Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7176">Zoran Mašić</a>

Govori

Hvala, gospodine potpredsedniče. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih odmah na početku, pre iznošenja osvrta na ovaj set zakona, ispred poslaničke grupe SRS hteo da, upravo kroz predloge ovih zakona i vreme kada raspravljamo o njima, ukažem na jednu potpunu neodgovornost Vlade Republike Srbije i to iz sledećih razloga.
Kada smo dobili ove predloge zakona tj. ratifikacije ovih konvencija dobili smo i predlog da se usvajanje obavi po hitnom postupku uz obrazloženja, a to piše za sve ove predloge zakona tj. ratifikaciju ovih konvencija, da nedonošenje po hitnom postupku može prouzrokovati štetne posledica u pogledu ostvarivanja strateškog opredeljenja Republike Srbije u procesu pristupanja EU i ostvarivanja međunarodne subregionalne saradnje.
Takođe, obrazloženje za hitni postupak jeste da se time obezbeđuju politički i ekonomski uslovi da Republika Srbija kao ugovornica dobije punu podršku Šeste ministarske konferencije –životna sredina za Evropu, ekonomska komisija za Evropu, koja se održava upravo narednih dana, u Beogradu od 10. do 12. oktobra, a usvajanje po hitnom postupku stvorilo bi i ostvarilo pravac dobijanja finansijskih sredstava od međunarodnih organizacija za investicione projekte, za izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih objekata u našoj zemlji, što bi u krajnjem doprinelo ukupnim naporima zaštite životne sredine u Republici.
Ako se daje ovakvo obrazloženje nama poslanicima, time i obaveštava javnost, onda je stvarno Vlada zajedno sa predsednikom Narodne skupštine trebalo da učini napore da ove konvencije budu uvrštene u dnevni red nekih prethodnih sednica, da se upravo izvrši ta ratifikacija ili potvrđivanje ovih konvencija i da imamo tu referencu kao država na ovom značajnom međunarodnom skupu, koji će se održati narednih dana, i upravo je to bio moj razlog i motivacija da kažem da Vlada neozbiljno postupa i prema sebi i prema zakonskim aktima, na kraju, prema međunarodnoj zajednici, jer uz sve napore koje bi učinilo predsedništvo ove skupštine, izglasavanje ovoga do tog datuma je nemoguće i neostvarivo.
Poštovane kolege poslanici, iz obrazloženja koje je ministar izneo možemo videti da danas treba u objedinjenoj raspravi da raspravljamo u suštini o pet predloga zakona o potvrđivanju međunarodnih konvencija koje su ili globalnog karaktera, odnose se na područje svih zemalja, ili imaju evropski karakter, na područje Evrope.
Pokušaću u vremenu koje je na raspolaganju da ispred poslaničke grupe SRS iznesem jedan globalan osvrt na ove konvencije. Prvo bih krenuo od Predloga zakona o potvrđivanju konvencija UN u borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom ili dezertifikacijom, posebno u Africi, pošto takav naslov nosi ova konvencija.
Dezertifikacija u suštini predstavlja proces degradacije zemljišta u aridnim, poluaridnim i suvim, suhuidnim oblastima, kao posledica različitih faktora, a pre svega promene klime i različitih ljudskih aktivnosti, a tu su među najznačajnijim, pre svega, sečenje šuma i industrijalizacija.
Kopnena površina zemlje, može se podeliti u šest glavnih zona vegetacije, a to su: pustinje, četinarske šume, umerene šume, prašume, travnate ravnice i tundre i polarne oblasti. Svaka zona ima svoje posebne osobenosti koje određuje klima, topografija i geografska širina.
Biljne i životinjske vrste prilagođene su uslovima svakog predela. Pustinje su oblasti u kojima nivo isparavanja vode prevazilazi nivo padavina i javljaju se u širokom pojasu geografske širine od 15 do 35 stepena, s obe strane ekvatora.
Faktički, jedna četvrtina zemljine kopnene površine svrstava se u pustinje ili polupustinje. Međutim, zbog ljudskog nemara i kao posledica, pre svega, globalnog otopljavanja, znači, prevelike emisije štetnih gasova, koji stvaraju, upravo, taj fenomen staklene bašte i globalnog otopljavanja, u suštini i primarno dolazi do dezertifikacije zemljišta u svetu.
Ono se kreće velikom brzinom, oko 100.000 kvadratnih kilometara godišnje se dezertifikuje zemlje, tako da je danas potencijalno već ugroženo oko 51,7 miliona kvadratnih kilometara, što objektivno preti da oko 33% zemljine površine faktički bude brzo pretvoreno u pustinje.
Već sam rekao na početku da je oko 25% trenutno u tom stanju. Kao posledica ovakvih promena, direktno je ugroženo oko 250.000.000 miliona stanovnika na zemlji, a indirektno oko milijardu ljudi, oko 110 zemalja sveta. Zemljište je već u manjem ili većem obimu ugroženo procesom dezertifikacije i degradacije, a tu svakako ubrajamo i našu zemlju.
U Republici Srbiji prisutna su dva tipa degradacionih procesa zemljišta i to degradacija odnošenjem, odnosno erozijom, vetrovima i vodom i degradacija unutar samog profila zemljišta, gde dolazi do pogoršanja hemijskih, bioloških i fizičkih svojstava zemljišta.
Naša zemlja, tj. zemljište u našoj zemlji posebno je bilo izloženo jednoj specifičnoj vrsti degradacije zemljišta koja su se dešavala u vreme NATO bombardovanja i to u vidu mehaničkog oštećenja od tih silnih raketa koje su bačene, zatim, zagađenja osiromašenim uranijumom i zagađenja zemljišta naftom i naftnim derivatima. Znamo da su masovno bombardovane naše dve najveće i jedine, u suštini, rafinerije i rezervoari, da se velika količina nafte i naftnih derivata izlila i otišlo direktno u zemljište, što je svakako na tim prostorima uticalo značajno na degradaciju zemljišta.
Pri rešavanju problema zaštite životne sredine, sve zemlje se suočavaju sa potrebom da otklanjaju nasleđena zagađenja i da istovremeno, preventivno deluju i kontrolišu izvore novih zagađenja. Smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu, promovisanjem i uvođenjem novih tehnologija, kontrolisanom izgradnjom i aktivnostima koje se planiraju u prostoru postaje centralno pitanje u politici zaštite životne sredine mnogih zemalja. Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu obavezuje strane ugovornice da pojedinačno ili zajednički preduzimaju sve pravne, administrativne i druge mere koje proističu iz Konvencije, a koje mogu sprečiti prekogranične uticaje na životnu sredinu.
Kod nas se Zakonom o zaštiti životne sredine utvrđuje obaveza investitora da izvrši analizu i kvantifikaciju uticaja delatnosti na životnu sredinu, da planira i sprovede mere kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine ili sprovede mere rekultivacije i sanacije. Zakon nalaže da je procena uticaja na životnu sredinu obavezna, da se izrađuje za projekte koji se planiraju i realizuju u prostoru, a mogu da dovedu do zagađivanja životne sredine ili predstavljaju rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Procena uticaja izrađuje se za projekte iz oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobraćaja, turizma, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i komunalnih delatnosti, kao i sve projekte koji se planiraju na prirodnom dobru posebnih vrednosti u zaštićenoj okolini i nepotrebnog kulturnog dobra. Procena uticaja je sastavni deo tehničke dokumentacije i izrađuje se u postupku privođenja prostora nameni i pribavljanja građevinske dozvole.
Predlagač ovog zakona, kao i drugih, takođe, smatra da će se pristupanjem tj. ratifikacijom ove konvencije stvoriti preduslovi za dobijanje finansijskih sredstava od međunarodnih organizacija za investicione projekte za izgradnju novih i rekonstrukciju i postojećih objekata, jer međunarodne finansijske institucije, kao Svetska banka, Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, davanje kredita za investicione projekte uslovljavaju i izradom procene uticaja na životnu sredinu.
Ovo bi se moglo prihvatiti kao, da kažem, jedno mišljenje koje je, moguće, ostvarivo, međutim, ovome bi poverovali tek kada upravo te međunarodne institucije budu platile uklanjanje municije osiromašenim uranijumom u našoj zemlji, a poznato je da i dalje postoje određeni lokaliteti, zatim, uklanjanje kasetnih bombi. Mi tek ovih dana od, upravo, tih NATO zemalja dobijamo informacije koje su sve prostore zagadili tim kasetnim bombama koje su potencijalna opasnost upravo za tu faunu, znači, životinjski svet koji se kreće tim prostorima, svakako i za ljude.
Na kraju, te međunarodne institucije bi trebalo da nam daju sredstva i da se ukloni velika količina dalje neeksplodiranih projektila. Ako to primarno ostvare i time pomognu da zaštitimo našu životnu sredinu onda im možemo verovati da će davati i za neke nove investicije i projekte, što će biti upravo u cilju unapređenja i zaštite životne sredine.
Prema najnovijim podacima, danas je u svetu ugroženo oko 5.450 različitih životinjskih vrsta. Najviše ugroženih vrsta nalazi se u Indoneziji, Kini i Brazilu. Od ukupnog broja ugroženih vrsta širom sveta, 12% otpada na ptice, 21% na vodozemce, 24% na sisare, 25% na gmizavce i 30% na ribe.
Konvencija o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa treba da obezbedi da ugrožene i proređene vrste i njihova središta budu očuvana i da se to ostvaruje kroz saradnju više zemalja. U Republici Srbiji, prema iznetim podacima u obrazloženju Predloga ovoga zakona, stoji da je oko 600 raznih biljnih vrsta potencijalno ugroženo i oko 500 raznih životinjskih vrsta i to sisara, ptica, gmizavaca, vodozemaca i riba.
Konvencija tj. zemlje potpisnice svojim zakonskim propisima u suštini trebalo bi da zabrane namerno, a u cilju zaštite, branje, sakupljanje, sečenje ili čupanje iz korena, prisvajanje ili prodaju vrsta divlje flore. Takođe, ili zatim, sve oblike namernog zarobljavanja i držanja i namernog ubijanja, namernog oštećivanja ili uništavanja mesta za razmnožavanje ili odmor, namernog uznemiravanja, naročito tokom perioda razmnožavanja životinja, podizanja mladih, hibernacije tokom zimskog perioda, namernog uništavanja ili uzimanja jaja i sprečavanje neovlašćene razmene ili trgovine.
Na očuvanje divlje flore i faune velikog uticaja ima neplansko sečenje šuma i šumski požari. Ove godine smo svedoci velikih šumskih požara na većem broju naših planina ili ovde u Deliblatskoj peščari, koja, takođe, predstavlja jedan značajan rezervat i flore i faune, gde takve pojave za kratak vremenski period mogu da unište i značajne prostore i površine biljne flore kao i životinjske faune, koje se za naredne godine ili za dugi niz narednih godina ne mogu revitalizovati i oporaviti, a možda neka staništa će biti potpuno uništena.
Zatim, na očuvanje flore i faune svakako značajno utiče isušivanje kanala i bara, ili pojava iznenadnih poplava kakvih, takođe, povremeno imamo na našim prostorima.
Dalje, ono što posebno nepovoljno utiče, neplanski, nedozvoljen lov divljači i ptica i neplansko izlovljavanje riba.
Na kraju, svakako bitan faktor uticaja na floru i faunu je zagađenje staništa teškim metalima i posebno pesticidima, tj. herbicidima i insekticidima.
Mnoge divlje životinjske vrste da bi preživele nepovoljne uslova u određenim područjima prelaze velika rastojanja u potrazi za hranom, vodom i drugim povoljnim životnim uslovima, odnosno uslovima za razmnožavanje i podizanje mladih. One kreću na put tokom različitih perioda godina u određenim ciklusima i često identičnim migratornim putem prelazeći granice mnogih država, pa i kontinenata. Tada su najugroženije i izložene mnogim opasnostima. Imajući to u vidu, jasno je da su migratorne vrste zajednički međunarodni prirodni resurs i da su države preko kojih one u toku svojih migracija prelaze, odgovorne za njih.
Ova odgovornost je institucionalizovana i kroz Konvenciju o očuvanja migratornih vrsta divljih životinja, ili tzv. Bonsku konvenciju koja predstavlja okvir za međunarodnu saradnju na zaštiti održivom korišćenju ovih bioloških resursa i ekološkoj ravnoteži u životnoj sredini.
Migratorni putevi mnogih divljih životinja zaštićenih ovom konvencijom vode preko naše zemlje zbog čega su i druge zemlje zainteresovane za zajedničku saradnju na njihovom očuvanju. Na našim prostorima u potencijalno ugrožene vrste spadaju pre svega ptice, mislim na ptice selice koje predstavljaju, neke od njih, i lovnu divljač, a koje se gnezde u severnim predelima Evroazije i one se kod nas pojavljuju u preletu ili na zimovanju, a često su predmet vrlo nekontrolisanog lova. Tu u suštini postoji najveći uticaj upravo na ove životinjske vrste i ja se nadam da će vam moje kolege upravo šire elaborirati pojedine ekscesne situacije, koje smo i mi kao građani saznali kroz medije, i određene neodgovornosti lovnih gazdinstava, inspekcija, carine itd.
Na kraju, još želim da kažem da poslednjih godina migratorne vrste divljih životinja, naročito ptica, imaju veliki epidemiološki i epizootiološki značaj u širenju zaraznih bolesti životinja, konkretno ptica, ali i ljudi, tu pre svega mislim avijarnu influencu, ili tzv. ptičiji grip, infekciju koja je registrovana i na našim prostorima. Upravo je registrovana na tim migratornim pticama, labudovima, doduše i na domaćoj živini.
Tako da, na kraju želim da kažem i kroz ovu konvenciju i kroz druge konvencije koje bi trebalo da usvojimo, svakako ostvarićemo dodatno štićenje naše flore i faune i sprečiti degradaciju našeg zemljišta.
U svakom slučaju svaka ozbiljna država, mi pretendujemo da budemo, treba da ima ovakve zakonske akte i dokumenta koje će direktno primenjivati ili iz njih da izrađuje neka druga zakonska ili podzakonska akta.
U svakom slučaju postoji potreba usvajanja ovakvih dokumenata, a mi ćemo samo kao poslanička grupa nastojati da ukažemo na određena nepoštovanja postojećih zakona i određena nepoštovanja državnih institucija u smislu zaštite životne sredine, flore i faune. Zahvaljujem.
Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, 2005. godine, a naročito ove godine, kao građani u našoj zemlji, a i šire u celoj Evropi, pa ako hoćete i u većem delu svetu, osetio se značajan uticaj upravo nekontrolisane emisije, pre svega, gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
Primarna posledica toga upravo je globalno zagrevanje i povećanje ukupne temperature, tako da smo ove godine na našim prostorima i šire imali nenormalno visoke te spoljne temperature, koje su indirektno uticale na pojavu većeg broja požara, kako u našoj zemlji, tako i u nekim drugim evropskim državama, gde je dodatno kroz te požare opet došlo do emisije velikog broja štetnih gasova, pa i gasova u koje ubrajamo i gasove koji izazivaju efekat staklene bašte, a pre svega to je ugljendioksid.
Pored ovih problema koji su globalno prisutni, svakako u našoj zemlji postoje u nekoliko gradova i te kritične tačke aerozagađenja.
Pored emitovanja gasova sa efektom staklene bašte, emituju se i neki drugi tzv. industrijski gasovi koji štetno deluju na zdravlje ljudi.
Upravo kao posledica tih štetnih efekata po zdravlje ljudi i životinja, a na kraju i zagađenja biosfere, hidrosfere i zemljišta, zemlje ovog sveta su i pristupile izradi jedne ovakve konvencije i povelje, sa ciljem da se spreče ti negativni uticaji na ove subjekte koje sam spomenuo.
Zato je za nas iz SRS neprihvatljivo da kod obrazlaganja razloga za donošenje zakona o ratifikaciji Kjoto protokola i Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime, stoji da su primarni razlozi političke, pravne i ekonomske prirode, i onda dalje, kao i značaj za zaštitu životne sredine.
Ova konvencija i protokol u suštini, primarno, imaju efekat i potrebu zaštite životne sredine, a onda sekundarni značaji su ovi – politički, ekonomski i pravni. U tom smislu, određeni broj poslanika je i stavio primedbu.
Znači, smatramo da težište i u obrazlaganju i u prezentaciji našoj javnosti ovog zakona treba da bude na zaštiti životne sredine.
Takođe je za nas neprihvatljivo obrazloženje koje se daje zbog potrebe hitnosti postupka donošenja, gde takođe stoji - da potvrđivanjem Kjoto protokola po hitnom postupku obezbeđuju se politički uslovi, opet primarno politički, da Republika Srbija kao ugovornica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime i Kjoto protokol uz ovu konvenciju, dobije podršku Ministarske konferencije za Beogradsku inicijativu u vezi sa jačanjem regionalne saradnje u oblasti klimatskih promena, koja je od izuzetnog kako političkog, tako i ekonomskog značaja za našu zemlju.
Svesni smo mi, poštovani poslanici i vi gospodine ministre, da je donošenje ovog zakona i iniciranje po hitnom postupku primarno zbog razloga održavanja ove šeste panevropske ministarske konferencije o zaštiti životne sredine, ali se moglo naći i ranije vremena.
U situaciji kada se mi kao poslanici opozicije pozivamo na kršenje Ustavnog zakona i nedonošenje mnogo značajnijih, iako apsolutno ne sporim da je ovo jedan od značajnijih zakona, za nas je neprihvatljivo ovakvo obrazloženje sa primarno-političkim prizvukom.
Niste imali hrabrosti reći da je primarno zbog toga da imamo verifikaciju da je naša zemlja usvojila ovo i da možemo ravnopravno i punopravno da učestvujemo u toj konferenciji.
Kao predsednik Odbora za poljoprivredu dobio sam od Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), i to od Misije u Srbiji i Sektora za ekonomska pitanja i politiku životne sredine, to je znači nekakav sektor, dopis u kojem me obaveštavaju i kažu - u prilogu vam dostavljamo Platformu srpskih nevladinih organizacija za učešće na 6. Panevropskoj ministarskoj konferenciji o životnoj sredini, sa željom da vas informišemo o njihovim stavovima i da podstaknemo i podržimo intenziviranje saradnje institucija države, te pokrajinske i lokalne uprave sa građanskim društvima.
Ovo govori o onome, što takođe mi poslanici SRS ukazujemo vama u vladajućoj koaliciji, da dobar broj zakona donosite pod određenim međunarodnim pritiscima i sa njihovim zahtevima. Simptomatično je da u ključnim ciljevima koji oni definišu, stoji pod a) traže od nadležnih organa u Republici Srbiji, i to pod 1) hitno preduzimanje mera radi ratifikacije međunarodnih ugovora u oblasti životne sredine, kao i preduzimanje svih potrebnih mera radi stvaranja uslova za efektivno sprovođenje obaveza iz međunarodnih ugovora koji su već ratifikovani.
To je potvrda da i ovaj zakon, kao i neke druge, donosimo u ovom parlamentu pod određenim političkim pritiscima stranih faktora. Ima puno osnova da je jedan ovakav zakon donet i zbog, da kažem, rešavanja određenih, značajnih ekoloških problema u našoj zemlji.
Gospodine ministre, u jednim novinama sam našao da ste dali izjavu da oblast ekologije u Srbiji, ako se poredi na lestvici od jedan do deset, zaslužuje ocenu dvojku, znači da je na jako niskom nivou oblast ekologije regulisana u našoj zemlji. Možda je to upravo posledica toga da nismo imali jedan duži vremenski period ministarstvo za ekologiju i da su nagomilani određeni problemi, da u okviru Ministarstva za nauku ti problemi nisu mogli da se rešavaju i da je primarno iz tih razloga ovakva ocena.
Ali, za rešavanje tih problema u određenoj oblasti kakva je zaštita životne sredine onda i te kako i ovaj zakon treba da doprinese da se to stanje reši, pa bi po meni bilo možda uputno da ste kod obrazlaganja upravo to apostrofirali i rekli javno i otvoreno, ne stideći se, jer smatram da niste vi primarno krivi što je takvo stanje, ali veću težinu bi imalo nego ovako kako nam je to prezentirano.
Oblast zaštite životne sredine kod nas nije dovoljno zakonski rešena i regulisana. Mislim da bi u narednom periodu trebalo da se donesu značajniji zakoni koji će učiniti mnogo ozbiljniju i na većem nivou zaštitu životne sredine, kako vazduha, tako i vode i zemljišta, jer ne možemo zaboraviti da smo u poslednja dva meseca imali ozbiljne akcidente i velika trovanja faune, pre svega riba u nekoliko reka, i to u reci Toplici, zatim u Belom Timoku, i poslednje veliko trovanje u Tisi, gde je prema podacima uginulo negde oko 30 tona, možda i više, te ribe.
Nažalost, nisam informisan, koristim ovu skupštinsku govornicu da u toku ove rasprave oko zakona informišete i nas narodne poslanike, a i javnost našu, da li je definisano, za ovo vreme od poslednjeg akcidenta koji se desio sa trovanjem reke Tise i uginućem tolike količine ribe, riblje faune, ko je zagađivač.
Osumnjičene su dve firme. Jedna je Šećerana, ona je kupljena od strane Italijana. Druga je Fermin, Fabrika kvasca. Ona je kupljena od jedne američke firme, vlasnik je Alltech iz Amerike, pa bih vas molio da nas informišete. Imam nezvanične informacije da je veća sumnja na Fermin kao zagađivača, ali da ne licitiram, nadam se da ćete uvažiti ovo moje poslaničko pitanje, da ćete dati odgovor već u toku današnje rasprave.
Ono što još na samom kraju želim da kažem, da bih ostavio vremena i mojim kolegama, jeste da se priklanjam iznetom mišljenju da mi u našoj zemlji imamo relativno dobro očuvanu životnu sredinu, da imamo određene oblasti, pre svega brdsko-planinske, sa vrlo zdravom životnom sredinom, i da to može biti vrlo značajan resurs za našu zemlju, pre svega u organsko-poljoprivrednoj proizvodnji. Nadam se da i ova vlada i naredne vlade će učiniti, pre svega, da se zaštiti životna sredina, voda, vazduh i zemlja, u tim prostorima i okrenemo se u većem obimu toj biološkoj proizvodnji.
Da bi se to ostvarilo, mislim da je nužno da u ovom parlamentu u narednom periodu, od strane vašeg Ministarstva bude dostavljen na usvajanje zakon o upravljanju otpadom, jer mi nemamo rešeno na kvalitetan način upravljanje komunalnim otpadom. To je jedan veliki zagađivač životne sredine. Zatim, zakon o zaštiti vazduha takođe mi nemamo, nadam se da ćemo ga dobiti. Zatim, zakon o zaštiti vode. On postoji, ali da bude inoviran i da bude u skladu sa savremenim zahtevima.
Ono što je bitno u smislu zaštite životne sredine je da se poveća edukacija građana i uvede u obrazovni proces zaštita životne sredine. Treće, što treba takođe promovisati, a što je u cilju zaštite životne sredine, to je smanjenje upotrebe fosilnih goriva, pre svega nafte i uglja, i opredeljenje ka upotrebi bioenergetskih goriva, znači biodizela, bioetanola i svakako tečnog gasa, prelazak na te manje zagađivače jer će to stvoriti preduslove da očuvamo životnu sredinu, iako imamo u okruženju industrijski mnogo razvijenije zemlje koje zagađuju i našu okolinu, ali da se mi sami potrudimo da očuvamo našu životnu okolinu. Hvala.
Gospodine potpredsedniče, koristiću još ova dva i po minuta po amandmanu. U isto vreme pokušaću da odgovorim gospođi Plavšić, s obzirom na to da sam prozvan kao predsednik Odbora u pređašnjem sazivu, i da iznesem neke istine.
Istine su upravo ove koje su iznete: da je Odbor za poljoprivredu, od 46 održanih sednica u proteklom mandatu, na tri sednice zvanično, i to većinom, jednoglasno u suštini, svih članova Odbora, tražio od Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva finansija da izveste Odbor o broju datih kredita, visini novčanih iznosa i vraćenim sredstvima, jer je u međuvremenu trebalo da neka sredstva iz 2004. godine budu vraćena.
Rečeno je da ne možemo to da dobijemo, jer se to kosi sa nekim finansijskim zakonima. Onda smo predložili da nam se na zatvorenoj sednici Odbora za poljoprivredu daju ti podaci. Postojala je najbolja volja članova Odbora da se na takvoj sednici daju ti podaci. Ni to nije učinjeno. Onda je određena komisija, u sastavu: gospodin Kronić iz G17 plus, gospodin Vlaović i ja, ispred Srpske radikalne stranke; otišli smo u Ministarstvo poljoprivrede i dobili na uvid tu dokumentaciju, koju smo prelistavali sami i selektirali oko 15 poljoprivrednih proizvođača koji su dobili veće iznose sredstava.
Prema ugovoru koji je pravljen između Fonda za razvoj poljoprivrede, poslovne banke i onoga ko dobija postojala je obaveza da se u roku od pola godine proveri namensko trošenje sredstava, a isto tako obaveza vraćanja. Međutim, ja sam shvatio da je ogroman broj korisnika da bismo te ljude koje smo evidentirali mogli da obiđemo; isto tako ne bi imalo smisla, jer bi oni mogli biti drugim kanalima obavešteni o našem dolasku, pripremiti eventualno dokumentaciju, i odustalo se od toga.
Znači, da su bili čisti poslovi i da je sve što je dato namenski iskorišćeno, onda stvarno ne bi bilo razloga da se članovima Odbora, koji su iz svih stranaka, na zatvorenom sastanku ne prezentiraju ti podaci. Ja sam već izneo poslaničko pitanje. Danas ću, pošto ću najverovatnije sada govoriti o svom amandmanu, ponoviti to poslaničko pitanje i kao predsednik Odbora insistiraću apsolutno da dobijemo te podatke svi mi poslanici, a i javnost.
Gospodine potpredsedniče, žao mi je što nema gospodina ministra, mislim da je ovo o čemu se poslednjih sat, sat i po vremena raspravljalo u Narodnoj skupštini i te kako interesantno za naše građane, da je ipak bilo malo reči o poljoprivredi.
To je veliko biračko telo i jedna stranka, pre svega Demokratska stranka, dala je velika obećanja poljoprivrednim proizvođačima, a to je budžet od 400 miliona evra. Upravo ovaj amandman koji sam podneo je podnet sa ciljem da uveća predloženi agrarni budžet koji je dala Vlada i zato mi nije jasno da ga ta ista vlada i ministar, koji je iz Demokratske stranke, nisu prihvatili.
Mi kao stranka nismo davali ta obećanja. Međutim, imajući obzira prema tom biračkom telu, a pogotovo uzimajući u obzir ukupnu situaciju u poljoprivrednoj proizvodnji, i te kako se zalažemo da taj agrarni budžet bude upravo tih 400 miliona evra, pa i više od toga. Međutim, gospodo, vi koji ste davali obećanja da ćete obezbediti 100 evra po obradivom ili zasejanom hektaru, ili ne znate koliko ima obradivog i zasejanog ili ste se stvarno preračunali.
Ako je to po zasejanom hektaru, ja ću samo blic reći koliko se šta u ovoj državi seje, a seje se oko 1.100.000 hektara kukuruza, oko 500.000-600.000 hektara pšenice, po 200.000 hektara suncokreta i soje, negde oko 80.000 pa čak i do 100.000 hektara repe i pod povrćem, pod voćem se nalazi oko 300.000 hektara. Suma sumarum, to je blizu 2,5 miliona hektara zasejanih površina. Ako hoćete to da platite sa 100 evra, to je trebalo da bude minimum 2,5 miliona evra samo po tom osnovu.
Ako se to doda na onu cifru koju inače taj agrarni budžet treba normalno da pokriva, onda ne možete, ni gospodin ministar koji je juče onako tiho rekao da se u ovom budžetu nalaze ta sredstva, a ni gospodin Gavrilović koji je odlučno rekao da su ta sredstva obezbeđena... Nisu obezbeđena i čekam u ponedeljak ministra za poljoprivredu na Odboru za poljoprivredu, ima zadatak da prezentira program rada Ministarstva poljoprivrede i upravo pre svega nama poslanicima, članovima Odbora za poljoprivredu, kaže kako će biti razdeljen taj agrarni budžet i odakle će se pokriti tih 100 evra po obradivoj površini. Prema tome, javnost ćemo svakako u što skorije vreme obavestiti.
Inače, iz ove aproprijacije koja se odnosi na subvencije, to je ekonomska klasifikacija 451, finansira se subvencioniranje proizvodnje i povećanje produktivnosti. Najveća stavka su premije za mleko, prošle godine su bile tri milijarde i sto miliona; zatim regres za priplodnu stoku oko 450 miliona, zatim regres za đubrivo i gorivo, to niste regresirali ove godine, a prošle godine je regresirano sa milijardu i 300 miliona. Zatim, mere podsticaja izvoza takođe su subvencionirane prošle godine sa 600 miliona dinara. Mere unapređenja sela su finansirane sa tri milijarde i 350 miliona. Ako samo to zadržite, a valjda toliko morate zadržati da bismo pružili podršku ruralnom razvoju, da bismo finansirali nekomercijalna gazdinstva, onda vi u ovom budžetu ovako kako je dat nemate ta sredstva.
Pošto je meni rečeno od strane moje poslaničke grupe da je vreme za raspravu ograničeno, iskreno mi je žao, mislim da bih imao mnogo štošta reći, pre svega poljoprivrednim proizvođačima i pogotovo će mi biti žao ako se druge poslaničke grupe ne budu držale toga, a meni bude uskraćeno pravo da govorim o onome što sam sve mislio u svojih 15 minuta, ali ću iskoristiti svakako naredno vreme da kažem.
Samo želim da kažem još nešto o odnosu ministra, koji je inaugurisan pre mesec i nešto dana, prema poslanicima i pre svega prema Odboru za poljoprivredu. U sredu je održana jedna javna diskusija u Privrednoj komori Srbije, gde je inače ministar bio direktor, na temu - Nacionalna strategija, poljoprivredni razvoj sela. Kako ministar poštuje Odbor za poljoprivredu i sve druge poslanike, a pre svega iz Odbora, vidi se iz toga što nismo ni pozvani, ni obavešteni. Istine radi, iako sam bio politički protivnik gospođe Dulić i na kraju i G17, prva prezentacija dugoročne strategije razvoja poljoprivrede, čiji je ona promoter bila, bila je upravo pred Odborom za poljoprivredu i pred narodnim poslanicima. Očekivanje je da se tako ponaša ministar za poljoprivredu, da bude ovde kada se vodi rasprava o budžetu i da obrazlaže upravo ono što je dato.
Na kraju, moram još u pola minuta ponoviti svoje poslaničko pitanje i insistiraću, a ono se odnosi na ministra finansija i ministra poljoprivrede. Radi se o kreditnim sredstvima, i to kratkoročnim i dugoročnim, koja su davana od 2004. godine.
Molim da se dostavi informacija (pošto nije bilo završnih računa, ne znamo koja je cifra) koliko je sredstava podeljeno po osnovu kratkoročnih kredita, koliko po osnovu dugoročnih, koliko je od ukupno datih vraćeno do sada; zatim, analitički, koje su banke davale i kolike iznose kredita, kratkoročnih i dugoročnih, i na kraju gde se ta sredstva evidentiraju i ko koristi ta sredstva, pošto evidentno ona nisu vraćena u agrarni budžet.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 226. Poslovnika i hteo bih da postavim pitanje gospodinu ministru, vezano je za raspravu koju smo vodili u ova dva dana, a i informacije koje su juče iznete u Narodnoj skupštini od strane poslanika vladajuće većine, i danas od kolega iz SRS, a radi se o raspodeli, koja se navodno danas vrši preko poslovnih banaka, sredstava agrarnog budžeta. Prema informacijama koje su ovde iznete, radi se o cifri od milijardu i po dinara.
Sredstva koja su davana kao sredstva podsticaja u vidu kratkoročnih i dugoročnih kredita, davana su sa ekonomske klasifikacije 512. U proteklim godinama na toj ekonomskoj klasifikaciji, recimo 2004. godine, bilo je četiri milijarde 397 miliona, u 2005. godini tri milijarde 790 miliona, u 2006. godini pet milijardi 508 miliona. Ove godine ste vi planirali u budžetu, u okviru te ekonomske klasifikacije dve milijarde 732 miliona.
Ja želim vas, gospodine ministre, a i ostale narodne poslanike, na kraju, i javnost da podsetim da je već u ovoj godini podeljeno dve milijarde dinara u obliku kratkoročnih pozajmica, negde, u aprilu mesecu. Ako se danas deli još 1,5 milijardi dinara, znači to je 3,5 milijarde. To prelazi ovu cifru koju ste vi planirali u okviru ove ekonomske klasifikacije iz koje su iz budžeta deljena ta sredstva.
Moje pitanje vama, da li je istina da se dele ta sredstva, znači da banke primaju zahteve, koliko se sredstava raspodeljuje, sa koje pozicije su ta sredstva i da li, ako to prelazi ovaj iznos sredstava koji ste predvideli u ovoj ekonomskoj klasifikaciji, da li će uopšte ove godine biti sredstava za dugoročne kredite?
Znamo da su sredstva za dugoročno kreditiranje korišćena pre svega za podizanje višegodišnjih zasada, nabavku priplodne stoke, nabavku opreme za navodnjavanje.
Znači, da li će onda ove godine uopšte biti sredstava za te namene ili će isključivo ove godine biti opredeljenje Vlade samo za kratkoročno finansiranje?
Ako će biti, da li je ono u okviru ove planirane sume za koju sam ja juče rekao da je mala i da je duplo manja nego što je bila prošle godine, znači 2006.
Mislim da je DS dala velika obećanja poljoprivrednim proizvođačima ove godine da će značajnije pomoći poljoprivrednu proizvodnju.
Ovako kako je planirano u budžetu i ako je istina sve ovo što je izneto, da se to i deli sve kao kratkoročno, da li to znači da će poljoprivredni proizvođači biti zakinuti za dugoročno kreditiranje, tj. nabavku mehanizacije i svega onoga što sam rekao. Molim da date odgovore nama narodnim poslanicima, a i javnosti.
Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom povrede Poslovnika, član 101.
Mislim da je gospodin Nikolić, uz svo uvažavanje njegove ličnosti, izneo pogrešne podatke o visini, tj. uvećanju agrarnog budžeta za ovu godinu. Istine radi, mislim da moramo građane obavestiti o tome koliki je budžet bio prošle godine i koliko je ove godine planirano, znači, koliko je to povećanje.
Takođe, obaveštavam njega i sve druge poslanike, a, na kraju, i sve građane, da ću, upravo ispred Srpske radikalne stranke, govoriti o agrarnom budžetu. Nažalost, još nisam došao na red.
Agrarni budžet u prošloj godini bio je 23.057.266.000 dinara. Planirani budžet za ovu godinu je 26.095.751.714 dinara. Znači, uvećanje nije 30%, kako je rekao gospodin Nikolić, nego je manje od 15%. Nisam tačno mogao u cifru izračunati, jer za 15% povećanja, taj budžet bi trebalo da iznosi 26.515.000.000. Znači, uvećan je za manje od 15% u odnosu na prošlogodišnji, negde, po mojoj gruboj proceni, oko 12%.
Znamo dobro šta su neke stranke u predizbornoj aktivnosti obećavale, upravo, poljoprivrednicima, a nadam se da ću kroz svoje izlaganje to detaljnije obrazložiti. Samo sam, istine radi, morao na ovaj način da postupim i da ispravim uvaženog gospodina Nikolića.
Hvala.
Uvaženo predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje ću, uglavnom, usmeriti na Razdeo 15, na onaj deo koji se odnosi na planirana budžetska sredstva za oblast poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji, pre svega, zato što Srpska radikalna stranka poljoprivrednu proizvodnju smatra jednom od najznačajnijih, ako ne i najznačajnijom privrednom granom u Republici.
Predlogom budžeta koji je dat za oblast poljoprivrede, SRS apsolutno nije zadovoljna i smatra da se planiranim sredstvima tokom ove godine neće značajnije unaprediti poljoprivredna proizvodnja. To je, nažalost, gotovo jedini privredni resurs koji je tokom prošle godine, a i prethodne, ostvario određeni devizni suficit. Znači, moramo priznati da su podsticajnim merama koje su vršene tokom proteklih godina ostvareni određeni pozitivni pomaci i podignut je donekle nivo proizvodnje; postali smo konkurentniji na spoljnotrgovinskom planu i na tržištu.
Kada bi se još ozbiljnije vodila agrarna politika i imao pošteniji odnos prema poljoprivrednim proizvođačima, sigurno bi i naša poljoprivredna proizvodnja bila na nivou na kojem je bila u neka davna vremena, kada smo bili i te kako respektivni na svetskom tržištu i značajna devizna sredstva ostvarivali od izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Neke stranke su tokom predizbornih aktivnosti za parlamentarne izbore, pre svega, mislim na Demokratsku stranku, na više mesta i u više prilika govorili o tome govorili. Iz usta predsednika države i predsednika stranke, dosadašnjeg potpredsednika, svojevremeno kandidata za predsednika Vlade, pa i drugih čelnih ljudi, iznošeni su podaci da će DS se založiti da se poveća agrarni budžet i da se poljoprivrednim proizvođačima obezbedi minimum 100 evra po obradivoj površini zemlje i negde oko 80 evra, ako sam dobro zapamtio, 80 ili 90 evra stimulacije po utovljenom govečetu.
Gospodo iz Demokratske stranke, s obzirom na to da je ministar iz vaše stranke, jer imate većinu u Vladi, neverovatno je da data obećanja kroz ovakav budžet ne ispunjavate.
Čudi me zašto niko od vas ne govori, izuzimajući gospodina Nikolića, koji je, a on je iz DSS-a, pokušao da da neko pozitivno mišljenje o agrarnom budžetu. Vi ostali ćutite, a simptomatično je da nema juče ni Dušana, kratko se pojavio ministar poljoprivrede, danas ga nema, a treba da obrazložite gde su ta sredstva u ovako koncipiranom agrarnom budžetu kojima ćete zadovoljiti vaše glasače, kojima ste obećali ove stimulacije, znači, 100 evra po hektaru obradive zemlje i te pare za utovljena goveda.
Prosto je neverovatno da ste se u startu preračunali koliko u ovoj državi ima obradivih hektara, a oni su negde na nivou oko četiri miliona i 200 hiljada; u privatnom vlasništvu se nalazi negde oko 3,5 miliona hektara, a u vlasništvu države i nekih poljoprivrednih kombinata koji još egzistiraju - negde između 500 i 600 hiljada hektara.
Pod uslovom, a taj uslov, svakako, nije ispunjen, da su sva ta gazdinstva registrovana, vama bi samo po tom osnovu trebalo preko 400 miliona evra. To je, prosto, nemoguće obezbediti u agrarnom budžetu. Da pođemo od pretpostavke da je samo polovina tih poljoprivrednih gazdinstava registrovana, znači da se radi o dva miliona hektara zemlje, to je negde oko 200 miliona evra. Ni to se u ovako koncipiranom budžetu ne vidi i ne možete to podmiriti.
Istine radi, i zbog građana i zbog poljoprivrednih proizvođača, izneću ovde podatke o visinama agrarnog budžeta i pojedinim stavkama.
U ove protekle četiri godine kako ste vi na vlasti, pre svega, u vreme bivše Koštuničine vlade, a sada zajedno sa vama iz DS-a, za ovu raspravu sam koristio materijale i podatke o kojima smo raspravljali u Skupštini, podatke koje sam kao predsednik Odbora za poljoprivredu dobio zvanično od Ministarstva poljoprivrede, kao i drugi članovi Odbora za poljoprivredu.
Evo ovako, u 2004. godini agrarni budžet je bio 14 milijardi 719 miliona, u 2005. godini - 18 milijardi 983 miliona, u 2006. godini - 23 milijarde 57 miliona. Budžet koji je napravila tzv. tehnička Vlada je podrazumevao agrarni budžet u iznosu od 26 milijardi 869 miliona i na to su još dodali milijardu i 87 miliona po osnovu Nacionalnog investicionog programa. Znači, taj budžet koji je dala bivša Koštuničina vlada je imao agrarni budžet od 27 milijardi 957 miliona, a vi nam sada dajete novi budžet sa 26 milijardi i 95 miliona.
Još jedanput da demantujem ono što je gospodin Nikolić rekao. Agrarni budžet koji je dala Vlada predsednika Koštunice, kao tehnička vlada, imao je za gotovo milijardu i 900 miliona veći iznos nego ovo što vi dajete, pogotovo što su u ovih 26 milijardi i 95 miliona i sredstva Nacionalnog investicionog programa, u iznosu od milijardu i 380 miliona.
Šta su najvažnije stavke ovog budžeta? Svakako ono što se vodi u ekonomskoj klasifikaciji 451, a to su subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama. Iz toga se subvencionira proizvodnja i povećanje produktivnosti u poljoprivredi, zatim mere unapređenja sela, mere i akcije u poljoprivredi i stručne poljoprivredne službe.
Budžeti u prethodnim godinama, po tom osnovu, imali su: u 2004. godini - 12 milijardi 489 miliona, u 2005. godini - devet milijardi 433 miliona, u 2006. godini - 10 milijardi i 300 miliona. Ova vlada je planirala budžet za ove namene od 12 milijardi i 550 miliona.
Što se tiče mera za unapređenje sela, tj. da kažem prvo o subvencijama proizvodnje i povećanja produktivnosti, koje su među najznačajnijim. Njima se subvencioniraju premije za mleko, zatim regres za priplodnu stoku, regresiranje đubriva i goriva. Tu su i subvencije industrijskog bilja, a znamo da se subvencionira proizvodnja duvana, uljanih tikvi, uljane repice i hmelja, po oceni prethodne, a i ove vlade, najznačajnijih industrijskih biljaka, biljnih kultura.
Subvencionira se, ili je subvencionirano, skladištenje žitarica, pre svega, pšenice. Za ove namene je planirano 11 milijardi i 300 miliona, a u ovom iznosu, u odnosu na prethodni, jeste značajnije uvećanje. Međutim, ovde se nalazi i milijarda dinara koja je planirana za nekakav otkup žitarica a da u obrazloženju budžeta nije rečeno šta se konkretno planira da otkupljuje.
Što se tiče mera unapređenja sela, koje podrazumevaju podršku ruralnom razvoju, naša sela su u izvesnoj meri devastirana, pa se u njih mora ulagati i ova država mora investirati veća sredstva za obnovu i revitalizaciju sela.
Zatim, podrška tzv. nekomercijalnim gazdinstvima, znači, gazdinstvima koja su staračka, koja ne mogu sada da obrađuju zemljište. Tu je i unapređenje stočarstva, kao i podrška razvoju i promociji organske proizvodnje poljoprivrede, koja je, takođe, značajna, jer imamo značajne resurse. Takođe, uvođenje i sertifikacija sistema kvaliteta, jer bez sertifikacije sistema kvaliteta u poljoprivredi teško možemo biti konkurentni na svetskom tržištu, i, svakako, podizanje višegodišnjih zasada.
Kroz ovaj predlog budžeta nije jasno definisano koliko se za te namene izdvaja. U 2006. godini je stajalo jasno da je to tri milijarde 352 miliona dinara. U odnosu na planirana sredstva, smatramo da je nedovoljno da se uradi i toliko koliko je urađeno na nivou prošle godine.
S obzirom na vreme koje imam na raspolaganju, uvažavajući svoje kolege, ono čemu još želim da posvetim pažnju, za šta mislim da je vrlo značajno, odnosi se upravo na ta podsticajna sredstva koja su davana kroz kratkoročna ili dugoročna kreditiranja.
Kratkoročni krediti su davani na godinu dana, sa kamatom od 6%, s tim da je 5% kamata, a 1% su provizije koje banke uzimaju. Dugoročni krediti su davani na pet godina, pre svega, za nabavku mehanizacije, nabavku sistema za navodnjavanje plastenika i staklenika, za nabavku priplodne stoke. I još, kao peti element u finansiranju, nije bitno, setiću se.
Sve u svemu, proteklih godina su za te namene izdvajana znatna sredstva. To su sredstva budžeta, a do današnjeg dana mi, poslanici, i javnost nemamo informaciju kako su ta sredstva realizovana. Znači, da li su ona sredstva, koja su data kao podsticajna, pogotovo ova dugoročna, namenski iskorišćena, da li su vraćena i, u krajnjem, ko njima raspolaže.
Ta sredstva su davale samo određene poslovne banke. Nabrojaću samo neke. Najveće iznose kratkoročnih kredita je davala Nacionalna štedionica. U 2004. godini je to bilo 549 miliona dinara, u 2005. godini - 496 miliona. Zatim, Komercijalna banka, u 2004. godini - 118 miliona, u 2005. godini - 424 miliona, i tako redom.
Što se tiče dugoročnih kredita, takođe, Nacionalna štedionica je vodeća po datim sredstvima. U 2004. godini, to je bilo 323 miliona, u 2005. godini - 574 miliona. Sve u svemu, 2004. godine, po osnovu sredstava za kreditiranje poljoprivrede, podeljeno je četiri milijarde 397 miliona; kao kratkoročni krediti - milijardu i 727 miliona, kao dugoročni krediti - dve milijarde 669 miliona.
U 2005. godini podeljeno je tri milijarde 790 miliona, kao kratkoročni - milijardu 459 miliona, kao dugoročni - dve milijarde 232 miliona. U 2006. godini podeljeno je pet milijardi i 508 miliona. Od toga, kao kratkoročni - milijardu 956 miliona, kao dugoročni - tri milijarde 434 miliona.
Do današnjeg dana, molim pažnju i vas, narodnih poslanika, i naše javnosti, kratkoročni krediti koji su dati sa sredinom ove godine trebalo je da budu vraćeni u budžet državi u iznosu od četiri milijarde 165 miliona 337 hiljada dinara. Dugoročni krediti, uzimajući u obzir grejs period, podeljeno je osam milijardi 336 miliona, do sada je trebalo biti vraćeno dve milijarde 348 miliona. Ukupno dugoročnih i kratkoročnih sredstava do sada je trebalo biti vraćeno državi, što bi značilo i da to budu nova podsticajna sredstva za kreditiranje poljoprivredne proizvodnje, šest milijardi 513 miliona 565 hiljada dinara.
Molim vas, radi se o izuzetno velikim sredstvima. Prevedeno u evre, to je gotovo 80 miliona evra.
Tražim objašnjenje i koristim priliku da to postavim sada kao poslaničko pitanje ministru finansija i ministru poljoprivrede, tj. da nas obaveste o tome koliko je do sada vraćeno od ukupno datih sredstava, znači, koliko kratkoročnih, koliko dugoročnih?
Zatim, gde su evidentirana ta sredstva i ko raspolaže tim sredstvima, jer je Odbor za poljoprivredu u tri navrata tražio od Ministarstva poljoprivrede tu informaciju i nije je uspeo dobiti?
Takođe, tražim da se i Tužilaštvo zainteresuje za ove činjenice koje sam izneo i proveri gde se ta sredstva nalaze, jer da su ona vraćena, a davana su direktno iz budžeta, s tim da su kratkoročna davana u celosti, a od dugoročnih, 90% su budžetska sredstva, a 10% su samo poslovnih banaka, agrarni budžet ne bi bio sada 26 milijardi dinara, nego bi mogao biti najmanje 32 milijarde dinara i time bi se, gospodo demokrate, a i vi ostali, mogle finansirati i neke značajnije stvari koje ste obećali građanima.
Ovako, građani ne znaju gde su sredstva koja su davana iz budžeta, koja je trebalo namenski da budu korišćena, a ne znamo ni mi, kao narodni poslanici, a mislim da bi trebalo da znamo.
Hvala vam.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 7. razdeo 11. funkcija 420, da se posle ekonomske klasifikacije 512 doda nova ekonomska klasifikacija 543; u koloni 6 da se stavi iznos od 641.750.000 dinara, u koloni 8 da se stavi iznos 641.750.000 dinara.
U obrazloženju ovog amandmana najveći deo svoje rasprave imaću vezano za Nacionalni investicioni plan u poljoprivredi i kroz to dati svoje i viđenje poslanika SRS na predlog Nacionalnog investicionog plana za oblast poljoprivrede. Odmah na početku želim da kažem da u odnosu na ukupnu medijsku promociju i prezentaciju Vlade, a pre svega ministra finansija, u proteklih dve do tri nedelje, može se shvatiti da se značajna sredstva izdvajaju i za oblast poljoprivrede iz ovog nacionalnog investicionog plana.
Ako se pogleda ta cifra koja je planirana, ona je fakat u iznosu od nekih 74 miliona evra ili preračunato u dinare negde oko sedam milijardi i 714 dinara. To je otprilike za nekih 20 do 25% više nego što je protekle dve godine u budžetu odvajano za subvencioniranje, tj. pre svega kreditiranje poljoprivredne proizvodnje i sa tog aspekta se može reći da to i nisu tako mala i beznačajna sredstva.
Međutim, ako se pogleda ukupno učešće poljoprivrede u tim sredstvima, koja su namenjena za Nacionalni investicioni plan, onda se može videti da su to skromna sredstva, negde 4,42%.
Svakako stanje u našoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao jednoj od najznačajnijih privrednih grana, i dalje je dosta teško, i naša poljoprivreda još nije ni iz daleka revitalizovana, ni dostigla nivo, obim i kvalitet proizvodnje kakav je imala devedesetih ili početkom 90, 91, 92. godine. Zbog svih problema koji su zadesili našu zemlju poljoprivreda je bila i najdirektnije pogođena i došla u teško stanje. S druge strane, obezbedila je prehranu stanovništva i lakše podnošenje svih tegoba koje je naš narod imao prethodnih godina.
Ali, upravo u odnosu na ukupno stanje u poljoprivredi, mislim da je trebalo u većem procentu iz ovog ukupnog fonda sredstava izdvojiti za poljoprivrednu proizvodnju i time još više pomoći naše poljoprivredne proizvođače da revitalizuju tu proizvodnju i da postanemo mnogo konkurentniji na svetskom tržištu sa našom poljoprivredom i poljoprivrednim proizvodima.
Ako se dublje pogleda šta još u okviru Nacionalnog investicionog plana, kako su ta sredstva i za koje namene raspoređena, i pogotovo u ove dve godine kako se deli, onda se stvarno sa osnovom može postaviti sumnja da je dobrim delom ovo napravljeno kao marketinška kampanja, najverovatnije pred nove izbore u Republici Srbiji, i da se kroz ovaj nacionalni investicioni plan u poljoprivredi žele pridobiti određeni poljoprivredni proizvođači za ovakav projekat.
Međutim, nadam se, nakon ovih obrazloženja koje budem dao ovde za govornicom, može se shvatiti koliko je u suštini predlagač ozbiljno i odgovorno predložio ova sredstva i načine i postupke trošenja. Oblasti u koje treba da se ova sredstva investiraju su izgradnja i opremanje laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka. Ako se sećamo, mi ovde koji sedimo već blizu tri godine u parlamentu, u dva navrata su plan i program u Ministarstvu poljoprivrede bili predlozi budžeta za kontrolu i unapređenje kvaliteta mleka i svake godine upravo kod rebalansa budžeta ta sredstva su poništavana, potirana. Ovaj put ona se definitivno nalaze, s tim da su planirana iz ovog nacionalnog investicionog plana tek za 2007. godinu i to u iznosu od 2.798.000 evra ili 237 miliona dinara.
Mislim da će proizvođači mleka biti zadovoljni s tim, ali sa druge strane ako pogledamo da je većina mlekara privatizovana i da je njihov prevashodni cilj da imaju kvalitetno mleko kao sirovinu, onda bi bilo logično da mlekare same finansiraju nabavku te opreme, ne iz sredstava poreznika naših građana da se izdvaja ovaj iznos, odnosno da se nabavi oprema koja će omogućiti kvalitetno praćenje mleka kao proizvoda, utvrđivanje njegovog kvaliteta i samim tim dalje plaćanje te proizvodnje prema utvrđenom kvalitetu.
Dalje, oblast za investiranje je - subvencioniranje kredita za modernizaciju opreme u poljoprivredi; podsticaj za ruralni razvoj, zatim šumarstvo i investicije u urgentne vodoprivredne projekte. U suštini, ovaj amandman se najvećim delom odnosi na ovu petu oblast investiranja.
Suštinski, mi predlažemo da ostane samo ta peta oblast, upravo zbog nerealne raspodele tih sredstava u suštini se anulira, ali ako se sve to realizuje što je planirano ove, a naročito sledeće godine - sigurno će to biti značajnija sredstva za razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje.
Na nekoliko primera ću pokazati koliko je ipak predlagač ovoga neozbiljno postupao i prema nama narodnim poslanicima, i prema potencijalnim korisnicima ovih sredstava. U oblasti subvencionisanja kredita za modernizaciju poljoprivrede, tu postoji izgradnja novih farmi, za koju je planirano da se utroše sredstva od dva miliona 976.000 evra ili 252 miliona dinara da se realizuje do kraja ove godine.
Molim vas, danas je 28. septembar i to znači da mi imamo samo još oktobar, novembar i decembar do kraja ove poslovne godine, a već u decembru se završava građevinska sezona. Da li stvarno neko misli da će ovaj iznos od 252 miliona dinara biti utrošen za izgradnju novih farmi, pogotovu što je za sledeću godinu planirano samo 238 hiljada evra.
Slažem se da mogu ta sredstva i prebacivati, ali zašto onda ovako nerealno da se iskazuju sredstva da se troše u ovoj godini u odnosu na sledeću godinu, kada će se najverovatnije primarno realizovati i trošiti sredstava u sledećoj godini.
Dalje, izgradnja skladišnih kapaciteta. Planirano je 1.893.000 evra ili 160 miliona dinara, opet većim delom u ovoj godini, a iduće 1.250.000 evra. To je ipak mnogo manje za sledeću godinu nego za ovu.
Još je eklatantniji primer u oblasti podsticaja za ruralni razvoj. Mi, pogotovo u SRS, smatramo da naša država treba najviše u narednom periodu u oblasti poljoprivrede da investira upravo u ruralni razvoj, jer su naša sela devastirana. Sve veći broj seoskih domaćinstva ima zastarelu mehanizaciju.
Upravo značajnije treba investirati u sve infrastrukture, u seoska domaćinstva, pre svega za unapređenje proizvodnje i plasmana proizvoda, za jačanje seoske infrastrukture, elektrifikacije ili poboljšanja elektrifikacije, izgradnje vodovoda, kanalizacije i svega što značajno poboljšava život na selu.
Zatim, zaštita životne sredine. Recimo ona u ovom nacionalnom investicionom programu nije ni planirana u oblasti ruralnog razvoja. U okviru podsticaja za ruralni razvoj je i izgradnja i popravka, odnosno uređenje atarskih puteva. Molim vas, u ovoj godini planirano je da se realizuje iznos od tri miliona i 48.000 evra ili 259 miliona dinara, a sledeće godine gotovo duplo manje.
Pa, kako se može sada, kada počinje berba kukuruza i sve ostalo, vršiti izgradnja, popravka i uređenje atarskih puteva. Znači nešto nesuvislo ili neko ko stvarno nema veze sa poljoprivredom je nešto ovako predlagao. Bilo bi poštenije ili od ukupnog iznosa planiranog za to jedan za jedan kvartal, mada se neki poslovi ne mogu realizovati u ovoj godini.
Tako da sa osnovom nam dajete šlagvort da kritikujemo ono što ovde nama prezentirate da ćete realizovati i objektivno stavljamo u sumnju da je to samo markentiška prezentacija.
Isto tako izgradnja i dogradnja vodovodne mreže, sa iznosom u ovoj godini od 3,119 miliona evra ili izgradnja kanalizacione mreže sa iznosom 3,155 miliona evra, a u idućoj godini je planirano samo po dva miliona. To je takođe nemoguće realizovati i bespotrebno je to tako prezentirano.
Smatramo da ako su data obećanja građanima da su u ovoj državi stvorena sredstva za investiranja u sve sfere i oblasti privrede, samim tim i u poljoprivredu, da će se ona i realizovati. Svakako će to imati koristi za državu, za naš narod i građane, ali kod predlaganja tražimo stvarno da to bude realno i životno planirano i realizovano.
Ono što želim posebno da iskažem, što se tiče agrarnog budžeta, a što je sve ove godine, i ovde su neke moje stranačke kolege to podvlačile, a želim ponovo da podvučem, da su davani krediti za podsticaj razvoja poljoprivredne proizvodnje u prethodnom periodu, u prethodne dve godine po tom osnovu dato preko 10 milijardi dinara, opet naših poreskih obveznika i građana Republike Srbije. To su sredstva iz budžeta Republike.
Data su kao srednjoročni krediti za nabavku mehanizacije, repromaterijala, zasnivanje novih zasada, podizanje plastenika itd. Ta sredstva su davana na pet godina, sa grejs periodom od godine do tri godine.
Dobar deo tih sredstava je počeo da se vraća, kao i oni kratkoročni krediti koji su davani na godinu dana. Mi nigde nemamo u poziciji budžeta, ni u bilo kojoj drugoj poziciji evidentirano kako se ta sredstva vraćaju u budžet, gde se evidentiraju i koliko ih je.
Od tih 10 milijardi trebalo bi do sada da bude vraćena milijarda dinara, a negde da to bude prikazano. Ta sredstva se daju preko poslovnih banaka. Poslovne banke u ukupnim odobrenim sredstvima učestvuju samo sa 10% i 10% je Garancijski fond, znači 80% su to budžetska sredstva, koja su davana preko banaka. Banke dobijaju ta sredstva nazad, one treba ponovo da ih vraćaju u budžet nekim sistemom i mehanizmom. To nama treba da se prezentira.
Mi nemamo nikakve informacije o tome, niti poljoprivredni proizvođači, i krajnje je vreme, to je pitanje i za Ministarstvo finansija - da prikaže koliko je od do sada datih sredstava za podsticaj razvoja poljoprivrede vraćeno u budžet Republike Srbije. S obzirom da je isteklo vreme, zahvaljujem vama i predsedniku na pažnji.
Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da kratko obrazložim amandman koji je podneo gospodin Ivan Radić na član 5.
U članu 5. se definiše da se u okviru podsticaja organske proizvodnje u budžetu Republike Srbije obezbeđuju podsticajne mere za razvoj i unapređenje organske proizvodnje i to kao budžetska sredstva, zatim kao donacije i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Dalje, u Predlogu ovog zakona stoji da pravo na korišćenje podsticajnih sredstava iz stava 1. ovog člana imaju poljoprivredna gazdinstva, odnosno njihovi delovi koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa propisima kojima se uređuje upis u registar poljoprivrednih gazdinstava.
Suština amandmana koji je podneo gospodin Radić je da pravo na korišćenje podsticajnih sredstava iz stava 1. ovog člana imaju poljoprivredna gazdinstva, odnosno njihovi delovi koji se bave organskom proizvodnjom.
Naš načelni predlog je da se ni kroz ovaj zakon ne favorizuju registrovana poljoprivredna gazdinstva, jer u obrazloženju koje je dala Vlada stoji da je prema zvaničnoj evidenciji u Registar poljoprivrednih gazdinstava sa 1. junom 2006. godine upisano 256.659 poljoprivrednih gazdinstava.
Prema statističkim podacima koje vodi Republički zavod za statistiku, u Srbiji ima blizu 700.000 poljoprivrednih gazdinstava. Ministarstvo poljoprivrede osporava taj podatak i smatra da ima manje, ali najgrublje procene, odnosno procene koje daje Ministarstvo za poljoprivredu kreću se na nivou oko 500.000 poljoprivrednih gazdinstava.
Znači, u odnosu na zvanične podatke opet se može konstatovati da je registrovano preko 50% poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji.
Stvarno je nedopustivo i potpuno neustavno da se ovim zakonom kao i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu favorizuju pre svega registrovana poljoprivredna gazdinstva.
Moram sa žaljenjem da konstatujem da ovde ne prisustvuje ovlašćeni predlagač, a ovlašćeni predlagač za raspravu o ovom zakonu je potpredsednik Vlade dr Ivana Dulić-Marković, a posebno sa žaljenjem konstatujem da ovoj raspravi ne prisustvuje novi ministar, gospodin Goran Živkov.
Mislim da bi danas bila prilika da upravo on, kao novi ministar, izađe za govornicu i pozove sva neregistrovana poljoprivredna gazdinstva, sve poljoprivredne proizvođače koji nisu registrovani, da to učine, jer će imati određene pogodnosti, pre svega one koje su obezbeđene kroz budžet Republike Srbije, a tiču se podsticajnih mera, pre svega kratkoročnih kredita, a i dugoročnih.
Upravo mi iz SRS smo vam zamerali da tu inicijativu, koju i mi podržavamo, ne promovišete na pravi način i iz tih razloga postoji i dalje određena bojazan kod poljoprivrednih proizvođača da će registracijom država iskoristiti to za neke svoje svrhe, pre svega za uvećanje katastarskog poreza ili poreza na neke druge oblike svojine u poljoprivrednoj proizvodnji, tako da prosto ne mogu da shvatim kada se raspravlja o ovakvim zakonima, gde je prilika da neko ko vodi Ministarstvo poljoprivrede izađe i javno sa ove govornice pozove još jednom poljoprivredne proizvođače da registruju svoja poljoprivredna gazdinstva, da to ne koristite.
Za organsku poljoprivrednu proizvodnju neophodna su svakako podsticajna sredstva i mi podržavamo ovo što je definisano u članu 5. da se obezbede ta podsticajna sredstva i kroz budžet i u formi donacija ili iz nekih drugih izvora, jer podvlačim još jednom da je to skupa proizvodnja i da se ona ne može u masovnijem obimu sprovoditi ako ne postoje dodatna sredstva, tj. mali broj poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednih proizvođača može ući u tu proizvodnju sopstvenim sredstvima.
Istina je da su proizvodi dobijeni iz organske poljoprivredne proizvodnje na svetskom tržištu mnogo skuplji nego tzv. konvencionalni proizvodi, ali podvlačim ponovo da je nedopustivo da u ovoj situaciji i sa ovakvim činjenicama koje se ovde iznose opet favorizuju i daje se pravo na podsticajna sredstva samo onima koji su registrovani, a ne promoviše se ta inicijativa i ta uredba na pravi način od strane Ministarstva poljoprivrede.
Uslovi za organsku poljoprivrednu proizvodnju su pre svega ruralni delovi i to nedovoljno poljoprivredno razvijeni, jer tamo gde je razvijena poljoprivreda, gde se koriste hemijska sredstva u zaštiti od korova ili u smislu podsticaja rasta i razvoja biljaka mora da prođe određeni pripremni period da bi se stvorili uslovi za organsku proizvodnju.
Međutim, u brdsko-planinskim predelima i u predelima gde se ne primenjuju hemijska sredstva u biljnoj proizvodnji, isto tako gde su prisutne određene autohtone rase stoke, a to su uglavnom manje razvijena područja sa manjim posedima zemljišta, uglavnom su to poljoprivredni proizvođači koji nisu registrovali svoja gazdinstva.
Ubeđen sam da Ministarstvo poljoprivrede ima upravo takva saznanja, ali opet uporno insistira na tome da se ostvarenje stimulacije za ovaj oblik i vid proizvodnje opet daje samo registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Ubeđen sam da Ministarstvo poljoprivrede upravo ima takva saznanja, ali opet uporno insistira na tome da ostvarenje stimulacije za ovaj oblik i vid proizvodnje daje samo registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.
Ponovo apelujem, ali svestan sam da ovde nema ko ni da prihvati eventualno naš zahtev i apel, da se ovaj amandman prihvati u obliku i formi koji je predložen, jer neće bitnije narušiti suštinu da pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju poljoprivredna gazdinstva, odnosno njihovi delovi koji se pre svega bave tom organskom proizvodnjom.
Obzirom da nema nikog od strane predlagača, mislim da je iluzorno bilo šta i apelovati tako da ja jedino molim da se u danu za glasanje eventualno podrži i ovaj amandman. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, ipak želim da repliciram gospodinu Kroniću, uz sve uvažavanje poznavanja oblasti poljoprivredne proizvodnje, ali u članu 79, na koji smo uložili amandman, govori se o poslovima uprave i u tački 1) stoji da uprava obavlja upravljanje poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini. Znači, primarni zadatak uprave koja se želi ovim zakonom osnovati je upravljanje državnom zemljom. Znači, ne radi se o onih 4,3 miliona hektara kojima ukupno raspolažu građani Srbije, nego o 270 ili 350 hiljada hektara državne zemlje, od koje će 100 hiljada hektara restitucijom biti vraćeno vlasnicima od kojih je ta zemlja oduzeta.
Suština naše primedbe je upravo u odnosu na obim zemlje kojom će država raspolagati, a pogotovo na ono što je ovim predlogom zakona predloženo, ono malo državne zemlje koja ostaje predlažete da se proda.
No, nadam se da će biti usvojen amandman SPS-a koji je izričit, da se državna zemlja ne može prodavati, pa će bar onda uprava, ako se osnuje, gazdovati sa tih 200 ili koliko hiljada hektara.
Prema tome, osnov naše primedbe za neosnivanje uprave i prihvatanje našeg amandmana je upravo što je osnov delatnosti, znači, upravljanje zemljištem u državnoj svojini.
I u obrazloženju Vlade stoji da u zemljama EU, kao i u zemljama kandidatima za ulazak u EU, poslove vezane za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta obavljaju organi u sastavu ministarstava i posebne organizacije. Znači, ovde ne navodite da su to baš isključivo uprave.
Istina, u okviru Ministarstva za poljoprivredu postoji nekoliko uprava koje su već duži niz godina organizovane i koje funkcionišu.
Oblašću zaštite, korišćenja i ukupne brige o zemljištu i do sada se bavio neko u Ministarstvu, pa taj ko je radio, organizujte se, napravite novu unutrašnju organizaciju i neka nastavi da radi, a ne kao što ste u obrazloženju dali da treba da se uposli novih 20 ljudi, da se kupe kompjuteri, da se kupe automobili i da se potroši 70 miliona dinara.
Poslanici SRS su protiv toga, protiv trošenja novca građana Srbije za administrativne poslove. Tih 70 miliona dinara i onih 200 miliona koje ste izdvojili za plaćanje skladištenja pšenice, evo mi predlažemo da za ovih 70 miliona povećate taj budžet od 200 miliona za skladištenje bar zemljoradnicima koji su zasejali pšenicu prošle godine da je mogu u većem obimu skladištiti.
Ovako, veoma mali broj ljudi moći će skladištiti, pogotovo što ste rekli da će cena skladištenja biti 750 dinara po toni. Preračunajte koliko je to tona, koliko ćete iz tih 200 miliona moći da skladištite. Već ste u problemu, jer imate pritisak od građana i od pokrajinske vlade, upravo kako postupati sa ovogodišnjim rodom pšenice.
Dame i gospodo narodni poslanici, prihvatanje ovog amandmana od strane Vlade Republike Srbije je direktno podilaženje autonomaškoj vlasti, jer u osnovnom predlogu zakona u članu 6. stoji da poljoprivredni osnov AP Vojvodine donosi Skupština AP Vojvodina, kao što poljoprivrednu osnovu lokalnih jedinica donosi skupština jedinice lokalne samouprave. Međutim, pokrajinska skupština je podnela amandman sa predlogom da poljoprivrednu osnovu donosi izvršno veće autonomne pokrajine, po prethodno pribavljenom mišljenju Ministarstva, i objavljuje u Službenom glasniku AP Vojvodine.
Znači, prihvatanjem amandmana u suštini podilazi se pre svega DS-u i drugim strankama koje čine vlast u Vojvodini, jer ne vidim razloga da se u isti položaj i istu poziciju stavlja Republička vlada koja primarno donosi poljoprivrednu osnovu Republike Srbije, znači, tu donosi Vlada, a ostale poljoprivredne osnove AP i lokalne samouprave, logično bi bilo da donose jedinice, odnosno Skupština AP i skupština lokalne samouprave, odnosno SO.
Prihvatanjem amandmana ide se na jedno podilaženje koje meni nije razumno i ne vidim zašto bi odluka Pokrajinske vlade, pogotovu što se poljoprivredne osnove donose, da kažem, za duži vremenski period, predstavljala obavezu ako je to donela Vlada; u krajnjem, ovde bi bilo logičnije za poljoprivrednu osnovu Republike da ju je sačinila Vlada, a usvojila Skupština, jer bi onda imala mnogo veću snagu i obavezu.
Ovako će poljoprivredna osnova Republike imati snagu dok bude vladala Vlada koja ju je donela. Onog momenta kada ona siđe sa političke scene neka druga vlada preispitaće sve to i najverovatnije promeniti.
Pogotovu u Pokrajini, gde je spletom okolnosti formirana ovakva vlada kakva je formirana, mislim da Republička vlada nema nikakvog osnova da kroz ovakav amandman, i kroz neke druge koje ćemo obrazlagati, podilazi i čini određene pogodnosti koje joj u suštini ne pripadaju, čak ni po omnibus zakonu.
Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Ivan Radić je podneo amandman na član 14. Ovaj član se odnosi na sprovođenje poljoprivredne osnove; program poljoprivredne osnove donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave nakon prethodno pribavljenog mišljenja. Predlaže se u amandmanu da to mora biti stručna komisija, ne samo komisija kako je u Predlogu zakona navedeno.
Dalje se amandmanom predlaže da se i ovim predlogom zakona ne favorizuju poljoprivredni proizvođači, tj. poljoprivredna gazdinstva, ali ovde se konkretno radi o fizičkim licima, poljoprivrednicima, koji su registrovali svoja poljoprivredna gazdinstva. Gotovo dve godine vam ukazujemo na jednu uredbu koju je Vlada donela na predlog Ministarstva, zloupotrebljavate je i stavljate u ustavno neravnopravan položaj građane Srbije, jer favorizujete samo grupu tih poljoprivrednih proizvođača koji su registrovali svoja poljoprivredna gazdinstva.
Kao predstavnik SRS i čovek koji se razume u poljoprivrednu proizvodnju podržavam opredeljenje da se poljoprivredni proizvođači registruju, jer, manje-više, svuda je to u svetu, pogotovo u Evropi, uvedeno i kao obaveza ili u najmanju ruku registrovana su ta poljoprivredna gazdinstva. Ovo ministarstvo je počelo da promoviše ideju, u suštini uredbu, a ne ideju, koju je donela 2004. godine i od otvaranja međunarodnog poljoprivrednog sajma 2004. godine prišlo se kampanji, na neki način, i ubeđivanju poljoprivrednih proizvođača da se registruju.
Međutim, iako je već dve godine prošlo, po izjavama iz Ministarstva, iako zvanično se te izjave razlikuju od jednog do drugog pomoćnika, ali da uzmemo i onu najveću cifru da je do sada registrovano samo 60 posto poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji, znači 40 posto poljoprivrednih gazdinstava, fizičkih lica, poljoprivrednika nije registrovano.
Prema tome, oni se stavljaju u neravnopravan položaj u odnosu na ona lica koja su registrovala svoja poljoprivredna gazdinstva.
Prvo vi iz Ministarstva poljoprivrede treba da se zapitate zašto poljoprivredni proizvođači nemaju poverenja u to što predlažete i ne registruju svoja gazdinstva, a ne da ih na svaki način kažnjavate.
A, kažnjavate ih pre svega tako što ta lica koja nisu registrovala svoja gazdinstva nemaju pravo na kratkoročne kredite, podsticajne kratkoročne kredite, nemaju pravo i mogućnost da konkurišu za dugoročne kredite.
Predlogom ovog zakona čak im zabranjujete pravo da učestvuju u nekim komisijama koje će predsednik opštine da formira, nego i ovde moraju da budu isključivo lica koja su registrovala svoja poljoprivredna gazdinstva, iako u dobrom broju opština postoje ugledni poljoprivredni proizvođači koji, nažalost, nisu registrovali svoja gazdinstva.
Nemate pravo, jer je to nešto što je neustavno, da ih delite zakonom, faktički favorizujete samo jednu grupaciju poljoprivrednih proizvođača. Svrha ovog amandmana je da se brisanjem ovog dela koji se odnosi na registrovana poljoprivredna gazdinstva u suštini omogući da predsednik opštine na svojoj lokalnoj teritoriji za komisiju koja će vršiti ocenu programa poljoprivredne osnove u suštini donosi samouvereno odluku, i da ne moraju biti isključivo registrovana poljoprivredna gazdinstva.
Ako želite da se sva poljoprivredna gazdinstva registruju, mi smo ispred Odbora svojevremeno inicirali, učinite malo napora kroz medije, kojima na neki način raspolažete, kroz publikacije koje kao Ministarstvo objavljujete, pošaljite u svako domaćinstvo i još jedanput ili još nekoliko puta objasnite šta svako individualno poljoprivredno gazdinstvo dobija ako se registruje. Učinite napor da sve građane stavite u isti položaj, a ne da kroz zakone favorizujete grupaciju nekih poljoprivrednih proizvođača.
Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih podržao ovo što je gospodin Branče Stojanović rekao, upravo na temelju onoga što je ovde javno izjavljeno pred poslanicima Narodne skupštine i pred svim građanima Republike Srbije, a što je i bio uslov da SPS podrži gospođu Dulić-Marković za mesto potpredsednika Vlade Republike Srbije, gde je javno rečeno da će se prihvatiti amandman kojim se izričito zahteva da se iz ovog predloga zakona briše mogućnost prodaje državnog zemljišta.
Upravo ovde u tački 5) i u celom ovom stavu govori se o nadležnosti u okviru sprovođenja godišnjeg programa poljoprivredne osnove, i to programa koji donosi nadležna agencija lokalne samouprave, a u njihovoj nadležnosti je upravo da se definiše sve ovo što stoji, dakle, zakup poljoprivrednog zemljišta, korisnici poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, a između ostalog u tački 5) stoji jasno da se definiše i koliko će se prodavati to poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, odnosno koliko se planira za prodaju.
Ako se Vlada opredelila da podrži amandman koji podrazumeva zabranu prodaje državnog zemljišta, onda apsolutno ovo u tački 5) treba da se briše, da ostane onako kako smo mi iz SRS predložili.
Prema tome, u ovom slučaju može biti samo sujeta ovde prisutnog predlagača da ne prihvati predlog našeg amandmana, a sa druge strane može biti problem za one kojima je dato obećanje da će se ukinuti odredbe ovog predloga zakona koje se odnose na prodaju poljoprivrednog zemljišta. Hvala.
S obzirom da gospodin Savić nije prisutan, dozvolite mi da najkraće obrazložim da suština ovog amandmana predstavlja dopunu u članu 14. u tački 6) gde se govori upravo o zakupu, odnosno o davanju državnog zemljišta u zakup.
Suština amandmana je da pored zemljišta koje je državna svojina, na velikim zemljišnim površinama postoje određeni objekti koji su takođe u državnoj svojini, i da u okviru trajanja godišnjeg programa, dakle, a to sačinjava nadležni organ jedinice lokalne samouprave, da se jednostavno iza zemljišta samo dopiše da su i objekti predmet izdavanja, jer po logici stvari, ako neko uzima državno zemljište u zakup i na tom zemljištu se nalaze i objekti koji su u državnoj svojini, da i oni budu predmet uzimanja u zakup.
Nažalost, na Odboru za poljoprivredu predlagač zakona, Vlada nije to prihvatila, sa obrazloženjem da se ovaj zakon primarno odnosi na poljoprivredno zemljište. Mi ne osporavamo to, jer smo pošli od logične pretpostavke da na tom zemljištu postoje određeni izgrađeni objekti i neko ko uzme zemljište u zakup, a ne plati zakupninu objekta, on će svakako koristiti objekat i u suštini država će gubiti. Dakle, ne vidimo logiku da ovaj amandman ne bude prihvaćen, pogotovu sa obrazloženjem koje je dato, da je ovo predlog zakona koji se isključivo odnosi na samo zemljište, a ne na objekte.
Dame i gospodo narodni poslanici, suština ovog amandmana odnosi se na preciznije definisanje ko može izvršiti ispitivanje prisustva štetnih materija u zemljištu i kanalima za odvodnjavanje i navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta. S obzirom na specifičnost hemijskih materija koje se tretiraju kao opasne i štetne materije, a koje se mogu naći na poljoprivrednom zemljištu i u vodi odnosno kanalima za odvodnjavanje i navodnjavanje, smatrao sam da ovim zakonom treba bliže definisati ko može vršiti ispitivanje prisustva tih štetnih materija.
Predlažem da to bude neko preduzeće ili druga pravna lica koja su registrovana za obavljanje odgovarajućih delatnosti, raspolažu odgovarajućom laboratorijskom opremom, uređajima i odgovarajućim stručnim i naučnim kadrovima i koja imaju ovlašćenje Ministarstva.
Smatram da će se ovakvim definisanjem ovog stava 2. u članu 17. preduprediti ko može vršiti tu vrstu ispitivanja, s obzirom da se radi o utvrđivanju specifičnih hemijskih materija kao što su pesticidi, herbicidi ili neki toksični metali kao što je olovo, živa, arsen itd.
Dakle, potrebno je da Ministarstvo apsolutno ima saznanja, i stručna javnost u oblasti poljoprivredne proizvodnje, već sada koje su to institucije koje mogu vršiti tu vrstu ispitivanja.
Samo je nekoliko institucija koje imaju tu vrstu opreme, koja je specifična i sofisticirana. Svakako, to su institucije koje imaju stručne, a ja sam predložio naučne kadrove, koji mogu dati relevantna tumačenja rezultata tih ispitivanja.
Međutim, predlagač ovog zakona nije prihvatio ovaj amandman i opredelio je da će se ovi uslovi bliže regulisati podzakonskim aktima, i članom 80. je određeno da će se doneti posebni podzakonski akti.
U tački 3) ovog člana 80. stoji da će uslove koje treba da ispuni privredno društvo, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice u pogledu tehničkih i stručnih kapaciteta za ispitivanje opasnih i štetnih materija u poljoprivrednom zemljištu i vodi za navodnjavanje propisati Ministarstvo, i to u roku od dve godine.
Znači, naredne dve godine taj deo ipak značajnog i stručnog posla ili se neće obavljati na pravi način ili će ga obavljati oni koji su miljenici Ministarstva poljoprivrede i koji su na njihovom spisku podobnih institucija.
Jer, apsolutno je jasno, pre svega stručnoj poljoprivrednoj javnosti, da je u dosadašnjem periodu Ministarstvo poljoprivrede imalo, neću da uvredim nikoga, da upotrebim tešku reč, ali najmanje jedno pravo neuvažavanje naših vrhunskih institucija koje se bave upravo izučavanjem poljoprivredne proizvodnje, a u isto vreme su opremljeni kvalitetnom opremom i kadrovima, kao što je Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Nije ništa bolje ni kada je u pitanju Institut za kukuruz u Zemun Polju, kao i poljoprivredni fakulteti u Novom Sadu i Zemunu.
To su upravo najopremljenije i stručno najosposobljenije institucije koje mogu raditi ove poslove.
Smatrao sam da zakonom to treba regulisati, jer ovaj zakon će mnogo brže stupiti na snagu, a ne čekati naredne dve godine da se propišu uslovi, ne vodeći računa o nekom opštem interesu, tako da i dalje, kao podnosilac ovog amandmana, insistiram na ovom predlogu i smatram da on bitno ne bi narušio koncept zakona i da bi se već samim zakonom regulisala značajna oblast.