Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih odmah na početku, kao predsednik Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine, da kažem da ovaj rebalans budžeta, pogotovo razdeo 10 koji se odnosi na oblast poljoprivrede, na Odboru za poljoprivredu nije podržan, što znači da smo ovakav predlog i ovakvu raspodelu rebalansa budžeta odbili. Svakako, glasanje je bilo: pet za, četiri protiv i jedan uzdržan. Pre svega, glasovima poslanika SRS i SPS ovaj predlog nije izglasan.
Mislim da će i poljoprivredni proizvođači, a i svi građani sa odobrenjem prihvatiti činjenicu da, pre svega, Odbor za poljoprivredu, a nadam se da ni narodni poslanici neće ovakvu projekciju rebalansa budžeta prihvatiti, jer ako ove godine, a čuli smo velike hvalospeve i čitav istorijat, koliko je u istoriji srpske države bilo pozitivnih budžetskih poslovanja, a koliko je bilo negativnih.
Danas, kad govorimo o rebalansu budžeta sa suficitom, sasvim je za očekivati od građana da i oni imaju nekakve koristi, a mislim da u ovoj državi najveću korist od rebalansa budžeta bi trebalo da imaju poljoprivredni proizvođači, jer su oni u proteklih 15 godina podneli najveći teret raspada države, svih ratova i svih drugih problema koji su bili prisutni u ovoj državi.
Međutim, iz ponuđenog rebalansa se može videti, ne da su Vlada i Ministarstvo finansija uvećali sredstva agrarnog budžeta, nego je blizu milijardu dinara taj agrarni budžet umanjen. Pre svega, umanjene su budžetske projekcije za unapređenje proizvodnje kvalitetnog mleka, pre svega, nabavke uređaja za prijem i rashlađivanje mleka, a pogotovu je nedopustivo da se ta pozicija po drugi put skida rebalansom. To je bilo i prošle godine. Imamo i ove godine situaciju gde su direktno oštećeni, pre svega, stočari i proizvođači mleka.
Isto tako, za mene je potpuno, a nadam se i za većinu vas prisutnih, neprihvatljivo da se umanjuje pozicija za nabavku opreme za navodnjavanje, kad imamo globalne procene klimatskih faktora, gde se govori da će iz godine u godinu biti sve viša globalna temperatura i da, faktički, uzgoj poljoprivrednog bilja neće biti moguć bez sistema za navodnjavanje.
Ne možemo reći da je ove godine bilo enormno mnogo kiše i da nam sad ne treba oprema za navodnjavanje, pa ćemo to umanjiti i ostaviti za neka druga vremena. Za mene, a nadam se i za većinu poslanika, obrazloženje koje je dato u razdelu 10, koje se odnosi na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, stoji, citiraću ovo što je napisano ovde: "Sredstva za rad ovog ministarstva povećana su u odnosu na prvobitno planirana, posebno u delu koji se odnosi na subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama. Ovim sredstvima obuhvaćeni su izdaci za subvencije proizvodnje, izvoza i inputa za poljoprivredu – koja se koriste za subvencije za mleko, odnosno za premiranje proizvodnje sirovog mleka, čime se podstiče ukupna proizvodnja govedarske i ovčarske proizvodnje, što ima neposrednog uticaja na razvoj i stabilnost cele poljoprivredne proizvodnje." "Takođe, u okviru ovih sredstava opredeljuju se subvencije za industrijsko bilje, koje će se koristiti za premije za proizvodnju suncokreta, soje, uljane tikve i duvana, ali i za premiranje proizvodnje duvana u listu". Dalje: "Subvencije za proizvodnju povrća omogućiće proizvodnju povrća daleko iznad do sada ostvarenog obima ove proizvodnje. Potrebno je osavremenjavanje opreme i tehnologije proizvodnje."
"U okviru sredstava za nabavku mašina i opreme, predlaže se povećanje iz razloga što se ova sredstva koriste za Registar poljoprivrednih gazdinstava, a u cilju nastavka izrade sveobuhvatnog registra (baze podataka) poljoprivrednih gazdinstava".
Ako smo pažljivo pogledali Predlog rebalansa budžeta u razdelu 10, ako smo pažljivo slušali šta je danas gospodin Dinkić, obrazlažući ovaj rebalans, rekao, onda ovo obrazloženje ne može da stoji. Ono ovo neistinito prikazuje, jer mnogo više se sredstava skida sa razdela 10, nego što se za njega uvećava. Koliko sam evidentirao, spomenuta je cifra od nekih 270 miliona za upravu za veterinarstvo, najverovatnije za pospešivanje akcije obeležavanja goveda, koja je u toku, za šta su potrebna izuzetno velika sredstva. Ali, za neke druge namene i za, pre svega, povećanje poljoprivredne proizvodnje i kvaliteta, nismo čuli koja su to uvećana sredstva ovim rebalansom, kako ovde stoji.
Radi podsećanja, i vašeg i javnosti, moram reći da je budžetom ove godine predviđeno za premije industrijskog bilja (suncokreta, soje, duvana, bundevskog semena) milijarda i 442 miliona.
Zatim, premije za mleko - 3,1 milijarda; premije za pšenicu jedna milijarda i unapređenje kvaliteta mleka 800 miliona dinara. Svakako, spomenuo sam samo veće cifre koje su predviđene.
Rebalansom budžeta ukupno se planira da u razdelu 10, u smislu subvencije proizvodnje i povećanja produktivnosti, budu sredstva u iznosu od 9.433.875.000.
Mislim da je apsolutno bila prilika da rebalansom budžeta, koji je ostvario suficit, Vlada, pre svega na predlog Ministarstva finansija i Ministarstva poljoprivrede, uveća značajnije ova sredstva za subvencioniranje, jer svakako građani Republike Srbije i mi poslanici znamo da je tokom ove godine nastala velika šteta u oblasti poljoprivredne proizvodnje u nekim regionima.
Sada slobodno mogu reći, maltene, na celoj teritoriji Republike Srbije. Imali smo s proleća izuzetno velike poplave u Banatu, tri opštine Banata: Žitište, Sečanj i Plandište su pretrpele katastrofalne štete. Samo na tom području 100 posto su uništeni usevi na 5.668 hektara.
Dalje, na tom području uginulo je nekoliko hiljada sitne i krupne stoke. Štete od uginulih životinja su procenjene na 25.700.000 dinara. Poslednjih nedelja imali smo pojavu velikih elementarnih nepogoda, pre svega praćenih gradom, jakim vetrom, gde je ceo centralni deo Srbije - od Mačve do najjužnijih opština pretrpeo, takođe, velike štete u biljnoj proizvodnji, pre svega ratarskoj i povrtarskoj.
Prema tome, ako smo imali tako nešto u ovoj godini, onda je sasvim za očekivati i od građana Republike, a pre svega poljoprivrednih proizvođača da se danas mi, kao njihovi predstavnici, založimo da se agrarni budžet i ovaj razdeo ne umanjuje, nego da se uveća, bar za milijardu-dve dinara, jer, objektivno, za tako nešto postoji mogućnost, ako je izvesno da su 3,2 milijarde budžetski suficit.
Svakako, Vlada se setila da je nužno nešto učiniti u smislu amortizacije ovako predloženog rebalansa budžeta, pa smo u četvrtak, 14. jula, informisani da je Vlada donela dve uredbe, kojima donekle ulazi u subvenciju, pre svega proizvodnje hlebnog žita. Predloženo je da se, u suštini, subvencionira sa jednim dinarom jedan kilogram pšenice; znači sa 5 hiljada dinara faktički se subvencionira proizvodnja pšenice na jednom hektaru.
Ako otprilike računamo da procene govore da će toliki prinos biti - od 4,5 do 5 tona, onda je to subvencija od jednog dinara, s tim da će pravo na subvenciju imati isključivo samo registrovana poljoprivredna gazdinstva i ona gazdinstva koja su prijavila da imaju zasade pšenice.
Mislim da u ovoj i ovakvoj situaciji, kakva je bila prisutna tokom ove godine u oblasti poljoprivredne proizvodnje, ne bi se smela uslovljavati isplata i ovako mizernih sredstava, isključivo onima koji su registrovali svoja poljoprivredna gazdinstva, jer ova vlada i Ministarstvo poljoprivrede, pa i Ministarstvo finansija, trebalo bi da se zapitaju zašto još ni polovina poljoprivrednih gazdinstava nije registrovana, iako faktički ti koji su se registrovali ostvaruju određene koristi, da kažem - određene prioritete.
Svakako se zalažem da bi trebalo sva poljoprivredna gazdinstva da budu registrovana. Međutim, nešto kod tih naših poljoprivrednih proizvođača postoji što ih demotiviše i upravo Vlada, Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo finansija bi trebalo da vide šta je razlog tome i da nekim dodatnim merama učine da se registruju preostala poljoprivredna gazdinstva. A ne da se uslovljava da oni imaju isključivo pravo na nekakve subvencije.
Najpogubnije je, recimo, po meni, da se uredbom kaže, na poplavljenim područjima u opštinama Banata naknada će se izvršiti samo onim poljoprivrednim gazdinstvima koja su se registrovala i daje im se rok od tri nedelje da se registruju. Oni koji se ne registruju neće imati pravo na naknadu, recimo, za uginulu stoku od ovih 25.700.000 dinara. Mislim da to nije u redu. Na kraju, to nije ustavno. Ne mogu se tim putem ograničavati nečija prava, ako im zbog elementarne štete pripada naknada.
Dalje, uredbom se isto tako reguliše način određene naknade za sušenje i skladištenje pšenice u skromnom iznosu od 750 dinara po toni i naknada, po tom osnovu, ostvarivaće se tek negde od 1. novembra ili od 1. do 15. novembra treba da se podnose zahtevi. Mislim da je to velika docnja i da nije u redu da toliko ti poljoprivredni proizvođači čekaju ta sredstva koja su uredbom faktički odobrena. Pogotovo mislim da nije u redu da će naknada u iznosu od 12 hiljada dinara za zasejavanje novog roda pšenice pripasti samo onima koji su predali pšenicu i koji su registrovali svoja gazdinstva.
Pogotovu nije u redu od strane Ministarstva finansija i Ministarstva poljoprivrede, a vezano je za ukupna sredstva agrarnog budžeta i u ovoj i u prošloj godini. To su sredstva za podsticaj poljoprivredne proizvodnje, pre svega kreditiranje i to dugoročni i kratkoročni krediti. Tokom prošle i ove godine poljoprivrednim proizvođačima je isplaćeno preko pet milijardi dinara.
Do sada ni javnost, ni ovaj parlament, ni Odbor za poljoprivredu nisu dobili nikakve informacije kako su ta sredstva trošena, da li su namenski potrošena, a postojala je i postoji uredbom obaveza da se nakon šest meseci od dodele tih sredstava izvrši revizija i procena namenskog trošenja. Odbor za poljoprivredu je još pre tri meseca tražio od Ministarstva poljoprivrede informaciju upravo o načinu korišćenja i trošenja tih sredstava. Do današnjeg dana ta informacija nije stigla u ovaj parlament.
Međutim, mi ćemo svakako istrajati na tome, jer javnost mora znati na koji način je potrošeno pet milijardi dinara narodnih para, koje je trebalo da pomognu razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Na kraju, želim da kažem, kao naučnoistraživački radnik, da su ovim rebalansom budžeta uskraćena i sredstva za naučnoistraživački rad. Mislim da nijedna ozbiljna država koja ima nekakav suficit neće ukidati od nauke i poljoprivrede, nego tim sredstvima treba to podsticati, jer samo unapređenjem naučnoistraživačkog rada i podizanjem kvaliteta i obima poljoprivredne proizvodnje ova država može ići napred.
Za isto vreme, Agenciji za lekove, koja je osnovana prošle godine, za njeno osnivanje utrošeno je 100 miliona budžetskih para. Ovim rebalansom budžeta se izdvaja još dodatnih 25 miliona dinara, a pitam i ministra, pa neka to bude moje poslaničko pitanje, za koje namene se tih 25 miliona dinara odvajaju za Agenciju za lekove, ako je ona osnovana prošle godine, ako je decidno rečeno da će se dalje samofinansirati i ako znamo da za jedno laboratorijsko i kliničko ispitivanje leka za registraciju se onima koji traže taj posao naplaćuje tri do četiri hiljade evra.
Prema tome, nedopustivo je da se nekima daje i da nema osnova, a nekima gde treba da se pomogne, u suštini se ne pomaže, nego se čak i odmaže. Računajući da moje kolege takođe treba da učestvuju u raspravi ovim bih završio, s tim da svakako apelujem na sve poslanike da ne prihvate ovako predloženi rebalans budžeta i da se ostvareni suficit iskoristi za određene oblasti. Svakako predlažem da najveći deo toga se iskoristi za oblast poljoprivredne proizvodnje. Hvala.