Uvaženo predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje ću, uglavnom, usmeriti na Razdeo 15, na onaj deo koji se odnosi na planirana budžetska sredstva za oblast poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji, pre svega, zato što Srpska radikalna stranka poljoprivrednu proizvodnju smatra jednom od najznačajnijih, ako ne i najznačajnijom privrednom granom u Republici.
Predlogom budžeta koji je dat za oblast poljoprivrede, SRS apsolutno nije zadovoljna i smatra da se planiranim sredstvima tokom ove godine neće značajnije unaprediti poljoprivredna proizvodnja. To je, nažalost, gotovo jedini privredni resurs koji je tokom prošle godine, a i prethodne, ostvario određeni devizni suficit. Znači, moramo priznati da su podsticajnim merama koje su vršene tokom proteklih godina ostvareni određeni pozitivni pomaci i podignut je donekle nivo proizvodnje; postali smo konkurentniji na spoljnotrgovinskom planu i na tržištu.
Kada bi se još ozbiljnije vodila agrarna politika i imao pošteniji odnos prema poljoprivrednim proizvođačima, sigurno bi i naša poljoprivredna proizvodnja bila na nivou na kojem je bila u neka davna vremena, kada smo bili i te kako respektivni na svetskom tržištu i značajna devizna sredstva ostvarivali od izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Neke stranke su tokom predizbornih aktivnosti za parlamentarne izbore, pre svega, mislim na Demokratsku stranku, na više mesta i u više prilika govorili o tome govorili. Iz usta predsednika države i predsednika stranke, dosadašnjeg potpredsednika, svojevremeno kandidata za predsednika Vlade, pa i drugih čelnih ljudi, iznošeni su podaci da će DS se založiti da se poveća agrarni budžet i da se poljoprivrednim proizvođačima obezbedi minimum 100 evra po obradivoj površini zemlje i negde oko 80 evra, ako sam dobro zapamtio, 80 ili 90 evra stimulacije po utovljenom govečetu.
Gospodo iz Demokratske stranke, s obzirom na to da je ministar iz vaše stranke, jer imate većinu u Vladi, neverovatno je da data obećanja kroz ovakav budžet ne ispunjavate.
Čudi me zašto niko od vas ne govori, izuzimajući gospodina Nikolića, koji je, a on je iz DSS-a, pokušao da da neko pozitivno mišljenje o agrarnom budžetu. Vi ostali ćutite, a simptomatično je da nema juče ni Dušana, kratko se pojavio ministar poljoprivrede, danas ga nema, a treba da obrazložite gde su ta sredstva u ovako koncipiranom agrarnom budžetu kojima ćete zadovoljiti vaše glasače, kojima ste obećali ove stimulacije, znači, 100 evra po hektaru obradive zemlje i te pare za utovljena goveda.
Prosto je neverovatno da ste se u startu preračunali koliko u ovoj državi ima obradivih hektara, a oni su negde na nivou oko četiri miliona i 200 hiljada; u privatnom vlasništvu se nalazi negde oko 3,5 miliona hektara, a u vlasništvu države i nekih poljoprivrednih kombinata koji još egzistiraju - negde između 500 i 600 hiljada hektara.
Pod uslovom, a taj uslov, svakako, nije ispunjen, da su sva ta gazdinstva registrovana, vama bi samo po tom osnovu trebalo preko 400 miliona evra. To je, prosto, nemoguće obezbediti u agrarnom budžetu. Da pođemo od pretpostavke da je samo polovina tih poljoprivrednih gazdinstava registrovana, znači da se radi o dva miliona hektara zemlje, to je negde oko 200 miliona evra. Ni to se u ovako koncipiranom budžetu ne vidi i ne možete to podmiriti.
Istine radi, i zbog građana i zbog poljoprivrednih proizvođača, izneću ovde podatke o visinama agrarnog budžeta i pojedinim stavkama.
U ove protekle četiri godine kako ste vi na vlasti, pre svega, u vreme bivše Koštuničine vlade, a sada zajedno sa vama iz DS-a, za ovu raspravu sam koristio materijale i podatke o kojima smo raspravljali u Skupštini, podatke koje sam kao predsednik Odbora za poljoprivredu dobio zvanično od Ministarstva poljoprivrede, kao i drugi članovi Odbora za poljoprivredu.
Evo ovako, u 2004. godini agrarni budžet je bio 14 milijardi 719 miliona, u 2005. godini - 18 milijardi 983 miliona, u 2006. godini - 23 milijarde 57 miliona. Budžet koji je napravila tzv. tehnička Vlada je podrazumevao agrarni budžet u iznosu od 26 milijardi 869 miliona i na to su još dodali milijardu i 87 miliona po osnovu Nacionalnog investicionog programa. Znači, taj budžet koji je dala bivša Koštuničina vlada je imao agrarni budžet od 27 milijardi 957 miliona, a vi nam sada dajete novi budžet sa 26 milijardi i 95 miliona.
Još jedanput da demantujem ono što je gospodin Nikolić rekao. Agrarni budžet koji je dala Vlada predsednika Koštunice, kao tehnička vlada, imao je za gotovo milijardu i 900 miliona veći iznos nego ovo što vi dajete, pogotovo što su u ovih 26 milijardi i 95 miliona i sredstva Nacionalnog investicionog programa, u iznosu od milijardu i 380 miliona.
Šta su najvažnije stavke ovog budžeta? Svakako ono što se vodi u ekonomskoj klasifikaciji 451, a to su subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama. Iz toga se subvencionira proizvodnja i povećanje produktivnosti u poljoprivredi, zatim mere unapređenja sela, mere i akcije u poljoprivredi i stručne poljoprivredne službe.
Budžeti u prethodnim godinama, po tom osnovu, imali su: u 2004. godini - 12 milijardi 489 miliona, u 2005. godini - devet milijardi 433 miliona, u 2006. godini - 10 milijardi i 300 miliona. Ova vlada je planirala budžet za ove namene od 12 milijardi i 550 miliona.
Što se tiče mera za unapređenje sela, tj. da kažem prvo o subvencijama proizvodnje i povećanja produktivnosti, koje su među najznačajnijim. Njima se subvencioniraju premije za mleko, zatim regres za priplodnu stoku, regresiranje đubriva i goriva. Tu su i subvencije industrijskog bilja, a znamo da se subvencionira proizvodnja duvana, uljanih tikvi, uljane repice i hmelja, po oceni prethodne, a i ove vlade, najznačajnijih industrijskih biljaka, biljnih kultura.
Subvencionira se, ili je subvencionirano, skladištenje žitarica, pre svega, pšenice. Za ove namene je planirano 11 milijardi i 300 miliona, a u ovom iznosu, u odnosu na prethodni, jeste značajnije uvećanje. Međutim, ovde se nalazi i milijarda dinara koja je planirana za nekakav otkup žitarica a da u obrazloženju budžeta nije rečeno šta se konkretno planira da otkupljuje.
Što se tiče mera unapređenja sela, koje podrazumevaju podršku ruralnom razvoju, naša sela su u izvesnoj meri devastirana, pa se u njih mora ulagati i ova država mora investirati veća sredstva za obnovu i revitalizaciju sela.
Zatim, podrška tzv. nekomercijalnim gazdinstvima, znači, gazdinstvima koja su staračka, koja ne mogu sada da obrađuju zemljište. Tu je i unapređenje stočarstva, kao i podrška razvoju i promociji organske proizvodnje poljoprivrede, koja je, takođe, značajna, jer imamo značajne resurse. Takođe, uvođenje i sertifikacija sistema kvaliteta, jer bez sertifikacije sistema kvaliteta u poljoprivredi teško možemo biti konkurentni na svetskom tržištu, i, svakako, podizanje višegodišnjih zasada.
Kroz ovaj predlog budžeta nije jasno definisano koliko se za te namene izdvaja. U 2006. godini je stajalo jasno da je to tri milijarde 352 miliona dinara. U odnosu na planirana sredstva, smatramo da je nedovoljno da se uradi i toliko koliko je urađeno na nivou prošle godine.
S obzirom na vreme koje imam na raspolaganju, uvažavajući svoje kolege, ono čemu još želim da posvetim pažnju, za šta mislim da je vrlo značajno, odnosi se upravo na ta podsticajna sredstva koja su davana kroz kratkoročna ili dugoročna kreditiranja.
Kratkoročni krediti su davani na godinu dana, sa kamatom od 6%, s tim da je 5% kamata, a 1% su provizije koje banke uzimaju. Dugoročni krediti su davani na pet godina, pre svega, za nabavku mehanizacije, nabavku sistema za navodnjavanje plastenika i staklenika, za nabavku priplodne stoke. I još, kao peti element u finansiranju, nije bitno, setiću se.
Sve u svemu, proteklih godina su za te namene izdvajana znatna sredstva. To su sredstva budžeta, a do današnjeg dana mi, poslanici, i javnost nemamo informaciju kako su ta sredstva realizovana. Znači, da li su ona sredstva, koja su data kao podsticajna, pogotovo ova dugoročna, namenski iskorišćena, da li su vraćena i, u krajnjem, ko njima raspolaže.
Ta sredstva su davale samo određene poslovne banke. Nabrojaću samo neke. Najveće iznose kratkoročnih kredita je davala Nacionalna štedionica. U 2004. godini je to bilo 549 miliona dinara, u 2005. godini - 496 miliona. Zatim, Komercijalna banka, u 2004. godini - 118 miliona, u 2005. godini - 424 miliona, i tako redom.
Što se tiče dugoročnih kredita, takođe, Nacionalna štedionica je vodeća po datim sredstvima. U 2004. godini, to je bilo 323 miliona, u 2005. godini - 574 miliona. Sve u svemu, 2004. godine, po osnovu sredstava za kreditiranje poljoprivrede, podeljeno je četiri milijarde 397 miliona; kao kratkoročni krediti - milijardu i 727 miliona, kao dugoročni krediti - dve milijarde 669 miliona.
U 2005. godini podeljeno je tri milijarde 790 miliona, kao kratkoročni - milijardu 459 miliona, kao dugoročni - dve milijarde 232 miliona. U 2006. godini podeljeno je pet milijardi i 508 miliona. Od toga, kao kratkoročni - milijardu 956 miliona, kao dugoročni - tri milijarde 434 miliona.
Do današnjeg dana, molim pažnju i vas, narodnih poslanika, i naše javnosti, kratkoročni krediti koji su dati sa sredinom ove godine trebalo je da budu vraćeni u budžet državi u iznosu od četiri milijarde 165 miliona 337 hiljada dinara. Dugoročni krediti, uzimajući u obzir grejs period, podeljeno je osam milijardi 336 miliona, do sada je trebalo biti vraćeno dve milijarde 348 miliona. Ukupno dugoročnih i kratkoročnih sredstava do sada je trebalo biti vraćeno državi, što bi značilo i da to budu nova podsticajna sredstva za kreditiranje poljoprivredne proizvodnje, šest milijardi 513 miliona 565 hiljada dinara.
Molim vas, radi se o izuzetno velikim sredstvima. Prevedeno u evre, to je gotovo 80 miliona evra.
Tražim objašnjenje i koristim priliku da to postavim sada kao poslaničko pitanje ministru finansija i ministru poljoprivrede, tj. da nas obaveste o tome koliko je do sada vraćeno od ukupno datih sredstava, znači, koliko kratkoročnih, koliko dugoročnih?
Zatim, gde su evidentirana ta sredstva i ko raspolaže tim sredstvima, jer je Odbor za poljoprivredu u tri navrata tražio od Ministarstva poljoprivrede tu informaciju i nije je uspeo dobiti?
Takođe, tražim da se i Tužilaštvo zainteresuje za ove činjenice koje sam izneo i proveri gde se ta sredstva nalaze, jer da su ona vraćena, a davana su direktno iz budžeta, s tim da su kratkoročna davana u celosti, a od dugoročnih, 90% su budžetska sredstva, a 10% su samo poslovnih banaka, agrarni budžet ne bi bio sada 26 milijardi dinara, nego bi mogao biti najmanje 32 milijarde dinara i time bi se, gospodo demokrate, a i vi ostali, mogle finansirati i neke značajnije stvari koje ste obećali građanima.
Ovako, građani ne znaju gde su sredstva koja su davana iz budžeta, koja je trebalo namenski da budu korišćena, a ne znamo ni mi, kao narodni poslanici, a mislim da bi trebalo da znamo.
Hvala vam.