Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svakako da je dobro što smo danas bili u prilici da nakon jedne decenije premijer Vlade Republike Srbije, gospodin Ivica Dačić, obrati nam se povodom Predloga zakona o budžetu za 2014. godinu i to je svakako jedna snažna poruka i dokaz jedinstva Vlade Republike Srbije u akciji fiskalne konsolidacije i privrednog restrukturiranja koje treba da usledi u narednoj godini.
Naravno, želim da kažem da i gospoda ministri, pre svega gospodin Krstić, predstavlja formalno odgovornog ministra i kompetentnog da u daljem toku vodimo raspravu o Predlogu zakona o budžetu.
Teška ekonomska i socijalna situacija u uslovima suženog prostora za izbegavanje krize jeste činjenica i u takvoj situaciji nema mnogo dobrih opcija, ali suočavanje sa istinom i realnom situacijom, to je manir Vlade Republike Srbije i građanima, a čuli smo i od ministra, saopštena je istina, dakle, i građanima i svetu, o stanju javnih finansija Republike Srbije. Kada razgovaramo o Predlogu budžeta, razmišljao sam, pošto smo imali raspravu o merama, odnosno predlogu 11 zakona u kojima su oličene ove mere, kakav pristup danas da zauzmem i uvažavajući raspravu koju smo imali do sada, želeo bih da budžet pre svega prikažem kao rezultat u jednom trouglu, pre svega da vidimo šta su ekonomski pokazatelji i na kojoj tački se nalazimo danas, koji cilj imamo u narednih nekoliko godina, koji je predstavljen fiskalnom strategijom, koje su mere pomoću kojih ćemo doći do tog cilja i naravno, kao rezultat svega toga, imamo Predlog budžeta za 2014. godinu.
Činjenice su i ekonomski pokazatelji govore da se nalazimo na tački da imamo situaciju da od 2008. godine pa do kraja 2012. godine beležimo pad BDP prosečno 0,5%, da imamo rast nezaposlenosti sa 14% na 24%, uz privatizaciju, neki su rekli da je neprimereno reći „pljačkašku“, ja bih rekao da je ona bila promašena privatizacija. Ali, ako pogledamo rezultate te privatizacije, mnoga uništena preduzeća, mnogo otpuštenih radnika, 762.000 nezaposlenih, čini mi se da takvi rezultati ozbiljno kandiduju takvu jednu privatizaciju za pljačkašku.
S druge strane nalazimo se u situaciji eksponencijalnog rasta javnog duga od 2008. godine sa nekih 29%, do danas kada ćemo imati preko 60%, a cilj i target nam je bio 45%, što smo i Zakonom o budžetskom sistemu i fiskalnim pravilima predvideli. Trenutno imamo nivo sive ekonomije od 30% BDP. To su činjenice, to su ekonomski pokazatelji i mi odavde polazimo ka rešenju ovakve jedne situacije.
S druge strane, cilj kome težimo, ukratko bih želeo da kažem da su oni dobri, da ih je Vlada dobro ostavila, ali su i logični, kada pogledamo i sagledamo ovu situaciju koju sam izneo. Svakako da je prvi cilj smanjenje fiskalnog deficita jer on predstavlja jedan od osnovnih generatora krize javnog duga i cilj sa 7,1% fiskalnog deficita BDP na ukupnom nivou konsolidovane države.
Cilj je da se 2015. i 2016. godine smanji za 4% BDP, i naravno, sa idejom da se osnovni krizni elemenat, javni dug stavi pod kontrolu do kraja 2016. odnosno 2017. godine i javne finansije učine održivim i rast privrede. Ovde zaista da je to preko potrebno jeste i činjenica o kojoj su mnogi ovde govorili da mi imamo sada učešće kamata u ukupnim rashodima budžeta koja raste iz godine u godinu i imamo trenutno da je na preko 10% ukupnih rashoda na nivou od 114 milijardi sa dva procenta poena iz 2008. godine i troškovi, kamata veći su od socijalne zaštite svih korisnika i dvostruko veći od kapitalnih investicija. To je jedan veliki, gorući problem i činjenica je da se moramo posvetiti tom problemu. To su jednostavno ekonomski pokazatelji i brojke o tome govore.
U smislu dostizanja postavljenih ciljeva, rekao sam u onoj trećoj stranici trougla u kome sagledavam ovaj budžet, jesu postavljeni ciljevi i konsolidacija javnih finansija. Vlada je predložila mere koje su bile oličene u izmenama 11 zakona o kojima smo raspravljali i videli smo da tu zaista nema ni lepih želja ni velikih reči, već odlučnih, nepopularnih, teških ali i neophodnih mera.
Rekao sam i tada u raspravi, da možda bi teško u istoriji javnih finansija Republike Srbije pronašli način rešavanja problema u prvom koraku od javnog sektora, što ova Vlada ovim merama čini, i mi imamo pre svega smanjenje javne potrošnje i uštedu u javnom sektoru kada je u pitanju solidarni porez, o kome smo raspravljali, što će dovesti do smanjenja određenih plata. Pod znacima navoda zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, jer se došlo do frapantnog podatka da trenutno imamo 740.000 zaposlenih u javnom sektoru što je prevazišlo sva očekivanja.
Složio bih se sa konstatacijom ministra u raspravi, i to jeste činjenica da on je popularno nazvan – zabrana zapošljavanja, ali da je to pokušaj, želja i namera Vlade Republike Srbije da stavi pod kontrolu zapošljavanje u javnom sektoru jer to neracionalno i partijsko zapošljavanje mora prestati, to svi znamo.
Međutim, ja bih podržao i tu želju da se sagledaju realne potrebe u javnom sektoru, da se dođe do jedne optimalne strukture zaposlenih, kako se ne bi zaista ugrozila i efikasnost i funkcionisanje javnog sektora i tu je Vlada i predvidela određeni način kako će to izvesti.
Naravno da ova mera smanjenja vremenskog perioda za primanje funkcionera usled prestanka funkcije sa šest na tri meseca jeste mera koju treba podržati, ali rekao sam i da imamo i teške i nepopularne mere, a one su, pre svega, kada je u pitanju javni sektor potreba da se dođe i do dodatnih prihoda, uvek su tu jedan od izvora porezi i da nije ovakva situacija o kojoj sam govorio u samom uvodu mog obraćanja sigurno da SPS ne bi podržala ovakve mere, pre svega u smislu povećanja osnovne stope sa osam na 10%, ukidanja određenih poreskih olakšica, pre svega u Zakonu o porezu na dobit preduzeća, umanjenja indeksacija plate i penzija. Ali, uvažavajući poziciju s koje polazimo i činjenicu da je ovo dobra osnova da dođemo do stabilizacije i održivog rasta u našoj državi, mi smo podržali predlog tih mera, uz želju da se i naredne godine nastavi dobra priprema i borba protiv sive ekonomije.
Ako o svemu ovome, ovaj trougao o kome sam govorio, sagledamo, razumljivo je normalno zbog toga da je zaustavljanje ekonomskog urušavanja zemlje i ekonomski oporavak, predstavljaju nacionalni prioritet Vlade Republike Srbije. Ovaj budžet možemo sagledati kao prvi korak u konsolidovanju javnih finansija i jedno veliko fiskalno prilagođavanje.
Rekao sam da u tim uslovima nema mnogo opcija, ali na žalost nema ni brzih rešenja što svakako iziskuje jedan kontinuitet ekonomski razumnih odluka u periodu od nekoliko godina. Slažem se i tu sa ministrom da taj put i taj period zaista neće biti lak. To znači da nam je potreban i određen neophodan zaokret u pristupu javnim finansijama s obzirom na situaciju i postavljanja verovatno pristupa javnim finansijama, a čini mi se da je i premijer danas to rekao, da je ovo jedna šansa za novi početak i da javne finansije trebamo posmatrati isto kao problem koji smo imali sa rešavanjem statusa Kosova i Metohije, evropskih integracija, borba protiv korupcije i kriminala, jer od održivosti javnih finansija zavisiće i rešavanje mnogih drugih problema sa kojima se suočava Republika Srbija.
Zaista i ovoga puta želim da pozovem na jedan opšti konsenzus u društvu svih političkih stranaka da imamo jedan ovakav pristup tretiranju javnih finansija i budžeta kao svih nas, svih građana Republike Srbije a ne samo kao problem ove Vlade ili eventualno vladajuće većine.
Naravno jedan takav pristup finansijama mora da rezultira i da dovede do toga da kao društvo konačno prestanemo da trošimo mnogo više nego što smo zaradili. To je ono kada kažemo fiskalno prilagođavanje, možda građanima zvuči nerazumljivo, ali u suštini je to da moramo svesti našu potrošnju u realne okvire. Zbog toga, čini mi se da je i Vlada u tom smislu pokazala preko potrebnu i hrabrost i odlučnost suočavajući se sa istinom, predlažući preko potrebne mere. Nakon toga, dobili smo predlog budžeta koji je trenutno u raspravi.
Želim da kažem uvažavajući sve, da je pred nama budžet za 2014. godinu koji je sa prihodima i rashodima realno projektovan. On predstavlja jednu refleksiju objektivnog stanja našeg društva, naših javnih finansija. Ukoliko budemo imali dosledan pristup, o kome sam govorio, čini mi se da nas kandiduje za pripremanje ambijenta u kome se država Srbija kandiduje za ozbiljnu državu, a građani Republike Srbije kao odgovorni građani.
Prihodi jesu nešto značajnije projektovani sa rastom od 6,5% u odnosu na rashode sa 5,8%. Planiran je rast BDP za 1%. To je sve projektovalo ukupan deficit konsolidovan države 7,1% BDP, ali ono što zaista jeste bitno, ovaj budžet obezbediće izvršavanje svih državnih funkcija. Nije populistički, dakle, biće penzija, biće plata, biće obezbeđena socijalna zaštita za sve korisnike koja je negde na nivou od 107 milijardi. Ono što jeste bitno biće i određenih investicija od 52 milijarde dinara za koridore, za navodnjavanje, za kliničke centre. Bitno je da zaista Vlada u tome istraje da pravi prioritet kada su u pitanju kapitalne investicije u smislu da se meri opšta društvena korist i troškovi tih investicija i da tamo gde god je moguće afirmiše javno privatno partnerstvo i koncesije kao jedan vid izvora svežeg kapitala u Republici Srbiji.
Na ovom mestu želim da kažem da on jeste realan i kada je u pitanju budžet AP Vojvodine. Zašto to želim da kažem? Mi smatramo da je pitanje finansiranja AP Vojvodine potrebno rešiti Zakonom o finansiranju AP Vojvodine i da se na taj način sistemski, celovito, i konzistentno reši taj problem. Naravno, da će finansiranje AP Vojvodine imati uticaj na kvalitet života građana Vojvodine, ali mi želimo takvu Vojvodinu, dakle, funkcionalnu pre svega, u ekonomskom smislu koja će doneti boljitak građanima AP Vojvodine, ali ne samo građanima AP Vojvodine nego i autonomiju u Srbiji, dakle i svim građanima AP Vojvodine.
Podsetio bih samo sve oni koji pokušavaju da budžet AP Vojvodine svaki put politizuju, da je on sačinjen po istim principima, sa istim argumentima kako je činjeno u poslednjih nekoliko godina, a da je rok za donošenje zakona o finansiranju AP Vojvodine propisan ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava istekao 31.12.2008. godine.
Zaista, kada uvažimo sve ove činjenice, cenim da je Predlogom budžeta vrlo realno predviđen i budžet za AP Vojvodinu.
Poštovani ministre, u toku sledeće godine neophodno je, kao što ste najavili, završiti i privatizaciju 153 preduzeća, u koja je država godišnje ulagala 750 miliona evra.
Mi zaista želimo da podržimo takvu jednu meru i smatramo da je ona neophodna, ali vas zaista molimo da u tom procesu sve snage i resurse usmerite, pre svega, da što više tih preduzeća i radnih mesta na najbolji mogući način sačuvamo, da vam to bude prva opcija, pa onda sve druge koje vam stoje na raspolaganju.
Čini mi se da tu moramo svi zajedno, a pogotovo Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo da uloži pun napor.
U tome ćete imati punu podršku SPS, sa željom da u ovom procesu i svim drugim budućim veoma značajnim pitanjima, kada se tiču i Zakona o radu i Zakona o stečaju, Zakona o planiranju, ostvarite puni socijalni dijalog i Vlade i sindikata i poslodavaca i stručne javnosti, jer čini nam se da samo na taj način možemo doći do socijalno održive ekonomske politike koja vodi brigu o svakom građaninu i o radniku koga, nažalost, pojedini pokušavaju i počinju da tretiraju kao trošak, kako se to slikovito izrazio moj kolega Petronijević.
Mi ne mislimo da je takva politika dobra, politika koja se samo vodi putem velikih brojki, predstavljanjem velikih brojki, bez razumevanja života.
U tom smislu, kažem još jednom, za puni socijalni dijalog i socijalno održivu politiku, imaćete podršku SPS.
Podaci nam govore da smo u prethodnom periodu, što se tiče države, štedljivo se ponašali, ali je neravnoteža nastala kada su prihodi budžeta podbacili. Tu se zaista slažem da i mislim da se većina narodnih poslanika i političkih stranaka slaže da postoji dovoljno prostora da se naplata poreza poveća i da se pre svega suzbije siva ekonomija, koja je u ovom trenutku negde na 30% bruto društvenog proizvoda.
Mi očekujemo da naredne godine po ovom osnovu imamo uvećane prihode negde u visini od 16 milijardi dinara, ili 0,4% bruto društvenog proizvoda, a u 2015. i 2016. godini 0,5%.
Kada je u pitanju siva ekonomija, ja sam o tome u načelnoj raspravi, kada su u pitanju poreski zakoni bili, ali želim, ceneći suštinu i bit, značaj ovog pitanja, da još jednom podvučem neke uzroke i moguće mere kako bi zaista u narednoj godini postigli određene rezultate u tom domenu.
Pre svega, uzroci sive ekonomije mogu da budu fiskalni koji se odslikavaju u komplikovanim i skupim procedurama i neadekvatnoj organizaciji, opremljenosti poreske uprave ili visokom nivou tolerancije.
Naravno, i niska produktivnost u uslovima ekonomske krize, mnoge subjekte primora da profit jedino ostvari u sivoj zoni.
Takođe, imamo značajno učešće gotovinskih transakcija i nizak nivo poreskog morala. To su neki najkarakterističniji uzroci.
Naravno, kada od svega toga pođemo, moramo predvideti i određene mere koje mogu biti kao neka vrsta rešenja i neke su već povučene, kada je u pitanju poreska uprava, a tiče se pojednostavljenja procedura i to su ove elektronske prijave i objedinjena naplata, ali se mora ići ka povećanju verovatnoće otkrivanja utaje poreza i tu je nezaobilazan činilac poreska uprava.
Vi ste rekli da su određene reforme preduzete, ali još uvek nemamo dovoljan broj poreznika na terenu, a poznato je da jednog dobrog poreznika nije lako dobiti, jer bitna je njegova obučenost i teško je stvoriti ga u određenom periodu.
Zbog toga je, zaista, kada je u pitanju organizacija poreske uprave, nedopustivo da konkurs traje više od godinu dana i da negde oko 50 ekspozitura, filijala, nema postavljenih direktora, a među njima su i Subotica, Novi Sad 1, Beograd 1, Zemun, Zvezdara, što svakako proizvodi jednu nesigurnost u radu.
Naravno, potrebno je i promeniti metodologiju odabira kontrole i mi još uvek nemamo jedinstveni informatički sistem u poreskoj upravi. Imamo tzv. DIS i Institut „Mihailo Pupin“ i trenutno nemamo pravo analitičko stanje duga kod poreskih obveznika, što predstavlja jednu prepreku.
Potrebna je dosledna primena kaznenih mera, i kada bude otkriven, on mora da zna da će biti kažnjen i da mu se ne isplati ići u sivu zonu.
Na kraju želim da kažem da i unakrsna procena imovine i dohotka, dugo nas čeka, jer čini mi se poreska uprava nije dobro i dovoljno organizovana i pripremljena za jedan važan postupak, ali početak ovako unakrsne kontrole imovine i dohotka bi bila snažna poruka da je država konačno rešena, da se na najbolji mogući način uhvati u koštac sa sivom ekonomijom.
Naravno, i elektronsko plaćanje treba pospešiti u svim delovima i u ugostiteljstvu, taksiju, gde god je moguće, kako bi se gotovinske transakcije smanjile na najmanju moguću meru.
Uvažavajući ove predloge i to da je ovaj budžet realan, da predstavlja jednu osnovu za fiskalnu konsolidaciju i sprovodljivu u narednoj godini, SPS će podržati Predlog budžeta za 2014. godinu.