice, Srbija spada u red nebezbednih energetskih zemalja. U situacijama nestašice i krize nije moguće osloniti se na potrebe od 10 do 20%. Na žalost, u nekim kritičnim i kriznim situacijama smo se u to lično uveravali kao narod i sve ono što je funkcionisalo u tom trenutku.
U Srbiji postoji samo jedan dotok gasa i verovatno će on dugi niz godina biti jedini. Nema investiranja u ovu oblasti, preko 20 godina u ovom sektoru ne postoji iole ozbiljna investicija.
Šta smo uradili privatizacijom Srbije? Smanjili smo manevarski prostor za korišćenje domaćih nalazišta i nafte i gasa. Srbija je energetski neefikasna zemlja zato što troši tri do pet puta više energije u odnosu na jedinicu proizvodnje i u odnosu na evropski prosek. Sada ću vam izneti pokazatelje koji idu u prilog smanjenja domaće proizvodnje i rasta uvoza energenata. U periodu od 2010. do 2015. godine, a prema strategiji koja je usvojena i doneta za ovaj period, potrošnja finalne energije raste za 32%, uvoz energenata u ovom periodu raste do 42%, proizvodnja primarne energije raste samo 14%. Vidite gde se stvara deficit i problemi koji će u narednom periodu, a i ovih godina opteretiti srpsku privredu, državu i građane, obzirom na nedostatak energenata i taj deo razlike između proizvodnje i potrošnje energenata.
U oblasti uvoza energenata u ovom periodu, od 2004. do danas, do 2015. godine, uvoz uglja raste za 38%, nafte za 20%, gasa za 80%, što je i razumljivo obzirom na proces gasifikacije, ali nije razumljivo ako u jednoj oblasti malo više napredujete, da sve oblasti toliko drastično idu, i električne energije za 133,3%. Šta je najdramatičnije u ovoj situaciji? Energetska uvozna zavisnost građana Srbije, države Srbije u ovom trenutku je 45%. To je alarmantna situacija i to je situacija da stavimo prst na čelo i vidimo šta nam je da preduzmemo u oblasti investicija u oblast energetike. Doći ćemo u period 2020. godine kada će, statistika pokazuje ove cifre vezano za uvoz i proizvodnju, a taj deficit koji nastaje na svemu tome rasti za preko 20%.
Kada uzmemo u obzir statistiku, moramo se složiti sa činjenicom da je cena električne energije od 2000. godine na ovamo, bez obzira na tvrdnju svih vlasti koje su u tom periodu bile prisutne na političkoj sceni Srbije, porasla za preko 600%. Nije to samo preka potreba, radi se tu i o situaciji da potrošači finansiraju neefikasnost i gubitke ovog dela energetskog sektora.
Takođe se mora reći da je i cena gasa za srpske životne standarde vrlo visoka i nerealna. Kada govorimo o ceni energenata, ne bih da vas podsećam da cene energenata ne zavise samo od ponude na tržištu, zavisi i od sistema izgrađene mreže, zavisi od mnogobrojnih parametara, ne samo od situacije koja je prisutna cena na svetskom i evropskom tržištu. Znači, kada se formira cena, mnogobrojni parametri ulaze u sve ovo. Na žalost, videli smo i razne popuste u oblasti elektroenergetike. Skoro da ne poznajem srpsku porodicu koja te beneficije, predviđene prethodnim zakonom, može da iskoristi, izuzev porodice koja ne upali ni jednu sijalicu. To jedino može da se desi u domaćinstvu u kome nema nikoga.
Cene derivata, posle Grčke, Belgije i pojedinih zemalja, a trenutno su na nivou nemačkih cena, zaista su previsoke za srpski standard. Gospodine ministre, obzirom na stanje rafinerija koje je ruska firma zatekla, pitanje je šta je u toj oblasti urađeno? Nismo sa tim dovoljno upoznati, trebalo bi neko da izveštava o tome u Skupštini. Pitanje je stanja srpskih rafinerija i kakav je kvalitet naftnih derivata, odnosno motornih goriva?
Kada govorimo o preduzećima, šta su srpska energetska preduzeća? Država u državi. Naša javna preduzeća su primer bila francuskim preduzećima u određenom periodu. Šta su postala srpska preduzeća? Najveći gubitnici, da ne spominjem situaciju da smo u ovom parlamentu nedavno doneli zajam od 200 miliona evra koji je otišao u jednu oblast, da ne govorimo o situaciji za vreme dok je predsednik Upravnog odbora naftne industrije Srbije 2008. godine bio sadašnji ministar poljoprivrede i u situaciji da je NIS tada imao gubitke preko 850 miliona evra.
Čujem ovih dana da nije više takva situacija. Da ne napominjem situaciju da je za tu oblast NIS Srbija, odnosno srpska država tada subvencionisala oko 300 miliona evra. Kada uzmete sve te pokazatelje i stavite ih na papir brojke govore da smo mogli da napravimo još dve rafinerije u ovoj oblasti. Kada uzmemo pokazatelje koliki su argumenti i činjenice, da je recimo izgrađena termoelektrana "Kolubara - blok B", instalisane snage kapaciteta dva puta, 350 megavata, 700 mega vata i kada to pomnožimo recimo sa 200 dana u godini da rade ti kapaciteti 24 časa dnevno sa snagom od 700 megavata, odnosno kapacitetom snagom 200 megavata iznosi da u ovoj oblasti je izgubljeno godišnje preko 200 miliona evra. Napominjem da je procenjena investiciona vrednost ove termoelektrane bila 700 miliona evra. Objekat je trebao da bude u funkciji 2007. godine. od 2007. godine do 2011. godine, gospodine ministre, izgubili smo investicioni objekat. Da je 2007. godine bio pušten u rad do sada bi sam sebe platio. Za to je vredelo uzeti kredit, ne vredi uzimati kredit za "Staklaru", za "Agroživ", za devet firmi koji je kupila "Srbijagas". Umesto da nam se inženjeri šetaju po poljima i prave proračune, bavimo se, izvinjavam se za izrazu, kokoškama i nekim drugim stvarima.
Ne mogu a da ne napomenem hidroelektranu "Đerdap-3" za koju je dokumentacija bila urađena još 1974. godine, idejni projekat. Sve ono što mi u toj oblasti nismo uradili i da je izgradnja te investicije bila tri milijarde evra, godišnja proizvodnja 7,6 milijardi kilovat časova. Sada bi sa "Đerdapom – 3" bili lider u regionu, ne samo lider u proizvodnji struje, nego u lider u rezervama struje. Verovatno znate gospodine ministre, bili ste aktivni u svom poslu i u tom vremenu, znate kakve su bile namere i kapaciteti hidroelektrane "Đerdap-3". Ono što je ona trebala noću da radi i da za vreme najvećih nestašica električne energije u regionu imamo praktično rezerve za izgradnjom hidroelektrane "Đerdap-3" i u toj oblasti oko 800 miliona megavata u svakom trenutku slobodno na tržištu i kada to pomnožite sa ovih 20 godina vidi se kako bi se investicija za nekoliko godina isplatila i šta bi se sve desilo u tom periodu.
Zato govorim i u daljem delu izlaganja navešću konkretne primere šta smatramo da je evidentno promeniti u ovom sektoru da bi se promenio i život građana Srbije i da bi investicije zaposlile nezaposlene građane Srbije. Zahvaljujem.