Gospođo potpredsedniče, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, dozvolite mi na početku ovog mog izlaganja, upravo da mi se ne bi zamerila kompetentnost za ovu oblast o kojoj ću danas govoriti, javnosti radi želim da kažem da sam profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, naučni savetnik u Naučnom institutu za veterinarstvo i dugogodišnji direktor tog instituta, da sam predsednik Odbora za poljoprivredu u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da sam kroz to mogao aktivno da pratim rad Ministarstva za poljoprivredu u proteklom periodu.
Smatram da će ono danas što ću izneti i pred vama i pred javnošću biti argumenti koje sam već prošle nedelje, kada smo razgovarali o Predlogu zakona o poljoprivrednom zemljištu, izneo i tada sugerisao gospođi Dulić, da je krajnje vreme da odstupi sa tog mesta ministra poljoprivrede.
U javnosti je bilo najave da će biti kandidovana za potpredsednika, to je još viša funkcija nego ministra, ali predsednik Vlade, da bi ova vlada opstala, bio je najverovatnije prinuđen da prihvati ova rešenja koja su ponuđena od G17 i da predloži gospođu dr Ivanu Dulić-Marković za potpredsednika Vlade i gospodina Gorana Živkova za ministra.
Upravo bih želeo da krenem i od toga kakvo je obrazloženje dato za ova dva kandidata.
Mislim da je nedopustivo za jednu vladu, i to je uvreda za nas poslanike, da ovako opskurnu biografiju, sa ovako opskurnim podacima, da nam se za tako važne funkcije daju za ova dva kandidata.
Neću da budem maliciozan i da kažem da je ovo samo što su oni u svom radnom veku i životu uradili, ali stvarno je nedopustivo da se sa ovako samo par detalja da obrazloženje i pogotovo daju neke stvari koje i ne stoje.
Krenuću upravo od biografije gospođe Dulić. U njenom delu koji se odnosi na radno iskustvo stoji od 1985. godine Institut za istraživanje u poljoprivredi, Srbija, Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak, i stoji naučni saradnik.
Gospođa Dulić je počela tamo da radi upravo 1985. godine, zvanje naučni saradnik se stiče doktoratom nauka i izborom u to zvanje. Gospođa Dulić je doktorirala 1999. godine, prema tome ona je mogla biti naučni saradnik eventualno krajem 1999. godine ili 2000. godine, ne nikako kako ovde stoji 1985. godine, jer to je iz okvira njenog radnog iskustva apostrofirano.
Upravo to govori kakvi su eksperti u G17, ako se pogleda kada je rođena, kada je doktorirala, znači do doktorata je došla sa svojih 38 godina.
Možda to za naše prilike i nije tako loše, ali opet da ne bude da je proziva neko ko je gori od nje, reći ću da sam magistrirao sa 27 godina i doktorirao sa 33 godine, sa 45 godina sam već bio naučni savetnik.
No, svakako ovim ne želim da se ovde javno promovišem i kandidujem kao budući ministar, o tome će odlučiti moja stranka, a ja sam vrlo zahvalan SRS da samo u njenim redovima i da mogu ispred SRS i nastupam u ovom parlamentu.
Što se tiče drugog kandidata, kandidata za budućeg ministra, gospodina Živkova, mislim da je ova biografija i ovaj predlog uvreda za veliki broj poljoprivrednih stručnjaka u našoj zemlji, koji su bili i dali veliki doprinos u oblasti poljoprivrede i poljoprivredne nauke, da neko sa ovakvom biografijom, sa ovakvim radnim iskustvom bude ministar poljoprivrede.
Praksa u ovoj našoj državi je bila, barem što se tiče tog resora, da su ministri poljoprivrede bili ili ugledni direktori poljoprivrednih kombinata, ili doktori nauka iz oblasti poljoprivrede.
Spomenuću samo nekoliko imena, svakako to su sve ljudi koji nisu pripadali SRS, najvećim delom su pripadali SPS-u, a od 2000. godine normalno DOS-u.
Gospodin Veljko Simin, doktor Jan Kišgeci, Ivko Đonović, direktor PIK "Takovo", gospodin doktor Jovan Babović, takođe profesor i sa doktoratom, gospodin Živan Radovančev, direktor mlekare u Zrenjaninu, i od uspostavljanja DOS-ovske vlasti, doktor Veselinov, i doktor Stojan Jevtić, i svakako gospođa doktor Ivana Dulić.
Sad se menja neka praksa, kandiduje se neko ko je završio poljoprivredni fakultet koji traje četiri godine, završio ga je za šest godina, ima radno iskustvo u sektoru za biljne i životinjske genetičke resurse od 1998. do 2001. godine, onda je malo bio nekakav predstavnik u FAO-u i rukovodio sa neka tri-četiri projekta, mada ovde stoji da je on imao savetničku funkciju, konsultantsku u stvari, ali imam i neku drugu biografiju koju je on predao u Ministarstvo, iz čega se može videti šta je on u tom FAO-u radio i onda je pomoćnik ministra za poljoprivredu od 2004. godine.
Gospodo, vi koji kandidujete ovakvog stručnjaka iz oblasti poljoprivrede, treba stvarno duboko da se zamislite da li vređate, da li prvo u svojim redovima, iako ste ekspertska stranka, nemate boljeg kandidata i da li ovakvim predlogom vređate mogu slobodno reći na hiljadu stručnjaka sa doktoratima, magisterijuma ili specijalizacijama ili ljude koji imaju veliko iskustvo u oblasti poljoprivredne proizvodnje. Da li ste vi stvarno iskreno ubeđeni da će ovakav čovek, sa ovakvim radnim iskustvom, ovakvim njegovim stručnim obrazovanjem biti uspešan i kvalitetan ministar ovako jedne značajne privredne oblasti kakva je poljoprivreda.
Mi iz SRS apsolutno nismo tog mišljenja i smatramo da je upravo ovo uvreda za sve poljoprivredne stručnjake. Neshvatljivo je da kod gospođe Dulić se ne navodi ni jedna referenca, šta je ona iz oblasti svog naučno-istraživačkog i stručnog rada objavila tokom svog perioda. Ona ima zvanje docenta na Poljoprivrednom fakultetu u Banjaluci, a već normalno nije ni za očekivati za gospodina Živkova da se navode nekakve reference, izuzev ovoga što je navedeno u biografiji.
Tako da ako samo pođemo od ovoga, apsolutno može biti jasno svim građanima Republike Srbije da ovi kandidati, pogotovo kandidat za budućeg ministra poljoprivrede, nema nikakav značajan prerogativ i kvalifikativ, izuzev da ima završen poljoprivredni fakultet smera - ratarstvo i povrtarstvo.
Sada bih rekao sa par reči kako je od uspostavljanja ove vlasti, tj. stavljanja u funkciji Ministarstva poljoprivrede, koje je u potpunosti preuzeto od G17 plus, upravo od dolaska ministra i njenih saradnika, a uzgred koliko znam samo gospodin Krnjajić ima doktorat nauka, ostali su tamo uglavnom bez doktorata, izuzimajući gospođu Dulić, ali su svi kvalifikovani kao vrhunski stručnjaci iz oblasti poljoprivrede, svakako ubrajajući i gospodina Živkova.
I odmah su delili saradnike, koji su tu već radili i koji godinama rade, na naše i njihove, a oni iz ranijih vremena i ranijih perioda su otpuštani, tako da prema ličnim saznanjima negde oko 60 radnika iz Ministarstva i iz uprava koji egzistiraju u okviru Ministarstva je za ovih proteklih dve i po godine otpušteno, a u isto vreme su primani ljudi isključivo po stranačkoj pripadnosti.
Dalje, vrlo je nejasno i pomalo je i smešno da od početka formiranja ovog ministarstva i useljenja u Nemanjinu 24, na deveti sprat, da gospođa bivši ministar, Ivana Dulić, i gospodin Živkov su u jednom kabinetu bili, iako kad se uđe sa desne strane je uvek bio kabinet ministra, sa leve strane prvog pomoćnika.
Oni valjda, da bi mnogo operativnije radili, od početka su bili u istom kabinetu, čelo u čelo stola i tu dogovarali, pošto je gospodin Živkov bio svakako glavni kreator i ideolog Ministarstva poljoprivrede, jer je najviše radio na dugoročnoj strategiji razvoja poljoprivrede.
Tako je prezentirano u svoj javnoj raspravi koja je vođena oko toga.
Tako da mislim da u istoriji ministarstava tako nešto nije bilo da ministar sa pomoćnikom deli isti kabinet, iako hvala bogu na tom devetom spratu ima mnogo kabineta, gde se mogu normalno smestiti i gde su smešteni i drugi saradnici.
Dalje ono što želim da apostrofiram upravo to je odnos kako prema saradnicima unutar Ministarstva, tako i prema saradnicima, tj. naučnoistraživačkim radnicima ili ljudima iz oblasti nauke i obrazovanja u agraru. Odnos ministra i Ministarstva je krajnje nipodaštavajući bio.
Za gospođu Dulić i za gospodina Živkova, i za druge saradnike, većina profesora sa poljoprivrednih fakulteta, kako iz Zemuna, tako i iz Novog Sada, Čačka itd. su nepodobni stručnjaci, stručnjaci zastarelih shvatanja, ili da ne kažem, ljudi iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada ili Zemun Polja ovde iz Zemuna, većina tih ljudi koji su se bavili i bave se naukom iz oblasti agrara, bila je stručno i naučno nepodobna, nego samo sa nekolicinom onih koji su promovisali njih, njihovu politiku, imali su dobre odnose i podržavali ih.
Tako da takav odnos i takva politika kao ministra, ne može ništa dalje da se očekuje da može drugačiji odnos imati sada kao potpredsednik vlade, sa još većom funkcijom, prema tako važnim ljudima koji imaju visoko obrazovanje, doktorate nauka iz oblasti agrara, sada kada bude na poziciji potpredsednika Vlade.
Mislim da to može biti samo šteta za našu poljoprivredu, nikako korist, imenovanje gospođe Dulić za potpredsednika Vlade ili u krajnjem gospodina Živkova, koji je školovan uz gospođu Dulić i koji će najverovatnije nastaviti takvu politiku i takav odnos upravo prema najvećem broju naših naučnih i obrazovnih institucija i ljudi iz te oblasti. Biće podobni samo oni koji će ih hvaliti i promovisati.
Da se vratim na ono šta su oni tokom proteklog perioda svog mandata, znači ministra i pomoćnika, uradili u oblasti agrara. Da krenemo od dugoročne strategije razvoja poljoprivrede, koja je usvojena na Vladi prošle godine u avgustu. Iako je dugo trajala javna rasprava, i dat je veliki broj primedbi i sugestija na taj tekst koji je bio u javnoj raspravi, veći deo naučne i stručne javnosti, izuzev onih koji su otvarali sajt Ministarstva, nije se mogla obavestiti o tom konačnom tekstu, ali niko, ni mi poslanici, ni najveći broj građana, jer nigde nije to odštampano da se vidi.
Ali, elem, tom dugoročnom strategijom je planirano da u ovoj našoj državi, u mandatu ovog ministarstva poljoprivrede bude doneto, precizno ću reći jer sam pogledao taj dokument, 35 zakona iz oblasti poljoprivrede i 34 različita druga akta, podzakonskih akata, odluka, osnivanja agencija itd.
Prošle godine je planirano, to sam već rekao i moji prethodnici su ponovili, donošenje 14 zakona, doneta su tri zakona. Ove godine je planirano 15 zakona, od toga u prvom kvartalu šest zakona. I planirano je donošenje 28 uredbi, jer ovo ministarstvo poljoprivrede u suštini vlada uredbama i time opredeljuje i sprovodi zakone, pošto zakona nema i uredbama reformiše našu poljoprivredu, što nigde u svetu tako nešto ne postoji, nego donose se novi savremeni zakoni, kroz to reformišu određene oblasti, pa i oblast poljoprivrede.
Sa ove govornice sam više puta spomenuo i ponoviću dogod budu spominjani ljudi iz ovog ministarstva, da nisu ništa uradili u oblasti zakonodavstva u poljoprivredi i ako ništa, samo zbog toga ima razloga da cela garnitura, Vlada, predsednik Vlade imao je osnova da te ljude ne drži, nego da ih razreši funkcija, a pogotovo da ih ne imenuje na neke nove ili više funkcije. Ali, elem, u našoj zemlji svašta je moguće.
Ono što je urađeno relativno dobro i čime se diči ova vlada, pogotovo Ministarstvo poljoprivrede, to su podsticajna sredstva koja su izdvajana u budžetu Republike u poslednje dve godine. I ovog puta ponavljam da to nije isključiva zasluga Ministarstva poljoprivrede, pogotovo G17, nego svih stranaka koje su glasale ili podržavale predlog budžeta, kako na odborima, tako i ovde u Narodnoj skupštini.
To su sredstva građana Republike Srbije i ona su budžetom opredeljivana za unapređenje poljoprivredne proizvodnje.
Ono što mi iz SRS najžešće zameramo, to je upravo potpuna netransparentnost u dodeli tih sredstava. I više puta argumentovano, sa papirima, dokazivali smo ko su ti ljudi koji su dobijali ta podsticajna sredstva, mislim pre svega na dugoročna. Kratkoročna sredstva su dobijali primarno oni koji su registrovali svoja poljoprivredna gazdinstva, uz obavezu da za godinu dana vrate.
Svakako ne tvrdimo da su značajnu prednost imali oni koji pripadaju G17, ali dugoročna sredstva su ona koja su značajno veća, koja su značajnija i koja su davana u iznosu od pet hiljada evra do 200 hiljada evra, imamo sijaset argumenata da su u velikom broju dobili ljudi koji pripadaju G17 ili koji ih podržavaju i promovišu.
Tu je pomenuta ova nazoviasocijacija poljoprivrednih proizvođača, ili kako oni kažu - paora 100 P+, opet sa predznakom plus, gde je spomenuto ime gospodina Maleševa, koji to vodi, gospodina Dragiše Borića i njegovog brata, gospodin Vučić je o tome govorio, tu je ime gospodina Miroslava Ivkovića iz Žednika, koji je takođe dobio oko stotinak hiljada evra, i koji gde god stignu na neku od lokalnih televizija ili se okupe i te kako žestoko promovišu gospođu Dulić i Ministarstvo poljoprivrede.
Gospodine Novakoviću, biće prilike da izađete ovde za govornicu, pa da me javno demantujete, nemojte dobacivati, pristojnost i vaše godine ne zaslužuju tako nešto. Molim vas da budete korektni.
Ministarstvo poljoprivrede promoviše i kroz ovaj predlog zakona o poljoprivrednom zemljištu borbu protiv tajkuna, a obilato pomaže ih i najdirektnije utiče da upravo ti novi agro-biznismeni dođu do državnog zemljišta, do preradnih kapaciteta.
Prošli put sam govorio upravo o vezi sa gospodinom Miškovićem i direktnoj pomoći gospodina Živkova, kao predsednika tenderske komisije za prodaju 7.000 hektara "Jedinstva" iz Apatina upravo kompaniji "Delta".
Izneću najnoviji podatak, koji je iz "Službenog glasnika" od 5. juna, gde se u zakup daje 2.139 hektara zemlje ravanice iz Bajmoka, koja uzgredno se daje u zakup, po ceni od 7.487.986 dinara, gospodinu Matijeviću takođe, vlasniku Mesne industrije iz Novog Sada i jednom novom agro-biznismenu; cena zakupa, ako se preračuna broj hektara i ovaj iznos, izlazi oko 3.000 i nepunih 100 dinara. To je, svakako, ispod cene realnog koštanja zakupa.
Tako da zakon koji razmatramo na sednici Skupštine koja je u toku upravo treba da odredi način i postupke davanja u zakup državnog zemljišta. Tamo je jasno rečeno da najniža cena zakupa ne može biti niža od 70% cene zakupa u lokalu. Ovo što je platio gospodin Matijević, što je platio gospodin Borić, to je značajno ispod cene koštanja zakupa državnog zemljišta u tim opštinama.
Ovo ministarstvo, to jest ključni ljudi idu direktno u korist, odnosno pomažu upravo onima koje zvanično napadaju i zovu ih tajkunima ili tim novim agrobiznismenima.
Da ne kažem kako se postupalo oko davanja tih budžetskih sredstava, tj. koje banke su imale ekskluzivno pravo da daju državna sredstva za podsticaj poljoprivrede. Pre svega, to su banke koje su najdirektnije vezane za G17, kao što je Nacionalna štedionica, koja je ubedljivo najviše dala kratkoročnih kredita, Komercijalna banka, Delta banka, Vojvođanska banka. Banke preko kojih su davani dugoročni krediti, to je Komercijalna banka, opet Nacionalna štedionica i Vojvođanska banka. Mislim da građani Srbije znaju ko stoji iza tih banaka i koje isključivo ili ekskluzivno pravo su imale ili trebalo da imaju te banke, jer i tu postoje određene stranačke veze i interesi.
Sledeća stvar koju želim da kažem, to je odnos Ministarstva poljoprivrede prema proizvodnji određenih kultura koje su predstavljale tradiciju gajenja na našim prostorima, pre svega je to pšenica. Upravo vođenjem propagande iz vrha Ministarstva protiv gajenja pšenice, ove godine smo došli u situaciju da ćemo imati ili imamo najmanje zasejane i verovatno najmanji rod, i zbog ovih kiša, poplava i svega, i može da se desi da Vlada i Ministarstvo finansija moraju obezbeđivati već do kraja ove godine dodatna sredstva za uvoz pšenice, jer se od strane stručnjaka koji se bave ovim poslom stavlja ozbiljna sumnja da ćemo prvi put kao država doći u situaciju da nećemo imati dovoljno pšenice da prehranimo svoje stanovništvo.
Prethodne godine je barem odvojeno u budžetu oko milijardu dinara za skladištenje pšenice i kroz to se pomoglo poljoprivrednim proizvođačima. Ove godine je za te namene opredeljeno samo 200 miliona dinara.
Znači, Ministarstvo poljoprivrede neće ni kroz ovu meru plaćanja skladištenja pšenice onima koji će imati šta da ovrše ove godine pomoći da se ta pšenica uskladišti, nego će, ako je ne budu prodali, najverovatnije morati plaćati svojim sopstvenim sredstvima skladištenje.
Što se tiče subvencioniranja i premiranja u oblasti poljoprivredne proizvodnje, premira se mleko sa cenom koja se već dve godine unazad ne menja: četiri dinara za brdsko područje, tri dinara za ravničarsko. Možemo pitati svi skupa proizvođače mleka kako se redovno isplaćuju premije i koliko ti koji se bave tom proizvodnjom dobijaju, ali postoji premija i to je za sada tako. U krajnjem, mi to pozdravljamo, jer time se koriguje ta neadekvatna cena po kojoj mlekare kupuju, a znamo ko je otkupio mlekare i ko je vlasnik tih mlekara, za šta je takođe kriva ona prethodna vlast, a i vi ste dobrim delom to nasledili.
Ono što se subvencionira od poljoprivrednih kultura u ovoj godini, to je uljana repica, koja je svakako značajna industrijska biljka i biće značajna za naredni period za proizvodnju biodizela, ali je ukupan iznos kojim se to premira nedovoljan da bi se stimulisali ti koji bi proizvodili ovu kulturu. Dalje, premira se hmelj, zatim duvan, iako je kompletno duvanska industrija nacionalizovana, i uljane tikve.
Da se osvrnem i na ono čime se bavim, a to je unapređenje stočarske proizvodnje. Zamisao je bila da se stočarstvo značajnije unapredi u ovom proteklom periodu. Međutim, najveći deo podsticajnih sredstava koja su izdvojena prošle godine, upravo je izdvojeno najviše za unapređenje stočarstva. Oni koji se bave tom oblašću mogu sami da procene koliko je unapređeno, upravo zato što su se mnogi ovajdili na tom poslu, dobili su podsticajna sredstva da uvoze, iako se ne bave stočarskom proizvodnjom, nego da uvoze i da preprodaju ili priplodne junice, ili suprasne nazimice, ili da uvoze spermu kvalitetnih bikova ili nerastova.
Faktički su to preprodavali i na tim sredstvima koja su dobili od države oni su dodatno zarađivali. Ukupna sredstva koja su izdvojena za te namene su nedovoljna da bi se ozbiljnije moglo govoriti da se sa tim sredstvima može unaprediti stočarska proizvodnja.
Ove godine je za ukupno regresiranje priplodne stoke izdvojeno 452 miliona, a za selekcijske mere u stočarstvu, koje su jedne od najznačajnijih za unapređenje, svega 120 miliona. To je apsolutno nedovoljno da bi se značajnije unapredila stočarska proizvodnja.
Ono što pogotovo u ovoj našoj državi imamo neregulisano, to je nestabilnost tržišta, tako da svi oni koji se bave svinjogojskom proizvodnjom, pogotovo na privatnom sektoru, imaju ozbiljnih problema, jer je cena pala ispod svakog nivoa. Problem je kome prodati to svinjsko meso i kada naplatiti.
U suštini, vrlo malo stočarskih proizvoda se izvozi. Kvalitet naše stoke i stočarskih proizvoda je na niskom nivou, između ostalog i zato što nisu doneti zakoni koji su trebalo da budu doneti, recimo, zakon o bezbednosti hrane, kojim je trebalo da se uspostave upravo te norme kvaliteta i zdravstvene bezbednosti, kakve ima Evropa i taj savremeni svet.
Da ne kažem koji je problem u veterinarskoj struci nakon donošenja novog zakona, gde je trebalo da se izvrši privatizacija i transformacija i da se donesu nova podzakonska akta, da ništa značajno nije urađeno i da je ta državna služba gotovo u potpunosti urušena.
Što se tiče unapređenja života na selu ili podrška ruralnom razvoju sela, a ona podrazumeva unapređenje proizvodnje i plasmana, jačanje seoske infrastrukture i razvoj ruralnih oblasti i zaštita životne sredine, za sve te namene je ukupno u ovoj godini u budžetu planirano oko 700 miliona dinara.
Bilo bi dobro kada bi se ta sredstva u potpunosti realizovala, ali u odnosu na iskustva iz prethodnih godina, ali zna se da je rebalansom budžeta, koji je uglavnom bio u julu, ili nekim drugim preusmerenjima, upravo u ovaj ruralni razvoj sela mnogo manje izdvojeno, tako da naša sela stare iz godinu u godinu, sve manje mladih ljudi ostaje tamo i sve veći problem će biti sa obradom tog poljoprivrednog zemljišta i gajenjem stoke, pre svega, što je bila tradicija naših seljaka, naših zemljoradnika. Na ovom planu je trebalo mnogo više da se uradi.
Na kraju, još samo par minuta, da kažem da smo mi i prošle, a naročito ove godine imali velikih šteta od poplava. Ministarstvo poljoprivrede, zajedno sa nekim drugim ministarstvima, takođe je vrlo neadekvatno i nije na pravi način pomoglo i obeštetilo te poljoprivredne proizvođače koji su postradali od poplava i izlivenih reka. Nekima na području Banata ni dan-danas nisu isplaćene te štete. Oni koji su dobili sredstva, jednostavno, ne znaju da li su dobili po osnovu uništene letine, po osnovu stradale stoke ili porušenih stočarskih objekata.
Ono što meni posebno nije jasno, to je da u budžetu Republike Srbije ništa nije ni ove godine, ni prošle godine izdvojeno više sredstava upravo za zaštitu od poplava, tako da, objektivno, nama stoji pretnja sledeće godine još većih šteta, još veće poplave nego što smo imali tokom ove, prošle i nekih prethodnih godina.
Uvaženi poslanici, uvaženi građani Srbije, mislim da je ovo što sam u ovom vremenu mogao izneti dovoljno da svi mogu proceniti koliko je ovo ministarstvo poljoprivrede, na čelu sa gospođom Dulić i gospodinom Živkovim kao pomoćnikom, uradilo za oblast i interes poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji.
Naše mišljenje kao SRS je da su to ljudi koji ne zaslužuju nikakve državne funkcije i da jednostavno tu oblast treba da preuzmu neki koji će mnogo odgovornije i ozbiljnije raditi. Moj je predlog, gospodine predsedniče Vlade, da ozbiljno razmislite o ovom predlogu i da ga povučete.