Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre i saradnici iz ministarstava, ispred Poslaničke grupe Napred Srbijo kratko ću izneti naše stanovište i viđenje ovih zakona i njihovih efekata, pre svega u odnosu na budžet i racionalizaciju u tom smislu.
Kada govorimo o racionalizaciji, moja prva zamerka ministrima koji su juče ovde obrazlagali jeste da je trebalo ipak konkretnije reći i nama poslanicima a i našoj javnosti šta je primarni razlog za donošenje ovih zakona i sprovođenje racionalizacije. Jer, ova vlast, u ovakvom ili onakvom obliku, u suštini ovom našom državom vlada od 2000. godine i nije ozbiljno ušla u ovaj posao.
Iako je u proteklom periodu bilo pokušaja, 2002. i 2004. godine, da se uđe u racionalizaciju javne uprave, državne uprave i lokalnih samouprava, ostalo je samo na odlukama. Iz godine u godinu povećavan je broj izvršilaca i zaposlenih radnika u tim državnim institucijama, i na nivou Republike i u lokalnoj samoupravi.
Trebalo je jasno da se kaže ovde da je pod pritiskom MMF-a, sa zahtevom da se uđe u jednu ozbiljnu racionalizaciju i budžetsku štednju, po hitnom postupku Vlada usvojila predloge ovih zakona, pre svega o racionalizaciji u lokalnoj samoupravi, ali i u državnoj upravi. Pod pritiskom smo naterani da donesemo zakone koji će u suštini podrazumevati gubitak posla za određen broj građana, a s druge strane, pre samo godinu i po dana je pompezno najavljivano povećanje zaposlenja i nikako nije pominjana mogućnost otpuštanja u državnim službama.
Većina naših građana je bila ubeđena (takvo je i danas ubeđenje) da onaj ko je zaposlen u državnom sektoru, u državnoj službi ima obezbeđen posao od zaposlenja pa do penzije; međutim, vremena se menjaju. Ova vlast će, nadam se, ne samo doneti ove zakone, nego ih i sprovesti.
Imam skepsu da će ovi koji su predložili ove zakone to i sprovesti; samo pod pritiskom MMF-a mi zadovoljavamo formu, donosimo zakone, ali će implementacija i sprovođenje sigurno ići teško. Dobre volje nema, jer da je ima, pre svega od strane ministarstava i ministara koji su se ovde pojavili, onda bi trebalo da oni ovde svima nama i našoj javnosti kažu – evo, u ovoj našoj vladi, državi ili državnoj upravi ima 239 državnih sekretara i pomoćnika ministara; kao Vlada, kao prvu meru racionalizacije predlažemo da se od 100 i nešto pomoćnika ministara u svim ministarstvima smanji broj pomoćnika na taj i taj broj, na polovinu; i broj državnih sekretara, kojih je oko stotinjak, smanjićemo takođe na polovinu. Onda bismo i građani i ja mogli drugačije, ozbiljnije shvatiti ovo što nam ovde ministri obrazlažu i brane.
Svaka čast gospodinu Ljajiću, on je i danas ponovio, a slušao sam i čitao i neke njegove ranije izjave, da se zalaže da se u sopstvenom resoru smanji broj državnih sekretara, ali nemojmo stavljati glavu u pesak i prenebregavati činjenicu da u svakom ministarstvu ima viška i državnih sekretara i pomoćnika samo zbog potrebe održavanja kohezije koalicione vlade. Jednostavno, stranački zahtevi su da svaka stranka ima svog državnog sekretara i pomoćnika, ali nisu samo ti ljudi u pitanju, nego i servis ljudi koji opslužuje te ljude, od šofera preko sekretarica itd.
Nama je ovde prezentirano da će prvo od Vlade krenuti ta racionalizacija. Zatim, za agencije koje su osnovane u ovim proteklim godinama, kojih ima preko 100, ovde se deklarativno u predlogu navodi da će se smanjiti broj izvršilaca u agencijama i da će se neke čak i gasiti, one čije se nadležnosti preklapaju sa ministarstvima.
Ali, to je samo deklarativna izjava, bez konkretizacije; oni koji obrazlažu ove zakone nisu rekli – sagledali smo, ove agencije su bespotrebne, ugasićemo ih, to je toliko izvršilaca i to će podrazumevati to i to. Mi to nemamo.
Dalje, javna preduzeća ostaju kao velike aglomeracije zaposlenih u javnom sektoru, one nisu dotaknute i nema najave kada će se tu ući u racionalizaciju, kao i druge ustanove koje se finansiraju iz budžeta. Samo je spomenuto da se to odlaže za neka kasnija vremena, a poznato je, strani činioci nam na to ukazuju, a i naša javnost zna, da imamo viška zaposlenih i u zdravstvu, i u obrazovanju, i u pravosuđu, i u MUP-u itd. Trebalo je reći konkretnije kada će se i u tim javnim sektorima prići racionalizaciji.
Kada su u pitanju kriterijumi za otpuštanje u lokalnim samoupravama, ovde su neke kolege rekle da nisu korektni, da ne može biti broj stanovnika osnovni kriterijum, da je trebalo da se uzme u obzir i veličina teritorije na kojoj egzistira opština, privredna aktivnost u toj opštini ili lokalnoj samoupravi, obim posla u lokalnoj samoupravi.
Na osnovu onoga što je juče gospodin Dinkić rekao, recimo, opština Sjenica je jedna od opština gde ima viška zaposlenih u državnoj upravi. Pre nekoliko dana sam spomenuo da je Odbor za poljoprivredu držao jedan sastanak tamo pre dve-tri nedelje. Svi smo bili zgranuti i poniženi i došli smo iz Beograda da čujemo da na početku sezone u 50% škola, predškolskih ustanova i zdravstvenih ustanova nema energenata za grejanje, da đaci donose po naramak drva, da 14 sela ili naselja na Pešterskoj visoravni nema još struju. Sada će u toj opštini neki ljudi koji imaju kakav-takav posao morati da ostanu bez posla.
Mislim da to ova vlada ne sme sebi da dozvoli, da je trebalo i neke poštenije kriterijume uzeti u obzir, u smislu racionalizacije. Samo sam izneo ovu opštinu, za koju smo čuli kakvo je stanje.
Na kraju, ekonomsko-finansijski efekti su takođe sumnjivi. Ovde nije nigde rečeno koliko će to biti umanjenje budžeta u 2010. godini, ako bude otpušteno 3.400 ljudi u državnoj upravi i oko 5.648 u lokalnim samoupravama, koji je to finansijski efekat već u ovoj, 2010. godini i u narednim godinama.
Ministar Marković je u aprilu ove godine rekao da se zbog smanjenja budžeta rebalansom u poziciji Ministarstva za lokalnu samoupravu od 1,1 milijarde dinara nije moglo tada ući u racionalizaciju. Znači, po tome što je rečeno, smatra se da je to neki minimalni iznos koji treba da bude utrošen za isplate otpremnina radnicima koji će ostati bez posla. Možda je to i veći iznos, ovde nijedan ministar nije spomenuo koja je to cifra koja će se izdvojiti iz budžeta za isplatu otpremnina i kolika će biti ušteda na zaradama.
Na kraju, i ekonomisti koji podržavaju vladajuću koaliciju ili joj pripadaju, neki naši vodeći ekonomisti, takođe su skeptični da će efekat koji se ovim zakonima želi postići biti ostvaren. Čak je jedan od njih rekao - da se otpusti i svih 30.000 ljudi koji rade u državnoj upravi, to ne bi bila značajna i respektabilna ušteda. Prema tome, moramo imati pošteniji odnos prema našim građanima i zakone koje predlažemo jasnije obrazložiti, jer mislim da će, ako ništa drugo, narodu biti jasno šta moramo da radimo i pod prisilom drugih i, s druge strane, šta je ova vlast obećavala a kako sprovodi svoju vlast. Toliko. Hvala.