Gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svestan sam da moje obrazlaganje ovog amandmana neće suštinski ništa promeniti u opredeljenju ni ministra, ni Vlade, u smislu njegovog prihvatanja, a, u krajnjem, izmena ovog amandmana bi podrazumevala da su prethodno prihvaćeni neki drugi amandmani koje smo mi, poslanici SRS, podneli u smislu izmene ove budžetske projekcije, pre svega, dela koji se odnosi na agrarni budžet.
Meni je prosto neverovatno da ova vlada, pre svega, ministar finansija nije imao sluha za ukupno stanje poljoprivredne proizvodnje u našoj državi, za iskrenu i dobru želju poslanika SRS-a, a i poslanika nekih drugih poslaničkih grupa koji su predložili konkretne izmene, tj. uvećanje sredstava u razdelu Ministarstva poljoprivrede, sredstava koja bi se najdirektnije iskoristila, pre svega, za subvencioniranje i kreditiranje poljoprivredne proizvodnje, s obzirom na ukupne probleme koje je ta proizvodnja imala, posebno zbog suše koju je pretrpela ove godine.
Ponoviću ono što sam već rekao u načelnoj raspravi, a što, nadam se, većina naše javnosti zna, da je procenjena šteta od suše tokom 2007. godine negde oko 46 milijardi dinara. Znači, to je ono što je Ministarstvo poljoprivrede i što je Vlada zvanično verifikovala, a može se računati da je šteta i veća, jer su, sigurno, te procene vršene krajnje restriktivno. U krajnjem, da se uzme i ta činjenica, samo za naknadu te štete, maltene, bila bi potrebna dva ovolika agrarna budžeta, koja su sada planirana.
Dalje, ono što želim da kažem, a što ova vlada ne uvažava, što je, inače, pravilo i praksa u zemljama razvijene poljoprivrede, pa, ako hoćete, i u poljoprivredama zemalja u okruženju, to je da je tamo agrarni budžet neuporedivo veći nego što je naš agrarni budžet. Agrarni budžet u zemljama EU je u visini od 120 evra po glavi stanovnika. Agrarni budžet u Hrvatskoj, kao zemlji okruženja, negde je oko 100 evra po glavi stanovnika. Naš agrarni budžet je ispod 20 evra po glavi stanovnika.
To samo može biti relacija o tome koliko ova vlast brine brigu o ovoj i te kako značajnoj privrednoj grani, koja je, uzgred da kažem, među retkim privrednim granama koje su ostvarile devizni suficit, znači, spoljnotrgovinski suficit. Pored svih ovih problema koje je imala, naša država je ostvarila preko 700 miliona dolara spoljnotrgovinskog suficita u oblasti poljoprivredne i prehrambene industrije, što je, svakako, značajno za ovu privrednu granu i što je trebalo da podrazumeva da se veća sredstva u budžetu izdvoje, pre svega, za subvencioniranje.
Za subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje tokom 2008. godine, planirano je oko 19 milijardi i 356 miliona. To je za nekih 0,9 milijardi više nego što je bilo u 2007. godini. Međutim, ako se samo računa na štete izazvane sušom, onda je to apsolutno nedovoljno, pogotovo ako se računa na činjenicu da će odlukama Vlade i zakonskim izmenama, pre svega, Zakona o porezu na dohodak građana, biti umanjen porez poljoprivrednim proizvođačima, ali će biti oslobođeni vraćanja dela kratkoročnih kredita koji su podeljeni 2007. godine.
Znači, smanjiće se povraćaj datih sredstava, koja su dalje korišćena kao sredstva za subvencioniranje. Stoga je bilo osnova da se ta sredstva u većem obimu planiraju za poljoprivrednu proizvodnju.
Šta se, u suštini, subvencionira iz budžeta u oblasti poljoprivredne proizvodnje? Pre svega, vrši se regresiranje, ili subvencioniranje inputa u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji. Znači, korišćenje mineralnih đubriva. To je u stalnoj stagnaciji. Primena i korišćenje mineralnih đubriva u poslednjih 15 godina, a naročito je to izraženo poslednjih 10 godina, ima tendenciju stalnog smanjenja, a, u suštini, nema visoke proizvodnje bez adekvatne i kvalitetne primene mineralnih đubriva.
Zatim, iz sredstava subvencija regresirana je nafta kao glavni energent u poljoprivrednoj proizvodnji i, svakako, iz tih sredstava su regresirane i cene semena bilja, jer je intencija da se koristi samo i isključivo deklarisano i kvalitetno seme, jer je ono garant ostvarenja visoke proizvodnje, normalno, uz adekvatnu obradu zemljišta i korišćenje adekvatnih količina mineralnih đubriva.
Dalje, iz sredstava subvencija subvencionirana je stočarska proizvodnja, i to, pre svega, nabavka priplodnog materijala, jer je neophodno u našoj zemlji popraviti kvalitet stoke i stočnog fonda, naročito u govedarskoj i svinjogojskoj proizvodnji, pa i živinarskoj. Subvencionirana je nabavka priplodnih grla, znači, obnova priplodnih zapata, a počelo je i subvencioniranje tova, pre svega, goveda, znači, tovnih životinja, jer je EU odobrila jednu kvotu, mislim da je osam ili deset hiljada tona, kao moguću kvotu za izvoz junećeg mesa na evropsko tržište.
Bez adekvatnog subvencioniranja i popravke kvaliteta tovne junadi, tovnih goveda, to je teško ostvarivo, pogotovo u ovako nerešenim tržišnim uslovima u stočarskoj proizvodnji kakvi su kod nas tokom ove godine, gde je cena inputa izuzetno visoka, znači, pre svega, cena hrane za životinje, dok je cena žive stoka u značajnoj stagnaciji, naročito u svinjogojstvu, pa, ako hoćete, i u tovu junadi, što najdirektnije utiče na gubitak u stočarskoj proizvodnji i velike probleme ljudi koji se bave tom vrstom proizvodnje. Bilo je, svakako, osnova da se državnim merama pomogne ta proizvodnja.
Takođe, subvencionirana je cena mleka, vršeno je tzv. premiranje proizvodnje mleka u ravničarskim i brdsko-planinskim predelima. To je mera koja treba da se preispita, obzirom na to da su sve mlekare privatizovane, da su tu strani vlasnici i da bi trebalo da bude primarna njihova briga da obezbede dovoljne količine mleka.
Međutim, u našoj zemlji se tradicionalno gaje i mlečna grla i ona su bitna i s aspekta ishrane našeg stanovništva.
Sigurno treba naći način da se subvencionira i ta proizvodnja, da li vezana za kvalitet mleka, ne za količinu. U svakom slučaju, to treba nastaviti i subvencionirati većim sredstvima, a u odnosu na planirana sredstva, to je, prosto, neostvarivo.
Dalje, kroz sredstva za subvencioniranje u poljoprivredi obezbeđen je razvoj ruralne poljoprivredne proizvodnje, znači, proizvodnje na selu.
Nažalost, i tokom 2007. godine, ova vlada, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija nisu obezbedili značajnija sredstva za ruralni razvoj poljoprivrede, kao ni za 2008. godinu, a kroz ruralni razvoj poljoprivrede se, pre svega, unapređuje poljoprivredna proizvodnja i plasman u seoskim domaćinstvima, a ta sredstva se koriste i za jačanje seoske infrastrukture, izgradnju vodovoda, kanalizacione mreže, elektromreže, puteva, telefona itd., za razvoj seoskog turizma. Seoski turizam je nešto što je, svakako, perspektivno u našoj zemlji, naročito u brdsko-planinskim područjima.
Deo sredstava u domenu ruralnog razvoja poljoprivrede se koristi za unapređenje i zaštitu životne sredine u tim sredinama i kao pomoć i podrška nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima, znači, pre svega, staračkim poljoprivrednim gazdinstvima, koja ne mogu da obrađuju svoja gazdinstva, ali im se podsticajem omogućava da tu svoju zemlju daju ili u zakup, ili da je lakše obrađuju.
Dalje, subvencije za koje se zalažemo, i zalagali smo se da se uvećaju, treba da se iskoriste za uvođenje standarda kvaliteta u poljoprivrednoj proizvodnji, jer je to neophodno da bismo bili konkurentni na evropskom i svetskom tržištu. Mi moramo tu podići standarde kvaliteta i ukupne poljoprivredne proizvodnje, pogotovo poljoprivrednih proizvoda. Da bi se omogućilo uvođenje sistema kvaliteta u tu proizvodnju, neminovno je obezbediti i sredstva, kao podsticaj od strane države.
Zatim, ono što je u proteklim periodima kroz agrarni budžet obezbeđeno, a što ovim nije obezbeđeno, za šta smo se zalagali, to je unapređenje stručnih poljoprivrednih službi koje su, takođe, neophodne radi podizanja kvaliteta poljoprivredne proizvodnje. Jednostavno, u predloženom budžetu nije ni dinara planirano za unapređenje stručnih poljoprivrednih službi. Samo da kažem da je za prošlu godinu, odnosno za 2007. godinu bilo planirano 200 miliona dinara.
Ono što je meni posebno nerazumno i neshvatljivo i što želim da kažem, a ministar finansija nije hteo da to prihvati kao predlog za izmenu ove projekcije budžeta, jesu sredstva za protivgradnu zaštitu. Mogli smo čuti u pređašnjoj diskusiji, od gospođice Jovanović, kolike je štete kragujevačka opština pretrpela od grada.
Velike štete su ove godine bile na celom području Srbije, a Predlogom budžeta, Hidrometeorološkom zavodu je za 80 miliona smanjen iznos koji se koristi za nabavku protivgradnih raketa. Znači, možemo očekivati još veće probleme u obezbeđenju protivgradne zaštite i nabavke protivgradnih raketa.
Pošto se moje vreme za raspravu približava kraju, ja ću zamoliti predsednika ili da sada nastavim, ili da se javim kasnije, a hteo bih da postavim jedno poslaničko pitanje ministru, vezano je za dugoročne kredite.