Poštovano predsedništvo, gospodo ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću pre svega o neustavnom prenošenju nadležnosti državne uprave na organe AP Vojvodine, inače nadležnosti koje kod nas, a i svugde u svetu, u suštini obavljaju ministarstva kao državni organi. Krenuću pre svega od poljoprivrede, a govoriću i o oblasti visokog obrazovanja i nauke i tehnološkog razvoja.
Istine radi, što se tiče poljoprivrede, u članu 183. Ustava stoji da autonomne pokrajine, u skaldu sa zakonom, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja i to u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova i ribolova.
To u suštini ne bi trebalo da bude sporno, međutim sporno je ono što se ovim predlogom zakona daje ili poverava pokrajinskim organima u oblasti poljoprivrede.
Krenuću prvo od oblasti same poljoprivrede i to u tački 1) u članu 13. stoji da organi autonomne pokrajine donose, sprovode i nadziru mere agrarne politike i mere ruralnog razvoja.
Mere agrarne politike i mere ruralnog razvoja u ovoj državi je donosila država i tako je određeno i Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji smo u ovoj Narodnoj skupštini doneli pre par meseci, i normalno je da u svakoj državi postoji jedna strategija razvoja poljoprivrede, a u okviru razvoja poljoprivrede, svakako i razvoja na tim ruralnim ili marginalnim područjima.
Međutim, predlogom ovog zakona daje se u suštini nadležnost pokrajinskim organima da oni sami donose i utvrđuju mere agrarne politike. Mislim da to nije od interesa za poljoprivredu u Republici Srbiji, a ni u samoj AP Vojvodini.
Posebno ono što je krajnje i nesuvislo, moram tu grubu reč upotrebiti, to je ono što je u tački 7) ovog člana 13. regulisano. Kaže - autonomna pokrajina preko svojih organa predlaže nadležnom ministarstvu uslove izvoza i uvoza određenih poljoprivrednih proizvoda.
Da li to znači da određeni ili ne znam koji poljoprivredni proizvodi se iz ove države ne mogu izvoziti ili uvoziti ako organi Pokrajine ne daju određene saglasnosti ili izvrše procenu uslova za izvoz ili uvoz.
Mislim da je to krajnje nepotrebno u ovom zakonu i da to nije u okviru ovih ustavnih nadležnosti koje su regulisane. Ono što je takođe zabrinjavajuće, to je inspekcijski nadzor u oblasti poljoprivrede.
Dosad je inspekcijski nadzor u oblasti poljoprivrede bio isključivo u republičkoj nadležnosti i to je svuda u svetu da državna inspekcija kontroliše tako značajan privredni resor ili privredni subjekt kakva je poljoprivreda.
Ovim predlogom zakona u suštini inspekcijski nadzor u oblasti poljoprivrede, zatim stočarstva kao grane poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova i ribolova prenosi se na pokrajinske organe. Pitam i Vladu, i ministra poljoprivrede, i vas iz vladajuće većine – šta će Generalni inspektorat koji postoji u okviru Ministarstva poljoprivrede nadzirati u AP Vojvodini, ako se sve ove nadležnosti u okviru inspekcijskih poslova prenose na AP?
Ubiranje sredstava iz određenih poljoprivrednih oblasti takođe se u potpunosti prenosi AP, a to su naknade za korišćenje i upotrebu voda, zatim ribarskih područja i poljoprivrednog zemljišta. Prema postojećim zakonima, deo ostvarenih prihoda iz ovih oblasti je fakat pripadao Vojvodini, ali veći deo je pripadao i ulazio u budžet Republike Srbije. Sada se u potpunosti to usmerava u AP Vojvodinu.
Mislim da su samo ovih nekoliko činjenica dovoljni da se može utvrditi da se ovim zakonima u oblasti poljoprivrede prenose određene nadležnosti koje nisu u skladu ni sa Ustavom, ni u skladu sa postojećim zakonima, i na kraju, sa jednom pravnom i civilizovanom praksom svugde u svetu.
Želim nešto da kažem oko visokog obrazovanja. Žao mi je što nema ministra Obradovića, kao nadležnog ministra, da ga pitam kakve će njegove nadležnosti ubuduće biti u oblasti visokog obrazovanja u AP Vojvodini, kada se AP Vojvodini preko njenih organa daje ovlašćenje da izdaje dozvole za rad u visokoškolskim ustanovama na teritoriji Vojvodine, zatim da vrši samostalno osnivanje visokoškolskih ustanova, svakako da donosi odluku i o ukidanju visokoškolskih ustanova čiji je osnivač.
I ono što takođe nije do sada nikako bila praksa i što mislim da takođe nema smisla, da donosi odluku o broju studenata za upis u prvu godinu studija iz studijskih programa koji se finansiraju iz budžeta?
Istine radi, stoji da ustanove treba da pribave mišljenje visokoškolske ustanove, ne znam samo koje, i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, najkasnije dva meseca pre raspisivanja konkursa.
Sve u svemu, najveći deo nadležnosti u oblasti visokog obrazovanja u potpunosti se prenosi na organe AP i Ministarstvo prosvete u suštini, po meni, nema gotovo nikakvih nadležnosti, jer bukvalno od osnivanja do kompletno nadziranja svih visokoškolskih ustanova, pa čak upisne politike, prenosi se na pokrajinske organe.
Dalje, ono što je najdrastičnije kršenje Ustava, to je u oblasti nauke i tehnološkog razvoja. Našim Ustavom, članom 97, isključiva ustavna nadležnost je precizirana u tački 12, u oblasti nauke i tehnološkog razvoja, ona pripada Republici Srbiji.
Međutim, ovde u Predlogu zakona u članu 64. utvrđene su određene nadležnosti AP upravo u oblasti nauke i tehnološkog razvoja. U tački 1) stoji da organi AP donose strategiju tehnološkog razvoja za AP Vojvodinu. U svakoj normalnoj državi, strategija tehnološkog razvoja se donosi na nivou države i ona je jedinstvena i za sve pokrajine i za sve lokalne samouprave koje imaju interesa za razvoj određenih, da kažem, tehnoloških inovacija ili nekih drugih poslova u oblasti ovog sektora. Ovde se daju, iako je to potpuno neustavno, ovlašćenja organima AP.
Ono što je posebno takođe neosnovano i nedopustivo, a što je u krajnjem već ostvarena stvarnost u AP, to je da se u tački 9) člana 64. ovog predloga zakona određuje da Vojvođanska akademija nauka i umetnosti faktički postoji kao takva institucija i da se u budžetu AP Vojvodine obezbeđuju finansijska sredstva za njen rad.
Istine radi, zbog javnosti, još nekoliko minuta ću posvetiti upravo ovoj VANU, malo pažnje i izneti šta ta akademija danas predstavlja, šta je čini, šta je njen program rada i kakvu delatnost i uticaj je ona u proteklom periodu ostvarila. Uz sva uvažavanja i uz prethodno izvinjenje pojedinim članovima te akademije, koje lično poznajem i o kojima imam dobro mišljenje kao univerzitetskim nastavnicima, ali prosto zbog činjenice da je to akademija koja je osnovana, pre svega, kao politička institucija i kao želja i opredeljenje određene političke garniture, a s druge strane imamo SANU kao nacionalnu naučnoistraživačku instituciju, prosto moram javnosti radi neke stvari da kažem.
Pre svega, želim da kažem da je ta akademija osnovana 23. oktobra 2003. godine, da je Skupština svojim aktom osnovala, a u to vreme je predsednik Pokrajinske skupštine bio gospodin Nenad Čanak. Od osnivanja te akademije, SANU više puta se oglašavala i osporavala i iznosila činjenice da je nepotrebno postojanje i osnivanje takve institucije. Međutim, nadležne institucije u Republici Srbiji su se oglušavale u pogledu stava SANU i samo ću podsetiti da je još negde u novembru prošle godine predsednik SANU, gospodin Nikola Hajdin, izjavio da je formiranje još jedne akademije na tlu Republike Srbije potpuno nepotrebno i da svugde u svetu akademija nauka i umetnosti se osniva kao nacionalna ustanova i uobičajeno je da svaka država ima jednu nacionalnu državnu ili kraljevsku akademiju, a da se akademije prevashodno osnivaju kao naučne ustanove i da je mogu osnovati samo državni organi koji raspolažu nadležnošću u oblasti nauke. Već sam rekao da nadležnost u oblasti nauke upravo ima Republika.
Trenutno VANU ima 17 članova, od toga tri redovna, 14 dopisnih i jednog počasnog, u stvari 18 članova.
Ima dva odeljenja, Odeljenja društvenih nauka i umetnosti, koja imaju šest članova, i to sekretara i pet članova, i Odeljenje prirodnih i tehničkih nauka, koje ima 11 članova, i to sekretara i 10 članova.
Program rada Vojvođanske akademije nauka i umetnosti je to, kaže – Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, kao regionalna akademija sa ambicijama da se ostvari kao srednjeevropska, a orijentiše se prema sistemu vrednosti prostora i okruženja u kome deluje, polazeći od sledećih osnovnih principa: Vojvodina ima specifičnosti koje traži da se naučno opišu i objasne i umetnički izraze, ali je ona istovremeno prostor koji korespondira sa drugim heterogenim evropskim i svetskim regijama; pa rezultat Vojvođanske akademije nauka i umetnosti pruža mostove za povezivanje Vojvodine i Srbije sa svetom, nasušno potrebnim, nakon zbivanja u poslednjoj deceniji na ovom i širem području.
Nauka i umetnost ne smeju da budu sluškinje politike, već treba da izučavaju prirodne i društvene, privredne, stručne, kulturne, naučne probleme u sredini u kojoj deluju i da pomognu politici i političarima da bolje uočavaju i rešavaju probleme društvene zajednice.
Vojvođanska akademija nauka i umetnosti će u prvom četvorogodišnjem periodu koordinirati sa proširenim naučnim timovima i realizovati strateški projekat od značaja za Vojvodinu pod zajedničkim naslovom „Prirodni i duhovni resursi Vojvodine“. Taj strateški projekat grana se u nekoliko potprojekata, koje koordiniraju odeljenja društvenih nauka i umetnosti, odeljenja prirodnih i tehničkih nauka. To su izvodi iz programa Vojvođanske akademije. U 2008. godini iz godišnjaka Vojvođanska akademija je imala prvenstveni zadatak u potpunom afirmisanju akademije kao regionalne akademije nauka i umetnosti vezane za prostore Vojvodine, a to je značilo ulazak VANU u statut Vojvodine i u budžet Vojvodine.
Dalje, razrada dugoročnih podataka vezanih za prirodne i ljudske resurse Vojvodine, jedan od takvih projekata je Enciklopedija Vojvodine.
Realizacija potpisanih ugovora o međunarodnoj saradnji sa Austrijom, Slovačkom, Mađarskom, kao i sklapanjem novih ugovora sa akademijama u okruženju, te omogućavanje učestvovanja u međunarodnim projektima.
Dalje, dobra intenzivna i proširena saradnja sa pokrajinskim institucijama, pre svega Sekretarijatom za nauku i kulturu, te proširenje saradnje sa Novosadskim univerzitetom i njegovim fakultetima, kao i proširenje sadašnje individualne saradnje sa Maticom srpskom i odeljenjem SANU u Novom Sadu na institucionalnu saradnju.
Za sada ili u ovom proteklom periodu postojala je samo individualna saradnja članova akademije sa Maticom srpskom ili pojedinim ljudima i iz odeljenja SANU.
Posebno je interesantna ostvarena međunarodna saradnja akademije. U 2008. godini Akademija nauka i umetnosti nastavila je da proširuje svoju saradnju sa akademijama, inostranim naučnim institutima i u protekloj godini realizovana je saradnja sa sledećim institucijama: Austrijska akademija nauka, Slovačka akademija nauka, Dukljanska akademija nauka i umetnosti, Naučnoistraživački institut za vodoprivredu iz Bratislave, Mađarska akademija nauka, javno telo Mađarska sekcija evropskog udruženja društava za podsticanje korišćenja biomase, Katedra za međunarodno javno pravo Instituta za državne i pravne nauke Pravnog fakulteta i Univerziteta u Miškolcu, regionalno odeljenje Mađarske akademije nauka u Segedinu itd.
Gospodo, iz ovoga samo kratko što sam izneo može se videti šta je osnov delovanja ove akademije, koliko ona unapređuje naučnoistraživački ili je unapređivala i kroz program rada koliko će unaprediti naučnoistraživački rad u Vojvodini, koliko će poboljšati obrazovni rad.
Mislim da postoje svi preduslovi da se učini sve od strane republičkih vlasti da se ta akademija ugasi, da se ljudi koji su birani tamo, koji zaslužuju i imaju sve ono što je potrebno prevedu ili, da kažem, budu izabrani u SANU i da tamo ostvare svoje delovanje.
Mislim da će nam se svet smejati da u jednoj ovako maloj državi imamo dve akademije nauka, a sredstva za nauku su na nivou manjem nego što izdvaja i Albanija, kao jedna od najnerazvijenijih zemalja na području Balkana. Evo, toliko.